• Akcija 1
  • Projekti 1
  • quote 2
  • а 170
  • А 85
  • авети 2
  • авлији 1
  • авлију 3
  • адвокат 1
  • адвоката 1
  • адет 1
  • ади 1
  • Ај 1
  • Аја 1
  • ако 65
  • Ако 8
  • акт 1
  • ал 3
  • ала 2
  • Али 57
  • али 79
  • Ама 5
  • амишности 1
  • Анђа 25
  • Анђе 2
  • анђели 2
  • анђелима 1
  • Анђи 2
  • Анђина 2
  • Анђине 3
  • Анђиним 1
  • Анђиној 1
  • Анђину 2
  • Анђо 12
  • Анђом 8
  • Анђу 19
  • АНТОНИЈА 1
  • Аох 1
  • апелацијоном 1
  • Апелациони 1
  • апелационог 1
  • апсе 1
  • баба 5
  • бабе 1
  • баби 10
  • Бабо 1
  • бабо 66
  • бабу 5
  • бајаги 2
  • бајно 1
  • бар 6
  • барем 1
  • Батали 3
  • батинама 1
  • бацила 1
  • бацио 1
  • Баш 3
  • баш 32
  • башту 1
  • бегенисала 5
  • Бегенисао 1
  • бегенисао 4
  • Бегенисати 1
  • бегенише 5
  • бегенишем 3
  • бегенишеш 1
  • бегенишу 1
  • беде 1
  • бежите 1
  • без 19
  • БЕЗ 2
  • безбожника 1
  • бездушни 1
  • безумље 1
  • безумним 1
  • бела 1
  • белаја 3
  • белим 1
  • бело 1
  • белог 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 3
  • Београда 1
  • београдским 1
  • београдском 1
  • Београду 2
  • бесвесном 1
  • бесвесности 1
  • беспорочно 2
  • беху 1
  • беше 14
  • Беше 2
  • би 137
  • бива 2
  • бивати 1
  • била 36
  • били 14
  • Било 1
  • било 40
  • био 43
  • бисмо 1
  • бити 36
  • биће 2
  • Биће 2
  • Бићете 1
  • бићеш 1
  • Бих 1
  • бих 49
  • блага 1
  • благо 10
  • благодарећи 1
  • благосиљати 1
  • благословио 1
  • благујеш 1
  • блед 2
  • бледа 1
  • бледи 1
  • бледо 1
  • Бледуњава 1
  • бленете 1
  • близини 1
  • близу 1
  • бог 11
  • Бог 28
  • бога 17
  • Бога 6
  • богами 1
  • Богами 1
  • богат 1
  • богата 2
  • богате 1
  • богати 1
  • богато 1
  • богатој 1
  • богатом 1
  • богату 1
  • богаштина 1
  • богда 2
  • богме 2
  • Богом 3
  • богом 4
  • богу 6
  • Богу 9
  • Боже 2
  • Божићних 1
  • Божја 1
  • божје 3
  • божји 3
  • бозна 1
  • бој 1
  • бојала 3
  • бојали 1
  • бојати 1
  • боји 1
  • бојим 5
  • бојиш 1
  • болан 3
  • болесна 2
  • болест 1
  • боли 1
  • болови 1
  • боље 10
  • Боље 2
  • бољег 3
  • бољи 1
  • боме 1
  • бони 1
  • боно 1
  • Бот 1
  • бр 1
  • Бр 2
  • брајко 1
  • брак 1
  • БРАК 1
  • Брак 2
  • брака 2
  • БРАКУ 2
  • бране 1
  • брат 1
  • брате 1
  • браћо 2
  • брачног 1
  • брачнога 1
  • брбљаш 1
  • брдашце 2
  • брзо 2
  • бригу 1
  • бринеш 1
  • брини 2
  • брука 2
  • брукање 1
  • бруку 1
  • брчића 1
  • буари 1
  • бувари 1
  • бувару 1
  • будала 2
  • будалаштина 1
  • будалаштине 1
  • буде 23
  • будем 2
  • будемо 3
  • будете 2
  • будеш 10
  • буди 2
  • будите 1
  • буду 4
  • будуће 2
  • будућем 1
  • будућност 4
  • будућом 1
  • буеем 1
  • бујне 1
  • бујну 1
  • бунилу 1
  • ваде 1
  • вазда 2
  • Вазда 2
  • ваздан 2
  • ваздух 1
  • вајат 1
  • вајда 3
  • вајде 2
  • вајдило 1
  • вако 1
  • вала 15
  • Вала 7
  • вали 3
  • валим 1
  • ваља 10
  • ваљада 1
  • Ваљада 1
  • ваљан 1
  • ваљда 4
  • Ваљево 1
  • ваљевска 1
  • ваљевски 1
  • ваљевској 2
  • вам 8
  • Вама 1
  • вама 3
  • вамилије 1
  • варам 2
  • Вараш 1
  • вараш 2
  • варљиве 1
  • варош 1
  • варошке 1
  • вас 22
  • ватам 1
  • ватре 1
  • ваш 2
  • ваша 1
  • вашар 5
  • вашара 3
  • вашари 1
  • вашару 5
  • ваше 1
  • вашим 1
  • вашој 3
  • вашом 1
  • вашу 3
  • ведар 1
  • вежен 1
  • вежено 1
  • вежите 1
  • ВЕЗ 1
  • веза 1
  • везали 2
  • везани 3
  • везаних 1
  • везаног 2
  • везанога 1
  • везао 1
  • везати 1
  • везујући 1
  • века 2
  • веле 1
  • Вели 1
  • вели 7
  • велика 10
  • велике 1
  • велики 5
  • великим 2
  • великих 1
  • велико 7
  • великог 3
  • великом 1
  • Велику 1
  • велику 2
  • Велим 1
  • велим 15
  • велите 1
  • Велиш 1
  • велиш 19
  • венча 2
  • венчавам 1
  • венчавамо 1
  • венчаваш 1
  • венчају 2
  • венчали 2
  • венчања 1
  • венчање 3
  • венчању 3
  • веома 11
  • вера 1
  • вере 2
  • веридбу 1
  • верност 1
  • веровати 2
  • Веруј 1
  • верујем 3
  • весела 6
  • весели 2
  • веселост 1
  • веселости 1
  • веселу 1
  • весељима 1
  • весељу 2
  • ветар 2
  • Већ 2
  • већ 73
  • већа 2
  • веће 1
  • већим 2
  • већина 1
  • Вече 1
  • вече 6
  • вечера 2
  • вечерају 1
  • вечерали 1
  • вечерас 1
  • Вечерас 1
  • вечерати 2
  • вечере 2
  • вечери 5
  • вечерњој 1
  • вечером 1
  • вечеру 2
  • вечита 1
  • вештином 1
  • Ви 12
  • ви 25
  • виде 3
  • видела 4
  • видели 1
  • видело 1
  • видео 2
  • Видео 2
  • видети 4
  • видећеш 1
  • видећи 3
  • види 7
  • видим 3
  • видимо 1
  • видиш 3
  • Видовдан 1
  • Видову 1
  • Виђала 1
  • виђам 1
  • виђао 5
  • вије 1
  • викали 1
  • викати 1
  • викну 2
  • викнуше 2
  • вила 1
  • Вилиман 1
  • Вилимановог 1
  • вино 1
  • висио 1
  • високим 1
  • високих 1
  • виче 1
  • више 37
  • влада 2
  • владалачком 1
  • Владања 1
  • владање 1
  • владању 1
  • власт 10
  • власти 4
  • Вог 2
  • Вогу 2
  • воде 1
  • воденичареву 1
  • води 1
  • водила 1
  • водио 2
  • водити 1
  • водицу 1
  • Воже 1
  • возио 1
  • војник 2
  • војске 3
  • војску 1
  • вола 1
  • воле 5
  • волела 6
  • волеле 1
  • волели 3
  • волемо 1
  • волења 1
  • волео 10
  • волети 7
  • Волеће 1
  • воли 13
  • волим 19
  • Волим 4
  • волимо 1
  • волите 3
  • волиш 11
  • волова 1
  • волове 8
  • волови 3
  • воље 13
  • вољи 3
  • вољом 1
  • врата 1
  • врате 1
  • врати 1
  • вратио 1
  • вратите 1
  • вратницама 1
  • вратнице 2
  • вредан 6
  • вреди 2
  • вредна 4
  • вредни 1
  • вредних 2
  • вредноћа 1
  • вредноће 1
  • вредноћом 2
  • вредну 1
  • Време 1
  • време 7
  • времена 6
  • врисак 3
  • вриска 1
  • врлина 1
  • врлинама 1
  • Врло 1
  • врло 5
  • врућине 1
  • врх 1
  • врхове 1
  • вршењем 1
  • вршим 1
  • вршио 3
  • вршити 1
  • вршиш 3
  • вршњакиње 1
  • вршњакињу 1
  • Вуји 2
  • вуницом 1
  • г 12
  • га 70
  • Газда 1
  • газда 18
  • газду 1
  • гаће 1
  • Гвозденову 1
  • где 19
  • Где 2
  • гди 2
  • гине 1
  • глава 4
  • главе 7
  • глави 3
  • главне 1
  • главни 1
  • Главно 1
  • главног 1
  • главои 1
  • главом 3
  • главу 3
  • гладан 2
  • глади 2
  • гладни 3
  • глас 4
  • гласом 2
  • гласу 1
  • гле 3
  • гледа 3
  • гледај 2
  • Гледај 3
  • гледала 1
  • Гледала 1
  • гледали 1
  • гледало 1
  • гледам 2
  • гледамо 1
  • гледао 3
  • гледати 1
  • Гледаћу 1
  • гледаш 1
  • гњева 1
  • говеђа 1
  • говор 8
  • говора 2
  • говораху 1
  • говорећи 1
  • Говори 2
  • говори 6
  • говорила 1
  • говорили 1
  • Говорили 1
  • говорило 2
  • Говорим 2
  • говорим 4
  • Говорио 1
  • говорио 2
  • говорите 1
  • говорити 8
  • Говориш 1
  • говориш 10
  • говорљивија 1
  • год 4
  • година 5
  • године 2
  • години 1
  • гола 1
  • Гола 1
  • голаћ 2
  • голаћа 1
  • голаће 1
  • голаћима 2
  • голаћу 2
  • голи 1
  • голог 2
  • голога 1
  • голој 1
  • голу 2
  • гомили 1
  • гони 2
  • гоним 1
  • гоните 1
  • горе 3
  • горем 1
  • гори 1
  • горчину 1
  • господин 14
  • Господин 2
  • господине 1
  • господину 1
  • госпођо 1
  • гостима 1
  • гостионску 1
  • госту 2
  • готов 1
  • готова 1
  • готових 1
  • готово 7
  • градили 1
  • грађанству 1
  • грамзивост 1
  • грамзивости 1
  • грање 1
  • грђе 1
  • грђег 1
  • грђи 1
  • греота 2
  • грех 2
  • грехота 1
  • грешити 1
  • грешиш 1
  • грешни 1
  • грли 1
  • Грлила 1
  • грм 7
  • грма 3
  • грмова 1
  • грмови 1
  • гроб 1
  • грозан 2
  • грозна 2
  • грознег 1
  • грозни 1
  • грозним 1
  • грозно 2
  • грозну 1
  • гром 1
  • гроша 7
  • грунуше 1
  • гулавере 1
  • гуле 1
  • гуњ 1
  • гурати 1
  • д 2
  • Да 11
  • да 814
  • давао 1
  • давати 1
  • даде 4
  • даду 2
  • Дај 1
  • дајем 1
  • дајте 1
  • дају 1
  • Дакле 1
  • дакле 5
  • дала 1
  • Далеко 1
  • далеко 3
  • дали 5
  • дало 1
  • даља 1
  • даље 5
  • дам 1
  • дамо 4
  • Дан 1
  • дан 17
  • дана 24
  • данас 16
  • Данас 2
  • дани 2
  • данове 1
  • дању 1
  • Дао 1
  • дао 12
  • дате 2
  • дати 9
  • дату 1
  • датум 1
  • Даћу 1
  • даш 1
  • Два 3
  • два 5
  • Двадесет 1
  • двадесет 2
  • двадесетогодишњом 1
  • две 3
  • двоје 5
  • двојица 2
  • двојицу 3
  • дебелог 1
  • девојака 4
  • девојачка 1
  • девојачки 1
  • девојачку 1
  • Девојка 1
  • девојка 22
  • Девојке 1
  • девојке 16
  • девојком 2
  • девојку 19
  • девојци 3
  • Дед 2
  • Деде 1
  • дело 3
  • делу 1
  • демонски 1
  • дерао 1
  • дериште 2
  • десет 2
  • деси 1
  • десила 1
  • десило 1
  • Дете 1
  • дете 40
  • детета 4
  • дететом 1
  • детету 4
  • Детиња 1
  • Деца 1
  • деца 4
  • деце 7
  • деци 2
  • децо 5
  • децом 1
  • децу 8
  • дешавали 1
  • Ди 1
  • дивља 1
  • дивље 1
  • дивну 1
  • дигао 1
  • дигнеш 1
  • дигоше 1
  • диже 2
  • дижем 1
  • дизала 1
  • дијете 4
  • Димитрија 3
  • Димитрије 4
  • Димитријевим 1
  • Димитријевог 1
  • Димитрију 1
  • дирају 1
  • дише 1
  • длану 1
  • дне 3
  • дневно 1
  • До 1
  • до 31
  • доба 1
  • добар 7
  • доби 1
  • добивеном 1
  • добије 1
  • добијете 1
  • добила 1
  • добити 1
  • Добра 1
  • добра 14
  • добре 7
  • Добри 1
  • добри 3
  • Добрим 1
  • добро 43
  • Добро 6
  • доброј 1
  • добром 1
  • доброта 2
  • доброте 3
  • добротом 1
  • добру 3
  • доведем 1
  • доведемо 1
  • доведу 1
  • довели 2
  • довољан 1
  • довољни 1
  • Догађај 1
  • догађаја 1
  • догађаји 1
  • догађати 1
  • Договарала 1
  • договор 1
  • договоре 2
  • договорила 2
  • договорили 2
  • договоримо 2
  • договору 1
  • догодило 1
  • додаде 3
  • додира 1
  • дође 11
  • дођем 2
  • дођоше 1
  • дођу 1
  • дозна 1
  • дознала 1
  • дознао 1
  • док 12
  • Док 3
  • доказ 1
  • доказа 1
  • доказати 1
  • докле 2
  • доктор 2
  • доктора 1
  • доктором 3
  • долазе 1
  • долази 1
  • долазимо 1
  • долазити 1
  • доласка 1
  • дом 2
  • домаће 1
  • ДОМАћЕ 1
  • домаћина 1
  • домаћица 1
  • домовини 1
  • донела 2
  • донесем 2
  • донесемо 1
  • донесу 1
  • доноси 2
  • доносио 1
  • доње 1
  • допада 7
  • допадала 1
  • допадало 1
  • допадне 1
  • допала 1
  • допасти 4
  • допусти 1
  • допушта 1
  • допуштењу 1
  • досад 1
  • досадан 1
  • доспреми 1
  • доста 11
  • достојна 1
  • досудио 1
  • дотадање 1
  • дотадањег 1
  • дотерао 1
  • дотераш 1
  • дотле 1
  • дотрчале 1
  • дотрчасмо 1
  • дотрчати 1
  • доћи 5
  • доцније 2
  • дочекамо 1
  • дочекасмо 1
  • дочекати 1
  • дошао 14
  • дошла 1
  • дошли 1
  • дошло 1
  • драге 5
  • драги 1
  • драго 4
  • драговољно 2
  • драгоцених 1
  • Драгутин 1
  • Драгутине 1
  • дрва 15
  • дрвета 3
  • дрвима 5
  • дрека 1
  • Дрен 3
  • Дрена 3
  • Дрену 2
  • дречао 1
  • државна 2
  • државни 1
  • државно 1
  • држала 1
  • држали 1
  • држао 2
  • држећи 1
  • држим 2
  • држиш 1
  • дроби 1
  • дробити 2
  • друг 1
  • другарице 1
  • другаче 3
  • друге 2
  • други 3
  • другим 3
  • другима 2
  • других 1
  • друго 10
  • другова 1
  • другог 12
  • другога 4
  • другој 1
  • другом 8
  • другоме 1
  • другу 13
  • друма 1
  • друштву 1
  • дрхтали 2
  • дрхтећим 1
  • дубље 1
  • дуван 1
  • дувана 1
  • дуг 2
  • дугачка 1
  • дуге 1
  • дугу 1
  • дужан 4
  • дужна 2
  • дужне 1
  • дужни 1
  • дужност 11
  • дужности 1
  • дуката 3
  • дукати 1
  • дуплим 1
  • дућанима 1
  • душе 4
  • душевно 1
  • души 2
  • душу 4
  • ђаво 1
  • ђердан 1
  • ђердана 1
  • ЂОРЂЕВИЋА 1
  • Ђура 23
  • Ђуре 1
  • Ђурин 1
  • Ђурић 3
  • Ђурића 11
  • Ђуро 4
  • Ђуром 3
  • Ђуру 8
  • Е 19
  • е 4
  • ево 10
  • Ево 3
  • Еј 7
  • Еле 6
  • ене 1
  • Ене 1
  • ето 7
  • Ето 7
  • жалбу 1
  • жали 1
  • жалили 1
  • жалим 1
  • жалио 2
  • жалити 1
  • жалосна 1
  • жалосни 2
  • Жао 1
  • жао 2
  • жацну 1
  • жедни 2
  • желе 2
  • железницу 1
  • желела 1
  • желео 1
  • жели 1
  • Желим 1
  • желим 4
  • желиш 2
  • жеља 1
  • жељи 1
  • жељу 3
  • жена 5
  • женама 2
  • жене 3
  • жени 3
  • женидби 2
  • женидбом 2
  • женидбу 1
  • женимо 1
  • жените 4
  • женити 5
  • жениш 2
  • жено 2
  • женом 1
  • женске 1
  • женских 1
  • женског 1
  • жену 3
  • жив 3
  • Жива 1
  • жива 4
  • Живан 41
  • Живана 24
  • Живане 25
  • Живанина 2
  • Живанине 2
  • Живанином 2
  • Живанину 3
  • Живанов 1
  • Живанова 4
  • Живанове 1
  • Живанови 1
  • Живанових 1
  • Живаново 3
  • Живановој 8
  • Живановом 4
  • Живанову 6
  • Живаном 3
  • Живану 5
  • живе 3
  • живели 1
  • живети 3
  • живи 2
  • живим 1
  • живимо 1
  • живога 1
  • живот 12
  • живота 14
  • Живота 2
  • животом 1
  • животу 9
  • житарских 1
  • жито 4
  • жмарци 1
  • жубор 1
  • жућака 2
  • За 13
  • за 168
  • Заарежу 1
  • забележио 1
  • заболело 1
  • заборави 2
  • заборавила 2
  • заборавимо 1
  • заборавити 2
  • заборавих 1
  • заборављаш 1
  • забран 6
  • забрана 2
  • Забрани 1
  • забранити 1
  • забрану 2
  • забрањивао 1
  • Забреж 6
  • Забрежа 1
  • забуни 1
  • заверили 5
  • заверимо 1
  • заверио 2
  • заветинама 1
  • завидела 1
  • зависи 1
  • завишо 1
  • Завишо 1
  • заволела 2
  • заволети 2
  • завртео 1
  • заврши 1
  • завршио 1
  • загледа 1
  • загледала 8
  • загледало 1
  • загледао 13
  • загледати 2
  • заговори 1
  • загрли 1
  • загрлили 1
  • Загрлише 1
  • задану 1
  • задесила 1
  • задовољна 5
  • задовољни 4
  • задовољством 1
  • задруге 1
  • задрхташе 1
  • Заиста 1
  • заиста 2
  • зајапурено 1
  • зајапурио 1
  • зајапурише 1
  • заједничког 1
  • заједно 4
  • заклан 1
  • заклела 1
  • Заклела 1
  • заклели 1
  • заклео 1
  • заклетва 2
  • заклетве 1
  • заклетви 1
  • заклетву 4
  • заклињали 1
  • Заклињем 3
  • заклињем 4
  • закукај 1
  • заливена 1
  • заливени 1
  • залуд 1
  • Залуду 2
  • замануо 1
  • замењена 1
  • замерали 1
  • замоли 2
  • замолим 2
  • занемили 1
  • заносила 1
  • запазила 1
  • запалења 1
  • запалила 1
  • запечатили 1
  • записа 1
  • записник 1
  • Запита 1
  • запита 7
  • запитамо 1
  • запитао 1
  • запиши 1
  • заповеда 1
  • заповедам 2
  • заповедао 3
  • заповеди 1
  • заповедили 1
  • заповедио 1
  • заповест 2
  • заповешћу 1
  • започне 1
  • зар 18
  • Зар 18
  • зарадио 2
  • зараницама 1
  • заслужена 1
  • заслужили 2
  • заслужује 1
  • заспа 1
  • заспалога 1
  • заспао 1
  • затвор 1
  • затвору 1
  • затим 1
  • Затим 1
  • Зато 13
  • зато 20
  • захвалим 1
  • захтев 2
  • зачудише 1
  • зачуђени 1
  • зашта 2
  • зашто 12
  • Зашто 2
  • Због 2
  • због 23
  • збогом 2
  • Збогом 2
  • збунише 1
  • збуњено 1
  • звала 1
  • звали 1
  • зване 1
  • звати 1
  • Зваћу 1
  • звекетао 1
  • звечећи 1
  • згодну 1
  • згоду 1
  • ЗГРАДИ 1
  • здрав 1
  • здрава 4
  • здрави 2
  • здравља 1
  • здравље 4
  • здрављу 2
  • здраво 2
  • здравој 1
  • здраву 2
  • зелен 1
  • зеленаши 2
  • зеленашлука 2
  • земља 1
  • земљи 1
  • зеницу 2
  • зета 3
  • зеца 1
  • зиме 1
  • зинула 1
  • златних 1
  • злато 2
  • златом 3
  • злату 1
  • зликовац 3
  • зликовца 1
  • зло 7
  • ЗЛОЧИН 1
  • злочин 5
  • злочина 5
  • злочинство 1
  • злочинству 1
  • злочину 3
  • злочинци 3
  • злу 1
  • злурадо 1
  • зна 9
  • знај 1
  • знају 3
  • знајући 1
  • знак 2
  • знала 5
  • знали 1
  • знам 22
  • Знам 9
  • знамо 2
  • знања 1
  • знао 2
  • знате 1
  • знати 2
  • знатно 1
  • знаци 1
  • знаш 29
  • Знаш 9
  • зној 2
  • зове 2
  • зовем 3
  • зовеш 1
  • зовне 1
  • зовнем 1
  • зовну 1
  • зовнути 1
  • зоре 1
  • зору 1
  • зраци 1
  • зрацима 1
  • зреле 1
  • зрели 1
  • И 42
  • и 872
  • Иван 5
  • игда 1
  • игде 4
  • Играјући 1
  • играла 2
  • Играч 1
  • игру 1
  • иде 5
  • Идем 1
  • идем 3
  • идемо 2
  • Иди 1
  • иди 3
  • иду 1
  • Идући 1
  • из 51
  • иза 1
  • изабрали 1
  • изађе 1
  • изађоше 1
  • изаткан 1
  • избегавајући 1
  • избегавао 1
  • избезуме 1
  • избезумила 1
  • избијеш 1
  • извади 1
  • извадимо 1
  • извали 1
  • извесног 1
  • известимо 1
  • известиш 1
  • извештачени 1
  • изврше 1
  • Извршење 1
  • изврши 2
  • извршили 1
  • извршило 1
  • извршио 1
  • извучемо 1
  • изгледа 1
  • изгледала 2
  • изгледало 1
  • Изгледало 1
  • изгледао 1
  • изгубила 2
  • изгубили 1
  • изгубило 1
  • изгубио 1
  • изгубљен 1
  • изгубљена 1
  • изгубљени 1
  • изгубљеним 1
  • изда 2
  • издаде 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издао 1
  • издржи 1
  • изиђе 1
  • изиђоше 1
  • изјаве 1
  • изјави 1
  • изјавили 1
  • изјавише 1
  • изјадам 1
  • изјутра 2
  • измакао 1
  • измакле 1
  • измакоше 1
  • између 3
  • изменила 1
  • изменио 1
  • измишљен 1
  • изнад 1
  • изнели 1
  • изненађен 1
  • изнео 1
  • изнесе 1
  • изнеше 1
  • Изнеше 1
  • изнурена 1
  • изоставио 1
  • изоставиш 1
  • изрезано 1
  • изударао 2
  • изусти 5
  • иикога 1
  • икаквих 1
  • иког 2
  • ил 1
  • или 18
  • Илић 3
  • Илића 5
  • Илићу 1
  • им 12
  • има 13
  • Има 3
  • имађаше 1
  • имајте 1
  • имају 3
  • имајући 1
  • имала 3
  • имали 2
  • Имам 1
  • имам 8
  • имамо 5
  • имања 1
  • имање 3
  • имањем 3
  • имао 14
  • имате 2
  • имати 2
  • имаћа 10
  • имаће 16
  • имаћем 4
  • имаћеш 1
  • Имаш 1
  • имаш 9
  • име 6
  • имућан 3
  • имућна 5
  • имућне 4
  • Имућни 1
  • имућни 2
  • имућних 10
  • имућног 2
  • имућној 2
  • имућном 1
  • имућну 6
  • инат 1
  • иначе 2
  • интересом 1
  • интересује 1
  • ипак 15
  • ипо 1
  • иронија 2
  • исказ 1
  • исказа 1
  • исказе 1
  • искази 1
  • исказом 1
  • искреној 1
  • искреном 2
  • искупило 1
  • искупљени 1
  • иследила 1
  • иследна 2
  • иследне 3
  • Иследник 1
  • иследник 3
  • иследниково 1
  • иследником 1
  • иследнику 1
  • ислужио 1
  • исљедник 1
  • испале 1
  • Испит 1
  • испит 2
  • испита 1
  • испити 1
  • испитне 1
  • испиту 4
  • испитујеш 1
  • исповеда 1
  • исповеде 1
  • исповедим 1
  • испод 5
  • испословао 1
  • испратио 1
  • испрегли 1
  • испреже 1
  • испричан 1
  • испричао 2
  • Испунићу 1
  • исти 2
  • истина 10
  • Истина 2
  • истине 3
  • истини 3
  • истинит 1
  • истинита 1
  • Истину 1
  • истину 18
  • исто 17
  • истога 1
  • истом 1
  • историја 1
  • истрага 1
  • иструне 1
  • исцепа 1
  • ићи 7
  • их 31
  • ичег 1
  • ичега 1
  • Ишао 1
  • ишао 4
  • ишаран 2
  • ишаране 1
  • Ишла 1
  • ишла 2
  • ишло 1
  • Ја 104
  • ја 178
  • јава 1
  • јави 2
  • јавила 2
  • јавити 1
  • јавиш 1
  • јавише 1
  • јављам 1
  • јагме 1
  • јагоде 1
  • јада 2
  • јадан 1
  • јадна 1
  • јадне 1
  • јадној 1
  • јаја 1
  • јака 3
  • јако 7
  • Јаков 31
  • Јакова 11
  • Јакове 19
  • Јаковљева 1
  • Јаковљевих 1
  • Јаковљево 1
  • Јаковљевог 1
  • Јаковом 3
  • Јакову 3
  • јамче 1
  • јасније 1
  • јастуке 1
  • јаук 2
  • јаче 1
  • јачих 1
  • ЈЕ 1
  • Је 2
  • је 689
  • Јевремовић 2
  • Један 1
  • један 14
  • Једанаестога 1
  • једаред 1
  • једва 3
  • једина 1
  • Једина 1
  • Јединац 1
  • јединац 7
  • једини 1
  • Једини 1
  • јединица 7
  • јединице 3
  • јединицу 3
  • једино 2
  • јединца 4
  • јединчад 2
  • јединче 3
  • једна 4
  • једнаке 1
  • једнаки 1
  • једнако 1
  • једне 1
  • једним 2
  • једних 1
  • Једно 1
  • једно 17
  • Једног 2
  • једног 4
  • Једнога 1
  • једнога 6
  • једногласно 1
  • једном 3
  • једну 9
  • једра 1
  • једрих 2
  • јежила 1
  • језа 1
  • Језа 1
  • јел 1
  • Јел 1
  • Јелена 9
  • Јелене 1
  • јелече 1
  • јер 78
  • Јес 4
  • јесам 1
  • Јесам 3
  • Јеси 5
  • јеси 7
  • јесмо 1
  • јест 1
  • Јест 4
  • Јесте 4
  • јесте 6
  • јо 1
  • Јова 78
  • Јована 2
  • Јове 6
  • Јови 5
  • Јовин 2
  • Јовина 1
  • Јовине 2
  • Јовини 1
  • Јовиног 1
  • Јовиној 3
  • Јовину 3
  • Јово 41
  • Јовом 7
  • Јову 39
  • јој 47
  • Јола 1
  • Јоло 1
  • још 46
  • ју 2
  • јулом 1
  • јутарње 1
  • јутра 1
  • јутро 1
  • јутрос 1
  • Јутрос 1
  • јучерањој 1
  • К 1
  • к 5
  • Ка 1
  • ка 14
  • кад 101
  • Кад 25
  • када 1
  • каже 9
  • кажем 28
  • кажемо 3
  • кажеш 10
  • Кажи 1
  • кажи 6
  • кажите 1
  • Кажите 1
  • кажњена 1
  • кажу 3
  • каза 7
  • казала 15
  • казали 6
  • казало 3
  • казао 26
  • казати 10
  • казаћу 1
  • Казаћу 1
  • казаше 1
  • Казивала 1
  • казивало 1
  • казивање 1
  • казивао 1
  • казна 3
  • казне 1
  • казни 1
  • казнио 1
  • казује 1
  • каишари 1
  • каишарлука 1
  • кајишарлука 1
  • кајишима 1
  • Какав 1
  • какав 7
  • Каква 1
  • каква 5
  • какве 6
  • каквим 1
  • Каквим 1
  • какво 1
  • Какво 1
  • каквог 3
  • каквога 1
  • каквом 2
  • какву 3
  • Како 11
  • како 74
  • какоћу 1
  • кам 1
  • камо 2
  • као 104
  • Као 9
  • капетан 1
  • Капетан 1
  • капетана 2
  • капетанов 1
  • капетану 4
  • капом 2
  • КАРА 1
  • карактера 1
  • карала 3
  • карам 1
  • карати 2
  • касације 1
  • катанца 1
  • кеса 4
  • кесама 2
  • кесу 1
  • кинђурење 1
  • кирију 1
  • кириџија 2
  • кириџијао 1
  • кићанкама 1
  • киша 1
  • кише 1
  • КЛ 1
  • клели 1
  • клетве 1
  • клети 3
  • климне 1
  • климну 1
  • кмет 1
  • кмета 1
  • кмете 1
  • књигама 1
  • књиге 5
  • КЊИЖАРЕ 1
  • Ко 1
  • ко 12
  • кога 19
  • Код 1
  • код 18
  • кожама 1
  • кожу 1
  • која 24
  • које 18
  • којег 1
  • којега 2
  • којекакве 1
  • којем 1
  • којешта 3
  • Који 1
  • који 64
  • којим 1
  • којима 5
  • којих 3
  • којој 2
  • којом 7
  • коју 21
  • кокоши 1
  • Кола 1
  • кола 11
  • колац 2
  • КОЛЕВКА 1
  • колико 10
  • Колико 2
  • колима 9
  • коло 2
  • Коло 2
  • колу 6
  • комаде 1
  • коме 3
  • комешало 1
  • комшија 2
  • Комшије 1
  • комшији 1
  • комшијом 1
  • комшију 1
  • комшика 1
  • комшике 1
  • копоран 1
  • корака 1
  • косе 2
  • коси 1
  • косу 1
  • коцку 1
  • кошуља 1
  • кошуљу 1
  • КРАЈ 1
  • крај 3
  • краја 1
  • крају 2
  • красних 1
  • кратко 1
  • крвава 1
  • крвави 1
  • Крвави 1
  • КРВАВИ 1
  • крвавог 2
  • крваву 1
  • крви 1
  • крвљала 1
  • крвљу 1
  • крволоку 1
  • кревет 2
  • крепку 1
  • крив 4
  • криве 1
  • криви 2
  • кривице 1
  • криво 1
  • кријеш 1
  • кријући 2
  • крило 1
  • Кристивој 1
  • Кристивоја 1
  • Кристивоје 3
  • Кристивојевом 1
  • Кристивојем 2
  • кровом 1
  • Кроз 1
  • кроз 6
  • крпа 2
  • крст 2
  • Крсте 1
  • Крстивије 2
  • Крстивоја 29
  • Крстивоје 60
  • Крстивојев 3
  • Крстивојеви 1
  • Крстивојево 1
  • Крстивојем 4
  • Крстивоју 6
  • крстим 1
  • Крстиној 1
  • крстио 1
  • крстићем 1
  • Крстнвоје 1
  • крстом 1
  • крупних 2
  • крчмара 1
  • крштењу 1
  • кћер 2
  • кћери 4
  • кћи 7
  • куд 1
  • куда 2
  • кука 1
  • кукајући 1
  • кукастог 1
  • кукати 1
  • кукњава 1
  • кума 2
  • куме 1
  • кунеш 2
  • купио 3
  • куповао 2
  • купујем 1
  • купусару 1
  • курталисати 1
  • курталише 1
  • курталишем 1
  • кућа 12
  • кућама 3
  • куће 20
  • кући 40
  • кућила 1
  • кућица 1
  • кућици 1
  • кућом 1
  • кућу 23
  • куцао 1
  • л 1
  • лагано 1
  • лагати 1
  • ладовини 2
  • лаж 1
  • лажем 1
  • лажеш 1
  • лажни 1
  • лака 1
  • Лако 1
  • лако 9
  • лакше 1
  • Лакше 1
  • лански 1
  • легне 1
  • ледину 1
  • леђа 1
  • лежала 1
  • лежао 1
  • лежи 1
  • лекар 1
  • Лекар 1
  • Лекарево 1
  • лекаром 1
  • леност 1
  • леп 7
  • лепа 6
  • лепе 2
  • лепи 2
  • лепим 2
  • лепих 4
  • лепо 13
  • лепој 1
  • лепом 2
  • лепоте 1
  • лепоти 2
  • лепотом 2
  • лепоту 1
  • лепу 3
  • лепши 1
  • летина 1
  • летње 1
  • ли 73
  • лијаћ 1
  • литре 2
  • лица 1
  • лице 3
  • лицу 3
  • личности 1
  • лишило 1
  • лозе 1
  • лола 1
  • лолом 1
  • луд 3
  • луда 2
  • лудак 1
  • лудаче 1
  • лукаво 1
  • луле 1
  • лутала 1
  • ЛУТРИЈЕ 1
  • љубав 11
  • љубави 14
  • ЉУБАВИ 3
  • љубављу 2
  • Љуби 1
  • љубим 1
  • љубине 1
  • Љубинића 1
  • људи 10
  • људима 1
  • људма 1
  • љутила 5
  • љутим 2
  • љутити 2
  • љутито 2
  • љутиш 2
  • љутнути 1
  • М 1
  • Ма 4
  • ма 9
  • магази 1
  • магазу 3
  • маја 2
  • Маја 2
  • мајка 11
  • мајке 4
  • мајко 1
  • мајком 3
  • мајку 2
  • мајци 4
  • мајчин 1
  • мајчине 1
  • мал 2
  • мала 1
  • маленкост 2
  • мало 27
  • Мало 3
  • малога 1
  • малом 1
  • малочас 1
  • мама 2
  • мамила 1
  • мана 1
  • мане 1
  • Мани 1
  • ману 1
  • мање 6
  • мара 1
  • Мара 107
  • марамчету 1
  • Маре 5
  • мари 1
  • Мари 9
  • Марија 1
  • Маријана 1
  • Марији 1
  • Марију 1
  • марила 1
  • Марин 4
  • Марина 3
  • Марине 4
  • Марини 2
  • Марино 4
  • Мариног 1
  • Марину 5
  • марио 1
  • Марица 9
  • Марице 10
  • Марици 2
  • Марицом 3
  • Марицу 4
  • Маричини 1
  • Маро 62
  • Маром 15
  • Мару 54
  • масу 1
  • матере 1
  • мати 1
  • маче 1
  • мачку 1
  • ме 54
  • међ 1
  • Међер 1
  • међу 2
  • мекана 1
  • Мене 1
  • мене 33
  • мени 25
  • Мени 6
  • мери 2
  • мерити 1
  • меркам 1
  • меса 2
  • месец 3
  • месеца 1
  • месеци 1
  • месечева 2
  • месечеви 1
  • Месечина 1
  • места 1
  • Место 1
  • место 8
  • месту 4
  • метати 1
  • метну 1
  • метнути 1
  • мешала 1
  • ми 145
  • Ми 18
  • мила 2
  • Миленко 1
  • мили 2
  • милило 2
  • милину 1
  • мило 5
  • Милована 1
  • Миловане 1
  • Миловановић 2
  • Миловановића 23
  • Миловановићу 3
  • милога 1
  • милости 1
  • милоштом 1
  • милошћу 1
  • милу 1
  • минута 1
  • мир 1
  • миран 1
  • мирашчика 1
  • мирашчику 2
  • мирно 1
  • мирноћа 1
  • мисао 3
  • мисли 9
  • мислила 2
  • мислим 19
  • мислима 1
  • мислимо 1
  • мислио 4
  • мислиш 6
  • Митра 2
  • Митровог 1
  • Митрову 1
  • митрополију 1
  • миш 1
  • мишљење 1
  • млад 1
  • Млад 1
  • млада 4
  • младе 1
  • Младеж 1
  • младенце 3
  • младенци 2
  • младенцима 1
  • млади 1
  • младић 7
  • младића 3
  • младиће 1
  • младих 2
  • младожења 3
  • младожењи 1
  • младожењу 2
  • младом 1
  • младошћу 1
  • млађи 2
  • многе 1
  • многи 1
  • многим 1
  • Много 1
  • много 8
  • многоме 1
  • мном 11
  • мо 2
  • мога 12
  • могао 9
  • могла 9
  • могле 1
  • могли 5
  • могло 3
  • могу 16
  • могуће 1
  • могућно 1
  • можда 5
  • може 22
  • Може 3
  • можемо 3
  • можете 1
  • Можеш 1
  • можеш 8
  • мозак 3
  • мој 15
  • моја 9
  • моје 11
  • моји 1
  • мојима 1
  • мојих 4
  • мојој 3
  • Моју 1
  • моју 7
  • Молећи 1
  • моли 4
  • молила 3
  • Молим 2
  • молим 6
  • молићемо 1
  • Молићу 1
  • молише 1
  • Момак 1
  • момак 6
  • момака 1
  • момачка 1
  • моме 1
  • момка 9
  • момке 1
  • момку 2
  • момци 2
  • момчад 1
  • момчадије 1
  • момче 2
  • мора 4
  • морају 2
  • морала 3
  • морали 1
  • морално 1
  • Морам 1
  • морам 7
  • Морамо 1
  • морамо 4
  • морање 1
  • морао 3
  • морате 2
  • морати 1
  • мораш 2
  • море 14
  • Море 3
  • моћи 2
  • мрве 1
  • мржња 1
  • мржњи 1
  • мрзе 1
  • мрзела 2
  • мрзети 1
  • мрзим 3
  • мрзиш 2
  • мрмљао 1
  • мртав 1
  • мртва 3
  • мртвацем 1
  • мртвог 1
  • мршавога 1
  • му 61
  • мудар 1
  • муж 6
  • мужа 5
  • мужем 1
  • мука 1
  • муке 1
  • муку 1
  • мучила 1
  • Мучио 1
  • мучно 1
  • мушкарац 1
  • мушке 1
  • на 149
  • На 20
  • набелите 1
  • наваљени 1
  • наведеш 1
  • навек 2
  • навраћао 1
  • нагађаше 1
  • нагна 1
  • нагнала 1
  • нагнали 2
  • нагнан 1
  • нагнани 2
  • нагнаш 2
  • наговорио 1
  • нагоне 1
  • нагону 1
  • над 3
  • надајте 1
  • надају 1
  • надала 1
  • надати 1
  • надмашила 1
  • надничара 1
  • наду 1
  • нађе 7
  • нађем 1
  • нађемо 2
  • нађен 1
  • нађена 1
  • нађеш 1
  • назва 1
  • називам 1
  • назовеш 1
  • најблишега 1
  • најбоља 2
  • Најбоље 1
  • најбоље 2
  • најбољи 2
  • највеће 1
  • највећих 1
  • највећом 1
  • највећу 1
  • највише 2
  • најгорим 1
  • најдубљу 1
  • наједе 1
  • најимућнија 1
  • најлепша 1
  • најмањих 1
  • најмили 1
  • најмилији 1
  • најнесрећнија 1
  • најнесрећнији 1
  • најопаснију 1
  • Најпосле 2
  • најслободнија 1
  • најтежу 1
  • налагали 1
  • налажем 1
  • налазим 1
  • нам 18
  • нама 4
  • намере 1
  • намерила 1
  • намеру 1
  • намести 2
  • наметнутом 1
  • намештати 1
  • намигуше 1
  • намири 1
  • наморава 1
  • наморавају 1
  • наморавање 2
  • наморали 1
  • наморао 1
  • наморати 2
  • намораш 1
  • намргођену 1
  • намршти 1
  • нана 16
  • нане 1
  • нани 15
  • Нано 1
  • нано 19
  • наном 1
  • нану 4
  • наопако 1
  • наочит 1
  • нападнемо 1
  • напасу 1
  • напио 1
  • напоље 1
  • НАПРЕД 1
  • нарави 1
  • наравно 1
  • Наравно 1
  • наредбу 1
  • нареди 2
  • наредила 1
  • наредио 1
  • наредити 1
  • народу 1
  • нарочито 2
  • нарумените 1
  • наручја 1
  • Нас 1
  • нас 15
  • насеку 1
  • насече 1
  • насмејана 1
  • насмејану 1
  • Наста 2
  • настави 2
  • Настале 1
  • настигурно 1
  • Настин 1
  • Настиног 1
  • Наступало 1
  • наступила 2
  • натерујте 1
  • натовари 1
  • натоварио 1
  • натоварише 2
  • Наћи 2
  • наћи 6
  • НАУМОВИЋА 1
  • научи 1
  • научила 2
  • научити 1
  • начин 7
  • начини 2
  • Наш 1
  • наш 6
  • Наша 1
  • наша 7
  • нашалила 1
  • нашао 6
  • наше 12
  • нашег 4
  • нашега 1
  • нашем 3
  • нашим 2
  • наших 1
  • нашла 1
  • нашли 2
  • нашој 10
  • нашом 1
  • нашта 1
  • нашу 12
  • Не 22
  • не 230
  • небаш 1
  • Неби 1
  • небо 1
  • неваља 1
  • неваљају 1
  • неваљалих 1
  • неваљао 1
  • неверици 1
  • невесела 1
  • невешт 1
  • невољи 1
  • нег 1
  • негде 1
  • него 24
  • Него 3
  • негована 1
  • неговати 1
  • неда 1
  • Неда 1
  • недаде 1
  • недаду 1
  • недам 2
  • недате 1
  • недеља 1
  • недеље 1
  • недељу 5
  • Недо 1
  • недоглед 1
  • недраго 1
  • незаконитим 1
  • незнају 1
  • незнам 4
  • нек 2
  • нека 15
  • Нека 8
  • некад 1
  • неке 1
  • неки 1
  • неких 1
  • неко 4
  • неког 1
  • некога 1
  • некој 1
  • НЕКОЛИКО 1
  • неколико 8
  • неком 1
  • неку 5
  • нема 12
  • Нема 2
  • немају 1
  • немам 1
  • Немам 2
  • немање 1
  • Немаш 1
  • немаш 2
  • немилице 1
  • немилог 1
  • немогу 3
  • неможе 1
  • неможемо 2
  • немој 10
  • Немој 17
  • необична 1
  • необично 2
  • необоривих 1
  • неописане 1
  • неописано 1
  • неописану 1
  • непажљива 1
  • непослушност 1
  • неправедан 1
  • неправилне 1
  • неприлике 1
  • нерадиш 1
  • нерасположена 2
  • нерасположено 1
  • несавесни 1
  • несавесним 1
  • несавесног 1
  • несретни 1
  • несретнога 1
  • несрећа 4
  • несрећан 3
  • НЕСРЕЋЕ 1
  • несреће 6
  • несрећна 5
  • несрећне 3
  • Несрећни 1
  • несрећни 3
  • несрећнију 1
  • несрећника 1
  • несрећним 1
  • несрећних 2
  • несрећницом 1
  • несрећног 4
  • несрећнога 2
  • несрећној 2
  • несрећном 1
  • несрећу 6
  • нестрпљиво 1
  • Неће 1
  • неће 21
  • Нећемо 1
  • нећемо 4
  • нећете 4
  • нећеш 12
  • Нећеш 2
  • нећу 22
  • нехотице 1
  • нечиста 1
  • нечовека 1
  • Нешто 1
  • нешто 11
  • Ни 1
  • ни 74
  • низ 2
  • низбрдица 1
  • није 102
  • Није 2
  • Ниједну 1
  • никад 9
  • Никада 2
  • никада 5
  • никаква 1
  • никакве 1
  • никакво 2
  • Никаквог 1
  • никаквога 1
  • никаквом 1
  • никакву 1
  • никако 11
  • нико 6
  • никога 2
  • Никола 1
  • Николе 1
  • Николом 1
  • ником 3
  • никоме 2
  • нисам 16
  • Нисам 5
  • Ниси 1
  • ниси 13
  • нисмо 2
  • нисте 5
  • Нису 1
  • нису 13
  • нити 11
  • ничега 1
  • нише 1
  • ништа 19
  • но 5
  • Но 7
  • Новаковићем 1
  • новапа 1
  • новац 2
  • новаца 1
  • новине 1
  • ново 2
  • нову 1
  • новцем 1
  • ногама 3
  • носа 2
  • носећи 1
  • носи 1
  • Носила 1
  • носила 3
  • носимо 1
  • носио 3
  • ноћ 1
  • ноћас 1
  • ноћи 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 2
  • ношње 1
  • ношњом 1
  • Ну 2
  • нужна 1
  • њ 6
  • ње 5
  • Њега 3
  • њега 31
  • његов 1
  • Његов 1
  • његова 7
  • његове 1
  • његови 3
  • његовима 2
  • његових 1
  • Његово 1
  • његово 2
  • његовог 1
  • његовога 1
  • његовом 1
  • његову 1
  • њезина 5
  • њезине 2
  • њезини 1
  • њезиној 1
  • њезину 1
  • Њему 1
  • њему 13
  • Њен 1
  • њен 3
  • Њена 1
  • њена 3
  • њене 2
  • њени 2
  • њених 1
  • њено 2
  • њеног 2
  • њеној 2
  • њеном 1
  • њим 4
  • Њима 1
  • њима 8
  • њиме 2
  • њиног 1
  • Њих 1
  • њих 7
  • њихов 1
  • Њихова 1
  • њихова 4
  • њихове 3
  • њиховим 2
  • њихово 1
  • њиховог 2
  • њиховој 2
  • њиховом 1
  • њихову 3
  • Њој 1
  • њој 7
  • њојзи 1
  • њом 7
  • њоме 13
  • њу 14
  • о 24
  • О 9
  • обавијену 1
  • Обадвоје 1
  • обадвоје 2
  • обасула 1
  • обдарене 1
  • обележје 3
  • Обећај 1
  • обећала 2
  • обећали 5
  • обећао 1
  • обијао 1
  • обичај 1
  • обичаја 1
  • обичају 3
  • обичне 1
  • обично 2
  • облетаху 1
  • обли 2
  • обогатили 1
  • ободом 1
  • Обоје 1
  • обоје 2
  • обојица 2
  • обори 2
  • оборили 1
  • обрадовала 1
  • обрадоваше 1
  • обрађивао 1
  • образа 2
  • образи 1
  • образованим 1
  • обрва 1
  • Обреновац 1
  • обреновачком 1
  • Обреновцу 1
  • обузимаше 1
  • обука 1
  • Ова 1
  • ова 2
  • овај 14
  • Овакав 1
  • овакав 2
  • овакве 2
  • оваквих 2
  • овакво 1
  • оваквог 1
  • овакву 1
  • Овако 1
  • овако 9
  • овде 14
  • Овде 3
  • Ове 2
  • ове 3
  • ови 3
  • Ови 3
  • овим 3
  • овима 1
  • ових 1
  • Ових 1
  • ово 28
  • Ово 3
  • овог 2
  • овога 6
  • овој 4
  • оволико 1
  • овом 4
  • овоме 3
  • ову 6
  • овуда 1
  • Огњеној 1
  • огрешио 1
  • огрешити 1
  • Од 7
  • од 96
  • ода 1
  • одавде 1
  • одавна 1
  • одавно 3
  • одатле 1
  • одбити 2
  • одважно 1
  • одваја 1
  • одвести 1
  • одвратимо 1
  • одговара 1
  • одговарао 3
  • одговорам 1
  • одговори 5
  • одговорили 1
  • одговорим 2
  • одговоримо 1
  • одговорити 1
  • одговорише 4
  • оде 6
  • одевен 1
  • одем 2
  • одете 1
  • одећу 1
  • Оди 1
  • одиста 2
  • одјекивао 1
  • одјурише 1
  • одказати 1
  • одласку 1
  • одлежао 1
  • одликован 1
  • одлуке 1
  • одману 1
  • одмах 8
  • одмора 1
  • одморе 1
  • одобравак 1
  • одобравала 1
  • одобравам 1
  • одобравати 1
  • одобровоље 1
  • одох 1
  • одоше 1
  • одранили 1
  • одрасла 1
  • одредбе 1
  • одрекоше 1
  • одржао 1
  • одржиш 1
  • одрицало 1
  • одрицање 1
  • оду 1
  • одузети 1
  • одузме 1
  • одупро 1
  • одустали 3
  • одустане 1
  • одустану 2
  • одустати 1
  • оженим 2
  • оженимо 1
  • оженио 2
  • оженити 1
  • оженићу 1
  • ожениш 3
  • ожењен 1
  • озбиљно 2
  • ознојен 1
  • ојађене 1
  • ока 5
  • окитите 1
  • Око 1
  • око 5
  • окована 2
  • окову 1
  • околина 2
  • околине 1
  • околини 3
  • околним 1
  • окорели 1
  • Окорелог 1
  • окрену 1
  • окренути 1
  • окривљене 1
  • окривљених 2
  • округлих 1
  • окућницом 1
  • олакша 1
  • омладином 1
  • омогућила 1
  • Он 13
  • он 68
  • она 47
  • Она 9
  • онај 5
  • онакве 1
  • онакви 1
  • онако 16
  • онда 37
  • Онда 8
  • Оне 1
  • оне 7
  • Они 11
  • они 31
  • онизак 1
  • оним 2
  • онима 2
  • оних 4
  • Оно 15
  • оно 24
  • оног 1
  • Оног 1
  • Онога 1
  • онога 9
  • оној 2
  • оном 2
  • ономад 1
  • Ономад 1
  • ономе 1
  • Ону 1
  • ону 2
  • опази 1
  • опазила 3
  • опазити 1
  • опајала 1
  • опаје 1
  • опанци 1
  • Опасивала 1
  • опепелити 1
  • опет 31
  • опире 1
  • опомињем 1
  • оправданог 1
  • опријатеље 1
  • опријатељи 1
  • опријатељимо 3
  • опријатељио 2
  • опрости 1
  • опростити 1
  • опсецима 1
  • опшивену 1
  • опште 2
  • општина 1
  • општине 1
  • општински 1
  • општинској 2
  • орања 2
  • орах 2
  • ораха 1
  • осакаћена 1
  • осам 1
  • осамнаесту 1
  • Освануо 2
  • освета 1
  • осветљавало 1
  • осветљаваху 1
  • освртаху 1
  • осете 1
  • осећа 1
  • осећаја 1
  • Осећао 1
  • осим 1
  • ослободила 1
  • ослобођен 1
  • осмотри 1
  • основ 1
  • основне 1
  • основну 1
  • основу 1
  • особато 1
  • особина 1
  • особитим 1
  • особитом 1
  • осрамотио 2
  • оста 1
  • Остави 2
  • оставила 1
  • оставимо 1
  • остављала 1
  • остављаш 1
  • остаде 1
  • Остајем 1
  • остајете 1
  • Остајеш 1
  • остала 2
  • остале 2
  • остали 2
  • осталим 2
  • осталима 2
  • остало 2
  • останем 1
  • останеш 1
  • остао 2
  • остати 8
  • остаће 1
  • остварује 1
  • осудио 2
  • осуђеним 1
  • Отац 1
  • отац 7
  • отварај 1
  • отворенији 1
  • отворено 1
  • отвори 1
  • отворила 2
  • отворити 1
  • оте 1
  • отео 1
  • отерала 1
  • отерао 1
  • отераше 1
  • отета 1
  • отети 1
  • отиде 1
  • отидем 1
  • отимају 2
  • отимајући 1
  • отимале 1
  • отимаше 1
  • отићи 1
  • Отишао 1
  • отишао 7
  • Отишла 1
  • отишла 4
  • Откуд 1
  • откуда 1
  • отменије 1
  • отпоче 4
  • отпочео 2
  • отправљам 1
  • отров 1
  • отровао 2
  • отроваше 1
  • отрча 2
  • охладили 1
  • охрабри 1
  • оца 5
  • оцеви 1
  • оцу 2
  • оче 1
  • очевидац 1
  • Очи 1
  • очи 10
  • очију 2
  • очима 3
  • оштро 1
  • П 4
  • па 118
  • Па 85
  • пажљива 1
  • пажљиви 1
  • пажња 1
  • Пази 2
  • пази 9
  • пазили 1
  • пазим 2
  • пазимо 1
  • пазио 2
  • пазити 1
  • пазиш 1
  • пак 1
  • памет 8
  • паметани 1
  • памети 1
  • паметна 4
  • паметни 2
  • паметнија 1
  • паметно 11
  • памећу 1
  • пандура 1
  • пандури 1
  • пања 1
  • пао 1
  • Пао 1
  • пара 1
  • парала 1
  • парама 1
  • параше 2
  • паре 6
  • парохијана 1
  • пас 1
  • пасу 1
  • патиш 1
  • пашче 1
  • пева 1
  • певала 2
  • Певам 1
  • Певаш 1
  • певуцаше 1
  • Перунику 3
  • песме 1
  • пет 1
  • Петар 14
  • Петра 1
  • Петре 3
  • Петрову 2
  • Петром 1
  • Петру 2
  • пеће 1
  • пилиће 1
  • Пироман 1
  • Пиромана 1
  • Писар 1
  • писару 1
  • Писац 1
  • писмен 1
  • пита 3
  • Питај 1
  • питају 1
  • питала 2
  • питам 3
  • питања 3
  • питање 6
  • питао 3
  • питати 6
  • питомој 1
  • пића 2
  • пиће 1
  • плавих 1
  • плакала 1
  • плакаћу 1
  • платио 1
  • платити 2
  • плату 1
  • плаћа 2
  • плач 2
  • племенитост 1
  • плетеш 1
  • плод 1
  • плочу 1
  • плућа 1
  • По 3
  • по 59
  • поасио 1
  • побоја 3
  • поварошио 1
  • поведе 2
  • повери 1
  • поверио 1
  • повести 1
  • повечерамо 1
  • повика 1
  • повикаше 1
  • повише 2
  • поврати 1
  • повратимо 1
  • погазим 1
  • погазити 1
  • погибе 1
  • Погибе 1
  • погинули 1
  • погинуо 6
  • поглед 1
  • погледа 1
  • погледати 2
  • погнуте 1
  • погодила 1
  • погодити 1
  • погодном 1
  • погрешили 1
  • под 12
  • подаље 1
  • подвезице 1
  • подесна 1
  • подигао 2
  • подиђоше 1
  • Подиже 1
  • подичимо 1
  • подморањем 1
  • поднети 1
  • подобнима 1
  • подужег 1
  • подупирао 1
  • пође 5
  • пођем 4
  • пођете 1
  • пођеш 2
  • пођоше 3
  • пожелети 1
  • пожели 1
  • позва 2
  • поздрави 2
  • поздравила 1
  • познавали 1
  • познавао 1
  • Познат 1
  • позната 1
  • Позната 1
  • познати 1
  • позовеш 1
  • поиздаље 1
  • појас 1
  • показа 1
  • покваре 1
  • поквареног 1
  • покварену 1
  • покварила 1
  • покисао 1
  • поклада 1
  • покојни 1
  • покојника 1
  • покупи 1
  • покуповао 1
  • пола 1
  • полагано 4
  • полазе 1
  • полако 3
  • поласку 1
  • положај 1
  • положају 1
  • полу 1
  • полугласно 1
  • полудео 4
  • пољубац 2
  • пољуби 7
  • пољубила 1
  • пољубили 1
  • пољупцем 1
  • пољупцима 2
  • помагало 1
  • помажеш 1
  • поменем 1
  • поменули 1
  • поменусмо 1
  • помешани 1
  • помињеш 3
  • помисао 5
  • помисли 2
  • помишљали 1
  • помогао 2
  • помогнете 1
  • помодарке 1
  • помоз 1
  • Помоз 1
  • помоћи 2
  • понавља 1
  • понашали 1
  • понашање 1
  • понети 1
  • понеше 1
  • поњаве 1
  • поњаву 1
  • поодавна 2
  • Поодавно 1
  • поодавно 4
  • Поп 1
  • попа 10
  • Попа 2
  • попе 1
  • попело 1
  • попи 3
  • попила 1
  • попин 1
  • попина 1
  • попиној 1
  • попо 19
  • попрскану 1
  • поради 1
  • поразговорим 1
  • поразио 1
  • поразише 1
  • поранио 1
  • порасла 1
  • порастао 1
  • поред 8
  • порођај 1
  • порођају 2
  • порупчићима 1
  • поручи 1
  • Посавина 2
  • Посавине 1
  • посавини 2
  • Посавини 7
  • Посао 1
  • посао 5
  • посведневно 1
  • посвршавала 1
  • поседи 1
  • посла 10
  • послала 3
  • после 20
  • После 8
  • последица 1
  • Последица 1
  • последице 1
  • последње 1
  • последњега 1
  • последњем 3
  • последњим 1
  • пословала 1
  • послове 1
  • послу 1
  • послуша 1
  • послушамо 2
  • послушао 2
  • послушати 2
  • послушаћу 1
  • послушно 1
  • послушност 2
  • послушности 1
  • посматрала 1
  • постави 1
  • поставила 1
  • постављању 1
  • постављену 1
  • постала 1
  • постало 1
  • постао 1
  • постарали 1
  • постарао 1
  • постарати 2
  • постати 1
  • постељи 1
  • постељу 1
  • постигла 2
  • поступају 1
  • поступак 1
  • поступала 1
  • поступка 2
  • потицао 1
  • потоке 1
  • потоком 1
  • потпетицама 1
  • потпуно 3
  • потражи 2
  • потражимо 1
  • потребан 1
  • потребе 1
  • потребно 6
  • потресе 1
  • потресле 1
  • потресло 1
  • потрошио 1
  • потрчаше 1
  • потсетио 1
  • потужити 1
  • поћи 6
  • поуздан 1
  • поуздана 1
  • похита 2
  • поче 5
  • почела 4
  • почели 2
  • почело 2
  • почео 2
  • почеше 1
  • почешће 2
  • почисте 1
  • почистила 1
  • почне 1
  • пошао 1
  • пошла 4
  • пошли 2
  • поштен 6
  • поштена 3
  • поштене 1
  • поштени 2
  • поштеним 1
  • поштених 2
  • поштено 4
  • поштену 1
  • поштења 2
  • поштење 2
  • поштнна 1
  • Пошто 6
  • пошто 9
  • поштовати 1
  • поштујем 1
  • права 4
  • прави 2
  • правилна 1
  • правилно 1
  • правио 2
  • право 24
  • Право 7
  • православне 1
  • праву 4
  • правцату 1
  • правциту 1
  • прагове 1
  • прагу 1
  • празник 1
  • празној 1
  • празну 2
  • праксу 1
  • прашта 1
  • Праштајући 1
  • прва 3
  • прве 2
  • први 6
  • првих 2
  • прво 8
  • првој 1
  • прву 2
  • пре 14
  • пребацивати 1
  • преварили 1
  • прегледао 1
  • пред 5
  • преда 1
  • предавао 1
  • предаде 1
  • председник 2
  • презиру 1
  • прекинути 1
  • преко 2
  • прекомерна 1
  • Прекрсти 2
  • Пректрсти 1
  • према 3
  • пренесем 1
  • препирем 1
  • препону 1
  • пресвиснуо 1
  • преседи 1
  • преседник 1
  • Преседник 2
  • пресрела 1
  • пресуда 2
  • пресуди 1
  • пресудом 3
  • прети 1
  • претили 1
  • претим 1
  • претио 1
  • претиш 3
  • претња 2
  • претњама 1
  • претпостављена 1
  • претреса 1
  • претрну 1
  • претрпана 1
  • претурали 1
  • претуре 1
  • претурила 1
  • претуримо 1
  • прече 1
  • при 12
  • При 4
  • прибавила 1
  • прибавити 1
  • Прибележи 1
  • прибележи 2
  • привезало 1
  • привезан 1
  • привирити 1
  • привлачила 1
  • приђе 1
  • приђоше 1
  • признавао 1
  • признадоше 1
  • признајем 1
  • признања 1
  • признање 1
  • признању 1
  • признати 1
  • призор 1
  • прија 1
  • пријатељ 5
  • пријатеља 3
  • пријатељи 2
  • пријатељства 1
  • пријатељство 1
  • пријатно 2
  • пријо 1
  • прилазећи 1
  • Прилика 1
  • прилика 7
  • прилике 1
  • приликом 1
  • прилику 7
  • приличи 4
  • прилично 1
  • примам 1
  • Примам 1
  • примаћи 1
  • примера 1
  • примерно 1
  • примише 1
  • примљен 1
  • припи 1
  • приповедачко 1
  • приповетци 2
  • припомогао 1
  • припомоћ 2
  • прирашћивала 1
  • пристајала 1
  • пристајем 3
  • Пристајем 3
  • пристајемо 1
  • пристајеш 1
  • пристају 1
  • пристала 2
  • пристали 1
  • пристане 6
  • пристао 9
  • пристати 9
  • присташе 1
  • пристигла 1
  • пристиже 1
  • приступи 1
  • присутне 1
  • Присутне 1
  • притискује 1
  • притисла 1
  • прихватила 1
  • причала 2
  • причао 1
  • причати 1
  • причаш 1
  • причи 1
  • причу 1
  • пробада 1
  • пробудила 1
  • пробудио 2
  • провашаре 1
  • проведе 1
  • проводила 1
  • проводили 1
  • продавао 1
  • продаје 1
  • продали 2
  • продао 2
  • продирала 2
  • продрма 1
  • продужен 1
  • продужити 1
  • продужујући 1
  • прође 1
  • прођемо 1
  • прозоре 1
  • прозорима 2
  • прозору 1
  • произаћи 1
  • Проклет 1
  • проклете 1
  • проклети 1
  • проклињати 1
  • Пролазећи 1
  • пролазили 1
  • пролазио 1
  • пролазне 1
  • проламао 1
  • проламаше 1
  • пролетре 1
  • промена 1
  • промерка 1
  • Промисли 1
  • промуца 2
  • пропадну 1
  • пропала 2
  • пропио 1
  • пропустила 1
  • пропустим 1
  • проси 1
  • просимо 3
  • проспавају 1
  • просте 1
  • прости 3
  • простре 1
  • просу 1
  • просуте 1
  • просуше 2
  • протекло 1
  • Против 2
  • против 5
  • противу 1
  • протресла 1
  • проћи 2
  • прочита 1
  • прошао 1
  • прошевина 2
  • прошевине 1
  • прошевини 1
  • прошевину 1
  • прошла 1
  • прсима 2
  • прсте 1
  • пружала 1
  • пружали 1
  • пружио 1
  • прште 1
  • пукла 1
  • пукло 2
  • пуна 3
  • пуначких 1
  • пуне 1
  • пуним 2
  • пуних 1
  • пуно 2
  • пуног 1
  • пуној 1
  • пуном 1
  • пуну 3
  • пусти 2
  • пустила 1
  • пустити 2
  • пустиш 1
  • пусто 1
  • пустог 1
  • пут 4
  • пута 13
  • путем 1
  • пући 1
  • пуцањ 1
  • пушака 1
  • пуштала 1
  • пуштам 2
  • пуштен 1
  • пшеница 1
  • пшеницу 3
  • рабаџију 2
  • раван 2
  • рад 12
  • рада 1
  • раде 3
  • Раденица 1
  • ради 11
  • радила 4
  • радили 1
  • радило 1
  • радим 5
  • радимо 2
  • радио 3
  • радити 2
  • радиш 2
  • радница 1
  • радње 1
  • радњу 1
  • радо 1
  • РАДОВАНОВИЋ 1
  • радом 2
  • радосна 2
  • радосни 1
  • радосно 1
  • радост 2
  • радости 3
  • раду 1
  • рађа 1
  • разабрати 1
  • разбивена 1
  • разбијеном 1
  • разбуди 1
  • развијен 1
  • разговара 1
  • разговарала 2
  • разговарао 2
  • разговарати 1
  • разговараше 1
  • Разговор 1
  • разговор 4
  • разговора 1
  • разговоримо 1
  • разговору 2
  • раздраган 1
  • Разлади 1
  • разликовао 1
  • разликом 2
  • разлог 1
  • разложимо 1
  • разлози 1
  • разне 2
  • разних 1
  • разнобојном 1
  • разорио 1
  • разреда 1
  • разуме 2
  • разумевао 1
  • разумем 2
  • Разумео 1
  • разумети 1
  • разумеш 1
  • Рајковим 1
  • ракљаст 1
  • раније 2
  • рано 3
  • расвитак 1
  • расипао 1
  • расмотрив 1
  • Распитивао 1
  • расположена 2
  • расположење 1
  • раставимо 1
  • раставити 1
  • растанку 1
  • растужи 1
  • растури 1
  • растурим 1
  • рачун 2
  • рђава 1
  • рђаво 2
  • рђавог 1
  • ред 2
  • реда 1
  • редом 1
  • ређе 1
  • река 1
  • Рекао 2
  • рекао 6
  • Рекла 2
  • рекла 4
  • рекли 7
  • рекло 1
  • рекох 7
  • рекоше 4
  • ретко 2
  • реткост 1
  • Рећи 1
  • рећи 19
  • Реци 2
  • реци 5
  • реците 1
  • реч 5
  • рече 81
  • РЕЧИ 1
  • речи 10
  • речју 1
  • Решењем 1
  • реши 1
  • решио 1
  • рика 1
  • ринта 1
  • робије 1
  • робијом 1
  • родила 2
  • родитељ 1
  • родитеља 19
  • родитеље 6
  • родитељи 19
  • родитељима 5
  • родитељске 1
  • рођака 1
  • рођаке 1
  • рођена 1
  • рођено 1
  • рођеног 1
  • ропће 1
  • руво 1
  • ружна 1
  • рука 1
  • руке 1
  • рукова 4
  • руковао 1
  • руководи 1
  • руком 1
  • рукотворима 1
  • рукотворина 1
  • руку 8
  • румен 2
  • румена 1
  • румене 1
  • румених 2
  • руци 1
  • руча 1
  • ручком 1
  • с 144
  • С 9
  • Са 3
  • са 48
  • сав 3
  • савесно 1
  • савест 3
  • савести 1
  • савет 1
  • савете 1
  • савети 1
  • Савин 1
  • Сад 14
  • сад 41
  • сада 13
  • сакрију 1
  • сакрити 1
  • сам 124
  • сама 6
  • саме 1
  • сами 1
  • самим 3
  • самих 2
  • Само 2
  • само 56
  • самог 1
  • самога 3
  • самој 2
  • самом 2
  • самртнички 1
  • самртничком 1
  • саму 3
  • сан 3
  • сарану 1
  • сарањујем 1
  • сараховитог 1
  • сасвим 3
  • саслушају 1
  • саслушања 1
  • саслушање 1
  • саслушању 1
  • саслушао 2
  • састајала 1
  • састајали 2
  • састајао 1
  • састали 1
  • Састали 1
  • састанак 1
  • састане 1
  • састанете 1
  • сатрвен 1
  • саучасник 1
  • саучесник 1
  • сахрана 1
  • Сахранили 1
  • сачува 1
  • сачувати 1
  • сва 4
  • свагда 10
  • свагдањем 1
  • Свадба 1
  • свадба 6
  • свадбама 1
  • свадбе 3
  • свадбеном 1
  • свадби 6
  • свадбу 3
  • свађала 1
  • свађам 1
  • Свак 1
  • свак 2
  • свака 1
  • свакад 1
  • сваки 2
  • Сваки 3
  • свако 1
  • сваког 1
  • свакога 1
  • Свакога 1
  • свакодневног 1
  • Свакојако 1
  • сваком 3
  • сваку 3
  • свануло 1
  • сванућа 1
  • свануће 2
  • сватове 1
  • Све 10
  • све 47
  • свег 2
  • свега 5
  • сведок 2
  • сведока 2
  • сведочи 1
  • сведочити 1
  • свекар 2
  • свекра 1
  • свекрва 2
  • свекрве 1
  • свекрви 1
  • свекрвом 1
  • свекром 1
  • свем 1
  • свему 8
  • свет 1
  • света 3
  • светила 1
  • светим 2
  • светио 1
  • светлост 2
  • светог 1
  • светом 1
  • свету 4
  • свећа 1
  • свећу 1
  • Свечаницима 1
  • свечано 1
  • свештеиичку 1
  • Свештеник 1
  • свештеничку 2
  • Сви 1
  • сви 14
  • свим 1
  • свима 8
  • Свирац 2
  • свиснула 1
  • сво 1
  • свога 16
  • свој 6
  • своја 2
  • Своје 1
  • своје 27
  • својег 1
  • својем 1
  • својим 13
  • својима 5
  • својих 3
  • својој 12
  • Својом 1
  • својом 12
  • Своју 1
  • своју 33
  • свом 1
  • своме 5
  • сврака 1
  • свршавала 1
  • свршена 1
  • свршени 1
  • свршеном 1
  • сврши 1
  • свршио 2
  • сву 2
  • свуда 2
  • се 462
  • себе 13
  • себи 5
  • севаху 1
  • Седам 1
  • седамнаест 1
  • седамнаестој 1
  • седе 1
  • седела 3
  • седети 1
  • седи 1
  • седне 1
  • седнувши 1
  • седоше 1
  • секира 2
  • секире 2
  • секиром 1
  • секиру 4
  • села 5
  • сели 1
  • Село 1
  • село 3
  • селу 7
  • сељака 1
  • сељана 1
  • сељани 1
  • Сељани 1
  • сељаци 1
  • Сем 1
  • сем 4
  • сенка 1
  • сенке 1
  • сеоске 3
  • сеоски 1
  • сеоским 1
  • сети 2
  • сећам 1
  • сећи 2
  • сечемо 2
  • си 80
  • сигурности 1
  • сијало 1
  • сила 1
  • силан 2
  • силних 1
  • сило 1
  • Силом 1
  • силом 6
  • силу 9
  • Син 2
  • син 3
  • сина 2
  • сине 1
  • синко 12
  • сином 2
  • сину 4
  • сиромах 3
  • сиромаха 1
  • сиромашак 4
  • сиромашна 2
  • сиромашне 2
  • сиромашних 4
  • сиромашнога 1
  • сиромашној 1
  • сиромашну 3
  • Сирота 1
  • сирота 5
  • сироте 1
  • сиротиња 1
  • сиротињи 2
  • сиротињску 1
  • сироту 1
  • ситница 1
  • сједињења 1
  • скиде 1
  • склонити 1
  • скљока 1
  • скљокао 1
  • Скојом 1
  • скоро 5
  • скроз 1
  • скромности 1
  • Слабо 1
  • слабо 2
  • слагало 1
  • слажеш 1
  • слатки 1
  • слегао 1
  • слиниш 1
  • слободнија 1
  • слободно 4
  • сложни 1
  • сломљен 1
  • слуге 1
  • слугу 1
  • слутећи 1
  • слути 2
  • слутили 1
  • слутити 1
  • случаја 1
  • случајно 5
  • слушала 2
  • слушам 6
  • слушамо 1
  • слушао 1
  • слушати 8
  • Слушаћемо 1
  • слушаћу 2
  • слушаш 3
  • слушити 1
  • Слушче 2
  • слушче 3
  • слушчету 1
  • сматра 1
  • сматрају 1
  • сматрао 1
  • сме 3
  • смеде 1
  • смедоше 1
  • смеђе 1
  • смеђих 1
  • смејала 2
  • смејати 1
  • смејем 1
  • смејеш 1
  • смелији 1
  • смелости 1
  • смем 4
  • смео 3
  • сметао 1
  • смети 1
  • смеха 1
  • смеш 1
  • смешећи 1
  • смешила 2
  • смо 29
  • смрт 3
  • смрти 1
  • смртна 1
  • сна 2
  • снага 1
  • снаге 1
  • снађе 1
  • снажан 3
  • Снажна 1
  • снажних 1
  • снази 1
  • снао 1
  • снау 1
  • снахе 1
  • снаху 2
  • снаша 5
  • снашом 1
  • снебивала 1
  • снебиваш 1
  • снег 1
  • снуждена 1
  • соби 1
  • собу 4
  • совру 4
  • сомотом 1
  • спава 3
  • спавај 1
  • Спавала 1
  • спада 1
  • спази 2
  • спазила 1
  • спазили 1
  • спазио 1
  • спазити 2
  • спасе 2
  • Спасов 1
  • спопада 1
  • спопаде 2
  • споразум 1
  • споразума 1
  • споразумемо 1
  • спрам 1
  • спрдњу 1
  • спремај 1
  • спремајте 1
  • спремали 1
  • спремамо 1
  • спреман 1
  • спреми 2
  • спремила 1
  • спремиш 1
  • спремљено 1
  • спремна 2
  • спремни 1
  • спречен 1
  • спроведу 1
  • спровела 1
  • спусти 4
  • срдиш 1
  • сребро 2
  • сред 1
  • средини 2
  • средњег 1
  • срели 1
  • срео 1
  • среских 1
  • сретан 1
  • сретни 1
  • срећа 3
  • срећан 13
  • Срећан 2
  • среће 5
  • срећи 3
  • срећна 7
  • срећни 8
  • срећнији 1
  • срећно 1
  • срећо 1
  • срећом 3
  • срећу 12
  • сродише 1
  • српљење 1
  • срушили 1
  • срца 9
  • срце 14
  • срцепарајући 1
  • срцу 3
  • стабло 1
  • ставио 1
  • ставите 1
  • ставља 1
  • стављаш 1
  • стајала 1
  • стајали 1
  • стаје 1
  • стакла 1
  • стаклад 1
  • стало 1
  • стању 1
  • стао 1
  • стара 1
  • Стара 1
  • старати 3
  • стараће 1
  • старе 2
  • старешина 1
  • стари 4
  • старијег 2
  • старијега 1
  • старих 1
  • старост 1
  • старости 2
  • стару 1
  • Стаса 1
  • ствар 6
  • стварају 1
  • ствари 3
  • створено 1
  • сте 19
  • Стеване 1
  • Стеванијом 1
  • Стевановог 2
  • стегла 1
  • стекао 2
  • стекли 3
  • стена 1
  • стени 1
  • стећи 1
  • стигао 3
  • стигли 3
  • стигоше 1
  • стид 1
  • стида 2
  • стидљив 1
  • стидљиви 1
  • стидљиво 1
  • стидљивост 1
  • стидљивости 2
  • стиже 1
  • сто 3
  • стоком 1
  • столицу 1
  • столу 1
  • сточић 1
  • Стр 1
  • стр 3
  • страва 1
  • стражу 1
  • странаца 1
  • стране 4
  • страни 1
  • Страћио 1
  • страх 1
  • страховита 3
  • Страховити 1
  • страховити 3
  • страховитим 1
  • страховитих 1
  • страховитог 1
  • страху 1
  • страшан 2
  • страшише 1
  • страшна 1
  • страшне 2
  • страшно 3
  • страшној 1
  • страшну 1
  • стрељају 1
  • строго 1
  • стропоштало 1
  • су 120
  • сувише 1
  • Сувомразица 1
  • суд 3
  • суда 1
  • судија 1
  • судиш 1
  • судска 1
  • суду 2
  • суза 3
  • сузе 3
  • Сукњу 1
  • сумњам 1
  • сумњаш 1
  • сумрачак 1
  • суму 1
  • Сунце 2
  • сусетком 1
  • Сутра 1
  • сутра 9
  • сутрадан 1
  • суштина 1
  • сушту 1
  • Т 1
  • Та 7
  • та 9
  • тад 1
  • Тада 2
  • тада 3
  • тај 13
  • тајанствене 1
  • тајанствени 1
  • тајна 1
  • тајну 1
  • такав 1
  • Таква 1
  • таква 5
  • такве 5
  • такви 1
  • таквим 1
  • таквих 3
  • такво 1
  • таквога 1
  • таквом 1
  • такву 2
  • Тако 18
  • тако 91
  • такође 5
  • тамо 5
  • тамошњим 1
  • твог 3
  • твога 3
  • Твој 2
  • твој 8
  • Твоја 1
  • твоја 6
  • твоје 5
  • твоји 1
  • твојој 6
  • твоју 2
  • твом 1
  • твоме 2
  • тврдоглавошћу 1
  • тврдоглавства 1
  • Те 1
  • те 115
  • Тебе 2
  • тебе 29
  • Теби 1
  • теби 21
  • тек 7
  • текао 3
  • текли 1
  • тековину 1
  • телесно 1
  • телу 3
  • Тера 1
  • тера 2
  • терајући 1
  • терали 1
  • терам 2
  • терамо 1
  • тераш 3
  • терет 1
  • тетка 4
  • тешка 5
  • тешке 1
  • тешких 1
  • тешко 13
  • Тешко 5
  • тешког 1
  • тешком 1
  • тешку 2
  • Тешто 1
  • ти 301
  • Ти 35
  • тили 1
  • тим 2
  • тиме 3
  • тихи 1
  • тихо 2
  • тихој 1
  • Тиче 1
  • тиче 4
  • тичу 1
  • тканине 1
  • тканицом 1
  • то 194
  • То 22
  • тобом 12
  • товари 2
  • товарио 1
  • товариш 1
  • тога 30
  • тозлуци 1
  • тој 1
  • толико 14
  • толикој 2
  • Том 1
  • том 5
  • Томе 1
  • томе 13
  • Томка 18
  • Томки 3
  • Томкино 1
  • Томком 2
  • Томку 2
  • топло 1
  • топлоту 1
  • трабуњаш 1
  • траже 1
  • тражи 3
  • тражили 3
  • тражим 2
  • тражимо 2
  • тражио 3
  • тражите 2
  • тражити 6
  • тражиш 1
  • тргао 1
  • трговао 1
  • трговаца 1
  • трговцима 2
  • трговцу 3
  • тргују 2
  • Треба 1
  • треба 36
  • требају 1
  • требале 1
  • требало 3
  • требао 1
  • требати 1
  • тревим 1
  • трезнио 1
  • тренут 1
  • тренутак 1
  • тренутку 2
  • трже 2
  • три 1
  • тринајестог 1
  • тринајестога 1
  • триста 1
  • трњине 1
  • троје 5
  • Трошио 1
  • трпи 1
  • трпићу 1
  • трпиш 1
  • Трстеница 1
  • Трстенице 8
  • Трстеници 1
  • трстеничке 1
  • Трстенца 2
  • трудна 1
  • трчи 2
  • ту 17
  • Ту 3
  • туга 1
  • туге 2
  • тугу 2
  • туђа 1
  • туђе 1
  • туђег 1
  • туђи 1
  • туђим 1
  • тужио 1
  • тужна 2
  • тужни 1
  • туче 1
  • тучем 1
  • ћарио 1
  • ћата 2
  • ћато 1
  • ће 50
  • ћемо 14
  • ћеретала 1
  • ћерком 2
  • ћете 5
  • ћеш 13
  • ћифта 1
  • ћу 43
  • ћуд 1
  • ћутали 1
  • ћутање 2
  • ћутао 2
  • ћутати 2
  • ћутаћу 1
  • ћутаху 1
  • ћутећи 1
  • ћути 1
  • ћутљив 1
  • ћутљивост 1
  • у 256
  • У 28
  • уапси 1
  • уапсила 1
  • уапсили 1
  • уапсио 1
  • Уб 1
  • уби 1
  • убивен 2
  • убивени 1
  • убивеног 2
  • убија 1
  • убијамо 1
  • убијаш 1
  • убије 1
  • убијем 2
  • убијемо 1
  • убијеног 1
  • убијенога 1
  • убијеш 1
  • убију 3
  • убила 5
  • убилачки 1
  • убили 6
  • убилисте 1
  • Убилисте 1
  • убио 7
  • убиства 1
  • убиство 6
  • убиством 4
  • убиству 1
  • убити 5
  • убица 1
  • ублажити 1
  • Убој 1
  • убоја 1
  • увак 1
  • увек 9
  • уверен 1
  • уверени 1
  • уверење 1
  • Уверење 1
  • уверењем 1
  • увери 1
  • увредити 1
  • угасити 1
  • углавили 1
  • углавити 1
  • уговарају 1
  • уговорени 2
  • уговорено 1
  • уговорену 1
  • уговорила 1
  • уговорили 1
  • уда 1
  • удавали 1
  • удавати 2
  • удаве 1
  • удавили 1
  • удадба 1
  • удадби 1
  • удаду 2
  • удаје 1
  • удајем 1
  • удајемо 1
  • удајете 3
  • удају 3
  • удам 1
  • удар 1
  • ударан 1
  • ударац 3
  • удари 1
  • ударио 2
  • ударца 1
  • удати 1
  • удесити 1
  • удешавала 1
  • удешеном 1
  • удовац 2
  • удовица 2
  • удову 1
  • удомим 1
  • удомиш 1
  • удубљена 1
  • уђе 2
  • ужасан 1
  • уживале 1
  • уживање 1
  • Уз 1
  • уз 2
  • уза 1
  • узалуд 2
  • узалудан 1
  • узалун 1
  • узаним 1
  • узвикну 1
  • уздржа 1
  • узе 3
  • узела 2
  • узели 3
  • узео 3
  • узети 6
  • узех 1
  • узима 2
  • узимају 3
  • узимате 2
  • узимати 2
  • узме 9
  • узмем 2
  • узмемо 2
  • узмеш 1
  • узми 1
  • узму 5
  • узнемиравао 1
  • узнемирио 1
  • узрок 3
  • узрока 1
  • ујдурисали 1
  • ујдурисати 1
  • уједно 3
  • укаже 1
  • указа 1
  • укинути 1
  • уклонимо 1
  • украшаваше 1
  • украшена 1
  • укућанима 1
  • улазећи 1
  • улазила 1
  • улицама 1
  • улицом 1
  • улицу 1
  • умакла 1
  • умео 1
  • умерених 2
  • умора 1
  • умрети 1
  • умрла 1
  • умрле 1
  • умро 1
  • уму 2
  • умукну 2
  • умућних 1
  • унесрећили 1
  • унесрећимо 1
  • унесрећио 1
  • уништио 1
  • уобичајена 1
  • уобичајену 1
  • Упита 1
  • упита 5
  • уплакане 1
  • уплашили 1
  • уплашилн 1
  • уплашило 1
  • употребљава 1
  • употребљавати 1
  • управи 1
  • управила 1
  • Управо 1
  • упрегнути 1
  • упредених 1
  • упрезали 1
  • упропасте 1
  • упропастили 2
  • упропастио 1
  • упропастите 1
  • упропастити 1
  • упропашћујете 1
  • упропашћују 1
  • урадила 1
  • урадимо 1
  • уредила 1
  • уређење 2
  • урођене 1
  • урока 1
  • усвојио 1
  • ускликну 1
  • уснама 1
  • усница 1
  • успреме 1
  • успреми 1
  • успремила 1
  • усрећило 1
  • усрећите 2
  • усрећиш 1
  • уста 4
  • устаде 1
  • устајању 1
  • устала 2
  • устале 1
  • устао 1
  • устати 1
  • устрану 1
  • устројише 1
  • усудио 1
  • утврдимо 2
  • утврдио 1
  • утећи 1
  • утицаја 1
  • ућутала 1
  • ухвати 1
  • ухватити 1
  • ухваћеног 1
  • уча 4
  • учи 3
  • учила 2
  • учине 1
  • учини 2
  • учинила 1
  • учинили 3
  • учиним 1
  • учинио 9
  • учините 1
  • учинити 5
  • учинићу 2
  • учиниш 3
  • учинише 2
  • учињеном 1
  • учио 1
  • Учио 1
  • учити 1
  • ушао 2
  • фарбе 1
  • фермен 2
  • Хајд 1
  • Хајде 1
  • Хајте 1
  • Хвала 1
  • хвала 3
  • хватала 1
  • Хе 1
  • хитро 1
  • хлада 1
  • хладан 1
  • хладовина 1
  • хладовини 3
  • Хм 1
  • Хоће 1
  • хоће 17
  • хоћемо 6
  • хоћете 5
  • Хоћеш 3
  • хоћеш 9
  • хоћу 14
  • Хоћу 6
  • храном 1
  • храну 2
  • хришћанин 1
  • хришћанска 1
  • хте 1
  • хтеде 3
  • хтедох 1
  • хтедоше 1
  • Хтедоше 1
  • хтела 9
  • хтели 2
  • Хтео 1
  • хтео 10
  • хтети 1
  • цвет 1
  • Цветка 1
  • Цвету 1
  • целе 1
  • целим 1
  • цело 1
  • целога 1
  • целој 1
  • целом 1
  • цео 2
  • цепа 1
  • црвени 1
  • цркви 4
  • цркву 1
  • црне 2
  • црни 1
  • црних 2
  • црномањаст 1
  • Чак 2
  • чак 7
  • чарапе 2
  • час 13
  • часа 1
  • часак 2
  • часу 1
  • чврст 1
  • чврсто 1
  • чега 2
  • чекала 1
  • чекали 2
  • чекао 1
  • чекате 1
  • чекати 3
  • чекаше 2
  • чело 2
  • чељади 1
  • чељадима 1
  • чем 2
  • чемерно 1
  • чему 1
  • честита 6
  • честите 3
  • честитошћу 1
  • честиту 3
  • често 7
  • четворо 3
  • четири 2
  • четрдесет 1
  • чешће 3
  • чизме 1
  • чија 2
  • чије 1
  • чијем 2
  • чију 2
  • чика 1
  • Чим 1
  • чим 4
  • чиме 1
  • Чини 3
  • чини 9
  • чинила 2
  • чинило 1
  • чиним 1
  • чинио 2
  • чините 1
  • чињаше 2
  • чипкама 1
  • чиста 2
  • Чистећи 1
  • чисти 1
  • чистила 1
  • чистимо 1
  • чисто 4
  • чистој 1
  • чистом 1
  • чистоћу 1
  • чисту 1
  • читав 1
  • читава 2
  • читаве 1
  • читавим 1
  • читала 3
  • читам 1
  • читао 1
  • читаоцима 1
  • Чича 1
  • чоани 4
  • чоано 1
  • човек 5
  • човека 9
  • човеку 1
  • човече 2
  • чу 1
  • чува 1
  • Чувајте 1
  • чувала 1
  • чувам 1
  • чувамо 1
  • чувена 1
  • чуда 2
  • Чудим 1
  • чудим 2
  • Чудио 1
  • чудити 1
  • чудна 1
  • чудновата 1
  • чудновато 1
  • чудну 1
  • чудо 2
  • чуј 2
  • чује 3
  • Чујем 2
  • чујеш 2
  • чују 2
  • Чула 1
  • чула 6
  • Чули 1
  • чули 4
  • чуло 1
  • чуо 3
  • чути 3
  • џапали 1
  • џемадан 1
  • џочарис 1
  • ш 1
  • шале 1
  • шалила 2
  • шалу 1
  • шапућући 1
  • шарали 1
  • шарене 1
  • шареном 1
  • шатри 2
  • шашољења 1
  • шашољила 1
  • шеницу 2
  • шенули 1
  • шешир 2
  • школе 4
  • школовања 1
  • школу 2
  • школује 1
  • Шта 33
  • шта 54
  • ШТАМПА 1
  • штифлете 1
  • што 197
  • Што 2
  • Штогод 1
  • шума 1
  • шуми 1
  • шуму 1
20420 matches
вануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро 
.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и п 
ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који оде 
ке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она з 
} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с 
оћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p 
у, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице о 
>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни п 
 ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....< 
м, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно  
јда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар,  
ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати  
>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе ј 
ћи шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове д 
жена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова ве 
S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>М 
p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— 
.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ј 
</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се 
измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па д 
с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} То 
ци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самрт 
ој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је ко 
{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суз 
о желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас 
овом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно др 
.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је ш 
 <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} По 
 се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у  
што спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Ј 
Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје  
 има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом  
 си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако и 
 овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повес 
обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо 
а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пр 
е волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смеш 
 још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пр 
о је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанов 
су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не 
Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Мар 
ој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и 
обра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу  
p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо 
ад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родит 
 тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али 
 што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ј 
евина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро...  
о казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само неш 
ан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света 
но је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S 
{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду нал 
 децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n=" 
"25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да гово 
његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за наш 
лује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је купова 
бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућ 
а нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти 
 да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Как 
ем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да 
 <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit 
>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш  
ване, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове 
те — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, ш 
 <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича  
лушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{ 
што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S 
оведао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова  
ста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Пета 
итам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си ст 
амчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају 
е?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала з 
/head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — По 
 би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место др 
 и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</ 
брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђур 
ам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде 
е смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, 
 чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нек 
јда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и 
<pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја д 
власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт др 
коше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одриц 
и је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Ја 
то да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи 
/p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за ј 
, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђ 
еће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој 
<p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да ј 
да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, 
борави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитељ 
 као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оц 
ече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи 
жен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са с 
стајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је 
наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p 
...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове по 
 Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што 
 ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгл 
, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима  
 загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете  
шег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S 
.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претр 
бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Ј 
ће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ов 
 Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да  
ар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p 
е радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толи 
> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ств 
>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти ре 
право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима 
у!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш к 
че Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у  
 вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас  
оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђ 
нам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта б 
; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S 
а отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не  
во!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
авала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, ка 
 ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Та 
 мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не см 
ишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</ 
 Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А так 
кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, д 
и и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их 
ом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, мо 
ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога,  
 вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина  
рстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? реч 
а сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што м 
не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне  
е једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у 
о имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељ 
на Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се но 
 и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој 
, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припо 
/p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томк 
кост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас по 
 Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу о 
ишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на сил 
 оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он  
 на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, јед 
ако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и 
е Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље ј 
ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остав 
 те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ ид 
 за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</ 
кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> 
којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главо 
олим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крс 
ка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, 
 — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног. 
 сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је 
им.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад 
 поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми —  
 с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, је 
 <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ет 
 ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја 
Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека 
p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице —  
А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби 
бо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{ 
о, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone u 
га мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те  
се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку  
 твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, п 
е која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу ро 
обра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Жива 
 дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не 
ажи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каз 
Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>—  
, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшениц 
 снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива,  
— да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она 
з игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, зд 
<p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!. 
бо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p 
ог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p 
се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, коли 
а ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен,  
ма, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан 
и је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} 
ени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем,  
ова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене с 
на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су 
 вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учин 
а није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као 
 да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам  
е, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, ал 
ало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево,  
и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку 
нати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово,  
 онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, 
нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва свој 
ова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре во 
 љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаћ 
 није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али 
<p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Прав 
p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је 
тати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми х 
 Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да кара 
казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам  
нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и и 
ко си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газ 
ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да  
.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак.. 
нице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Ма 
 она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с 
<p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.< 
пет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли др 
Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p 
разио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мо 
тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта 
— рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, ка 
е Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па  
ала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</ 
ан грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу. 
отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђу 
ешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш ка 
 нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може би 
, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живан 
ети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не м 
 зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?< 
</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> 
не куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном ку 
ко је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— П 
а и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти в 
е је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвља 
а срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад  
и са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газ 
лео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У  
рица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражим 
ран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим ов 
т свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при 
ажио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромаш 
олиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Х 
и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно в 
жеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова г 
ече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је у 
ри Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p 
и се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо! 
тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш 
 на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици 
ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ј 
тати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p> 
еде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи 
молим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити п 
/> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци 
случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова 
Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> мн 
обити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није  
опо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да врши 
 он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим 
ђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девоја 
ужали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети 
час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зра 
у, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласк 
бичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била  
ту реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући  
није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад  
аучила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим 
е по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у 
чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p 
верен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Жи 
и убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством пре 
у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што,  
момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово,  
 ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје  
42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море  
м се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вал 
авити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече  
ерам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— П 
ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја би 
ге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p> 
да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пош 
бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n 
абу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за  
Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се вар 
теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја  
 који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја мора 
туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја не 
ш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је  
S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима цели 
 казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али 
е бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <! 
е видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметни 
 <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љу 
 се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа 
... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупце 
 дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p 
у најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна  
ете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чул 
, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује  
 <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вал 
p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном  
колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба. 
ућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем  
ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако  
а свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живан 
то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и т 
није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, т 
и верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео,  
 <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, п 
е би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не 
, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</ 
и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при в 
во, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, о 
и, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер  
други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто 
мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и каза 
аст и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт држа 
х био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јов 
оштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — пр 
која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу роди 
лим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити про 
е.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он  
да то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и  
и теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али,  
е морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта см 
ог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="5 
ила на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S}  
дустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је исл 
ила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна  
ку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, ус 
ени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јо 
:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће  
ва да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из с 
 потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико 
ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти н 
е може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде 
а ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа  
мао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао  
нда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу 
стајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропа 
ст и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се  
то јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу  
бо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то  
</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намо 
, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу  
вога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита сас 
Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>—  
ван.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ни 
е уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити  
 свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова  
е и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви  
 потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћ 
ваново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и свој 
, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу м 
ћу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата ти 
 села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девој 
</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као 
у беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, гд 
она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесел 
бра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели 
!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зин 
 истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећ 
ше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман че 
ем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или 
— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> 
вом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, ко 
јао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{ 
.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јо 
! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков 
 би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка паж 
 и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p 
д куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога с 
ћ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе по 
} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао  
следњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, 
 заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и по 
стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва  
море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојко 
>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да  
 <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара 
је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакл 
.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти  
/p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажи 
ш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити ср 
 истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да пр 
оље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир  
> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и 
S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мар 
>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подм 
аш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и т 
ућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је  
<pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а т 
?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и  
дбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том 
а како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт 
иси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да д 
ру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зл 
и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{ 
ме говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он с 
крсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих  
а баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— 
 после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти ј 
 и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу 
 је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегл 
и тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да  
итељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, закли 
али и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом доп 
 при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволик 
 <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особ 
!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и 
е Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју 
.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац,  
Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S}  
м, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо  
та девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојк 
ив, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достој 
н одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— 
 да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо,  
смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита  
 <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али к 
о, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућни 
 си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не м 
 више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли т 
удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до  
 Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти к 
тивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Т 
оја ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме 
} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је 
ивана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа 
 до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што 
 јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај т 
</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 ду 
било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— 
/p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb  
бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живан 
мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми  
 шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он 
ако лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Ан 
е и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеии 
аш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипа 
да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb 
љег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с м 
у се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi> 
д слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту т 
удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо растав 
.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда. 
Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или н 
ми у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити 
ућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегени 
те је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да л 
го и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би  
а, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се  
ка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос 
кав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот о 
да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно  
ош које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, 
ју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њег 
ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога 
ако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и том 
се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућа 
т тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се 
оста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се 
 кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је  
а памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди 
 вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p>  
 своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је  
p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и пошт 
а.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и л 
де онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој с 
ећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а н 
м кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа 
 пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је п 
аро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд.. 
е се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој к 
о се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног  
 састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!... 
ју — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да с 
ом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се  
даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— За 
зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја 
ти... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се 
ли — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газ 
слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, ка 
ишта не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хт 
ве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од које 
акога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено  
у Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који 
.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову  
ш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола  
а и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— 
све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало с 
о је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја н 
 су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Ч 
е куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договор 
ш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је у 
, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо  
у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту  
</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би н 
 рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом  
ала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад  
 Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p 
бравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да  
на и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо,  
ад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, ш 
доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S}  
а је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то  
номад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па 
е друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p>  
/p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико ниј 
! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се воли 
Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали 
и то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испит 
ста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" / 
она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума  
анити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да 
 је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али 
 волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> 
ко је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — ње 
и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и пош 
тати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живано 
бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћ 
јаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би би 
 и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чи 
не — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се  
у?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— 
 у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубини 
p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p> 
ћи <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учи 
учајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{ 
.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С 
ућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није бил 
естита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена 
ала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и дра 
 бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да пор 
, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта ра 
и то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти  
ова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и  
се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само 
 сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да бог 
 unit="graphic" /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> < 
b n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ А 
зговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Н 
данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац 
да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — п 
да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p> 
продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова  
{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи н 
ање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала 
Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих с 
њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> < 
 исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Т 
 знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се н 
ко си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момч 
ућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више по 
м, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће бу 
ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански с 
 ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим  
капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, ј 
“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дет 
 вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да 
Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} 
<pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говор 
 је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти с 
 и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бит 
о има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с 
о, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је,  
мо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> 
ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стев 
p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каж 
из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака,  
разну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не ве 
 неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е,  
ам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p>  
РЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К 
 да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> < 
вољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву рад 
 већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао 
</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone unit="s 
дбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га 
н, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи  
и...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Или 
 бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совр 
 говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје ре 
>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ев 
д онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао  
олим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти  
ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи 
ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Р 
 говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он  
ано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при ве 
имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени н 
е он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала  
 ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живанов 
— рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.< 
 Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме тол 
жеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што  
а не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би треб 
/p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, баб 
у, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да А 
омињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n=" 
тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момк 
 катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо. 
ка!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли  
а кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја:  
а њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, 
дласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нем 
>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — 
ћеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу  
воју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не б 
 кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу  
а слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш  
у? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, та 
ућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали М 
ало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу прис 
а избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ј 
а то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је  
ја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом? 
едно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће 
 на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали 
х на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> 
ше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и 
 вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна 
нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити. 
 али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу ж 
би добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути н 
шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати 
улавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову 
сала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? 
м? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама с 
Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и  
га рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова. 
а ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме  
зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се о 
за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>—  
а.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али  
да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је пит 
>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— К 
лушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно. 
 нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам с 
<p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под в 
’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка с 
нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа  
рце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е 
, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још 
 да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи,  
родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је  
— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је 
 тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити 
иством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели 
вановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце 
p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна. 
је градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и 
 И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{ 
. — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мен 
ли: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, теш 
 је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p> 
ти несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам 
а.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: 
 што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана 
ко није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је к 
, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на сил 
рављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом 
и, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како мож 
зиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се ш 
абу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја 
ом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме сило 
нђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „доб 
 ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји. 
ати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти 
и.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злоч 
тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крс 
е батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> 
ати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође св 
 који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. 
/p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећ 
ише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати раз 
им парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S}  
тина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба д 
 ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заб 
авао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје г 
као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда ку 
ара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Мар 
о, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и забора 
ојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То 
е ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете  
 што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми 
ћите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо 
евојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пош 
дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, д 
ло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова  
а тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали  
не.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме  
} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с има 
о обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дет 
а од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и т 
 њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер  
 <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... ов 
грала.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а та 
о то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удо 
да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> 
 и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја  
у правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда  
а страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршил 
ку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p 
е.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућн 
војка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не 
/p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све 
учем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убиј 
е ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани 
у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њ 
њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су мор 
ову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако 
<p>— Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстени 
омуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се заглед 
ји су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче. 
пак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p 
која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те н 
<pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да 
 n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p 
p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, н 
и.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...< 
дан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете т 
з којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p> 
>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша 
белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а ре 
 он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара 
>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту и 
баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он с 
бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, ди 
</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету 
ега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— 
во треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим 
 ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којеш 
пасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим к 
..{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми с 
 под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Прима 
p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у на 
 да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш  
е, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ  
родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та 
S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка 
да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, уб 
и казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и  
</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто п 
олела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p 
навао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су  
обом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја б 
ћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиром 
за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="ch 
су необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресу 
 мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто 
шан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесн 
тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ј 
РАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </q 
{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиро 
 Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу м 
<p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако н 
и су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили 
а сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како о 
удише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n= 
p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{ 
ВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КО 
амо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молиш 
ти.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је нау 
 а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем сво 
де, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</ 
теље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова гр 
чадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкам 
а својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долаз 
, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је је 
премали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одгово 
у сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узани 
мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну  
зрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних нова 
p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покупов 
је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао 
>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, 
ЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} Л 
 где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, 
нако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствари за своју једи 
ога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај 
а својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удав 
је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара  
дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на гр 
и!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочи 
тправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове 
синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, бес 
ли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно д 
то, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком 
и ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер 
ски Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, би 
 кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} 
и испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <milestone unit="subSect 
је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ чит 
 века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе  
ова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати  
и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале  
о....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у  
ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљив 
еше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине суз 
ве присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно м 
ди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb 
ховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише 
S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слега 
ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би м 
 тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала ј 
а промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је с 
ао да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бој 
> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сир 
ош капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла 
 <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S 
д ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> 
>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати 
едао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{ 
га дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти,  
 и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено  
је рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро 
ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да у 
 тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста ч 
— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да жи 
ћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и р 
, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S 
ам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која 
002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, 
 пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак к 
би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе др 
ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће д 
иротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица. 
> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведем 
инац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више  
; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је 
а оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог  
титу, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девој 
и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражи 
, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вил 
аба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би бил 
ег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, 
но Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док са 
лео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S}  
..</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад  
 срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, 
 другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не гов 
што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја,  
у казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Бог 
ровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш,  
а за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан! 
мућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једно 
, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописа 
је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема 
 ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то н 
а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако у 
 известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да с 
је било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје ст 
кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— 
 пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живанов 
младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи сл 
ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се. 
.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да с 
згубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над гл 
’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође  
зао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у о 
везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у о 
ад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био уд 
 би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца. 
— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре  
 такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми ч 
јнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду 
 будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику 
p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S 
а у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја  
ару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао  
 кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да 
могао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате  
ру, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p>  
 кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете 
оиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да де 
сам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — д 
ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и 
што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <mileston 
 било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало  
о, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад,  
довац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нех 
куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p 
 Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову 
Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може 
 би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти по 
велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити 
а Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S}  
неше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов 
ји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков 
се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио 
>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да  
 <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј м 
е, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ј 
ина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, 
ам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злоч 
ти, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче  
иван са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Кр 
онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али н 
нику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и  
p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — мож 
и Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S}  
тивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама го 
олите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! пов 
} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И  
 је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и мој 
а и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло —  
а га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} 
— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и 
мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море 
тки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињ 
казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74 
и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе 
и велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојо 
а ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с 
о је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему каза 
г с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јако 
 младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо јед 
овићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више вол 
 и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајн 
ет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Милован 
како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му 
 ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} 
и Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет,  
.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам  
>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Ј 
е би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих 
ем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је  
о ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’ва 
свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана 
 у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — 
и — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мис 
ју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— 
вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p 
е не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли  
жа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{ 
пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех н 
је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја н 
ер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, 
с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си 
 и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођ 
к бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ћ 
 кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не м 
на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да 
/> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилима 
шамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаћ 
ection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденов 
з честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовин 
скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та де 
</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу им 
иђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и М 
и.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрав 
 сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице 
та се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, 
ве по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет укр 
ару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с 
ела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је 
а мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6 
вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по 
е Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима 
ије била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена 
е и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала  
} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место д 
лушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и 
га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и л 
азреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује 
го марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или ниј 
лико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и 
 се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у 
и — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</ 
тела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана 
SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у не 
данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други 
 <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих им 
та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му 
није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У  
 <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="subSection" /> 
ањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бог 
за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју 
мка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мар 
волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећ 
 волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из с 
рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, М 
сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду 
ликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да  
А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе  
ом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али  
х, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица 
ради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане,  
.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, ниј 
и је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то. 
у га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио 
је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их намо 
 тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелац 
а имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су ње 
 да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за 
 врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко 
агазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао 
амо своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би 
ед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драг 
а му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме са 
у совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шт 
 да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она н 
д чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А за 
ве и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њ 
"88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао!  
ви муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S 
ва је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и јед 
е, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Ма 
поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако  
творима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином св 
 дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је пр 
је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{ 
нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе  
ц, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више има 
це хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да 
вестиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се в 
но срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом? 
 само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p> 
{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, с 
могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чин 
 из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените 
 врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има  
 да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од на 
а могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мисл 
ече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару 
ку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти 
с овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем,  
рао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> 
 зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Ма 
а је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да 
неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од  
> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја  
> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јаков 
мају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и леп 
ена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном 
инама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојк 
епши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он повр 
тео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ож 
учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родите 
p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је 
е волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом з 
 од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ некол 
 да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљок 
 опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и уда 
ш казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких ж 
ин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> < 
; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала  
ојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само осно 
х другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости  
у је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зелен 
p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајк 
ј посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога велик 
сељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре  
редио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин  
бра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, ш 
није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце ви 
p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо,  
бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удова 
у из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хт 
ом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да л 
— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу,  
о поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су  
д ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећ 
S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кућ 
гинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујд 
лико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад б 
ан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те во 
вих новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека 
ашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би 
зда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо 
<p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!< 
о осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присут 
носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет. 
овац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела д 
/p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, а 
--><pb n="81" /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пу 
n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се  
 да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не прис 
, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учи 
стивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи. 
бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тра 
ек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се М 
р ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
оја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје д 
 терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, к 
} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити. 
иш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да  
а!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло 
 <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање м 
 може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за чо 
кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем,  
ући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Ма 
 ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да пол 
емој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb 
 Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нан 
Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{ 
и једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка 
 коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а мож 
ише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође з 
— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родите 
огу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи 
ш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућа 
те ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан 
амо да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необи 
</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не 
можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе м 
 шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан  
мо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут  
ј лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше 
у, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби  
тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и мор 
ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.< 
 онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем  
а ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то бл 
— благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, 
S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио т 
и, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са  
р баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се 
ао гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да  
етету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду  
Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, ј 
p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће  
етиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, д 
ио спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="1 
S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p 
— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твој 
 кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} 
 хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на 
ју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта? 
 требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да с 
 те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p> 
="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих ј 
ло?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родите 
и је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивој 
 Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан б 
о, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та  
 Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га пр 
им нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега н 
 нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учи 
ам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... 
На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p 
у нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>То 
јке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао,  
нас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Во 
 ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурић 
 кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толи 
{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родит 
и не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју  
ориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> 
па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, х 
иповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жало 
го волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме  
 на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари 
чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то уд 
 ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Н 
а мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p 
о удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хте 
 с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше 
м ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао шт 
 није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— З 
срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али 
ела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који 
на?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећа 
тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</ 
вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад 
ише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69"  
других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих п 
ј ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?.... 
, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, б 
о.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти дв 
е судска пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљ 
ш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те  
о ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла  
/p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти 
и баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни д 
им — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p>  
ти срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.< 
! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полаг 
, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n=" 
им гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг 
- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг 
ом само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Милован 
акова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само п 
 што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше с 
 хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се брин 
 како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази н 
од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашо 
 била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге ка 
ољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљ 
рено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што г 
ју.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање вел 
ли памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их 
но спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног 
ом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков М 
 имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Жива 
Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој  
, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да  
 n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле  
лада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p>  
да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p 
, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков пош 
ан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> 
— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, ко 
> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова 
>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао гос 
ећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, ш 
и се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве м 
ћи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јес 
на, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја ниса 
а, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију к 
е потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002 
мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражи 
вечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ј 
арешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па  
огу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати при 
ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... ш 
 ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Ж 
чи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабр 
 дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада 
 ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говор 
 није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад 
те и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повика 
ће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слуша 
последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
икако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана и 
 човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве м 
 да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и  
овара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог д 
 света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан и 
оштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање 
е нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p> 
жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље 
 тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и  
ог голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати 
е сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво куртали 
пих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, 
већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти  
човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан 
 зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја 
или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не 
> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</ 
 ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја 
ри вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{ 
ш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p>  
ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а  
ји би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и 
ну, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам т 
 Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пу 
лочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно 
оје до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак  
јка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане? 
љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам 
ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих  
е рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора 
еш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса тв 
оље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чи 
, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не  
них сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми 
стивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако,  
 опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш т 
 што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си  
, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне 
а оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би 
p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику туг 
азало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу дев 
љивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакињ 
о пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у 
имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се  
не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити с 
ота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину 
им, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крсти 
ваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треб 
рећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе  
их, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све! 
де, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против  
венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, са 
 слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone unit="sub 
а учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и од 
варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „ 
, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спр 
ови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен. 
си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешк 
 А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Мор 
девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се  
рво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим 
ако? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — пораста 
ику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућни 
бу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре ми 
брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни за 
ност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне р 
а, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам  
змакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове дв 
м се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих  
и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову у 
је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога без 
кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— 
unit="subSection" /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошл 
ановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изн 
га слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало п 
ођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти вел 
е, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњен 
н, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... оса 
о учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на па 
 сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни о 
ић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан 
а нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађ 
а голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета  
ство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у посл 
 као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари 
то су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељ 
 Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: 
им разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то мора 
и га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не прис 
не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се 
 се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И 
.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на си 
абуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није о 
-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам нај 
шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p>  
рстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм 
ем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби 
о право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање весело 
 она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха 
шара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у 
у отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо  
 и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.< 
 животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу. 
а ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> < 
А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла;  
 Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст 
тивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— М 
војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S}  
 срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — 
д Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је  
а буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{ 
е се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, 
 за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, је 
 те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крст 
 бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули 
љан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад 
н, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог К 
ла Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ниш 
знат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје ве 
ну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним  
— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радо 
 ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељ 
ато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година  
ом злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi 
ти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p 
 а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи 
да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младе 
о је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави уз 
мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, кој 
p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l 
 последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка једних  
им какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо 
C1"> <head>Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини 
ДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> 
b n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти  
<p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је,  
 викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!. 
 чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на  
 је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и 
добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — р 
ак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi> 
ри — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S 
ед забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговор 
 наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брд 
е се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт 
— знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће. 
и ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да и 
 не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се 
а ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти 
човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних кап 
, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо 
 n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо дост 
/p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутр 
 синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да ј 
 уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родите 
јио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме пи 
иством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је пр 
е постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док  
д, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашт 
 сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а јо 
о што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не мо 
 ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево 
е какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је  
и спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњ 
о имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево 
ти, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђ 
ко говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што је 
де Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone unit="subSection" / 
 рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно угла 
<p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољу 
 волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару о 
тово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter 
незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је сн 
 само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш 
их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те  
а, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа с 
у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би б 
/p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је ми 
о није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> 
ејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} О 
.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старо 
рамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо ви 
ем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и 
и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас 
гове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи ст 
Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући 
p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти 
.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па  
ма... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог ва 
сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пре 
будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни 
а паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповед 
а бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни,  
} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, 
да слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене 
 а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} С 
 <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова М 
Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада 
— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, ка 
па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо 
пада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, —  
си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дије 
да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје  
нику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, 
>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи с 
и у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлин 
пријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пр 
„У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом  
 желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти ж 
ћност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропасти 
дем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p 
лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово вр 
} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год нов 
ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће стар 
 они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје једин 
сним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати има 
ед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казал 
! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад 
дина.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа 
псецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као вар 
 је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Ма 
ју.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забран 
ућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу 
родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу госпо 
о вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано 
дан дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије. 
ба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Наст 
ту књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Ж 
у Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, н 
е ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, п 
 ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац  
p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад б 
ладића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ ра 
 А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и пр 
/p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несре 
навао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необорив 
 Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивој 
иш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да с 
о да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Кр 
али Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и по 
 мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, живото 
аво да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p 
те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи на 
смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми 
м.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само  
 певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> 
Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због 
слимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Пос 
 <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S 
тава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томк 
и ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме  
а говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у  
 га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га о 
продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за 
ове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — по 
ирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица и 
женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и п 
 радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстив 
а то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећ 
 <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, 
од куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па,  
S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам 
ва прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога м 
 срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пр 
наш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ак 
е је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад м 
ати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоћ 
p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину ка 
чин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни 
бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p 
 би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А  
ш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у 
те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жал 
што ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" />  
покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да с 
S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријате 
ар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> 
не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што  
21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему 
и се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане... 
да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и  
ан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како т 
и и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" />  
ру мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на  
>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газ 
ли мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тра 
оћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку 
<pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав с 
гаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под с 
, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што у 
pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите  
младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Мило 
зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — ре 
који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живот 
о добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да ж 
ам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се за 
та.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap 
ам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мисл 
араш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове  
ово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем 
ориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово 
</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде  
Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш  
а сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган п 
огом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су 
држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четир 
.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад с 
ли ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо мом 
у; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он т 
родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право  
} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се н 
 се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до  
и, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано 
астајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти 
жна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и пам 
, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} В 
стивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи 
им потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановић 
="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја  
ецо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадво 
 и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало м 
и и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, 
оје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш 
волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а ва 
 Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би 
цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — 
а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p> 
ћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S 
ебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па 
вих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} 
то вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита т 
.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јел 
к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Сн 
иротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је д 
 је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико врем 
да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да 
 је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, и 
ару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с њег 
 n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Он 
ad> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p> 
анова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је  
.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима,  
 ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од те 
.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас  
/head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што проваш 
есели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страхов 
лавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све вре 
 у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удаје 
ао заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем та 
 међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти м 
а је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две де 
како не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</ 
ћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, 
у и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати,  
узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и н 
ражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја 
ilestone unit="subSection" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту 
 носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама ч 
ано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан  
 <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече П 
head>Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у  
 сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <milestone unit="su 
о за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада  
и везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p>  
 човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам 
аредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти пресед 
estone unit="subSection" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже. 
преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину  
 који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка 
лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су н 
е, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је исти 
ата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је 
 морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А  
евојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако 
вам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, на 
аље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен. 
 би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, баб 
да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана,  
рати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S 
 о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.< 
 школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укин 
 бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, 
и тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то ист 
е Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа. 
и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са  
а је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али  
 ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те с 
ке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" />  
млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да  
века, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу 
 Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога 
из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој при 
и су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили 
 <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?< 
ријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљ 
id="SRP19002_C2"> <head>II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још  
, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног  
, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули т 
а своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана 
е се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра из 
 који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?< 
, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, 
, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран,  
сечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сен 
вога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каиш 
>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и 
г вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је В 
што би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S 
 не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, д 
ам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи н 
о ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху,  
Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишар 
 <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеос 
Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p> 
дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нем 
желети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакр 
о руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, пара 
оје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто  
p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... 
осле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А  
</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p 
 богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведе 
/hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућн 
Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако  
>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста 
и не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних  
а девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети,  
и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бег 
д је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</ 
, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја  
па и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам  
редити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали... 
 бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече,  
 <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ак 
ељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone uni 
а не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p> 
говоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, с 
о код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се н 
з Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице?!</p> <pb n="32" /> <p>— Ето!... што реко 
казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и  
а...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште го 
 допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се т 
то ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Милованов 
 наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p>  
е истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао 
ове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја  
ије оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју 
де: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га 
ријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече  
ико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо кри 
 ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромаш 
 ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је 
а за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су  
ћи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} 
едам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, 
тељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Ка 
тељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели 
а здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу пр 
 те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешн 
пет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Ј 
ћ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђ 
Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше 
вановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" />  
рамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубил 
 и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, 
и су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси неср 
и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је 
ам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуште 
>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге в 
</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас  
у или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страхов 
/p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јо 
змеђу Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су с 
јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме 
ји имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ва 
ине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром ра 
 једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али 
ила тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропу 
је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу о 
ва с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за т 
лове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарад 
Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти  
 отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, си 
p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађа 
казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља! 
 пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш  
 пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Ж 
p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да  
!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њен 
ако сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће н 
, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, ка 
на рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p> 
<p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљ 
жна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, 
.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је 
 Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и 
уди да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка 
/p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошт 
ниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш 
estone unit="subSection" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен 
у младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није  
играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком 
 то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики 
мргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек бу 
, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу. 
им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ниједну  
знати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико  
ти и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти зна 
иш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, 
о, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те ви 
о ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га  
 загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од 
 се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> < 
“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана 
намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не  
зуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене  
> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да  
 <pb n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба 
несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изв 
мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом,  
м ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните 
оју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, им 
ажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа 
ного волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и 
 Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави пол 
 која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послуш 
вадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војск 
 Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја 
је знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да ј 
 се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност как 
 младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и  
ци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд,  
 /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем те 
енчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да в 
</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... 
ше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мар 
:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> -->  
 — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S}  
асти.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађе 
одичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Н 
сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад ви 
не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне  
олим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер 
бом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, ал 
е патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе. 
о, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{ 
емој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника доне 
гу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Жив 
 не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те с 
е кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па,  
 А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекл 
туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недад 
и ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам 
кође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га  
 узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба  
 чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана 
вор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа 
шла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треб 
оје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање ниј 
један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од 
>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина п 
} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, 
у другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да б 
> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако  
 Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме 
 <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније 
 Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану 
започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би 
но, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то  
оји је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрав 
еме је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... 
 мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и за 
ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше  
у: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то 
орели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он с 
их.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остал 
нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јут 
бро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Зб 
вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, 
 то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, 
м заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и д 
ја је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, заглед 
а сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти  
отресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, за 
о год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, к 
ем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, 
p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И п 
мају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не  
који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су п 
о, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S}  
сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заноси 
 <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} 
а Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечер 
> <pb n="78" /> <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовин 
 вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и на 
и поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила в 
ад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и 
 не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро д 
ну, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Ма 
.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњ 
елиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} На 
p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што 
еднувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпо 
тељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас  
е сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јак 
 су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма 
то — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Х 
са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, к 
волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинит 
 <milestone unit="subSection" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Бе 
ре далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света,  
ратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му при 
.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве 
арица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању в 
p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовн 
танак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободн 
, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а  
гом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад 
старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> < 
p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— 
Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, ког 
 донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад 
 <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О теш 
.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви бу 
дати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме у 
која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела в 
али — рече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S 
 јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на  
> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за јед 
сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мис 
ити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није та 
 ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали 
оворимо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је ј 
 заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и пам 
као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли ва 
јица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући запо 
седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— П 
амо док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко 
мо си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладови 
ве — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone unit="subS 
да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и до 
д Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече  
 и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али оп 
свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</ 
!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, а 
 Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за  
 ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главн 
ећ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав 
ван.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју дец 
авање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љуба 
</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков нед 
/> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова  
 од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па 
би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома паж 
рашне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p 
 је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђ 
ора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p 
ао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом л 
S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не 
а је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, те 
хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву исти 
, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, 
акле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а  
 заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног се 
 — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије 
јке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање 
 знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом  
лом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p> 
осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја 
чева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је да 
 да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти П 
иством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш. 
до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па п 
га је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био  
осадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који 
, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за  
више ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или —  
е дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казал 
.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} У 
ару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста  
ма ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни је 
 али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она  
а ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— П 
Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно суд 
ну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем  
е кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам 
била.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара  
је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену 
 је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, ст 
?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пр 
id="SRP19002_C4"> <head>IV.</head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Ма 
вана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она доп 
о тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих че 
 Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и 
често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Је 
 да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S}  
м колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, св 
веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не см 
слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим с 
Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у 
ову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу т 
и му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јо 
ршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да 
већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележи 
 Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на 
ћу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се греш 
дан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча  
вадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из чести 
 — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљ 
атних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опаси 
ране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну 
ош последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S 
 се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убили 
не волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, од 
— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— А 
 као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, ист 
p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова с 
и корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју к 
би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с 
це, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у ли 
’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим има 
вога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У с 
тати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена 
е раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш 
је је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабл 
 нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до  
 Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад до 
сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p 
може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од зап 
ако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срц 
е беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у  
 ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; те 
гови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за једа 
ута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Ј 
ао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да  
о пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени каза 
овну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од се 
аш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Иде 
ам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне,  
сао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и оти 
е лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени. 
бро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје 
мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, раз 
о ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од  
табло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола 
 сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђ 
он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с 
 не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја б 
 бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, 
вори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад 
ића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућно 
 новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости. 
е исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетог 
ству сматра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и 
еменитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина ј 
бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, уд 
морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p 
" /> <p>После извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S 
ње није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни 
p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али  
орише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја 
— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А 
{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају 
ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја,  
могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погин 
ећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> 
ене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, из 
ова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово  
је окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" / 
несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био ус 
о упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара 
ад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове,  
ш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје с 
реба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки да 
а ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што има 
о што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type= 
 кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо 
осле каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупира 
љивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је 
 несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Милованови 
 иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <milestone unit="subSection"  
тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг жив 
удма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече 
нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо преда 
ступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су роди 
, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образо 
о.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у сво 
е мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћ 
, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ ме 
 натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S 
дна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов 
оју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећ 
ељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде та 
ас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор о 
бравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће 
чајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе 
то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла по 
м, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{ 
у, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јов 
на га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те г 
 она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} 
а не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџ 
великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је сам 
 она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје б 
учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зат 
родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела  
ад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ј 
, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег 
еле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и п 
оштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би  
и су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у о 
а помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио 
у никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за 
ту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а  
но, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, б 
ка и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне уд 
какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Ж 
 би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас в 
, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалу 
аћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав 
гом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој,  
у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у те 
имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али о 
, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нан 
кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, 
весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њихов 
 ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и а 
и му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност св 
 Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} Т 
ти овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за 
иште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S 
мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и 
еном онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си  
војку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати  
венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова  
ама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром 
е загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S}  
стао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. —  
то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заве 
њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, 
јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и бр 
о.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али  
>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p> 
 могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, к 
и и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се у 
ењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да 
праведан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли,  
ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бит 
а да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> < 
ти мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојк 
а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојиц 
етнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже  
 и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од моји 
оћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више 
ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да  
.. шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја  
 да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чин 
ти.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем те 
</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела,  
који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш л 
 Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу б 
ом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих 
 заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих 
а другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећит 
одитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! —  
ивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благосл 
 себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећ 
 отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добр 
ину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе  
а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Ма 
— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио 
уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не м 
свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу  
ота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и са 
колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p> 
, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме б 
або и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— 
никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука бу 
же: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола  
бро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима,  
> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе ј 
трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан  
има, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један ониза 
дица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја 
 је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> < 
у у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p>  
ећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја 
ој кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова воле 
шао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </di 
о, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег  
а у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти  
ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су б 
едина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика ч 
итао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, ка 
кви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> 
о мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Де 
дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Е 
ажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је 
— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мара је не 
рет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не см 
стале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вара 
 ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да ка 
 зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p 
и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвра 
ла.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никак 
ра воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна 
о и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с ј 
ве, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће 
треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двој 
ише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пре 
е у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега 
ратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из ње 
е, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладов 
евно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, ал 
 валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари доп 
 Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умук 
 окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, 
научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова 
S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и 
— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како  
 њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само д 
ј девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, је 
решити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам 
> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си та 
их женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по свом 
 ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се  
ако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која  
ли ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — 
што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} 
{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но ве 
ла у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непо 
веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована На 
ла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла 
аш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у на 
p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има  
/p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала 
<p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили с 
акову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јут 
, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила 
Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза на 
у.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да ни 
а ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Б 
тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мисли 
 unit="subSection" /> <p>После извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене 
 се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућ 
и, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога  
ица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target= 
 само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се 
лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, 
ина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је з 
 је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ иску 
само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао 
it="subSection" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} 
ене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n= 
Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да 
јем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живо 
атом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те  
ажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>—  
авно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А к 
 стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, 
р се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају д 
удо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало 
це је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по з 
ушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан 
 своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом,  
и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi 
p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивој 
 свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотл 
> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће вр 
свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала  
.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, н 
 <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, он 
 ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и н 
о, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужуј 
за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си 
 па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одман 
ма је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама 
А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање  
 не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Милова 
ш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је  
д пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству 
ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p>  
 већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина  
ност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти вели 
 да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасниј 
о је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја ми 
мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савес 
како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово,  
Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и 
ло узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S}  
зме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одк 
шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С ч 
 своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојак 
и.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онд 
ћеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и ње 
ете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет в 
моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће,  
 ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно. 
у, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је забора 
у да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="5 
погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако бу 
оле; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио с 
би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сре 
> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а с 
кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу за 
— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју мил 
бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испосл 
нако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да  
спословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече 
ве, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не б 
а се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опе 
 узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озб 
д да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи 
да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, 
ри Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што  
 у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, нег 
метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког 
војка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и тр 
моћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и 
е девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— П 
 неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако уд 
единицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и при 
т с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли  
>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.< 
.. много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, а 
тву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као д 
Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је  
бољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући. 
 него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала 
атали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо  
 како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да н 
н и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по д 
њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да у 
ј наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незн 
> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крс 
 пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га 
, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бит 
> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није 
и, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо мој 
p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на  
p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт  
це, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Но 
хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога му 
је казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си г 
онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се с 
о узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone unit="subSection"  
ра кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p> 
же бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде све 
 казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике 
ао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару пит 
"60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ћ 
д њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко,  
овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.< 
ара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p 
р, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им н 
у ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жед 
од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје 
оја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али уз 
аше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто д 
газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живано 
наша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава дево 
p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на 
та бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у пос 
... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене 
е врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штог 
а прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Мар 
рилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за неср 
не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њ 
 у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — 
ући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу негов 
 било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казива 
а Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који н 
савини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог и 
собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад. 
— Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кућ 
а му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари ј 
им посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен д 
ши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, не 
сто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они  
њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чара 
е Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је 
Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли н 
 и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> 
од куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле 
љених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <miles 
ред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладн 
легао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма О 
а пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао,  
у с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p 
ер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Д 
е, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 о 
ио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као ки 
<pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта 
 уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој  
ђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђур 
ије била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али о 
о, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У на 
н су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде 
е пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле!  
n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у те 
емо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S 
ећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред 
јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се  
ада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у го 
, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву 
} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета ве 
ром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога,  
ога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му 
шла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разло 
 задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми т 
ише волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи намор 
 и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а з 
а ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте  
море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет по 
у и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мар 
ра и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души  
ткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио 
ве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маро 
ху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што  
, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, б 
 удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад 
ма њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и  
где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Све 
и буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој к 
га издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас 
— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој на 
свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак,  
ко хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да л 
је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђу 
 и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n 
н.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини 
 Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, је 
 човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— 
 Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и наст 
јој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div 
чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те с 
сподин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни с 
што сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се  
емој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежи 
алога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секи 
 због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види  
Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни 
 која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али докт 
 ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због св 
а својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда  
<p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, 
а Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> 
јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно,  
 Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> --><pb n="8 
..{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати. 
квим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> < 
 се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећа 
ов није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад  
а ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим сво 
иш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
но дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље 
 мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако 
ударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово у 
едан онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била в 
лу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим с 
 ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, н 
латити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара по 
>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се 
} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери з 
бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала б 
ше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пођ 
} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашо 
есту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Ал 
му је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничк 
инта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена ос 
ђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма  
 овога несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Мило 
 није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинил 
њ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био пр 
</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето каж 
 да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар б 
во — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крс 
 Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена. 
гме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат 
а, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су глав 
ила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад б 
 љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад ј 
мућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем ба 
 те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, 
вај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је 
етка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи 
n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за го 
 баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, 
зала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</ 
Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекл 
; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја 
 <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих са 
>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме,  
ила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по се 
Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио  
 самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здра 
>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли 
синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— 
b n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја диј 
нђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем а 
зели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако пос 
живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он мог 
казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ј 
<p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се 
ем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S}  
о Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир! 
причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана  
 причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да с 
и: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо 
че Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је ј 
тивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло  
оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз пок 
ца, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће том 
им... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!< 
војке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Мар 
ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је и 
 хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку 
поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја 
може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре су 
и, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb  
hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би прист 
 и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говори 
а бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и ост 
мњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић и 
тала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом но 
и.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра  
у он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа  
т деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и уда 
у ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим 
8, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> < 
бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела оса 
да чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је 
t="subSection" /> <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва  
стивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у дваде 
обично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих обра 
 двадесетогодишњом робијом.</p> <p>1896 године</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div> </body> <back> 
његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старо 
 /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с ко 
ла, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим о 
ох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па  
</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто,  
р баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Жи 
 нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква 
и.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, н 
оју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воде 
, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да бл 
 ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <p 
ова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан дв 
р је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, же 
дати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре 
о од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а  
света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве неср 
ојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девој 
лео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и  
итрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи вазд 
 да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати 
р, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј 
ним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док  
 то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне нам 
и од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад ниј 
 би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувен 
још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад 
та!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крст 
ло је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан н 
а се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раз 
Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друг 
 и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме зло 
p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како? 
крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошт 
дин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p 
 људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно 
д, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова  
не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.< 
ућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ  
ају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва ве 
 прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и 
ваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати 
а.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин п 
мо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстив 
ала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с 
рана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није пит 
а испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало н 
иленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога 
остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ оста 
а, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, ј 
чне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опај 
аиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те 
да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, < 
ијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да  
ит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <milestone unit="subSection"  
 Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако им 
ead>НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем с 
 јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас  
S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена ка 
note xml:id="SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div 
млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећо 
 лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе дома 
мао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="8 
е моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се  
славне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања ј 
тељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар 
есрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју  
ава месечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје ду 
ам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брук 
кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са св 
/> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступа 
="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нис 
ога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> < 
а велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од ист 
Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју 
лушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на си 
ат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поште 
није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је нема 
</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га 
 не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и  
 да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луд 
њу, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису ш 
х, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и гро 
 већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро 
 а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа 
.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекив 
 а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молиће 
оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико 
 Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак 
уру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где ст 
очинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило. 
родирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанстве 
воју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје пос 
лу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече  
о, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, 
ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој бра 
 ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone  
 даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора нат 
хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} 
х нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Д 
p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својо 
о је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се оств 
раво али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одус 
 отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући  
асположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од 
је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио  
рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиро 
ки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су прода 
b n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p>  
у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, к 
 сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S 
је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој баб 
ристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или 
тре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала н 
оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред  
о сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који  
 блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је оп 
ијеш човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да так 
 тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубав 
</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од  
ршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове М 
а Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми... 
 је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство,  
p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на њего 
 за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, 
он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није 
аклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Ј 
ен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мар 
 Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да с 
ш не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгуби 
у, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одма 
бро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно,  
 па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од то 
ез крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу 
им и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа б 
е, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он 
ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор  
ђе за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, 
ећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љ 
ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати же 
еђу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнал 
ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учи 
што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дук 
шили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убис 
рица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање о 
већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А 
ујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане  
а узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао  
<p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хо 
p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чул 
нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да с 
 страшне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. — 
еш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац 
 ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро,  
пила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила ј 
{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и  
ко сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p> 
 је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су  
, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} 
ли зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p>  
.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, 
на.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин  
ме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану  
 дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељ 
— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шт 
а је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, т 
највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или 
ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! —  
како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја н 
т од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и ж 
 и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— 
ам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме вол 
отрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па ј 
рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би им 
> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито  
нађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара  
о ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много ма 
ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад т 
 се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Ма 
, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S 
 децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за  
 за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих дево 
ебе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да 
авства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намр 
p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бле 
p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога 
ђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстиво 
} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече л 
кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би о 
} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се  
у реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се пра 
нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек  
д женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p>  
самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не  
писане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне р 
вршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе  
 кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заис 
ите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали,  
 <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зарани 
о час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.< 
и, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одб 
говарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у ц 
</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној  
 <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p>  
p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми наш 
м договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали.  
 деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи намора 
ећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— В 
 знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је 
ву, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје п 
њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме уб 
пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Так 
могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену  
в тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда д 
 питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Жива 
нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом 
од дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не да 
ово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја в 
оћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не б 
во сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила с 
 бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегени 
стављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и  
 он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром 
а што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> < 
е још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу до 
> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то би 
и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p> 
/p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у  
 пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па  
не и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и  
бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родите 
ног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p 
мка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах? 
оведа, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном  
 да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стран 
тати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда,  
и и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће 
ћу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би 
амо с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb  
ти?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца! 
х био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу да 
кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати 
?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добр 
, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, 
 нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и 
то тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му о 
S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> < 
ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти с 
 Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се  
 Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у наш 
и, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држи 
 не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише,  
 не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— 
немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде нап 
а не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде  
мога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретн 
ем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврст 
ње свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хва 
бог тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па  
ијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет 
сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу,  
ица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и  
/p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо 
о случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се с 
/> јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару 
али.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{ 
 кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.< 
</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свак 
шару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало пров 
и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да с 
 — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге,  
о име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, 
воје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан ил 
е бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у наш 
 <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу д 
“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема сре 
> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— 
 имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душ 
о ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p 
кове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег м 
 имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да л 
ом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву не 
} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем и 
ивана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак 
учи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога 
>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу т 
ашише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у н 
погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те ниј 
.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чеља 
 њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> 
p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним  
 Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на ком 
ет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поште 
у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта ј 
на буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећи 
памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо 
 претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји 
и.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду јед 
ојим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме во 
обро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{ 
 /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи сво 
клела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, в 
овор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан ка 
Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек  
 чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете 
етка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми 
 Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута,  
на Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Мил 
, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" / 
 људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред св 
 ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, де 
е прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као шт 
рој деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, 
ети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме т 
тивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана н 
био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њо 
, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите 
е дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опе 
<hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај злик 
жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојк 
 велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да не 
та?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш 
овнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да  
еш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитељ 
ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци,  
занога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Бата 
твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се завер 
кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и 
ач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бит 
 власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо о 
зумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:< 
 воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без 
 спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забр 
авог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p 
питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему р 
е не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— 
и.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али н 
Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за 
е су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и ка 
да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро  
ло да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— При 
и неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, 
бравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш стари 
десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура 
" /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али,  
радовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо си 
агледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао. 
јући наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спази 
 али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све т 
, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љуба 
p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико 
ан Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прос 
ашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, 
ита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву 
ачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете зб 
е у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељај 
 О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да с 
 тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљив 
аро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег. 
си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казат 
> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама 
е дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и 
ице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни к 
 и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он нећ 
неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као 
ем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p> 
чи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила он 
 Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му б 
 томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак мо 
еч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p 
шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, п 
тим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава 
ам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој с 
 <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се неће 
ру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему  
о, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живано 
шеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гро 
њем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с они 
д би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ з 
е узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она ме 
желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његов 
обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима 
ово зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могл 
па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, п 
 је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и и 
 Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђ 
ољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо 
воје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p 
брота и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти дана 
ран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад  
реба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Ан 
а да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату  
угога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што т 
 шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато,  
начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже 
ако ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја 
ећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет вели 
екла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанин 
/p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад прав 
амет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, б 
 ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар 
да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Жи 
/p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш 
 да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p> 
 ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао. 
о ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да с 
да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо 
да га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо. 
— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ј 
ти с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.< 
на.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова весе 
шчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} 
н не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим с 
утра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигл 
бро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S 
и ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те 
{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што ј 
о платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара 
, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не тр 
брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена каза 
 у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш! 
ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим 
 му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође 
ћеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потреб 
и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша  
Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потре 
 је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се с 
синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у  
мнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} 
/> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстиво 
уздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој м 
ного говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћ 
моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да 
о дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, 
вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А  
о.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуно 
у.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{ 
рију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заб 
 Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана 
а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{ 
 према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога 
} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му  
ћу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p 
ка извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо 
ла!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, 
сте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> < 
а; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пош 
е ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега б 
 с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да 
био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво п 
лића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чиј 
јна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа,  
S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега 
ша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти  
— рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја 
Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац 
оведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за  
" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми ист 
ма жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам  
да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи 
ом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за руч 
не доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честит 
лицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n 
 бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p 
а то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S 
о светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — проп 
.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га 
о отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће 
ође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који с 
а нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се  
а ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао нек 
мисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав  
Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са с 
еома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} 
аро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим,  
и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем  
воје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се 
ан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропуст 
ко, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, 
е и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини,  
е Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— 
се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, д 
ему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рође 
а би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по  
о, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — 
 Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те 
договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми ј 
огрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста 
је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кућ 
сти и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их 
 момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прили 
 Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се б 
аћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</ 
ша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу пошт 
 и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш т 
се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја 
што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу 
у сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време  
 су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка 
треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем? 
 сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да  
, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а т 
а се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се  
има.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својим 
ану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу —  
 већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он  
— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо исп 
.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да 
 у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— 
нчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено 
еселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу  
требно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002_C7" 
се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и приј 
ма среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Ка 
ш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и з 
да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још  
угога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој забора 
био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје би 
на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако 
ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме 
 школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носи 
Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састаја 
д шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узим 
ам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вреда 
нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p 
бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару 
е Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везан 
х те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p> 
нажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{ 
а за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беш 
олагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод ј 
ј Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{ 
сла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда 
да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато 
зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из кој 
 си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена,  
ро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузет 
ике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да 
ђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, д 
динац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} К 
} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, д 
и, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, ал 
мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још в 
 дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с  
ео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек з 
рили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчај 
 и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећн 
ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад 
 Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и ње 
 девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се  
ерујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца во 
, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" / 
амо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад 
ао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — реч 
.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да  
 И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за оно 
 њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику ла 
ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од то 
/p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту 
ити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била в 
 кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрз 
ога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насек 
о био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n 
шну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p>  
аков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бо 
ену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо преп 
ак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту  
право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и 
ругима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присут 
те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> 
е да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p> 
к не дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти ка 
и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти вели 
мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила 
S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром раз 
мо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја по 
и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше дец 
рица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се  
хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте  
био, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали к 
ле да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убист 
ећ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А за 
на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајкови 
жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано 
} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, д 
чаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо  
и у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе пос 
кви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од 
— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то х 
ла, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој мла 
ви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће н 
 ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад оп 
 <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би би 
 тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се закл 
/p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је  
— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашо 
</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете 
 пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотера 
авио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за дру 
и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се доп 
 ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p> 
ирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Заб 
тавимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb  
сташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p> 
 одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била 
и су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био  
у.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику л 
ма девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ј 
м запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после  
 си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се спораз 
ојој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла  
, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, си 
а те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у ко 
ила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> < 
Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату ист 
коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се в 
ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p> 
и хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је ма 
>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то 
праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или п 
м, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада 
лудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} З 
и знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „ 
ли да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан тр 
говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замера 
м те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може б 
роду.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од т 
оји имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога неср 
и би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се о 
сте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене  
омшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час 
один попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да 
одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се д 
ласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо 
ају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда 
 да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крсти 
сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, н 
да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у  
ула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је!  
а се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због 
ао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да 
жите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пу 
и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се 
имо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>—  
обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам до 
вде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Ла 
ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам 
 и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о т 
ку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за  
жје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни  
следник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне вл 
д новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSec 
анас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су 
 се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не 
не подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га у 
поведио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час 
ена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео госпо 
 удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити  
...</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар 
е и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути д 
о.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто каз 
арину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала 
никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечеро 
 нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник  
и с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> < 
да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би с 
 глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је с 
</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов,  
говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пре 
е зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и закле 
х обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче 
 она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја 
 шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо 
 ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У 
м то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да 
м све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја са 
 због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, 
 питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, баб 
а би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да т 
венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и 
оворио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да  
у волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, 
а.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу... 
е он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овог 
рихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавн 
 оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>—  
је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а 
а, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу 
 и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем час 
бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави ниј 
шку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Ј 
ао крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај 
генисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нис 
, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Је 
у. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим 
одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала  
ас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова пра 
има је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири. 
и се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете т 
мо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога д 
 Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по  
о да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје г 
о у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико в 
ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога о 
 убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да л 
мати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p 
 њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, мом 
та си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам т 
 дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускли 
ве!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живо 
ити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> < 
бреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb 
а.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да поч 
> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пу 
па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да  
 такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} 
о је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би 
ан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо  
> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p> 
 — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: 
а ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој  
ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хо 
о Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан 
ући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш 
Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p> 
рва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, 
орала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те 
 знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и једи 
е деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим закле 
ара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потреба 
<p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју  
ила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати  
ило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти 
.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да с 
 да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то  
аш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: 
ама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али ов 
/p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} 
м!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило 
у.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с  
на бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане д 
p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну чове 
, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ам 
ати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да  
о.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Ја 
p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си  
> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твој 
да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш д 
бра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.< 
 момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна 
смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зат 
 и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова д 
овој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити. 
о, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само 
и је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доб 
ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не  
е с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! виде 
p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем 
шћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе 
адима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог 
бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетк 
амо основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да г 
а, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу исп 
о не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита М 
а и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох 
е више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекоме 
би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што  
ати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крс 
ко нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено л 
?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили 
.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против 
 и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се 
смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставим 
весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су  
 да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала  
 њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак  
а уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство ш 
се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једн 
од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију  
 мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање ве 
ију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље. 
Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>—  
} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и 
то у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му  
ужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
м родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> 
у да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег с 
 наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, 
па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>П 
море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, в 
срећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка? 
епирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако н 
 истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао 
 за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам 
 шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би  
ћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што  
без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко  
та вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она ни 
трсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да  
во говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не п 
јатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може б 
опаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болес 
едао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себ 
. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом  
е да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако 
заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> 
а пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко 
о, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као  
т!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, ни 
 веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро,  
 с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p 
ку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они дво 
да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} 
о онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет,  
у господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак  
у и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.< 
они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми син 
рхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш л 
 повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих 
ра узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога 
дај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збого 
/> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли  
.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима  
 треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несре 
 благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и ул 
е гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост пр 
 има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој 
 <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш  
о овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...< 
и ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас дво 
ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, 
и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би о 
не воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојк 
</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара с 
 оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, ч 
договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и д 
а ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао 
гао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S 
 сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми у 
 и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb  
{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстени 
 велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се па 
ен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад  
с је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда  
уће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа рад 
S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јако 
аше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S}  
 у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни  
 му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то бољ 
 Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим д 
веног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу  
јеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стар 
спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој 
 него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замоли 
ћан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи о 
 је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстиво 
ак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја го 
у прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да по 
га ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа ј 
</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сад 
 n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да  
а би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност 
дожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани 
њу, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас в 
елим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће 
— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па 
мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} 
ове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла ј 
/p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Не 
и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако не 
 се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, 
 нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p>  
ка је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих в 
 што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, би 
е је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све 
риви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то 
новић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад с 
ћу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговар 
у испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има чов 
ђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му  
 се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти 
а увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> 
 Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јако 
искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да 
осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како са 
ово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој за 
} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" / 
није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако 
осподин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер ј 
ubSection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злоч 
ловановића, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љу 
ро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже во 
 сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на м 
д и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посави 
p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си 
рам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност 
ите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> < 
, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта н 
и, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи каза 
ем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није 
огу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, к 
акове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он н 
>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда 
луша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} 
 удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> < 
еће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. 
ри ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба То 
.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу  
ашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p> 
авцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од т 
етру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Н 
</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — зна 
овру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекр 
у будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала  
ар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило 
ислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и о 
у ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на 
ло с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против 
ро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{ 
о с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уст 
то си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p>  
 <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жма 
 <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, т 
 n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p>  
ети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у 
сно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p> 
p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{ 
ти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драг 
на што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се 
 <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p 
аш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем  
 твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш 
у пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка 
рилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за 
 „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3  
с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети уб 
ајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, н 
о тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што н 
оје се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље 
лите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и 
слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или ва 
био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и 
 — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од  
 сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од де 
ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих 
коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и  
 Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, при 
и.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет з 
нуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синк 
ш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!< 
>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју при 
још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећн 
 од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за  
без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка једних несрећних родитеља, к 
ко на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам,  
о је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо 
то су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се 
имо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и  
н, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p> 
— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш 
сто љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува 
а, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега то 
и грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се 
и да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} От 
лату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S}  
ла, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, има 
 ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p 
ија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби не 
ећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су  
<p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} К 
веду у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <milestone unit= 
а јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родит 
 волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли 
више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више 
Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати не 
.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанов 
тсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату  
 да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S 
пада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налаз 
 ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она нећ 
огли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти  
теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није ист 
 је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код ис 
, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p> 
неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па нез 
Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар 
ристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p>  
мене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића 
ног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље 
проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз г 
аву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Милованов 
олео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— 
II.</head> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је 
 је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда... 
 још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека бу 
иш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми  
lestone unit="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао  
7"> <head>VII</head> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да  
е њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака в 
осиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> < 
то тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, не 
ш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би  
о за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову М 
 зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома  
 времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили св 
а не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила,  
ио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу 
 дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара  
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, с 
е и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било к 
 у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није ура 
id="SRP19002_C10"> <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја 
тајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане 
ање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапс 
овора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу. 
у тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на ваш 
у, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нем 
ћа из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би у 
 сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} 
нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се 
е.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија,  
 сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито  
 је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странац 
 сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то 
а ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је  
} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза  
оцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што с 
, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ  
</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био р 
у.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Са 
ње наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом 
а кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано  
.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју децу,  
а, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и прот 
еш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене  
о те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе ро 
 Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на  
г случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам 
:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обе 
ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћ 
} У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и с 
ion" /> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе по 
јала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље го 
воја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волел 
, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— 
ропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за  
ао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су ду 
и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћ 
 чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— 
 одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Б 
види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Жив 
мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем:  
ла нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми  
је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад  
о јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин п 
 и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни 
 Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!< 
е учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си 
и хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоће 
 кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав ж 
чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, о 
 И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ј 
био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јак 
ражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражит 
да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, 
о пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јако 
 грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</ 
ст.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, ал 
 да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео 
ајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то 
p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p> 
се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{ 
 То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљи 
, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; неће 
а ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући с 
 Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S}  
орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола. 
јем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— За 
ко брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али  
После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два ја 
итеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен,  
а, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те с 
наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, не 
лачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> <p>1896 године</p> <p> < 
и то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте доб 
, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па  
а<ref target="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошеви 
удете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — р 
Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник за 
ао тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.< 
и, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка,  
{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но,  
е да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати 
" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја изву 
 Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слобо 
ане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> < 
 изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту 
 ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога 
чад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, а 
ба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја 
Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбољ 
опасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило 
, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се в 
ки снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једи 
бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није  
 ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој  
е.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава са 
.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас 
, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јо 
 поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе ко 
ак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка  
аша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и в 
"29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p> 
о, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан! 
м и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је  
за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да  
ово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута,  
лим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да л 
, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајд 
 и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре зна 
не несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и  
ивановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако 
прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из  
евојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена. 
 је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.< 
ло.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је б 
21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> < 
да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје. 
ви у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ух 
 је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски прод 
бра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом 
 Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш вол 
 учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и 
коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети ко 
 <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара  
пе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест ј 
а ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било 
е обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разред 
у девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Ј 
</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p 
ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p> 
 много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, д 
рагоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, 
о да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту 
ћан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни 
 онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, 
елиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би  
ну, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S 
 био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да  
 имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мир 
злади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>—  
, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико  
че, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић. 
?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, 
— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се  
вини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Жи 
b n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, 
се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу,  
о, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да 
је не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и  
ро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, 
еко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад  
раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а н 
н можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који  
ли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не беген 
амет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу  
тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> < 
ом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: 
 моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дув 
 и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Жива 
а Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овд 
мо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она с 
 извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев и 
и опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали —  
, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пу 
ациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном зло 
и и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто го 
ог тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљај 
летре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам 
 да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се у 
ћној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо запо 
 <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру 
што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем 
 видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим неср 
који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу см 
ара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало  
деш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже 
дитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те 
о.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} 
о ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књ 
p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p 
добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућ 
еоградском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без  
ли — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> < 
ка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако н 
ели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.< 
ка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи 
 па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му  
S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти в 
} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га сн 
арице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, д 
но?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој П 
но нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа  
>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, ка 
="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Кол 
 ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилик 
тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд. 
.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тра 
ван Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај т 
 Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и 
чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хо 
а су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Жива 
зи с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећ 
и то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети  
падне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу... 
и луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да п 
Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је д 
 немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морај 
а бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, 
>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} 
 какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па  
 наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу кој 
та сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте с 
ће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у 
> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, ј 
 газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије пок 
шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека  
 на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јов 
резиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... 
акве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала 
орођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како  
роклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, ба 
 нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дет 
{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари 
а слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроб 
ве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, б 
е би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве 
ца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали  
ном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити 
.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш к 
ећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу  
лика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање 
пак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци исприч 
аћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чу 
о да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да м 
ме послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, и 
ве две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде  
увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n=" 
S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али  
а, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> <milestone unit="subSectio 
 свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само сас 
е Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по  
ри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране ве 
 док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко на 
 — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде к 
а имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао  
арис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— 
едам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохи 
о је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак  
8" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Седа 
ите велико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упроп 
а кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који 
ајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских панду 
лим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с 
а се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да женит 
> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси  
дући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајест 
ад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, д 
“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелеч 
{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа,  
екрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти ј 
како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени 
ш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— 
 му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада ис 
ом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb  
ком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она оставља 
у ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро 
<p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се  
као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, 
саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, а 
 криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, 
о казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао остал 
дник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме 
{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маро 
рија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и как 
ди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују 
те буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p 
во мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <pb n="89" 
рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пош 
, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они  
S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстив 
омки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S}  
S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по је 
19002_C4"> <head>IV.</head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и 
 прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добр 
"subSection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвоз 
unit="subSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио  
ност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и  
тив Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је л 
ојим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао. 
 Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, 
а јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за 
ин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже се 
и тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p>  
и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убив 
и рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</ 
т и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет изв 
ћног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не з 
зрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека по 
 видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потрес 
тири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом т 
} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} 
ти у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци ок 
рави ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше  
 налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба 
а тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби  
а да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то 
/p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти ка 
ни па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </di 
} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С т 
куда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нан 
ђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на с 
силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и жив 
о сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докл 
бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве 
и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p 
старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити 
 се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина  
.{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Ј 
слушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или 
младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као муш 
ји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Ив 
ако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећ 
и, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Ма 
 тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ћ 
сти и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти 
војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим  
ан чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не од 
 може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и мат 
м, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, п 
исала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам  
рости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S 
ванову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ј 
а тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био 
 сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад ре 
.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као  
} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Пос 
о за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота  
p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се  
би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ћ 
бог њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јако 
ј треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p 
ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у 
{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и на 
м и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао  
 рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>—  
а пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође 
и.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му ј 
а ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, 
идео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ј 
а.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Жи 
тао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и чест 
на од највећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно  
p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мара 
џијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома в 
аду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка 
што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш са 
наша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.< 
бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учин 
ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> 
S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Ма 
 рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне,  
 разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али 
инићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш  
ба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е 
ва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, к 
 отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку с 
кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура 
ти, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с бог 
<p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара вол 
оја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама,  
>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад 
ав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>—  
н-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово ов 
 треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз з 
м увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загл 
една кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам  
о, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жи 
 море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p 
како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на свој 
 бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више во 
 да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да 
 бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем  
то је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и о 
Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може на 
и је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођ 
ла, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</ 
.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а 
, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на же 
ребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим пот 
{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово 
 Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, 
је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... зн 
војима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли зд 
> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја 
 да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане н 
ећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућ 
 ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви и 
! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујет 
е би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље 
ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају —  
с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да неср 
 не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби,  
ји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и  
а и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?! 
> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p 
ушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим д 
да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да  
>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви 
вољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{ 
а да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је  
штен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било  
 њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално 
од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом т 
питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свеште 
 и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, к 
роје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим ан 
 смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу ни 
и били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си 
то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Бог 
 идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и  
рех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а 
его обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Н 
 рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте,  
илан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обренова 
pb n="81" /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута п 
ибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски  
и је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па има 
тог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља 
толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, 
subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беш 
им Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш,  
и и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтед 
стивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево,  
<p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики з 
</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћ 
ара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстив 
ао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ћ 
ругога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве  
дбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, при 
је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њез 
чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на  
 нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Пета 
> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — завр 
 невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — 
за све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џо 
о добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих, д 
а ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Ма 
ж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n= 
е могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, ј 
с везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то шт 
шем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>М 
мајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} На 
ћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S 
да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... д 
{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је чове 
 дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајко 
ли, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он  
} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу пом 
} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити при 
осла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, 
па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити 
воју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омог 
омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="78" 
а је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила,  
, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема ника 
 лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како  
е; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да траж 
и, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>—  
Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је  
аве.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p>  
, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војс 
 кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је  
оведао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнн 
оручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора 
ко нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?! 
аморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из  
бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, 
дило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђ 
арао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особит 
у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа  
иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато 
се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиро 
дати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те по 
живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати  
</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам 
.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</ 
елим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта зн 
кати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па 
 веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, 
везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока 
а неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све  
 Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима 
учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријате 
 загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.< 
} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би 
 не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да 
усто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака с 
l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОН 
 нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену со 
а је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој сва 
у кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо 
ема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна,  
овића.{S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је  
 <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и  
ад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност 
ене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили 
с, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пр 
100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му ј 
ање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени 
ле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ет 
 још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети 
 она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је  
е нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је по 
!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, к 
о, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада.. 
VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с  
у:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мар 
p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спр 
имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себ 
— свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео н 
и за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p 
и.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди ј 
о да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја  
неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S}  
алагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристај 
ам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="gra 
га ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја 
да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По д 
> <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговара 
стити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који  
ани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти 
 са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову нес 
ко ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" /> за ј 
>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крс 
ћи нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце прити 
 Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша,  
ши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђ 
 к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако 
рамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, ч 
о ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој 
раво је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> < 
ко је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} 
/p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Мари 
S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних род 
 једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде 
и и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадим 
болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туг 
ма, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с 
им образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{ 
тите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад 
убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању 
вануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одма 
p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа дес 
љани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин  
 да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела 
а не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина  
е узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</ 
, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да уби 
е, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово,  
ане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радо 
ога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не беген 
 кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком с 
вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} В 
 настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја. 
иване, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем с 
ечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да п 
 опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружи 
же га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни 
робудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у 
близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, ни 
 од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га проба 
да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Б 
бом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а 
о није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам 
бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, за 
е да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — о 
вин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена ни 
дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосн 
тавила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није би 
та знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S}  
био уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главо 
на кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право  
: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Он 
кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу ве 
није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и он 
и у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога зна 
у треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби 
 Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би 
 околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће б 
ебро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је  
ебро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p>— Какво  
 да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чије 
/> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не п 
ално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> < 
акове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наш 
овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb 
а први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме  
 нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да г 
лежи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен уб 
 Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га мо 
то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече 
ли место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те ј 
а су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекар 
онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p 
а се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{ 
 Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало 
но јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено уби 
х сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крс 
о хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да  
дњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступ 
, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога поста 
на, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> -->< 
да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава про 
лашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као  
тигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадн 
тва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше 
 у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим 
</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану 
к после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао о 
ако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Ма 
, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти  
љи, <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> ко 
н кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје ко 
/p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јес 
</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> < 
 Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они смат 
>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је б 
енице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, 
ин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболел 
и овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је човек пог 
Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>—  
само државно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак 
.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет, митро 
отпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке 
ne unit="subSection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај г 
м се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће об 
 никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — у 
спричао читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb 
/p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заво 
ву кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и 
и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</ 
е, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане,  
</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прав 
м Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо м 
љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и 
ом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини. 
ма?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече 
о, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p 
Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треб 
 Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш уз 
и.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p 
а, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече он 
сано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је  
</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти 
 да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао 
 то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе мо 
 да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговориш 
моравају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни  
а су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не с 
 не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био сп 
pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошт 
е и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни роди 
 и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, 
<pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам 
Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" />  
ди, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, п 
пи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће сме 
 <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казал 
а запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено  
отом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Т 
о тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то  
 бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хте 
а због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко 
ш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој 
о она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, не 
Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родите 
а, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p> 
истивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разг 
ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте 
 казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, 
у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим  
за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те  
иван.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби ка 
азила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се осло 
, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у 
и.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! —  
: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да 
олим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков н 
Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако ис 
е.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели  
.</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Ја 
икада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали. 
и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог з 
ој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{ 
м искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, ис 
као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад в 
 да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли сво 
ој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље 
p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио ј 
волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p 
ло час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш 
адовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p 
а у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта 
ј Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу А 
ри, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снеб 
то си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не  
помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволе 
па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, т 
 то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> 
ирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одваж 
овели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник п 
А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није ба 
ак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одуста 
е што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве  
 него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} 
и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да н 
 странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене  
> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не ж 
се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S}  
крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањуј 
светљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече ти 
 и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово дв 
оким „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто  
 је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је нар 
абе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако не 
оје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> < 
тављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урође 
су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, св 
Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би б 
и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви 
 бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје с 
 и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слу 
 несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи —  
 знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Шта с 
огом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венча 
, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али 
си ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог 
сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен  
велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — б 
. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена  
говорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли 
вим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако у 
и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се 
ох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Б 
дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали  
ков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} М 
попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како 
е као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађив 
 желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вра 
и немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> <milestone  
ој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то 
е, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од 
, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. по 
г.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> < 
дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колик 
таху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отв 
за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и  
 младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде  
та.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме наг 
и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те  
арем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и зави 
S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, кој 
дним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шар 
 </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА  
 осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да 
запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега  
па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи уда 
одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше в 
макоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да  
ше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицањ 
ва у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{ 
бадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче ви 
је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p 
рило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не 
од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше,  
ленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да 
несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је ле 
оја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи с 
исутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран. 
ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви мора 
</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никол 
а нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била м 
и мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Пе 
н како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шара 
ека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се  
а убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су н 
једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу 
</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана 
е имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу 
ше неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћим 
селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме 
</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и 
ћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар 
о говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И т 
лим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединиц 
н попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену прак 
 девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p 
{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Мн 
, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="6 
есила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило 
p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише п 
исао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Ж 
г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као 
ог крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.< 
и уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само нем 
S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у ово 
ече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није мо 
 Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и 
 привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна  
вори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном мест 
ежио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази  
етра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање 
 све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису бил 
овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазил 
 па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше  
осавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, с 
ве посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маро 
 могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су и 
у је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега не 
....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђ 
на Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мар 
девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— 
 се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али  
 и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, 
:id="SRP19002_C6"> <head>VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита 
ш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара с 
стајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> 
ва, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Он 
 онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао с 
доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам 
 <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу  
ер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам тво 
, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на св 
адом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја з 
ће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не 
Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрад 
р се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће де 
о бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Ма 
ући приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакв 
 пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milest 
 јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али у 
и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуш 
видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку  
је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не д 
 јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао ј 
 Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и  
боравила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{ 
попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико 
 је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е,  
!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зат 
н, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живано 
се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — од 
— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу ку 
 је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с 
н човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} 
и ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учин 
c" /> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је  
е не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зо 
ана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине по 
ад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.< 
 она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је  
е.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да 
вао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова  
 трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.< 
100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продај 
; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> 
подин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <mileston 
јима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живан 
е већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p 
р!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те 
ало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чин 
немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си в 
за свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Ми 
у и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована  
/> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти  
 ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па до 
ш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од ст 
олим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли  
 велиш, Марице?!</p> <pb n="32" /> <p>— Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога раб 
олу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је пр 
ве како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко  
p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S}  
радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу 
и задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив с 
е учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сир 
био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим  
ти посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ б 
ико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била доб 
е дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кр 
ећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, шт 
ни, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог зло 
 били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана о 
 колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p 
т Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђур 
е притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не н 
ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јов 
 страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и 
{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="ch 
мо његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због то 
ћни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити 
 мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пут 
а узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а  
ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Т 
ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише  
 праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја. 
ете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота каже 
војке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем к 
ад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S 
ли и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будет 
е, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у к 
хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} 
а.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.< 
S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени има 
убав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке  
Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта ј 
иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захв 
зина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Б 
.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом,  
ћу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види  
оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко  
{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад воли 
рам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав 
</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар 
ришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је —  
овац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSectio 
>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ј 
а та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредб 
, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>—  
>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило,  
су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год ш 
о узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој  
хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да с 
исам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни 
тати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је  
летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и тре 
, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти 
 нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, 
матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу с 
 ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако  
иси срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да 
 Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послуша 
 и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и закли 
 је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S 
ећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам,  
 тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти за 
емаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја па 
Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако ми 
ића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако  
Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!< 
ромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb  
ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ће 
ајбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако с 
 лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вред 
гнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можд 
ави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начи 
ију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто он 
би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Мило 
гу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп 
у велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао 
му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живано 
ј кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после по 
јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ 
ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући. 
n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажа 
— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме 
вако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову  
 ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— Т 
ола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим г 
о готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног  
, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа,  
е чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било 
аишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је  
ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, 
би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене н 
Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јако 
нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, за 
 је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном 
"SRP19002_C5"> <head>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери за 
 — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" 
у-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ра 
но допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p> 
 жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер 
 било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакв 
ва.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крс 
дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чини 
, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам  
<p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јо 
бра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и  
ћна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу  
е са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с М 
а мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју 
ица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за наше 
вориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, 
н са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крсти 
tone unit="subSection" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, 
м као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила  
да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан прист 
ушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо жели 
 да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбен 
— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав  
— Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Пос 
а мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам  
тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пус 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката 
тенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну  
, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угаси 
 — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму! 
ог дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забре 
 ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини? 
о те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као  
 често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се  
 пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако 
тиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече  
ивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђ 
.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она  
.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, 
господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичаје 
а је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живан 
ију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као ц 
радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете... 
ела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; < 
Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Кр 
 је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је 
рави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— П 
} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А 
ар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он с 
"64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза св 
?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је 
 вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући послов 
 се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавн 
је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику 
и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту. 
 рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече,  
знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} 
 што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S}  
рин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо 
 пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужн 
’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета! 
ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Мариц 
 ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио о 
о, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за друго 
е, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам зап 
до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Ј 
а Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</ 
бог тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу 
ви полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој к 
вина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, 
бе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше ку 
Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом ст 
тивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с 
ка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика р 
до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога 
 кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, м 
а кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!< 
то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби  
 рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако 
 а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, ј 
тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног род 
стивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне  
 чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше де 
p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— 
жем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стеваново 
кве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућн 
Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Жив 
ин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div type="chapter" xm 
редила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чи 
>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p>  
ића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да о 
чно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко 
дужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мар 
<p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их 
и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и 
— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу т 
ани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао,  
p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати са 
је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газд 
ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опри 
" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не зна 
ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ов 
ћу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива би 
} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па јо 
" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb  
ане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> 
пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— 
 и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели  
 по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p 
н тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — о 
 заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну д 
ом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању  
Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
нине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, не 
куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дет 
! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S}  
м право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</ 
а, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они  
оведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с ко 
стане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега ра 
ико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Жи 
е.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се прилико 
тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{ 
о и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати. 
 јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову  
омисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао  
 те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ам 
олели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстиво 
ро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви? 
{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p>  
 би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово,  
днаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! —  
јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: 
 Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је б 
: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</h 
само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово 
ад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту  
ве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет 
те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу. 
им децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем у 
м, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећни 
кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p> 
лу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш,  
{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и оти 
то разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо 
и као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се 
 /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова 
еног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> < 
ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> < 
"graphic" /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Ни 
иване....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи 
 Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје,  
ово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div type="c 
ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе 
м да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се 
ек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> 
вој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом дог 
најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила 
рица, тек у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћ 
ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао госп 
ојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео  
 њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њих 
силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за 
у правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да са 
ети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми  
 му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће  
да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div typ 
ет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и са 
 била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сирома 
 бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном ми 
уге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристи 
да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се са 
је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два  
 што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p>  
у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да до 
</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано оти 
то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје 
си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, д 
име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је 
ац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим  
волико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин 
е на господин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, ка 
и срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су  
тар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несре 
</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се н 
е.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога ј 
дућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали 
="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме  
то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се  
аква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро,  
мешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад  
— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? —  
е говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђ 
p> <p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мисли 
ањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ а 
а за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној сва 
p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крсти 
пљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p 
> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда д 
p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише 
м ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим,  
е ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника  
рстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашн 
 <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу,  
, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ј 
љали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> 
 имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али  
крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку,  
>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право  
 грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</ 
ш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова гол 
, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачк 
је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у 
обом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га п 
, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и прав 
јем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волем 
зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога  
 да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да ос 
е и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то 
полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јов 
 Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, 
а је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја к 
ораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Не 
да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће  
ма осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља 
за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи 
ме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, г 
стита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу 
ли да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и  
 била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка  
, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо 
 силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, ш 
ј та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни игра 
одиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на 
ите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} 
ако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S 
 више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми 
варала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обренов 
ћи рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје род 
 нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он м 
они и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја  
е, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог 
те још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младић 
 ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, 
ћна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Ш 
сао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, кој 
е дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим,  
>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт  
 да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, ла 
стеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> 
 се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека  
и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.< 
 ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она  
 Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па  
аћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми  
ом љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се уд 
а, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од м 
лом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p 
 Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно 
 ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази 
ајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим 
дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре. 
јешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје 
а.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, ка 
едно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне 
нас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изг 
...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве 
 не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме 
 да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драг 
подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, б 
..</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти ме 
> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="sub 
навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} М 
де код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена 
е састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала 
 можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S 
очас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удај 
заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било ми 
а тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за им 
 беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="subSection" 
иш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јо 
 волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p> 
оли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— П 
такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељ 
 --><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропаст 
/> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској вла 
младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он о 
иван пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за 
а су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они  
ли се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце 
у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наш 
оградским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је 
та како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па  
 гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то к 
ли — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака 
>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као род 
 слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што  
ме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и с 
итеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, ко 
рак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од  
ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{ 
стеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју  
срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p>  
} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> 
ој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је бил 
ио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у ов 
Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и до 
да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ пра 
, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за с 
томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово  
орила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га вол 
 још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика гре 
, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљ 
и, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору. 
га Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као д 
 због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку друг 
 зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало ч 
ли, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живанов 
едседник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену  
ван био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек 
ма, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њ 
/p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом д 
и сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, к 
ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је приј 
"92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из 
 не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет зна 
а унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p>  
дац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и по 
 послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцни 
 своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што к 
ас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи и 
што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> < 
и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане 
ућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас је 
воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни р 
 ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа 
дина.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, 
га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, 
p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</ 
и волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном 
кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана  
ан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о т 
бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и је 
етим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младе 
осте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због њего 
ога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма ка 
ће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то са 
, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та  
 родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!< 
а девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p> 
ан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ак 
да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, б 
ристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је паз 
два дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да бољ 
рашан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</ 
вати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! 
ебљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш сам 
а то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с А 
а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S 
аво, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу д 
адању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Мари 
у?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> об 
товарише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с и 
еж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гр 
, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта  
 био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћен 
ну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само а 
 добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад 
 би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, б 
} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадес 
а да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа  
! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би 
ћу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми  
ригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о том 
<p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, т 
о велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући в 
ва и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и  
 сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра п 
ан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p> 
еш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести к 
ања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо с 
 дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76 
ечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита јез 
ивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па 
ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта К 
/p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде. 
 <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} 
ад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се ни 
ја, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му 
3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, гд 
е било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда 
ази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито  
вцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} З 
и нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истин 
екох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p>  
..</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто с 
у казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пр 
а волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се К 
а се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: д 
ивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опи 
Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p 
> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мој 
нога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Ј 
девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честит 
ац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је прв 
евској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и сн 
веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви  
S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> < 
иге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда 
ојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега жив 
и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p 
n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчав 
м, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш  
 дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повр 
н.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На 
ховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за кој 
слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајд 
!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с 
 онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> < 
и сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигам 
ова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео р 
казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па з 
о и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S 
и — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој к 
је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?< 
 чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у др 
да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, 
ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем 
ло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав 
се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја 
а <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома 
 онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби 
 да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се сме 
 девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да 
говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се ос 
 снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је в 
, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на 
што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p 
/p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то зн 
 бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову 
 загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S 
 <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новак 
</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Кр 
шта ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло  
љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг по 
о — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобра 
а.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који 
љаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него по 
<p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} 
наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, 
чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо с 
јући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те  
ни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се д 
it="subSection" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен 
ом окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоно 
ста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци 
ац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у б 
> <head>II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само 
 све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они 
ћи има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није над 
/p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми н 
сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне ли 
је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} 
 <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“< 
 кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p>  
Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у какв 
па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као го 
екали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, 
о и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p>  
се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно д 
друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спуст 
ан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће др 
о?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, 
ом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази 
а.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се 
Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се сл 
 сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, ни 
м.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња за 
.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И  
сти, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу 
— баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, 
говорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара 
ово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, така 
> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио ше 
 на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако  
!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи ба 
ивот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само теб 
ала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплака 
ну...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и с 
ца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— 
отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми  
 селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће м 
ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под 
n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје р 
—</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Жива 
бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на са 
 он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} О 
о мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан чо 
ари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> <p>1896 годи 
оз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ниш 
рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околни 
тати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да дру 
 а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ј 
ем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани 
утање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а 
, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>А 
реба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром в 
 дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p>  
tion" /> <p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да  
на, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} А 
имитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар 
азом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <pb n="89" /> После тога натоварише убивеног  
оје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, доб 
А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с 
е. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми 
 диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— 
Section" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На осн 
има стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти  
у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час каза 
ез њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али исти 
ли опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> б 
едник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да 
огинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Ди 
говорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</ 
ва и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас  
е Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Мар 
дговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он  
рстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање п 
тивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја ж 
што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије 
је урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни  
о што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш  
их и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и 
а своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изус 
 док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја  
 толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико воле 
ем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није  
дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју дру 
гавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p 
генисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Ј 
а.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, ј 
ош да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} А 
 мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ј 
вакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па д 
73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам њег 
е паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Ил 
они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако  
p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад кар 
оји ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао о 
чила четири разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се 
/p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је п 
 /> <p>— Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трс 
ац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не  
то ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђу 
ош, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да дан 
 би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Нем 
о промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се за 
 зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p>  
— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и 
зио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој  
ани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити 
 куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућо 
и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти вел 
срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у  
срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ 
шко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?< 
удеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, н 
, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако друг 
а, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној дев 
м ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Кр 
и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са  
се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место ко 
S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зно 
ан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног куп 
 ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва 
ово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одр 
!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Пра 
довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S 
њу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине  
 умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му пола 
де српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуш 
 Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш с 
и да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</ 
 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме пот 
ај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром 
 После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Мес 
ри шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад 
сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад 
Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних  
n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега  
p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да ст 
и су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb 
као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и  
е никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> < 
оже доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> 
, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, т 
ње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви 
н намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чу 
једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па посл 
умемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта  
на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div type="chapter" 
ло.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећ 
треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S}  
{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао.. 
ад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам 
<p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој с 
 жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, шт 
сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он д 
уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у вес 
мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушам 
Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви вол 
је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио 
а никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, ка 
благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана 
е — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и,  
тити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="graphic" /> <!-- < 
а нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отва 
 никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог 
> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се об 
...{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у 
ледила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 ју 
оја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је ша 
 попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p 
> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, 
ко је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени! 
шати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја 
ано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па  
ети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p 
као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах,  
зусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не прил 
ати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не б 
утито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће  
зати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се 
>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p 
т не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли друг 
и говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мис 
је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала 
иш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћ 
е Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учи 
ах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно вол 
b n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>М 
роклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како н 
из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од б 
, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити,  
пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, мор 
ћ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако ниј 
о је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опе 
 Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово  
— одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p>  
покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јо 
у венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је у ово 
нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо д 
 био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико им 
азговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, < 
адимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до да 
80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је у 
 био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлу 
верили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узи 
ћна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега во 
да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе нош 
 ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</ 
е шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје засп 
од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда вол 
 свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, 
које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика  
а мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — р 
ад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> < 
воју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет 
ва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се  
..</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он 
о да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш ж 
да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога с 
добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помиса 
њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда 
 ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога жи 
зговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам н 
том вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним к 
а од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни к 
о загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стева 
 склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} 
БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </div> <pb n="2"  
акаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне п 
е душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> < 
а!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави 
и, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p 
S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П 
машне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, 
м — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Мари 
, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се  
оме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за  
авни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</hi> </p> </div> 
м водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце 
ебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па т 
или срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p> 
танку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана к 
кове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала 
ко ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море чит 
 потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истин 
ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што 
јете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми 
ницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у маг 
велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Жив 
и дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p 
вога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао  
ина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео  
вај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести 
 дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S}  
 што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам 
> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш? 
добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће доп 
тећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се мом 
н — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећ 
вила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја 
слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила  
 за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да 
ог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио на сред 
 певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да 
ру пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</h 
онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је  
аницима носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на н 
латом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често ра 
адбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, 
знег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута,  
о пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољст 
’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовог 
 и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура  
тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет 
S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p>— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени ј 
ћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се дес 
аметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је 
ако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic"  
е дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао  
 чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, па 
доглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002 
ter" xml:id="SRP19002_C1"> <head>Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У пито 
"> <p>П. КАРА-РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРА 
није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитриј 
није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би  
мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног  
{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто с 
ивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, 
и, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — 
 и истинита историја каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је б 
<gap unit="graphic" /><!-- <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гле 
ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала ка 
то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и о 
о, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при с 
очела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда ј 
је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све трој 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су изврши 
и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјав 
рала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло 
до смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си 
лакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти 
на богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с т 
огледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, т 
ше њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје  
грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ 
хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слуш 
е можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>С 
ни кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако  
Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је он 
 Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, ка 
ко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крс 
— летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да  
рисутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа 
попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш 
љу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој 
а се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S 
еколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај 
а не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да  
 Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мно 
о.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за  
м, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче д 
 натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се ск 
еће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може сл 
 знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати 
штена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се  
до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост мета 
, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади н 
сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мор 
х, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да  
, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се с 
ш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти с 
<p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како  
а он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало:  
шао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо 
говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мог 
а Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је  
везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>—  
ити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Х 
ли срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина 
идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи 
рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе,  
ашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p 
— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али  
/p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само с 
коше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <mi 
и чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S}  
Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би ка 
. како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори 
 био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасв 
гледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није т 
 <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живаново 
 а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико 
да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пр 
ћан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и  
 одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</ 
ко буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На о 
 али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела 
, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка  
.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита  
е био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Ж 
часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, нег 
 <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој —  
кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево м 
дрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућ 
 момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином  
на?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђ 
о болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли с 
адимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али н 
 <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржи 
шно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често к 
p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> < 
е наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај.. 
и вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако х 
тву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после о 
 још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у  
.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се 
а’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, 
Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онд 
.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све приба 
а се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спра 
 пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћ 
е хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој,  
стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? 
 из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, к 
ко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у јед 
стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам ја 
ву.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без и 
>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па,  
 га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осе 
 ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка 
ала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па д 
што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака јо 
се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја п 
водили живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе г 
 настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао тв 
ћ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђ 
рим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно..  
/p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после  
ре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра дево 
 и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а  
S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана  
ећ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је 
роша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и  
ражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мар 
Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли 
воје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— 
ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки 
о мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p>  
и буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, 
викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> 
рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.< 
ваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу н 
— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па  
и.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добр 
ивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум  
е туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер  
ше кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад  
и у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачк 
ог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле 
а лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први  
е да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обој 
 назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} 
а мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о з 
лаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим т 
стог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n= 
а Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девој 
 лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— 
ване, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јед 
х свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате... 
полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p 
ран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и  
и, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душ 
нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, 
d> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те д 
ље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас 
лила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што 
 била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S 
сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па посл 
ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код га 
њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да  
....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти  
Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и св 
ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, тре 
ата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну  
ос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али,  
ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи  
чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се 
је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је д 
 говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— О 
ви!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, 
воје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Ма 
ади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре 
маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, к 
у не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио  
— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни 
а би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крст 
оће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} 
каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав  
ога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим с 
 одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је и 
је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њ 
ановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рек 
о о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан вен 
Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се спор 
својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишл 
>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разгов 
ћи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљи 
га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му,  
у девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то чест 
гађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више он 
 Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у  
, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снеби 
ад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдс 
стимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш 
су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде с 
ражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а о 
слила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> 
а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје 
ешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога К 
р баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам 
стила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пун 
руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају,  
гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилик 
а је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у т 
оље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S 
> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час р 
среће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо  
 немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А ш 
 За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — распол 
чувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у 
ема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купу 
 очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охра 
чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; 
о мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послуш 
може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља  
p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{ 
} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату и 
н и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишл 
ису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела 
разише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p>  
штених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја 
оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, б 
 је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је,  
е с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није  
помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отр 
а морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потр 
 Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са сви 
 уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Ма 
 <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово 
</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога  
?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били с 
p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јов 
>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују  
 пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чув 
м тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p 
Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те мол 
 Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својо 
 до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{ 
и?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем. 
 за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> једин 
лиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци. 
, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загл 
 кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Ма 
<head>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што с 
 баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме  
ивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са у 
ом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно друг 
S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што 
ра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу пр 
чету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају;  
 право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> 
, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде:  
а кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и 
агледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и  
 измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове  
то кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако 
имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи  
ило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу  
и Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза  
, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— 
S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из 
 је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела  
а никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука  
ања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевре 
ини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p>  
рени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да 
мештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура с 
е Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте каза 
, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви мо 
у.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Ник 
Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била 
а иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мар 
 ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али  
чин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су ша 
били.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</ 
 крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога 
p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и  
ну чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
довини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се вр 
оје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и 
а претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је теш 
 кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сир 
ј ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} 
S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово п 
ац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био  
ва волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из 
 то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па  
ији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љуба 
азио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, 
и по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега беге 
нако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.< 
S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако 
шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да 
<p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти 
о се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам  
/p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти 
а се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од си 
у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да ј 
— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми каже 
<p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи по 
<p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, 
 негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење опш 
 је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више  
ече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и  
кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје 
и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и н 
рити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и 
, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?< 
 да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> < 
 несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а 
 ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теб 
 требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану  
ово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n= 
ином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</ 
 је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често 
читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом  
ве.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Та 
рунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше ирониј 
} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недра 
/p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, 
трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није 
ановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара 
 су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ни 
тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стиг 
 имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви 
ивана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Сва 
 и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу с 
а шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се 
 мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу,  
а, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову 
ечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свек 
ко ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо 
ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја теб 
, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита 
де волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће  
p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, б 
ерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да ј 
p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби 
рбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него  
ена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, 
од којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да 
е то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура ре 
е изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ гр 
мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде  
е грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, к 
ослушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на  
вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у паме 
а њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене ча 
гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и на 
очу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму  
бави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која 
 <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крил 
у је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећ 
p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толи 
р, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја 
дом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, 
 <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта  
тићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тка 
авише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате оста 
о једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави 
{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, 
у би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с де 
p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом за 
 ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, д 
 Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на исп 
о ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивој 
би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају д 
ако долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од бед 
<p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположен 
 ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати. 
ума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било 
/p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="s 
зи Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а 
да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, пес 
си Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна 
> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{ 
ила сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никак 
нам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p> 
ашно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да  
ко они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа 
, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које 
} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не раст 
у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се 
егенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, 
по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је 
над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ сп 
о.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико упла 
и уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговор 
жена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђу 
о то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на вен 
н попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; 
треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у р 
о!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као 
 с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једн 
саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто 
 се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче 
 волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тоб 
 за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар 
 <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајд 
на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n=" 
ају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко?  
, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћут 
, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с  
е?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура 
<p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! ве 
 Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то у 
слиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!< 
 и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да с 
дић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихов 
а, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</ 
лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а  
, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти 
енији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је воле 
ја је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То  
ти, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна 
а пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си с 
а ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> < 
 благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да п 
 ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је  
, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</ 
 <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, т 
 њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и ње 
се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А т 
дућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, к 
 — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби д 
не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће 
естите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја  
 као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јед 
о, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" / 
где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао  
а човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јо 
лика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољ 
} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне м 
ћ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане,  
 ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о сво 
која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да з 
је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш,  
и рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, 
="89" /> После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка  
а.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбиве 
е, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршаво 
 изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних но 
екао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву 
есем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да  
је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је 
и уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш пра 
га дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец 
а навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} 
ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће  
> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> < 
у толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече ј 
 а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим,  
ољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добр 
рстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су 
устати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Жива 
и.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капета 
стивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један ст 
ма, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поште 
 кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и рак 
 своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и с 
 ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крсти 
p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, 
 кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запи 
је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{ 
у пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било п 
година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, но 
ад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чув 
е Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S 
и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живот 
муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Б 
тивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је вол 
другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога  
и да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта в 
да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пук 
мала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће 
 улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућ 
обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш 
 имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће 
уме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ 
да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро! 
је она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{ 
мала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било 
ј никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако  
тишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — А 
романа.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да и 
а сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков 
 јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћ 
ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и са 
је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњав 
рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да поквар 
Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" 
<p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес,  
то је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и 
ам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је д 
19002_C2"> <head>II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у жи 
p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише  
у праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или 
, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја с 
во уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни сам 
који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих м 
тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што  
ов срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</hi> </p> </div> <pb n=" 
, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањ 
те Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагд 
овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јеле 
младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су  
итати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— 
лим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња  
оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога раб 
ла ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје;  
је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико  
и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да т 
зе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Ш 
 јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз  
лугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удат 
<pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSection" /> 
раге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и 
нам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде мла 
ене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хва 
ћу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаћ 
у за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мар 
што је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура  
 како је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, н 
полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} 
носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сир 
они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: 
вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан  
 није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је  
у говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи заме 
и, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и иша 
би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити шт 
{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда 
а будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу 
највећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно заглед 
и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ев 
арише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S}  
ве.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је и 
мара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ  
 као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи уд 
" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— А 
а се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да 
н, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да  
 болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим жена 
кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја  
 онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна м 
да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јо 
њем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, 
 бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о т 
тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говор 
> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим д 
лим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може 
S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка з 
зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта? 
/p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио —  
народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од 
 који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога не 
ћа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је гла 
чи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја с 
 n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивој 
куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглав 
викну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, не 
утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ови злоч 
е су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају гост 
иница.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за на 
бог твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> 
ам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који ј 
 не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S}  
доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p> 
ња њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њ 
го мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ  
 Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим,  
 Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност. 
одрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p>  
и се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш,  
углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада 
вакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива 
ом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и 
вот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Ка 
 а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се д 
p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа 
на и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.< 
ли и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>—  
 ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се 
Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је би 
од се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да 
Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! 
рашаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од најв 
о оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далек 
е!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад во 
спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овак 
могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинс 
тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мисли 
не одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да  
је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — п 
е Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> < 
тајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико в 
несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој пр 
е ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} 
штеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p> 
ме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја  
а сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у т 
Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет  
} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али  
ње: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S}  
мо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати 
а други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на  
не, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од наш 
допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да у 
p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И м 
 поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на св 
нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мен 
> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су на 
рдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је 
{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме  
истати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да д 
и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје 
ије имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спрове 
едини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајч 
 комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало ч 
} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страхо 
 то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{ 
<p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, ка 
е не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или у о 
рава да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из 
његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за је 
Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш ср 
 истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамоти 
сподин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те  
х хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али  
лату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти  
ла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чује 
о се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако ј 
/p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио  
, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се 
ајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се н 
unit="subSection" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљ 
нци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била св 
 ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други 
дбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свад 
Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те о 
во од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно дру 
говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстениц 
ристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром поша 
>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје 
, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, 
огласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. по 
тивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вал 
Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p> 
е млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а т 
тину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S}  
се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти с 
је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може ни 
омаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа  
ако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда 
че говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и о 
стају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти он 
и.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type=" 
само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због  
ови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и б 
омки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановић 
 Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибел 
би били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана 
м радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја  
же.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ни 
 пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њ 
е за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type=" 
масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пре 
грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином 
мам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја прис 
неш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господ 
не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро. 
 ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак 
жем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, ср 
ко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који сл 
 Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удар 
рочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва диг 
шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо,  
 ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у  
им, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје н 
, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодав 
{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се з 
ј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поод 
{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућн 
 сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш 
но мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А заш 
ли ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то гов 
ла школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја има 
да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица пр 
 од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем  
беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и п 
Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила. 
 и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — 
 пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А 
.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на 
 богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што прили 
ошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, 
ругога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико  
Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбо 
ри потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин ист 
нога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S 
е добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор 
 стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се м 
{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако  
ћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи,  
аће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није  
лела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и н 
 ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p 
дар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога 
ећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p 
војка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живан 
ле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Ј 
иша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер 
гарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње об 
и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво  
мо да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти 
ји му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало ча 
— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те д 
а останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је буд 
} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све  
алочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не уд 
ем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крс 
 сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се  
ћи Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ј 
2" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба д 
> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас ре 
и, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мис 
 Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје  
дио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будем 
ам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</ 
у, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, ш 
д сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, 
Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје  
 сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу,  
 постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо ср 
ају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да  
 у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>—  
м да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце  
а бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле д 
и.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова ј 
у месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, ка 
 ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Он 
 су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и за 
 слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви х 
.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среск 
лога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве 
 чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је 
и мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову  
ивоту само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је  
него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично гот 
 и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се нам 
ра.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мр 
 Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли 
 да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало зб 
ој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Уби 
м је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, 
е Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, 
 ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!< 
 је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила 
аког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча 
орљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњак 
Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе 
ло, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву,  
а орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кол 
сила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Сво 
вачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се  
о пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p 
 Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао п 
отпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића  
ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као 
рећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом 
 га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном вес 
да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина. 
е, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог им 
аца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново,  
имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> 
а кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је  
, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми м 
ени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с в 
азао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог  
 што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те 
о убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по  
 је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.< 
е више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт ви 
и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог н 
ља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толи 
 да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p 
gap unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би 
аздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уч 
среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p>  
воје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцим 
да.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота! 
 изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} 
о, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе н 
 а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај прокле 
ла...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај. 
н капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и че 
е да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, 
је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S}  
ените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, ка 
 је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје об 
питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, к 
е послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђ 
ући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи 
 јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли  
{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам 
 младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену зб 
Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстиво 
е — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div type="c 
d> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што ј 
ћни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мис 
 ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њем 
акле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево т 
 Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сув 
ка.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> 
 од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мар 
 кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан  
и и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једн 
 Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла 
о и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p>  
, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце  
</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није има 
нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу д 
е бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуб 
и она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко ме 
едва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нис 
, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусе 
> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, ш 
му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они  
— заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било  
Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто  
или гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини 
.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> 
и ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти 
де тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спа 
вота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, г 
знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се бр 
{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која  
на и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{ 
ени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби 
о кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да м 
ако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасм 
 Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдес 
јим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао,  
p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли  
буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.< 
и као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми 
ужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} П 
/> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — реч 
ж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми  
арица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — у 
е заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, 
 дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство,  
 био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна ка 
је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам ни 
оримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p> 
е потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви 
то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говор 
у обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам  
у и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, д 
е Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати  
, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам збо 
 овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>—  
о, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јо 
тно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p> 
а онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао ј 
 <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику т 
, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и да 
здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја 
 за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за  
арине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром  
етиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то  
договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— В 
ба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је муч 
јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо бе 
земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и ч 
вог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> 
срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — доб 
о ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову с 
отребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим п 
 дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво  
 свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас 
и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако ж 
ин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити. 
лободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше ма 
ала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш...  
же нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, 
 А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бег 
е војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S 
{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те  
злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p> 
енити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни јед 
рац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на 
и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>—  
и омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="7 
мише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: 
треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S}  
" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то 
своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момц 
чео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли  
имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је  
баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова 
е мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сирот 
 већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љуб 
 из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> 
оју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни м 
Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и п 
војку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју 
ne unit="subSection" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше  
ко Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци 
, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад 
јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Ди 
у исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник п 
лети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су  
 и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кес 
 општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је до 
де и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у вар 
олико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог 
p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— 
ла да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си  
и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре 
P19002_C8"> <head>VIII.</head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине 
, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако  
Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу ва 
 велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта  
а.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која с 
виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита: 
и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S}  
опо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и  
, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако г 
е нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је тв 
стом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом наг 
те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о 
{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> < 
 Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На пита 
ио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису б 
а овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само паз 
чин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и к 
њ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђош 
 Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, 
лове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Ма 
о, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>—  
пет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — теш 
да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, 
„опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као в 
на није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она с 
а је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, 
ограда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова ј 
уди, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> < 
и.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Мар 
 устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, 
реба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман На 
ма њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога  
платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, 
/p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, 
сли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то и 
S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} 
на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша 
у, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весе 
азбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на у 
рашан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несаве 
ни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим  
азлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, 
екли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S}  
еш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти н 
гледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифт 
 ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек  
ему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И зн 
ни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за мес 
н се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до  
 лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе. 
де нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо 
азала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и д 
 Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S}  
{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — с 
ву.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они с 
јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p 
исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p 
зо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајућ 
во беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="subSectio 
о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јов 
аза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о  
хов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара 
еби нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако н 
она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и М 
и та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследн 
араницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима о 
то већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>С 
" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине к 
, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p 
се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе до 
ео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живан 
</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло  
е је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, 
 попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, ко 
и кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> < 
у ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће ст 
ер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јед 
и.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јо 
весним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати и 
ји није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера:  
} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако н 
, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће 
ски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. —  
ђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p 
У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо пре 
 повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама 
да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметан 
раво да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p 
ше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, к 
ветлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као  
дине.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа 
ет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе 
 С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.< 
округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе  
Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и  
рено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — 
ј Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Ла 
о зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необичн 
ропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду,  
 мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће м 
бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад чове 
у Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не 
p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с др 
рости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чисто 
 сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, ва 
!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо иму 
ачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла з 
 не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да бу 
 тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји 
а одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти н 
а, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дај 
, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с т 
ти Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, 
ао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} 
како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пут 
 опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p 
 волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је  
 да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу поглед 
ћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна. 
ешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то ниј 
<p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одус 
рађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, так 
} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви в 
аново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни о 
е по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољ 
мо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара  
p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на 
сти — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљ 
 зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с  
су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрв 
 имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматра 
рану на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 год 
и женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страша 
и дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Он 
 дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Не 
и велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S 
> <milestone unit="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, от 
002_C7"> <head>VII</head> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су ра 
 будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми  
, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах,  
Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашн 
м сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они б 
Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} О 
вановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S}  
о је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником 
сто пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке  
 свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ћ 
 весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино рас 
и реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S}  
х ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> < 
Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>—  
ло да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то  
трије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крв 
говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са  
ру.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу п 
о говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу г 
ави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није по 
<p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје  
то то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Т 
онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, к 
 да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{ 
не срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
тиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....< 
азао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p> 
та, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека пр 
безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав ад 
ван Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд,  
пка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу ве 
свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су 
и у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} 
...</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S 
 била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право р 
 пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milest 
ову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан нам 
Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његово 
> </p> <p>За Марију, удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену —  
дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> < 
раво капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше за 
 овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p> 
а?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>—  
та?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p 
.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S}  
што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, шт 
ну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи заја 
{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, 
онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим  
а се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост  
к између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена. 
авите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и нагов 
месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита  
овог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с 
аденце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му 
ати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— П 
 да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.< 
, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на ваша 
бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се извест 
b n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па ка 
до, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се оти 
ужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја си 
} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нис 
и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он  
Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S 
аденце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S 
би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш. 
а стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их 
 да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полаган 
А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице? 
 волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана 
p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они с 
 ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси  
бити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог зл 
ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет 
адба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивој 
и нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?! 
/> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али пом 
еж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала  
њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био ст 
злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно 
 којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да ј 
 шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде стр 
лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни ш 
ако је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не  
 да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти ј 
к погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико м 
 да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полак 
p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па 
ом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их н 
е, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S 
.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под ве 
milestone unit="subSection" /> <p>После извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и  
 на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p 
то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пође 
ој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола  
S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S}  
оку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са д 
ли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав озн 
один капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — 
држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварил 
о и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој 
 али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.< 
нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас 
м како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам у 
акодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Милован 
ње и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и 
ега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила  
нашање у последње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитр 
уо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати  
 почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстив 
ко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да нач 
своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповет 
нце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао сил 
 Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њег 
шта није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном  
„Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, ко 
надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заис 
 и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и п 
његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, с 
 је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постар 
 суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога К 
А ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> 
пштине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уве 
, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" 
ад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образ 
оји из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{ 
ису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расм 
ао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче  
/p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знај 
о сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи 
 Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти  
, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах  
ћу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се  
е поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он ј 
од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, 
, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намес 
ота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако 
 рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и 
 уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнем 
орила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо жи 
рећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који ни 
етци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љ 
егнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, 
му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јо 
да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је 
 је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде, к 
p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га 
тенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемирава 
ни задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их 
лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је  
ма Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се в 
Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и 
чићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, з 
арац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај 
— рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} Т 
е би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио 
све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у  
а се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли ру 
зани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних. 
<p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Ј 
} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здрављ 
о Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се к 
је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али в 
час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне мла 
иванову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — забор 
зима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску му 
ољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није 
та историја каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок  
> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, д 
а.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао п 
овољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред  
ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били об 
ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па  
</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слуш 
 <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" / 
устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики ора 
бо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— О 
а се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео  
 и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивањ 
ад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p 
ара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и ве 
гао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весел 
 свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај м 
!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Ма 
>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да  
 је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих 
не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш. 
ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она  
доше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изн 
метна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти 
 се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</ 
удућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допа 
зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <mi 
вам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено ра 
осподин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси  
ели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им  
....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право вели 
а и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да 
ли, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће с 
војој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана 
 јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како 
већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт  
су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш  
била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч  
обру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и једи 
голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлеп 
pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у цел 
еним.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку 
 момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагм 
тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у је 
 тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућ 
} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити пр 
 ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја м 
оје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</ 
а велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што 
ла, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна 
ма, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па 
арине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јови 
у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у 
и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све има 
 чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла н 
и, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачно 
ше, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— О 
н, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.< 
а му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не м 
 није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелит 
 дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да м 
итеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носил 
омагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав. 
демо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, к 
 <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више 
.. али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за н 
њева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у 
.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Ву 
 учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако 
 мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па  
рице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно гово 
оћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучер 
уро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска тр 
нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мај 
 би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако  
а да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Ал 
 добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’В 
у.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="3 
?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољ 
ше стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они  
аћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на го 
p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шт 
ему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој ку 
 на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од ова 
у, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после з 
 бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а 
окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац ки 
 — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који 
кован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поре 
неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао 
ком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Ж 
узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан 
вановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити  
ио стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју ј 
че у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, наре 
стивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву з 
 кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био ве 
е рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p 
одавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра  
а као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико п 
че:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, ж 
ешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у то 
 оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњ 
си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да  
имајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју с 
Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слуша 
њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу с 
јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p 
родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву  
рић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} 
 због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девој 
Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, 
жу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога  
н дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... о 
ји нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p 
да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би мог 
девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и а 
би и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то к 
рота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо,  
 што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и ш 
та туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене 
те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја  
ете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зно 
Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја  
ленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — д 
Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама 
ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећ 
сам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него им 
оје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, 
/> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и посл 
осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља ве 
своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи не 
тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дал 
от досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао д 
 У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која  
жити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и  
е ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно де 
 се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— 
.. да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш  
ео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јо 
и и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо н 
а, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо 
чи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим,  
, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— 
 да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам ка 
 родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живан 
ово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p 
ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?< 
виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што  
ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти 
мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Виде 
е, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> 
ћна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро д 
а.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му  
 исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се п 
е сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог 
ће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево бела 
иромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела 
имо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој 
а бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>З 
002_C2"> <head>II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у живо 
ановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си с 
{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја си 
м, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb 
 неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у св 
{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крс 
</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бог 
, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам 
а лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу  
а необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имал 
<p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на св 
 како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати 
Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако 
ио рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двад 
о одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина најви 
 Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој т 
је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} 
од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крст 
а Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се  
ећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41"  
узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и мор 
ако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S 
а нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Ан 
е недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Нем 
, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није удар 
ку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n="24"  
о, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} А 
оје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрач 
 убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си  
 сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао свој 
е жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега  
p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло  
ед свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су 
ремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим А 
сам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S}  
е живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да 
ак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и 
 још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећ 
 пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охл 
ака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа 
асити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p 
олико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш 
изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су до 
о је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добр 
лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа ј 
а и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за у 
, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи 
 што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <mi 
етан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="7 
.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у зат 
ји с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт сас 
ија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да  
а он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни  
p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <p 
 и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права сре 
во, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе у 
 Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити се 
ене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све. 
> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, п 
сног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследн 
bSection" /> <p>После извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела 
м одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су 
и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 
Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} 
 сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb  
би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија,  
и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви трој 
е викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђ 
даде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и при 
а и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су: да су с 
 је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали ве 
 му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од  
 је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар в 
" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу иск 
 ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p 
, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче м 
бе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p>  
id="SRP19002_C8"> <head>VIII.</head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и про 
е ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изос 
ит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господи 
ене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши ис 
ти маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, н 
<p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да н 
опо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>—  
Section" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код М 
у дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С бог 
споведе.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може о 
еник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јо 
Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину 
зини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>—  
 и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико н 
оред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и 
нете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукња 
 да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треб 
урталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> 
рстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад  
ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на је 
чемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи  
ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је и 
а ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се стро 
p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је последица на сил 
тове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавит 
 узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти,  
е бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово мо 
 и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да  
најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштен 
икну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истин 
ране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није  
p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и  
} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, 
</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако  
ало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом пр 
ио је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> 
н се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> < 
ст са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изг 
> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И. 
 душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја  
во, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него  
 онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4" /> кинђуре 
ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање 
 попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу 
осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојк 
<p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад 
не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или у опш 
него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме  
о срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време,  
 она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је  
мајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружн 
ну рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја 
и доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје 
 <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у н 
агати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и  
њем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово? 
мети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у 
олако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, ва 
ам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Воли 
и ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и доб 
не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.. 
очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину каза 
 <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — 
{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, 
>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде  
 оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко 
и сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S 
ну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је уч 
ло с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да и 
ан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада вол 
, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милош 
д тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић,  
а тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме  
и мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, 
аучила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио 
 смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се 
у, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика 
отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, ко 
и на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивоје 
Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни мла 
 дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је т 
 само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, мор 
.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу св 
е Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да  
 миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од  
ла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или у опште каквог 
у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <milestone unit="subS 
имо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што на 
з припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по  
авати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S 
} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговоре 
е одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара 
иде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине ре 
жемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам  
 Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код ку 
имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Ј 
 <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се испов 
д је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: 
{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин кап 
</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени  
и наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили. 
 Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.< 
двоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима об 
па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли  
 му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
оју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> < 
, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола 
ection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин. 
иру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег з 
 да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p 
{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу,  
ли Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења 
оведи, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, ч 
<p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо о 
у; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за мо 
 ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим  
послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм. 
о, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њ 
та сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и 
довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="9 
заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су  
p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете  
аковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бић 
ас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type 
т дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их  
и, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па 
есрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не ка 
омашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били в 
аш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јес 
адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да с 
несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{ 
ло пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала 
осла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је  
ам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка,  
и опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с вел 
мадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло ч 
тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опс 
лочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским 
бивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником  
гог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је р 
очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове 
<p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо т 
о можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ  
} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово? 
нас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она 
 би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је 
ли да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја 
 моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Ш 
 не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам д 
<p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукл 
г, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, 
енидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан з 
оворити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му каж 
наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</ 
о говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слуш 
} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете 
або, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто т 
угом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’  
вој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу  
говори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени закл 
загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мал 
је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p>  
2" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа кл 
{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе 
ти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде  
ецом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје  
b n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја би 
ећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних род 
 али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крсти 
/p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... 
> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако  
 ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме  
ниш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече,  
и одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође 
крсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква,  
њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, в 
она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држе 
 каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Милован 
/> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p 
то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, моли 
 одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, 
{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p> 
а није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} 
{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе 
ече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећа 
 истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При о 
се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, ш 
ам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у  
добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си  
 а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на  
м га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном  
 душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="6 
г понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не 
обро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S}  
е ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио  
 <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу д 
н хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он 
Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и 
авили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а  
и Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, 
p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару,  
убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имањ 
, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на криј 
ас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме изв 
ла Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише в 
а га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и к 
, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни  
е, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад д 
 и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад. 
p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га 
ругим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њег 
Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Пре 
Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете  
<p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих  
> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p 
 сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може д 
еш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће  
и ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно  
и незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га 
видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> де 
ј кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако ис 
 који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропад 
 <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстиво 
рођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно о 
— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти н 
 отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети 
 — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то вели 
 сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то оч 
а Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, се 
аморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш  
сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо 
екакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S 
 ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим! 
 <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност;  
да да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо м 
62" /> <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, к 
мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А за 
и си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из  
намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу  
еби дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пун 
?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене 
љ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p 
летва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би  
ристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се  
гуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а а 
? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</ 
 Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде  
бе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мук 
 Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, ка 
с као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба д 
а нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти 
а дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог у 
тити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети 
и чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и  
овори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево 
, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S 
бог несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те з 
устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... шт 
а, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да  
и, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву пам 
о најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, 
 Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог 
 нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти к 
 Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и 
>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, 
} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу с 
жеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштен 
знам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки д 
 били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већ 
Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рек 
ш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против м 
шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било  
>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно  
ла.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, 
е тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогати 
/p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како м 
ћеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога д 
о, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим  
ажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био 
ожемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула 
</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси г 
едно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — ре 
 али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно на 
е у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу 
и ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако иму 
} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налаг 
гова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу  
е:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи з 
теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S}  
 полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, моли 
а тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу ост 
 бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави  
>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!... 
 исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— 
но, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој 
ћу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и иск 
е Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа? 
казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га у 
мам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p 
тва да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођ 
е, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момк 
воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да  
ме моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молил 
али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном,  
S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној к 
рилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после 
а Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>—  
елиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и тр 
де ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n=" 
 дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и  
а кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јес 
види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао,  
 Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ  
ати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да 
Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p 
 Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно г 
правданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми 
а ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога з 
 су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо 
е може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас дру 
</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И  
— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Ан 
којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> < 
 мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја ми 
бом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео 
а, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропа 
 и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n= 
 „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна ж 
аче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме  
ћ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве 
Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја  
едам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</ 
огу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговар 
реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебива 
еће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо жи 
а ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купује 
к претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; о 
p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?< 
 То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују —  
, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна з 
ој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу  
} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна  
то ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те н 
да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, з 
} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам,  
} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти 
амо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво тр 
ш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.< 
нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твој 
во да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— 
крва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђу 
га ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј  
еп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Т 
оже бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је 
ко је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са  
 лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, а 
мет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја 
карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад  
сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да н 
а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај  
ј Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово  
јатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима н 
ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушал 
рећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се  
нам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за 
 ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражи 
} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тог 
="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад  
нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро,  
њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени 
 <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји по 
 то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, 
ане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дош 
он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили. 
да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа М 
е Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети ш 
рећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана,  
ма!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говори 
е, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш  
га Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и 
ти.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш би 
Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— 
ити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да 
р. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њ 
е да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавст 
ло час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони 
 у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш,  
е ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја 
а ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n 
тор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара. 
маћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" / 
 Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Жива 
ајпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— 
ихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановић 
да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла п 
{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још м 
 — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и гор 
едан по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако  
>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и  
 моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си с 
{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја.. 
за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђу 
А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала. 
о мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— 
омак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши 
итељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих то 
ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— 
 треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, кој 
и ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А 
 зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду ње 
ад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>—  
то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прв 
ће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћ 
мо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као у 
p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без  
ање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, к 
 би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју зада 
, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb 
а после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш 
а рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш  
шиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје 
девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш и 
, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се  
разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S 
е.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну г 
ао маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина једин 
пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у 
се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p 
 Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом 
н, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, п 
 чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник општински Пе 
е и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади. 
а, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та мома 
та умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све  
 дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, д 
а!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет  
ћа.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не мо 
 у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбије 
{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану 
 што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога б 
ете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p> 
Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети 
а, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S}  
 скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после к 
тета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није х 
 је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> 
вршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка посл 
ло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је  
{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура х 
жемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и  
</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ј 
Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{ 
света већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро ни 
ко ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је,  
 а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши 
е да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчај 
t="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстив 
та је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо п 
 <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> < 
ма!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Б 
 како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одг 
— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обо 
 шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је па 
ди, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Жи 
p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p> 
 којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати ст 
у, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ниче 
 ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да  
а Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и 
пуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из 
 оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као ш 
а уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељ 
 им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S 
p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао  
о допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Т 
з Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n=" 
<p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На Иван-д 
а спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо! 
 <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан 
ш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио 
е недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ  
ече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као о 
ње пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и  
рстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p 
У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико 
p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је 
лагодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да пит 
рећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</ 
 мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> <pb n="50" 
томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и само 
.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и  
 узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, ч 
 својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, д 
ку да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти л 
Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили,  
орам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву 
ма у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша 
авини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећи 
ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с к 
се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих  
новом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> < 
омка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао 
 а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</ 
 животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу у 
мо да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p 
едаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако  
арице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S 
дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да јо 
ни и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивој 
арији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека бу 
</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— М 
 наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — р 
 чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као 
 Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— 
ст при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Ал 
<p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешан 
пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади дес 
ка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте  
згледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стига 
. ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мар 
еду све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n=" 
 <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... вол 
да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно 
успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, ј 
ји срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страш 
ало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини б 
гу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати  
ога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у 
астајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговар 
ћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова  
иси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она пам 
о би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!? 
3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, д 
 оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бе 
SRP19002_C9"> <head>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том р 
и се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако н 
е суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јаков 
евојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који  
 својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} 
обре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћо 
док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као доба 
 златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана,  
јих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толик 
гинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гура 
е почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет у 
Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је  
неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него д 
нути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког ум 
ницу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихва 
ва је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> 
 да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да ј 
штен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је 
зао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике пр 
ј страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> 
ао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, 
улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, с 
 књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је сво 
ко преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, 
ају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледа 
о и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осака 
за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, ко 
и, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство 
о да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја ника 
д данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена 
вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шт 
ив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па је п 
то нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— 
 живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> < 
 Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране п 
 баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће од 
С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb  
те.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!< 
ољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се н 
ему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућ 
дима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега 
 деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вр 
оје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису 
Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости. 
ј разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост 
pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама пр 
 је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, п 
ицу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, 
део је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у 
а њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч 
{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселос 
а, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла ј 
ана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж  
сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти каж 
 ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Жи 
ац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад  
да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али д 
мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знал 
доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би 
, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p> 
ј Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у в 
 да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>М 
е, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити 
подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убил 
</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар та 
а ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје гово 
 „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли 
аш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединиц 
 срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> 
ише није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна 
нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице 
} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против ку 
 се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низ 
силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију бол 
ре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко он 
аго што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазе 
ледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост проди 
а само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не 
воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.< 
 Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници  
, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јаст 
је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више 
и бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то ни 
ић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се п 
авили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— 
 јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— З 
> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш ј 
иш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он,  
и то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зе 
с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против ре 
 вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— И 
</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге в 
 се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и  
не из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој  
родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је но 
е онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем 
е није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнур 
када ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S}  
/p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да 
> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно 
 кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није  
<p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу к 
/p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Кр 
 истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, рет 
а нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ  
ојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао 
а да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из  
се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога до 
љима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, к 
 Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је про 
прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости з 
ерио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, ње 
> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АН 
ивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, ј 
 Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока,  
дан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S}  
ко јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда  
кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих на 
гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не  
или су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо сме 
јвећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па  
е имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад 
 које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа ст 
ама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помо 
ким улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по  
умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто 
} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали  
 ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> 
на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с  
у није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила. 
ла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и  
ече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њ 
S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра 
ила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем живо 
>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог 
n" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из  
тите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S 
невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је  
 оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави 
бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чо 
звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђур 
у.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улиц 
ог и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лек 
ла своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} П 
 А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја  
ро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говори 
се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлет 
о и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, 
 трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гла 
ељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но  
Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили 
ћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па 
овановића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица  
море и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продира 
овом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела  
ину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао  
.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је мест 
> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили за 
 не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину 
ејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути 
 поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За чести 
 неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, ка 
куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говор 
тра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно 
и никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети. 
ресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осуди 
је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p 
p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јо 
, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
дње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их пои 
и се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разуме 
и су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, д 
неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио  
<p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућ 
послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весел 
е помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љуб 
>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала  
Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквог 
 <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрал 
воје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не вали 
<milestone unit="subSection" /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом  
а слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје  
 ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само н 
ети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев 
 марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S}  
арошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар — што ј 
а по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћ 
другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће ј 
по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да 
<p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је 
Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се о 
ану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ не 
 <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; оч 
ео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна њего 
реног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) предс 
> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми ни 
својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да уб 
е да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Ма 
 „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Д 
p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји 
живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж 
> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за сн 
ели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крсти 
S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака д 
а да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме 
 нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S}  
опада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро доч 
 само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учи 
робудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћан 
ере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгу 
ерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, до 
о свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сел 
лика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане,  
беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што  
ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> 
а, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и  
оја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад 
јом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде 
54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у ок 
/p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.< 
> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девој 
 кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана!  
га се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му  
> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по ве 
уј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати ње 
о је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје,  
 ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се о 
клињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, к 
м и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, к 
ио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута ск 
и где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са св 
е пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који м 
љену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш 
оворило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi> 
ам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна пос 
unit="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крс 
id="SRP19002_C5"> <head>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери 
 могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жали 
сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разб 
у не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S 
и своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у к 
е се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шт 
ина, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да  
>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце пар 
а дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпо 
нима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру ни 
лучајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути во 
од капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — реч 
уру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p> 
уће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Ма 
ће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као  
Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад 
ао што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{ 
ола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџи 
била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуд 
ога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна м 
о... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било д 
олима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> 
ам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужн 
 и њено примерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и ч 
новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио 
а мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — 
петану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буа 
е, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога му 
ови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били нај 
вадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба 
оме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах 
ту да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} З 
куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераш 
бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни кри 
во зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из  
 ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времен 
>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у кој 
/p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани ран 
 за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта 
и у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и  
Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волов 
 још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неки 
— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који 
у Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из  
дић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту  
опело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је ш 
 <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати вла 
а, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је 
е се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушн 
 ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, 
е главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одма 
пита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенис 
" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомр 
ечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрв 
 само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p 
<milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру 
о и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и оста 
, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што 
: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је д 
на је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је ум 
ова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја  
нђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си јо 
 Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се оприја 
Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане 
2 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами 
у у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом оку 
p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли  
није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с остал 
ћу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук пот 
ви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати. 
ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један 
— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом 
на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њ 
 златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Оп 
га изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није 
тци испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Пос 
рила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара  
 Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Ма 
Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p 
т снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу М 
еж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> < 
 се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— са 
Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Н 
.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти  
евојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Мар 
{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком 
безуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам роди 
 таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.< 
ина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу др 
оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који с 
чио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешт 
адница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чу 
ина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промер 
ја.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и 
ма доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{ 
и јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сван 
 угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући. 
 — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Ж 
 Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао оду 
 не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Шт 
зиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ј 
 Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се ме 
е, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да  
ла!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све 
и дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су 
p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа  
срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо н 
ивота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком 
ојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p>  
рава.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али ка 
 Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Пет 
/p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у б 
{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш ј 
 Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту кој 
 жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богато 
 ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па 
еш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Ма 
у се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, ј 
бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</ 
.</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p 
да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — ка 
, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поода 
да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на За 
иди Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не 
ако он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо:  
зао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Он 
<milestone unit="subSection" /> <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и 
о се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесе 
јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је д 
за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p 
p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господ 
ли, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чин 
Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ј 
и — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.< 
 Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба до 
о свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан 
чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ теб 
 Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала,  
и старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </ 
 оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те ник 
p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би п 
ела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледа 
нда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради ко 
тивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само о 
ала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити  
да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени 
Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ р 
 и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела  
ешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њ 
>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изг 
тељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо чита 
и опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће п 
>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А 
толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била  
а.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђини 
 није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстениц 
.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у св 
ра је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску,  
вице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш  
 неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим з 
ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упроп 
 што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече М 
а кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађе 
акове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два  
ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не  
и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> < 
терала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте  
 ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> < 
еба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, 
ву?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити др 
ошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њихо 
 из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p 
; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је б 
ам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој купова 
 једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој 
главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пре 
{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратн 
а је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убиве 
е се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађе 
 ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне по 
или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n=" 
nit="subSection" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да  
milestone unit="subSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p>  
-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар...  
 више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Доб 
божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топл 
ј Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но 
е у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, д 
лико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икакв 
p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му  
рних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} Посл 
стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газд 
> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без св 
трову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јови 
и лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја  
p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi> 
 јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У та 
Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p> 
одина од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ о 
и још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> < 
ојих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелос 
р ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p 
има и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где с 
 повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Зна 
 трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</ 
аишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интерес 
ешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, ј 
ицом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџиј 
 као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих 
 га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је каза 
/p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега  
 је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Он 
 Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, 
о.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем,  
ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме 
бележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су иска 
 Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје 
.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш н 
љивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко 
оји је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S 
расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага,  
ата.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе  
ћу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} То 
в отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане  
омшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} 
дову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише 
ле Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара 
срећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добр 
ој веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Ма 
 му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не б 
 Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас 
 час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чуд 
ац, није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и 
јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само 
само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, ка 
ова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S 
тву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, шт 
.</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нароч 
еш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш 
е сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепо 
да ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за ланск 
о га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учини 
ти.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мисл 
а... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су 
 и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати. 
и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што с 
 Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео д 
тен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну 
ој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао прист 
 с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен,  
о.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена 
 леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више 
рагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан но 
уцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био 
 којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским 
егенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти 
ао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али баб 
— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ће 
авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и ка 
ребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ниш 
г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси  
и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за н 
 <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, 
нас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и же 
а сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући припов 
инуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби ве 
 n="88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас веза 
ам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што  
ивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само шт 
авна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је  
 па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи 
чери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мар 
ан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима пови 
уђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима  
зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледа 
ла га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје  
а, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш не 
красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> 
је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам 
о је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Ј 
лију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе 
p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас,  
да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рек 
д родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А с 
лагословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће д 
емо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и тр 
S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за т 
они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстив 
> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку р 
 Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био 
мо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да 
е нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и 
лаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, с 
ко и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота д 
е воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онд 
ладожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p 
 исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као та 
свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеле 
вог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њен 
 јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S 
 <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему 
ка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина зан 
ријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима 
>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Жив 
 расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с К 
 мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе 
е оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p>  
— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не  
га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>М 
Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Ја 
на и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — р 
вана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чу 
комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, 
, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене пр 
ан и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш  
 би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије не 
де, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете 
<p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка 
која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море,  
слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у ваш 
Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је забо 
 ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само жел 
— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Ма 
 као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не 
с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Ма 
ад, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствар 
ако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од  
су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да  
ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од  
же научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њих 
 ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских рук 
ање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао ј 
на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан пр 
ину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца,  
ас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристај 
и и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурић 
прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо 
 војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветин 
м.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисал 
о његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора пог 
лели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као д 
е он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Немој т 
и разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школ 
 Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа ниј 
— рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, ба 
ло узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На  
о што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо  
S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може 
 запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви ид 
о Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После ј 
 кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли 
и ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— 
 би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и ов 
зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</ 
сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ј 
го ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала 
го ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p> 
м ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно  
ру не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорит 
а се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што 
кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим ле 
о им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који 
а 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то  
ку собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, у 
ња Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, п 
је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је  
воје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао ј 
19002_C3"> <head>III.</head> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала 
P19002_C7"> <head>VII</head> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су 
метно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића  
тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас н 
вет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао о 
умље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе 
а, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и 
ко близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, 
ст, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина. 
ив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и 
је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли вол 
еоград до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је  
новића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и све 
ише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти и 
 да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— З 
о није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попи 
з њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p>  
ку и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Жива 
смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, 
у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила  
жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени род 
узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје с 
рвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, 
 је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге 
<p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која 
ласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зе 
 искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што  
p>После извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па з 
ре, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убиј 
 Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p 
нала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бе 
„Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара по 
 Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb  
.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене м 
а се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина посту 
служили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље  
е у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две кућ 
а бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p> 
сположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само 
да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад 
вита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је пора 
вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учи 
вагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што 
и је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на са 
и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек  
елен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша  
 Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и  
а младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ 
оје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђи 
{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад 
дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а 
.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков 
пак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачн 
шао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мар 
ије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, 
ну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</ 
да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је  
а колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Пе 
исту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине м 
ој мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} 
раћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мар 
пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> 
је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила ј 
ској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога ве 
другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да  
орила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо 
соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој д 
 — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних  
е Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „С 
.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злоч 
ољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91"  
ни су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чут 
терао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} 
а сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити! 
 имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у на 
а, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} 
тац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као си 
, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи  
 весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се п 
ко исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем  
..{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те 
 задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином К 
и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жива 
м изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људм 
о један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи,  
кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна о 
 Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носи 
у били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на  
ушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то  
ад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан. 
ве и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се 
 будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући  
 их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори  
ком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један си 
га Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету  
ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љ 
чај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — р 
г газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак,  
м заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешк 
e unit="subSection" /> <pb n="78" /> <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сут 
 С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Мил 
 говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису да 
{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега п 
} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крст 
 је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље  
а ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељ 
јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S 
 ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И  
чит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богашти 
. то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добр 
ко је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра 
јске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама 
д тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако с 
ивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато н 
тресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше по 
оглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на сваг 
нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једв 
</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити? 
а основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер 
Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку 
 девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу прос 
а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад  
аци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазд 
своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си м 
 Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{ 
 негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <milestone unit="subSect 
 дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на в 
еститу Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да са 
о би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — ка 
ац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало п 
у је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На св 
а је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због  
</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвим 
ећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин 
ћној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туг 
 и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову д 
што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужа 
и по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми де 
> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p 
 <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њо 
ти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем  
је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове  
њено примерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и чест 
тељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријате 
Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог  
овољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребациват 
уро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућ 
је једна од највећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поо 
ко се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њих 
о је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куц 
} Последица, дакле, несавесног поступка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзив 
а га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивој 
во је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и гр 
оворили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се дого 
<p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим п 
 али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни поми 
 Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S 
дин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа не 
е.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то 
љупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нераспол 
стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И 
 се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се 
ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови неср 
 крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их 
ару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућ 
 могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му дру 
>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p> 
 велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли д 
 лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момк 
ели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S}  
отражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?< 
КО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би мо 
м те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газд 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случ 
 је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није 
лела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— А 
ете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти,  
ш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега 
 остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А з 
— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да  
и ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од  
ог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на  
“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се  
а.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} И 
го да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, а 
учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече. 
истивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да 
{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, ба 
 Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђ 
аква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео 
од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митров 
 девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по  
на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била 
Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не 
" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било 
а ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних < 
ених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина  
не.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа п 
а света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, кој 
и секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог гроз 
ару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Крист 
у, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Ј 
.. ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— 
 за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше св 
ер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо 
 море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p 
ла.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Мари 
е известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се 
 него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>—  
таће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</ 
и узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест,  
ели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо 
и су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су  
љу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуно 
он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој годин 
<p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, 
S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети лети 
селост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Мар 
, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p>  
ама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје;  
сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p 
 имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне  
 би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вре 
и крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја  
ило је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли 
и било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} К 
n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери 
 остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у св 
 у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега 
анете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер  
ловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и 
те и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — лет 
заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па 
 што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опази 
се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њез 
ац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису мо 
а да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била  
p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и пра 
, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стак 
 дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш  
ивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и 
.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудно 
рена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну 
а мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду 
збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>—  
ару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, а 
b n="60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао,  
оме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p 
 родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја би 
дитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <h 
у Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тр 
јеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p>  
и ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.< 
 већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Са 
великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то дого 
еци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ип 
рећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан 
 имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — ка 
p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивој 
што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша 
ешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта т 
ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>—  
 да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај гр 
ћу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност св 
ш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим 
</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један 
 <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са 
пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и  
ад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Н 
турим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума 
p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај. 
и код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било теш 
дник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад ј 
а покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, св 
ли то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево т 
је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.< 
естог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије с 
 Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је посл 
е не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, 
ека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гл 
казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти  
азвијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па  
ете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се  
оли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S}  
као: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и н 
рилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито  
е, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар н 
 ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли  
ила у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступ 
ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину р 
 је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени 
 не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} 
 Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми ј 
ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога гово 
аш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ј 
 јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога м 
анове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче исп 
p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p 
 бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с  
а да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе. 
 дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> < 
кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{ 
ило да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим 
p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не  
зао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p>  
већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстениц 
 злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— 
 ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, шт 
це?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару 
свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при и 
ко ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута  
реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово.. 
е Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз прип 
а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности 
убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с то 
p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и К 
суди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не оду 
 Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а н 
ом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим ка 
А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с  
p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег 
, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш. 
</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, 
као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми с 
очин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>То 
ужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитри 
игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Зна 
 <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат  
на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога да 
<p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му  
 загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: 
 варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то м 
венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јел 
га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе ни 
чећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, госп 
ели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и  
уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедо 
се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђ 
Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта вели 
 Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по  
арао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркв 
де с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу  
— рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте 
ав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест п 
годила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми ка 
 — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече П 
нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Те 
им они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, д 
.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Т 
, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољ 
та ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком је 
тивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руко 
је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где 
осле свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је  
 и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су г 
Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара ис 
 — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати 
ашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо  
се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, он 
 заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема 
е!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S 
 учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са сво 
> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се о 
и, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p 
n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нер 
 те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то тр 
аро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком  
pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они н 
 убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу 
.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта  
ам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а  
о хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване 
ђати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај 
е било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више на 
д главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спус 
{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплаши 
уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорен 
на казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура 
 особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно  
слушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто с 
 јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" />  
Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S}  
ђаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре  
, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје нес 
ну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 годин 
менио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што о 
о да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо. 
?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио 
</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је  
tion" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему  
ела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — реч 
је Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођо 
p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази  
 добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и ве 
, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још  
 више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јов 
ераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота 
умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе 
о: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страв 
мао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вре 
 ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као 
шаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Жив 
ила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде. 
из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ  
ковца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, 
на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога  
на погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао 
и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово 
примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венч 
, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико 
га одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару 
ега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мар 
 кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није  
, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да 
 дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код к 
ћ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с мало 
се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја ве 
е.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У  
ажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p> 
а не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо им 
ложена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да 
ушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан 
/> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пир 
о је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура из 
д неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она,  
.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништ 
ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са  
ара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју иг 
ра с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казив 
унику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје 
 Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они м 
прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А п 
.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су  
Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p>  
д истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Ма 
а, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш? 
>— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у 
</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву треба 
 рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш 
оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љуба 
ро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна  
и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долаз 
i>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој б 
 од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти ст 
ожда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И б 
обро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савес 
а из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али...  
 узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за 
ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да в 
 те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам т 
>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здра 
 ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— О 
 ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног 
зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шт 
 прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о 
ном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а  
то желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у свато 
отераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо 
ћу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти  
и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!< 
а — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се,  
ну Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз  
амо истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... ви 
а био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удови 
е волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Так 
 кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато с 
ој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те де 
гнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?.. 
у и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно 
ећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти,  
воје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Жив 
потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно  
н попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је о 
 ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бра 
 вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али,  
 месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S}  
head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изме 
Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је,  
.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери  
изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, 
 недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је сна 
 таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га н 
кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На 
м књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић 
да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам 
 осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци н 
} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и че 
ков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S 
3" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дат 
ала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу. 
још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.< 
ection" /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} 
 Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А  
рећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} К 
т први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу п 
на паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бо 
 момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса  
{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу сам 
ову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвав 
А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растуж 
рма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p 
на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, и 
ет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ва 
е!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је  
де очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за друг 
ћи волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова 
те!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвес 
у зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p>  
би, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо. 
енчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То 
 као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али 
>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да изби 
а нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и  
а сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради 
се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћер 
 Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?! 
есам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад 
ш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ инт 
тала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Ш 
 заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и вео 
 питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад б 
аш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и  
а с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што 
 за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се в 
боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући М 
ан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S}  
а само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја са 
на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! 
S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, 
 неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> 
 али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се  
 целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту 
вануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почист 
 често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми 
милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас с 
, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је  
аховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не  
и си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, х 
рва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису заг 
ску Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit="subSection 
огла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је  
разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мај 
, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да приста 
онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас н 
; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па 
 већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— 
>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> 
иловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, ниј 
а њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није 
 хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помаже 
чува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као шт 
/p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њено 
колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене б 
вао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао 
а!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С 
 сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојк 
на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али  
 год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изг 
омак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је уз 
и удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде 
ава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика 
то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није заб 
 је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила,  
> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато 
 Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме  
ету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати 
родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо  
Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с о 
Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ н 
атељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио б 
ућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и син 
о! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу 
о спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јов 
бо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа. 
едао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и  
смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, д 
ију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека  
 кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књ 
о, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш  
 /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериш 
и, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом б 
 се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти  
</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога  
Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да б 
 ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овд 
з Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као  
 ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да тов 
вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, ко 
о,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — ре 
и.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кућ 
 још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио п 
 шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово,  
ази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прет 
у и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватил 
них <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест 
рали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва,  
м не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још м 
ој мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја ј 
о обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, 
нисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хо 
е већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај 
p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу остави 
м.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су с 
им те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је 
 Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да  
 То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... 
одигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да б 
јке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро 
; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се ма 
Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Та 
м говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је 
ио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јед 
 Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се гор 
г Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су до 
троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били зад 
, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p>  
ерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао с 
е власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:< 
о.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да  
="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад д 
о господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Ј 
а?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>—  
а је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана м 
 јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велик 
Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели дево 
РЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </ 
жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А коли 
аш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је до 
којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си 
} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека 
 буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није 
емање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете! 
 сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Том 
итати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за има 
симо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> ј 
е волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Р 
ојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те  
а Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Ј 
а ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p> 
9"> <head>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, ш 
 параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а 
ко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пож 
 <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми 
својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро 
твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, т 
шим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу 
, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек 
вих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је  
ави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полага 
то у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Жива 
је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна? 
лим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зл 
азивам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам 
ицу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p>  
ирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код кућ 
P19002_C10"> <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она  
У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи 
е, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тера 
 дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога. 
војка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно деришт 
алаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање 
зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он т 
</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p>  
ему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девој 
.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је п 
и ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла 
ијатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone 
ој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би 
едне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где 
Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би  
</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... 
е знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прв 
ћим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би м 
за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи 
 да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p 
 саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јов 
д свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта гово 
ог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не б 
} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла!  
дважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али до 
рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>—  
о волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла. 
 Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казат 
S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p 
ем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и  
на, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти за 
 виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћ 
од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p> 
 ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и  
„како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстиво 
n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички ст 
како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се з 
н, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у ко 
 Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће  
сам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божј 
ти.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече  
и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дан 
горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти б 
 претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје 
о мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S}  
 напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пут 
ће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи с 
 беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, ко 
а највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и 
облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре 
стављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>—  
људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута  
се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали:  
моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, вол 
, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш 
м раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш 
жем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не 
 Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обл 
о час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, пр 
, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живел 
 нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна 
убав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила  
рвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи др 
а, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дуж 
.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и реч 
 с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова  
ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и з 
сти их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, 
кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја 
 воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и тв 
ка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити д 
но, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстиво 
 таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из 
обро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се 
 узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>—  
ред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — њ 
ам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем к 
ак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи ст 
имо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{ 
кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и т 
пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се  
 <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише оп 
ту, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си 
ам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала 
ога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји р 
одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти нем 
 Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину 
и исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n=" 
аклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, к 
 и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога дет 
елим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан 
као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено 
one unit="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и 
и убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави 
 и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био сре 
очинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако п 
о и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То. 
Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити 
своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С 
ити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека  
ко имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за ј 
S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и св 
 говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац. 
Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда  
xml:id="SRP19002_C5"> <head>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при ве 
у, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитр 
ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома те 
 њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући сас 
није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки  
ма, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са  
 коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испрати 
жни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви  
тово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била нео 
азити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има 
 је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила,  
а њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је сна 
на није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју за 
 да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А за 
 Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што 
 Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јо 
 да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крс 
имо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p> 
писану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p> 
/p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до  
је никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна 
p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево бе 
али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да  
емо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да 
 бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан,  
рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па 
и....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је  
 последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимај 
 добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и 
и да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем 
орам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, 
 ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви ч 
} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се заг 
смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала 
и да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{ 
казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— 
акву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо,  
и могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јо 
истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говори 
едока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се  
и Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за  
се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође з 
орио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послуша 
о то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да 
 то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S 
— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти 
што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — ре 
Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Жел 
ворити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, 
p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми с 
снију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; 
Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин по 
да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> < 
удеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да  
ва, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мој 
икад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у и 
ад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога заг 
/p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а сп 
— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се заг 
а бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни и 
Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S 
тим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано 
зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу т 
но слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погину 
утила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се 
као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S}  
тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку  
ој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана не 
иш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а 
мо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и 
е ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите  
оворише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете је 
> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су м 
 слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се  
 били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна д 
Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја  
теља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да  
ли, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Н 
 већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девој 
а комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то  
 Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се 
реседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада запов 
и саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Пет 
е и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам с 
тимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада 
на није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадб 
ју.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док с 
то отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене  
 она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини о 
нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тоб 
 <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јов 
} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би г 
д опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> 
је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не  
ободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да вол 
 Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли м 
Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови,  
ћ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, шт 
 ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Ст 
 <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер ј 
ашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо м 
.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема 
, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим о 
 се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p> 
ов.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој  
/p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посави 
 знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с дру 
а из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Жива 
, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази  
срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене н 
оре?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно 
 он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, 
имитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је с 
, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од п 
 да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи  
<p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда  
ову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</ 
нђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како  
ду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не 
ет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p>  
 Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} 
— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се см 
ло, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво 
 ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави 
ством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Ж 
 — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепел 
 свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише 
 бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крсти 
 њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p 
трија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице ме 
 пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{ 
о!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам си 
 ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни  
е одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</ 
 главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу 
рио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да м 
..</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, о 
ешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p 
јала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја  
а је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад 
м, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <milestone unit="subSe 
 сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: 
 <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да  
га!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не,  
 другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milest 
пило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му 
} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p 
ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа све ка 
/p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> < 
, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— 
о је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше свој 
> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> <p>189 
 Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог  
о, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом  
 својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао 
ак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне после 
 на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, кој 
е стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није са 
маћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви о 
ана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак  
 чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на гл 
последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>К 
ву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме 
ри, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се 
болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> < 
 да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу:  
, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико ј 
х је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са  
влачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете,  
p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота де 
ка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и 
м, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту д 
го је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек 
оже, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћере 
како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, о 
Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи 
 стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога 
о боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње вр 
ашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p 
ле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја ка 
а те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу вез 
/p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо,  
уке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их на 
 Стр.{S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p>— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S}  
д помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако  
ада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, леп 
о која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог  
каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни по 
а: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако ист 
реди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога  
 са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам 
а и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо пр 
 Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би нао 
оће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’ва 
, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не 
оворио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему 
рави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Ја 
ој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ј 
м обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p> 
C6"> <head>VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по 
вао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> < 
било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу 
кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да 
м и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>—  
о, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван 
своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му да 
и била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} 
ише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна 
" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па 
S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до је 
и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда  
?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко:  
после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не 
, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе 
{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> 
hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући п 
у у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Милова 
рва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла 
омажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро у 
и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, з 
Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти,  
це.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти 
у загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} 
p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе  
рам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{ 
е бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, 
"18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... д 
ао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме ве 
>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син 
— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој за 
рили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како 
 с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — од 
мрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевск 
<p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, сн 
г и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p> 
овица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих  
Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вал 
то не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате г 
ц и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не бр 
гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби г 
 си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда 
о сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако  
рши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му  
ш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и треба 
к погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу те 
ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо 
 кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља 
Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест 
 руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Б 
S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радниц 
ник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не во 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних мл 
ром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— 
> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас 
 Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно с 
шењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! 
ажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши 
 Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, са 
а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због  
опо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који 
 питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да мо 
е државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала как 
шање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Приб 
оштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дам 
 рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убит 
ловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који виш 
 ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље ос 
ри вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари з 
.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p 
убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим сл 
кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне ав 
е Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима 
и зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то у 
>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима  
о да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам с 
 нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S 
 пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </ 
овом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њом 
 Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крсти 
S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја  
Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ј 
е воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — 
ва, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> мног 
тим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до дру 
 онако нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапуре 
ик и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, д 
ушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} 
подин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра  
среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љуб 
не неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па т 
је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле ост 
ила је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом. 
арумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако 
ечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала 
 ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали мес 
укова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га п 
адим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тра 
арају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси треба 
што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш  
ануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала свој 
Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине  
није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и кој 
ена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише с 
.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.< 
мова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се л 
ка да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трг 
ћа, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш  
ли га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, к 
Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи пр 
то је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти 
је мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони д 
аквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте 
едар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, ал 
 ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раст 
ла да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је та 
 Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Зн 
сто весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који 
а господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољ 
савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право д 
лим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је м 
ој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а м 
да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина,  
си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родит 
гла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>—  
ана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него 
 ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија гроз 
оћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Н 
{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту  
текли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се су 
би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не 
твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жен 
оја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крс 
и кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној 
ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо тво 
знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div typ 
 попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која  
у за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако с 
ацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што  
/head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, ш 
о што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и п 
 Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно 
/p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као  
је рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо. 
дила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору,  
кође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људим 
но за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинст 
S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ни 
 да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p> 
а је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је до 
 одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као син 
— дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку 
о да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван 
 једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, 
>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — е 
<p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И 
р тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да у 
 <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{ 
ало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кр 
у тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, 
им ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у ње 
 Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако б 
, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано с 
и ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену ду 
 ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себ 
ена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопасн 
есела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њен 
ог.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председн 
арлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом. 
бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} 
вао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу. 
 зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.< 
г, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi> 
 остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђин 
а сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никакво 
а ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p>  
о тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане,  
ног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио ср 
ана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забре 
исто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживањ 
 гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Мар 
жио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са мно 
м, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> < 
, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и д 
рећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родит 
су, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила ч 
су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од  
бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, син 
оре ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и 
<pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули сво 
овановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не мо 
ујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста ум 
кастог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} 
 и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и л 
 Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја 
као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и па 
и знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S}  
ужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није би 
чић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића б 
} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде мо 
о.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— 
емиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Ка 
али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвој 
види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковље 
 без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси б 
ин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Бо 
тра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p>  
Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила с 
b n="1" /> <div type="titlepage"> <p>П. КАРА-РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕ 
ђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната  
да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад  
е нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно д 
 ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад 
е карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Н 
го нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} За 
 Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се заг 
удио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p>  
 дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је т 
мео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покваре 
оме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дуж 
али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није смет 
 <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је 
што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио у 
стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни 
ју да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се по 
 избегавајући приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, д 
 замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Каз 
 био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, т 
 кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</ 
 окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волов 
шуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с велики 
као, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише о 
, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није мо 
</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </div> <pb n="2" /> </fr 
нити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је то 
ети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ђе.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не роп 
Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако ра 
 <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити н 
/p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати тв 
, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде с 
>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p 
као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p 
тничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше 
?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и х 
 Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слобо 
ја од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара паме 
ла, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, к 
радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегениса 
м тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о к 
МАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТА 
 и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, м 
слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Зак 
 Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да с 
е не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> < 
мој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели бож 
ђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p>  
 Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p>  
ловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ћ 
је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или б 
— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} 
 лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш 
богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар 
итав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га па 
о, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој  
већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слуша 
 бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> 
е бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Ма 
оже бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p 
е је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком 
ињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер 
се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристив 
 се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то,  
е где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми 
а, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше  
а.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавал 
зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p 
о дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допаст 
положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар пре 
амигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо,  
е у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p 
ажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?< 
што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у к 
овановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда  
ђају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан 
ог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се 
е.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овд 
ва је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S}  
аставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је ре 
 да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — 
се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му хра 
и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крс 
еса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао 
рошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа,  
} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако би 
а она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, 
ну, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи  
 удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви  
им, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју 
 да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продава 
ала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> 
за, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру 
го је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готов 
ји, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрз 
шао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурић 
како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> 
би, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то 
и су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога друго 
одитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђури 
ило у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину л 
био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, н 
само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После 
у убиству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити  
ћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да ј 
га доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао  
: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од мило 
алаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог 
момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли друг 
маш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њ 
</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, 
тва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И з 
и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанин 
рави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и на 
е у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за го 
ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, 
стао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао  
и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „ 
омовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховито 
маше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на 
рујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао донос 
обичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачу 
су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако 
 душе и њено примерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добр 
илан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Ст 
, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је д 
се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе  
цу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и пре 
ст везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу вез 
ве четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепо 
 везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве неср 
д зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута сво 
да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Приста 
 — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас,  
и волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и бил 
ше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни о 
д свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче 
.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А.. 
њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је 
си требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара 
игао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо 
и једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истини 
че Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви  
кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>—  
/p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје једи 
, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с  
че!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Н 
{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро р 
 да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу 
сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поузд 
 је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети 
власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је в 
пштинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању  
 било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита  
несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јау 
p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа 
 се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да  
ног поступка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, н 
редених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је  
а!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућно 
 се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ  
елико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак дет 
о и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу прис 
ти с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? —  
ћу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота  
времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— С 
 могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више 
ер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је  
ој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно пров 
 на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени 
> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с  
 бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа ј 
>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, 
 отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, ва 
тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму 
ише дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви 
и, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и сваг 
цила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остат 
у се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Мар 
p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла 
узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима  
 дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није по 
осавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>сна 
Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога  
упних златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{ 
да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више  
азорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим  
ог тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај 
иповетци испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S 
 Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу  
.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него —  
дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, ш 
чка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум,  
тивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре. 
 диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред М 
 отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S}  
во није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао св 
се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала,  
 околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избе 
ко неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да 
м тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слуш 
 <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — ре 
овор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуро 
е га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, п 
 Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом 
<p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да  
ини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчин 
остати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо срећ 
једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не  
 тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без т 
овића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на 
и уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право 
 господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> 
} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног  
ва рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му вол 
кај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци д 
божника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвок 
 је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што ј 
еома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар д 
неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и през 
ју, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој к 
. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео стра 
 зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — реч 
 Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> < 
еба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане. 
, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, ба 
јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p> 
лиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене 
да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и виш 
не удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S 
имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, 
у да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узви 
а оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било пр 
е, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје 
ости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео 
унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не тра 
/p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу. 
траховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је 
лико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите 
>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не 
веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марин 
у.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, шт 
ажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?< 
ар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћ 
рина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шт 
био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не м 
 ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> 
ћ.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је,  
огатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао г 
слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе 
 не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учиниш 
и плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом  
ола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па  
због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{ 
вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p 
ла у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи 
док не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти н 
о брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а 
Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола  
азу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био  
емља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад  
лу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разли 
" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из ам 
вршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десил 
> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊ 
 се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</ 
и мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а  
се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећи 
и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би  
нажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, са 
 већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чул 
е одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева свет 
pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји 
е, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ,  
<p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им  
ако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!< 
срећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њихов 
арише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с исле 
кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити 
као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. 
> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Мар 
како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад  
имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица 
ити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстив 
 Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па т 
се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Мар 
...{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крсти 
ји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, 
мци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девоја 
али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продуж 
агледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао... 
су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак нао 
м речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимал 
и су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се је 
а је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он  
за му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се ис 
ховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се моза 
а, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женид 
а? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови  
на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, д 
исто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би  
је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и са 
 бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се завер 
ш не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна  
у Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крсти 
 чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући. 
Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова са 
а?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— На 
је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђ 
м ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишар 
 не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привири 
седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих к 
о трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S}  
у њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго зб 
а“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке д 
лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{ 
е.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, ша 
белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на  
м је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лека 
био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака к 
ман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> < 
робијом.</p> <p>1896 године</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div> </body> <back> <div type="notes"> 
пита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој 
них, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који ве 
очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених ка 
и ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.< 
ећ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија  
 дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да 
радио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а 
e="chapter" xml:id="SRP19002_C1"> <head>Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p 
tlepage"> <p>П. КАРА-РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l> 
 и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрал 
свесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога н 
ирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си 
так на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела 
 „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој јед 
глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} А 
 — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Извршење з 
д сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер н 
робада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да  
} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p> 
и смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би 
зи, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капета 
 твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто 
 и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Е 
е џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте 
амотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томки 
/p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина ш 
p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кес 
а њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није з 
а си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p 
шче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, о 
 време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их поизда 
на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Јед 
сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио 
двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</ 
имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку 
ртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не мож 
а једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако 
ута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али ј 
Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, ј 
мо стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп  
ивена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, ку 
 сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p 
уж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>—  
 Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терај 
ледуњава месечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали сво 
д куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забр 
<p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83"  
 да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана  
задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго,  
велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, д 
еса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје до 
 моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с ов 
ну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије о 
попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; з 
за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за 
и.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — им 
Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју 
{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наш 
.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не! 
и своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово б 
ако ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, ш 
, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који ј 
ници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је  
ла те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети 
або, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљава 
тао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, 
и.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, ка 
ати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике 
ка.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има 
а од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази 
 у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их п 
сак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да 
p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да 
 рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев ме 
воју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и сва 
за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара. 
и убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — 
в споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара ј 
нђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p> 
а! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе  
а, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћ 
 да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него 
кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крс 
S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, т 
 а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како 
ше!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја к 
="SRP19002_C6"> <head>VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Ја 
зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бо 
та ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, 
 њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам друг 
Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар т 
м кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми 
м пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако о 
ен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, 
жења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његов 
стури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку,  
ј свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара к 
/> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па 
но смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} 
чи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p> 
ара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је  
p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се р 
 пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не п 
p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit=" 
о би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S}  
, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад  
ажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p>  
бог тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Ма 
е зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва  
 најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као 
би и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није 
ћи пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — т 
е воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} П 
S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те ми 
е узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се 
рстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да 
своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећ 
че Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку 
 и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно д 
казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, ал 
е Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и шт 
 хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је ј 
то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венча 
...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као з 
шао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђ 
мана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде 
, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је 
аро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p 
p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, в 
и да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим с 
 изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље. 
p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, н 
нати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхте 
ла луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, би 
, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога једин 
Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, д 
опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне п 
 један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире д 
о, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећо 
ајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтел 
мови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да 
о ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гле 
ли, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалил 
 на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни мар 
 али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћ 
је, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима  
.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота!</ 
ази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њим 
говоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви  
aphic" /><!-- <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несрет 
на је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њи 
{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је  
варала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнеср 
човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану 
палила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који с 
де је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} 
ће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад н 
раховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Али как 
поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени. 
а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих 
, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с њег 
?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса не 
рдан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је п 
тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад сп 
е!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S 
ог и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио 
мањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерени 
рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја по 
саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — 
о рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је о 
ш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала с 
ој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а по 
p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког! 
ма времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момк 
ише пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{ 
 у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заи 
<p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Нем 
ико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа гла 
и је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Жив 
4" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни 
Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак 
ш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом оно 
за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> < 
вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце  
S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама 
омшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p 
и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаро 
х као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зреле јаг 
У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се 
та — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па 
А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44"  
причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече 
ебаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и 
запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти веру 
> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људ 
те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте  
арици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у ваја 
казати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 1 
и то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, 
у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао она 
један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваз 
 /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>В 
 да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав гово 
ам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље. 
 већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} 
 од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S}  
зе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи ста 
 нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се 
е, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да 
— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опри 
, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јако 
ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотв 
ас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријат 
нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли 
е ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој друг 
а: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих о 
 ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!< 
ином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „ 
лим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p 
 у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због овак 
 све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до 
чела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мис 
им случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код кој 
ље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је  
, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи 
вити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао  
вати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то х 
кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p 
товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао хр 
 се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добр 
њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не б 
ишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, ба 
...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашн 
сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућн 
едем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не 
инића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем 
 бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати на 
<p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} 
г је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је д 
Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапур 
ава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу т 
Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога  
вој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке. 
 ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољ 
После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупље 
 њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње 
ра била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живаново 
 то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а  
 што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — р 
е по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, ж 
ао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре 
 Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" />  
/p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да 
Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p>  
ом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је 
ховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те  
сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће л 
део је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући им 
стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као шт 
ан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог 
 за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и 
 вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S 
вој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу  
S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празно 
ог села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била в 
којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало ча 
првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро,  
ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> 
и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S}  
ете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научи 
, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи 
.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Ма 
ан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој свека 
водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила в 
 лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родите 
деш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиља 
ти хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог! 
на је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје уша 
елиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је М 
шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се т 
ви је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога,  
 Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су би 
е, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb  
 вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом 
ала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме  
Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> 
ну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушнос 
 вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> < 
{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје 
во.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет л 
 лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити,  
и дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја 
к буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{ 
и.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казн 
ље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан 
} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату  
а ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те д 
, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што 
Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p>  
и снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја ниса 
хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он 
а.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— 
одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p> 
 женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мисл 
 се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара на прозо 
ђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем ни 
ћем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном ткани 
велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А ш 
ротив куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ни 
ово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{ 
акову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.< 
S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава,  
окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је те 
га; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми ј 
 за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Н 
рини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник  
 не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој поло 
ашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти вел 
вако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи 
 њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Ма 
 би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја 
 човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп мл 
>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n=" 
 момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— 
</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем  
амих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је 
pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако 
ребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође држа 
што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекат 
 за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки п 
е ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> < 
, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на 
би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и тв 
 /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако  
 место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога 
единца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који ср 
 у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би к 
е нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и 
о се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитрије 
мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и  
едноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко до 
ао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па г 
{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта 
ледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви 
воје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала  
јку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју б 
.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну  
ма на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је ц 
штења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добр 
дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и руме 
.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота. 
јка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро,  
те?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад 
к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека  
 увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшиве 
поте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он 
 они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{ 
 подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишара 
њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла ни 
 глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Милов 
о.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних. 
у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља. 
са правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиром 
аш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и на 
 допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако 
бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних роди 
 је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С чита 
а се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} О 
 ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу. 
— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и  
>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову 
е авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара ј 
ећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро 
ућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ос 
рстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, 
.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановић 
ам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p 
> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жал 
а и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе и 
а казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p> <mile 
 удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, т 
војке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше до 
ну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, бил 
ја и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице  
а поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у  
 завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенито 
није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих ј 
 не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори  
и нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не  
 је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и п 
већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ће 
у госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће до 
абреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p 
 да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— 
нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о з 
узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац по 
јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли.. 
еч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио 
>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p> 
p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро,  
лим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће  
ога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали  
.. знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Н 
 шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му буде 
 и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>—  
ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе 
 ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му 
а девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим,  
га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо.... 
и Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за 
ђе.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мај 
о уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго  
у си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вара 
То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то им 
ксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по ч 
 у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, ал 
е време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све го 
шати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас ј 
огата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом 
ајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, 
власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је  
роша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да т 
о, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да беген 
и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?! 
 је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад тво 
> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што  
осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, То 
лазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио по 
 дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и св 
аш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти,  
а, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима,  
е усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> < 
 Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— В 
а теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хо 
а место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Жив 
агађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p 
ину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја с 
загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми  
p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> 
а беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту 
 је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао 
ећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> < 
 ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као 
p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, 
 Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Н 
 избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам р 
оји није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много сме 
д смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, мож 
д да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... ка 
</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="5 
едачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни  
 и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ак 
млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу  
 пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 
тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст к 
аће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу  
 казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу  
ала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, 
....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети м 
мне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младож 
ај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливен 
S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самр 
храбри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Река 
ше можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— 
 Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у м 
попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, 
старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p 
?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и ту 
ла на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе 
талима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући т 
рио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је  
сти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од  
повест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста саве 
адић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију кру 
а лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од сил 
 је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обд 
оји су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене приве 
а помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у га 
 је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић св 
 Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе м 
це, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чем 
S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Милов 
ризнати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што с 
 и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши  
 није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, прис 
и самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем д 
 дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога 
Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то  
?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца 
.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајал 
>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </div> <pb n="2" /> </front> <b 
а је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</hi> </p> 
 нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Ан 
исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово  
се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, с 
ните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога 
и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ј 
/p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назо 
мо састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинил 
стане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав г 
еру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у д 
р ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам 
ти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{ 
злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног п 
 БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote 
/p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВК 
>Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу 
ма, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим род 
змеђу вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p 
те питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговори 
нце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му мл 
 децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па д 
нце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} О 
 долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано в 
 такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> < 
гућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како  
нда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> . 
 може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би 
ој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то 
тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S}  
 свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!< 
другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крсти 
 Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</ 
н је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окит 
} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И н 
није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као ш 
ако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Доб 
ер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пр 
S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Теш 
="subSection" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— Н 
а је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учи 
је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... св 
е може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш са 
тави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n=" 
ворим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био вој 
ја имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко изм 
да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли 
тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми 
ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодав 
то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} 
доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — кој 
њу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, 
ћеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си с 
нко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А з 
>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми ка 
... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободн 
ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то 
а живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Закле 
 спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти зн 
а.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта би 
 допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а  
као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> <milestone unit="s 
де ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, сл 
добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако гов 
зала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из гла 
то, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка  
а је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одго 
 него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам у 
да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је бо 
њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и 
Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао  
 мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му 
и данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Прист 
мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да кој 
е је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева с 
 то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то 
у из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p 
 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока  
ужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази  
ction" /> <pb n="78" /> <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по  
ше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију  
ити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају,  
ним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свану 
ажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па т 
и, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном гл 
јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој  
чале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник 
чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од пом 
 <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да  
ој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мар 
кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За  
 да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли,  
да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море 
је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па ш 
јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико к 
n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише ње 
епе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с  
овити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је др 
p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за пла 
</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p>  
<pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана ниј 
јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми на 
 да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби доб 
је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини 
жем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена на 
низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони 
 самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и пошт 
ћна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <p 
је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Ј 
 потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаш 
мућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили 
</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њ 
ајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волов 
у свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бит 
нам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Н 
p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако,  
, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало  
! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад  
Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — с 
>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми шт 
е заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, 
пита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду н 
ска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, 
 провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану ј 
ио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је  
ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред. 
се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, т 
— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се 
м је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде 
> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам в 
ише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бл 
мо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо 
 своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да с 
рушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу 
 попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да  
давна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилик 
 реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одју 
теница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но  
гама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам виде 
дећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе с 
чиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли см 
Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове,  
плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зрел 
мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашар 
е грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одм 
ало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је д 
шам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што  
<p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он 
 одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га 
и хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, 
као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану  
> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запит 
.{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шал 
 опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и  
да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S}  
.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томк 
оше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се 
љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова 
исам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш свој 
 <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не б 
 колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари  
.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово у 
ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сун 
ection" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место в 
рану неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натов 
" /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице 
е је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома  
одити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи  
 је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у св 
па као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у б 
киру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура в 
 наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чи 
мка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем зл 
а није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и свој 
рњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! 
 животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала 
оре поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера. 
d> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посврша 
.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, к 
и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара ве 
ележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> < 
с с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно д 
 Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се д 
који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла по 
ме Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће 
с, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен гов 
>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још п 
.</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посм 
радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико 
 недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> < 
е доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио у 
творити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће по 
вацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила во 
 шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погин 
d> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара. 
 за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не 
 плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, кој 
заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, 
 све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па а 
ачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крст 
умила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>—  
еницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна  
г момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Тр 
 ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да је г 
цом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спаз 
вота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>К 
 што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи  
е куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} В 
е отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој 
и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — ради 
а Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, 
! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара  
ића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрв 
 истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину  
ову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управи 
} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш л 
C10"> <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасв 
у скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње. 
p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „ка 
ане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љу 
ни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков н 
S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови роди 
та се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмет 
/p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, сам 
 и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова 
усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живан 
ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убиј 
а је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је 
{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме 
Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи н 
сподин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас пи 
ни знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да о 
штати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се  
ко и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигош 
можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутах 
ар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с та 
 сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет 
уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња н 
 ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p>  
 свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb 
ам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и вл 
— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бо 
{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога 
је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку ср 
а хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> < 
Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју 
 <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћ 
посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали 
ћу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни зл 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са св 
ебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и  
 и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано 
або и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде 
{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да 
остала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све с 
еку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ з 
Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи  
ране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам  
едок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је с 
о видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен з 
је ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову 
као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар —  
зјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрв 
Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да 
оју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку  
I</head> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично 
ка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману рук 
е је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково  
ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар,  
гу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p> 
о!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разго 
е, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ј 
Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не 
спорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам,  
ан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{ 
бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се  
 који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим  
При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пи 
дљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку 
 а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је 
ки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, 
n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја н 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе см 
 <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са дв 
ила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и  
удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S}  
трову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додад 
њу:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Маријан 
ко њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за 
ак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био 
 ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула по 
ја се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за  
и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се ж 
м била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и  
 путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забра 
 имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало  
вини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крст 
е да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадо 
> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S 
t="subSection" /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом пор 
а да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с  
ко исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узм 
мка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изглед 
 да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> 
кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје б 
пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата 
и док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дан 
ри Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S 
 и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар с 
ву.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{ 
а, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан оти 
т Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S 
лео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зре 
 да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што гов 
есрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота -— так 
/p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,. 
тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, при 
ала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јако 
</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице?!</p> <pb n="32" />  
о је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и  
... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли ка 
и, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они 
 запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли  
 кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да 
и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити с 
е Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и  
нице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице?!</p> <pb n="32" /> <p>— Ето!... што рекох....</ 
и?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица. 
ељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста,  
е ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они оп 
си ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p 
ругаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем 
у, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај 
/> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише с 
аков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли р 
 се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и 
а обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре  
је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа  
м са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Ј 
вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно 
на заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин 
 <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мрж 
и, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> < 
 --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Не 
у, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати 
раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} 
знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверим 
жа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, кој 
ам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и д 
/p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову 
ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшен 
</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати,  
а праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, 
себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> < 
— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p>  
/> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро,  
ш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p 
лазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; д 
!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не к 
 нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младож 
 <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— 
а — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село,  
его ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и т 
с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ 
а моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потроши 
а по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гро 
ави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Ма 
оље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу 
ате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и 
 ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромаш 
ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником повер 
е ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам  
који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као  
аром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али пит 
авек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> 
о?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p 
ре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у ру 
 упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте 
 ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> 
ад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људ 
ш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти  
жи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што  
ећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим з 
ас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љу 
 се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро,  
и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да ј 
 тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје? 
х решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар 
о, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно;  
 девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја ни 
вот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти  
ане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти  
овариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истин 
ликог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p 
ећ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога  
на мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето 
 у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!... 
 Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са  
ну потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дођ 
 Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — од 
а где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом призна 
Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те  
 у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та  
лада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу д 
кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог зл 
 да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом за 
чком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се ма 
воје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Жи 
p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је до 
а га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се 
>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му 
зме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје н 
брадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љ 
ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена 
 А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби,  
азда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и 
рећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n 
ао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би  
 бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.< 
трашној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочин 
ли њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је он 
— и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јо 
, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртни 
S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претрес 
не.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n=" 
ван пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков ј 
е жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа 
та момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; и 
ничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </ 
орави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, 
еограду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша ј 
о те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђо 
час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони ба 
аричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек с 
 ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме 
испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... з 
е све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по 
и силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по вен 
онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да см 
.{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако ист 
по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегени 
толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој 
 и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} 
н јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и кој 
 ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, 
 <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо 
зивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> 
/p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, как 
ћа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра- 
А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је т 
онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он 
ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијет 
ла страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Ал 
у код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше. 
ајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје је 
 опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра дев 
и такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни р 
ријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држа 
воју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љ 
аш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Мл 
ан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам д 
и.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зор 
ело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је 
ромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам приз 
?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну 
{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— П 
ти у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше д 
д нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој  
нао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ 
аковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S 
и да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала 
и су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би ум 
јдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог п 
пуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да уда 
ли... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога ч 
ла и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мај 
 кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њ 
ем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> 
у ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад б 
на мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теб 
за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да п 
и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме би 
 <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту ни 
 на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, н 
и, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда 
, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пр 
а то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо ме 
</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно с 
p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!< 
док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, а 
а верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца 
реном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се 
>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако 
е као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и ве 
 волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не  
ој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде оте 
ам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни  
мо имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погре 
а говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожни 
даред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...< 
! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили ст 
.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене нећ 
ко би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим 
на оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога  
а те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Ми 
ану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ј 
и дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих он 
о то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога в 
и за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усре 
и женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да  
 је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће до 
/p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за сва 
на, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, 
истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог се 
ару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p 
си чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда 
 пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не  
ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро 
о... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Зн 
какво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге  
дела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија о 
ити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме н 
ни казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечер 
више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда  
и, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, 
би дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако  
екао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај  
д хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ј 
<p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учи 
и.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па 
о ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро,  
кну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама 
еље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бог 
 закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти р 
а већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре воле 
чин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их ов 
ђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо рад 
е наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да  
 бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да остан 
 ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је  
 не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буд 
код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S 
а и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај  
зао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле 
и, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви  
кате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити 
е...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати 
шта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, ш 
нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каз 
лезницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстиво 
/p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем 
 јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.</p> <milestone unit="subSection" 
еба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у т 
о живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу ве 
је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав он 
> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда с 
шу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико 
p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правц 
а Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S 
ет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да л 
ојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— 
м: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани 
м на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже г 
ем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то 
мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си 
а чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај ист 
жем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто 
е! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе 
а силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — реч 
удуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> < 
о не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке? 
амо...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шт 
а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти и 
 Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и он 
ишта да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби 
мињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме  
 још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем  
ва: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али  
ади како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја А 
 Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте  
 је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p> 
и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку  
оли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда,  
шију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ак 
у њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где с 
ћа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоћ 
не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да 
пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пун 
сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — 
тала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} А 
Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда 
о зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност? 
и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао 
ти!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и д 
>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано 
у и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Милова 
то и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лаже 
вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ 
ећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, 
 Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока  
ој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи ве 
илоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, 
а тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с 
са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говори 
то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јак 
родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па  
ар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слу 
 нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, ка 
да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да 
апсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као  
никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем об 
о несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда г 
>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање великих и ста 
лико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, 
ти одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а М 
 да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлос 
а.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако с 
ући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека б 
 што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово 
е донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност  
нуће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро,  
морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, пр 
азговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје. 
стини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила теш 
јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попел 
узме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим д 
у крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="grap 
ше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како н 
овићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.< 
али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка  
, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити м 
и десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре,  
сула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила  
аре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p>  
<p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж 
к онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо 
е Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} 
 била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити  
на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> < 
и како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века 
а свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула са 
ва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сара 
 <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт  
Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још 
тужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару 
ад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су сре 
 старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу  
лим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а н 
ам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргуј 
их младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, на 
чините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево бела 
рстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје 
, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће 
друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивој 
ојом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру п 
> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— М 
 Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унес 
не, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове,  
ајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је м 
о и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и м 
лаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S}  
 у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем в 
али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али  
ера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при с 
си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам 
— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p 
ржиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посл 
Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>—  
 пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по вр 
S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p>  
а лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио 
м детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане луд 
и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не  
 тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па так 
буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш,  
а?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је 
</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако 
а претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти 
ема мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога ни 
а никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли  
е сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога  
си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђи 
..</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а 
<p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се  
о то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.< 
њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зел 
, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забун 
у:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Неће 
>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци 
 мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао 
ила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, ј 
а, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти м 
ста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на те 
 Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— 
 њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" / 
евојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом б 
{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се 
о је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо,  
мој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић 
 чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам  
 и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.< 
дитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар 
о истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Вол 
c" /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја  
..</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале 
се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то 
е: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са свој 
е.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја нез 
ко поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— 
да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога  
г ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима 
имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме ус 
S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је 
p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извешт 
бо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <ga 
ад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шт 
} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви  
 Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и п 
се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овак 
је за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, 
ече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја са 
буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја п 
Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Ра 
Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви 
S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на н 
 Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јово 
се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми о 
о у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S}  
/p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих 
оље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ј 
 пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем  
адић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном 
 кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Милованови 
</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она 
самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — ре 
поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S}  
да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не ж 
га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а  
} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, 
аво, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни 
> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и сре 
ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме баб 
 за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео 
ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} 
вим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и  
и оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’  
Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па 
их тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> 
могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. поп 
 истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{ 
те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... 
p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, с 
а ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но 
/p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у  
 пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — 
а још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми с 
ма је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вер 
по добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и с 
рицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> < 
p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p>  
— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, бл 
зан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам гр 
о си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти каже 
ребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> 
{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— 
 јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, 
, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћер 
девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</ 
 страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али 
{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div>  
до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће  
амо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет в 
а учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n 
а и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ј 
 повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко он 
и?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио  
мо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Ба 
, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хо 
оје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и 
p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту  
би, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у бог 
на, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} 
 хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће 
ни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у живо 
те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан  
да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак т 
хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, 
да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па  
ката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобров 
м онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу 
ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожењ 
ас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне во 
 су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да р 
а су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару 
равих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе гов 
ао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p 
 да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо т 
’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па ка 
итрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капе 
у свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На 
<p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми 
а је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> < 
је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и 
сећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каж 
 <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бриг 
 Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је с 
 истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не  
 ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја  
момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него.... 
ноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један д 
говорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, ј 
то рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сва 
 n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна  
ећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да пита младе 
 задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— 
могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> <pb n="50" /> <p> 
S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем де 
 врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, донела ј 
: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јед 
дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на б 
ржим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> < 
II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Ј 
мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и  
учајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је 
p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна дев 
ирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне кућ 
кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> 
лим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јов 
еседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и с 
 се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада. 
 разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске  
 бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихов 
ilestone unit="subSection" /> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара с 
i>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у  
молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— В 
, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, кој 
ри — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да у 
а Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живан 
исао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то 
— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада д 
крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешк 
ут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изнен 
о и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом роби 
мам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А 
ц.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да  
 одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме н 
 се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.< 
, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени 
ашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— 
оље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу дост 
ла по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свако 
ње већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље 
овића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S 
и продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="chapter" x 
мљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу с 
то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било 
анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Милованов 
е.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоћ 
 влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, д 
S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће доби 
ановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће д 
 <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами  
у Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је н 
> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да  
двоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога м 
а да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је беген 
друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом гов 
е дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p>  
ти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, мор 
е данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио наш 
 Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па  
ано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш  
 и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо 
езнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га на 
м... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан  
, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да  
и је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој 
ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" 
иси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти 
а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и 
ивановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве к 
 n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати св 
ве три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а св 
има гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је сл 
пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да  
рст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пр 
ар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јако 
 уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Ма 
већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад ка 
и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју же 
а теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка 
ре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не 
радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да с 
 то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом б 
он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто т 
и је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} З 
ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово и 
ну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играју 
Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и пит 
ту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све  
ne unit="subSection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перун 
еђење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин  
Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скор 
иковао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О 
ако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— 
ао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Ан 
ислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавал 
 са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за М 
ли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Ал 
рстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Ж 
ав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И п 
 казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Ме 
ћа, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави јед 
 и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p 
држао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} 
 се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, 
мућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни  
 није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: не 
ђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав пр 
рстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но шт 
p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n= 
} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учин 
бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење по 
за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било. 
> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школ 
а Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црном 
кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га с 
н је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, 
 знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо сам 
ро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и 
а и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујућ 
о ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше 
а је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје  
 <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од  
и другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос  
а живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим теб 
 твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила,  
 велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— 
м и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без њ 
 ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменул 
 — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што 
 ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово 
p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемер 
се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на  
јник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао так 
е одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — ка 
и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће ви 
 оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка не 
ам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно свет 
мет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање ц 
 смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p>  
омци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, 
акрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крс 
и живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говори 
воро несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, 
еш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и п 
сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја зн 
и, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледа 
вога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страх 
 срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да  
Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све угла 
ће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прв 
> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете мој 
, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи 
ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћ 
p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, 
 коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и  
да можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погиб 
 што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p> 
{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div ty 
исли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— А 
/p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рук 
том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја 
вима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог 
томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бит 
но мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би 
/> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљ 
/p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, а 
и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p> 
ога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p 
ога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је  
 толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> 
 истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дош 
ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жали 
нам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па б 
о се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасн 
самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ов 
ова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да с 
ти, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крс 
и, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да 
воје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, в 
 у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је 
 нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја как 
 ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мо 
естита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зат 
 о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то прис 
рговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати до 
 да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме  
 божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића —  
аш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, 
ћ.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном го 
авно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију К 
а се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали м 
 ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" / 
а месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче 
" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашил 
ца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узр 
ега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што 
> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се д 
д је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто 
их родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био 
Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за  
ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то 
погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктор 
 тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много гов 
<p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те 
бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како 
ја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила. 
е твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{ 
а се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, г 
 онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнуто 
 Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <mile 
ојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто 
етар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде в 
то се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Гр 
е Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у 
 са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, 
и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?< 
 па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не б 
вог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— 
ем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за св 
ом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстиво 
туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога  
ст.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас поту 
за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треб 
е за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје 
 Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђ 
 мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитељ 
својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни ди 
м гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли исти 
да остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе уду 
 дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! —  
Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — 
 мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какв 
<p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби,  
а</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још м 
то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем  
 да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морам 
 Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегени 
 а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допушт 
ио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај на 
кле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се в 
паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, ле 
у више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај о 
аш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа. 
е прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивој 
ћа, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову 
ова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изг 
рчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.< 
ети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти ме 
ш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дот 
, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вел 
и мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба 
лим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на  
е нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да би 
.</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш,  
о?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не каже 
>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим 
.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола  
На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку н 
стити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</ 
је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени пл 
 ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде  
ога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волењ 
 бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио 
тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обој 
ако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али ује 
>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за  
> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти т 
аха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3  
послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо  
бе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог пом 
номе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу 
сто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} 
овек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А  
же знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече д 
азао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p 
/p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, д 
кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</ 
> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље 
<p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше 
књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја 
 Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведо 
ичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш т 
тра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти  
>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао 
, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p 
е та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, 
ецо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, ка 
рећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здра 
дском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчма 
мо с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не мог 
то клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="chapte 
динче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без  
ни имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, 
 не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.< 
е те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с др 
на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p 
што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p>  
 ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца. 
са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш...  
у, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — 
и своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је 
да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете  
о и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> 
да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p 
ше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би  
и, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} 
S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да де 
 греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да м 
ге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и с 
 Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они 
 <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... уби 
ем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би  
 Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми мога 
у узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и  
 ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газд 
м теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећ 
, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више 
> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— 
 волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p 
еда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим 
воја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана,  
ванов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом 
ађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја  
ова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у ко 
тати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад 
е, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може 
отоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, ј 
ласт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми 
n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити  
 — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец 
хватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — једина 
рстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> 
риличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слуша 
} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</ 
ојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у оч 
ика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, 
ла зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви при 
Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго 
Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пушта 
огу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим,  
е јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та 
стати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама 
 Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била ј 
/> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дан 
а мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није 
ражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо,  
> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који  
адили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђе 
p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мис 
p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био 
ћних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много вол 
тљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то 
S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{ 
кво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад  
 околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, ко 
 се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља  
ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје  
 јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш  
 и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој 
и.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; би 
али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли ис 
машна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је  
ише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати 
е Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је 
 могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мар 
е хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли под 
а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју  
 тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде пре 
срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених о 
 има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш п 
то није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја  
 хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да 
 Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јов 
 бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за 
к детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши —  
<p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код  
 вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што 
да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренут 
ем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно 
на.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро  
са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замо 
ше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктор 
 може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то 
воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не ваља 
гледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару 
p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило. 
рају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p> 
p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један  
ва не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље 
евојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> < 
да удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да п 
е то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку. 
 и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је  
 <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, нем 
ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш ко 
о да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, 
де и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом  
врдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма  
иванина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— 
им се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, д 
pb n="49" /> <p>— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Или 
кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да 
вамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{ 
 газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Бог 
ољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због ње 
ће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази. 
 другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— 
час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и 
д сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али 
е, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој закл 
воју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> < 
у имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела м 
је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано д 
ј се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета. 
 Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајиш 
Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова  
ише обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, М 
ако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, 
радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну б 
јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога  
 мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово д 
аро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p> 
ећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај н 
у, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" / 
 и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ј 
Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте  
ити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док ј 
мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после к 
 волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда  
 зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, б 
е свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то,  
 допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, 
а шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S 
р с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао 
> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево 
еднога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико на 
 би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Ј 
тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да бу 
 његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи 
Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на 
жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дођ 
а нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Па 
ба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p 
 допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не на 
ато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву 
ватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>При в 
ојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмо 
 стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{ 
ог и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и т 
 он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, 
а зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гро 
p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих 
же.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се  
тати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се вол 
 нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба 
тита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звече 
амо, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини 
спратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему б 
о заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близин 
ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — ре 
вао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазил 
тивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и А 
ом.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана,  
кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, т 
шка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p>  
 позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћа 
оји би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} О 
 не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били с 
, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мар 
 се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димит 
Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p 
је дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао 
ва да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то,  
че Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих 
орамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију 
а оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је н 
и — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с 
S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јов 
} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада за 
псе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Ја 
е, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е 
в — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Је 
а, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо,  
бало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада бу 
е ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години бр 
Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа  
јен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није 
 дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> < 
 Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано каза 
е.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крво 
 на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone uni 
>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћ 
трчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура 
Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Д 
ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од са 
 Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештаче 
/p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура 
дно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто  
поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом рад 
а изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи д 
дошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отро 
S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да с 
е девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог велико 
да, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа м 
имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја х 
завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам у 
 нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама,  
илости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке л 
 до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпоч 
ве.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пањ 
а сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као м 
е тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радос 
е несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли 
м да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано! 
динац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је  
ерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који 
х; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених 
_C4"> <head>IV.</head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маро 
аним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и бело 
:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{ 
оклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога 
 Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од 
 бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћем 
едао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље  
мој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због 
Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова 
ли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим 
тој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењ 
слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала 
стивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу,  
рца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста 
 имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика. 
 и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани  
дним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беш 
/p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили с 
Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом  
 је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам он 
наче живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, 
љедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и преда 
а?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да 
аше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а дан 
, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју 
н и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са сво 
изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима но 
" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће м 
м на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница 
, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону 
 да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни  
а што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бо 
 ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се  
села и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и глед 
, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, о 
 нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини  
који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће  
и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је те 
у јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то,  
савини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, укра 
е бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јак 
ује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја. 
опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срц 
на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј 
едно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће 
 свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја 
иџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада 
смо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Жив 
бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="chapter 
ти летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и  
ле, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није б 
p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато,  
кану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="g 
један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле 
тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим г 
 но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не пораз 
 свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, кој 
мила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Ни 
о.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по 
воја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече 
 ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико в 
? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Ма 
пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној  
гу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звал 
 Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она г 
ру, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> < 
} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас 
ве кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спаз 
се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба 
ући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете! 
, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер 
који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може виш 
 родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог пра 
отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстиво 
их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, као и поп 
ти вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, ка 
а честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — располож 
егде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општи 
га света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве н 
 што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на  
 Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Ка 
се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до то 
 <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драг 
ко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није  
 а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и д 
ћу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли А 
} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитује 
 за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор п 
 ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јак 
о наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем 
вно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђо 
инчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци исприч 
.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год  
а он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити...  
а.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас с 
идљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" />  
стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нис 
, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео  
<p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се с 
је.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су в 
че она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, а 
 питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте х 
 казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{ 
је лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкос 
 се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро! 
 Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо 
е!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш ч 
мишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарум 
маћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и 
 свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био  
 онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу  
привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им  
у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстиво 
војој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> 
по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, 
!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако  
 заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече 
су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та ј 
ли што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није ник 
едневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, 
итискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не намор 
риликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и  
ја, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслуша 
је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш 
 бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо 
као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати  
није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Беогр 
ла да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку 
се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао,  
магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жи 
новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала с 
> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тр 
квог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p> 
, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> 
олове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта 
лим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У за 
p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни д 
ад самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је о 
ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекан 
еновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S 
рдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, ко 
 осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идућ 
ао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S}  
ео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично л 
рстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нис 
Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударц 
 Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли 
отребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, к 
ика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине д 
уката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их дад 
о жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лиј 
зити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то ис 
 <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја и 
имо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег 
— вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из 
шар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он 
 заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, 
то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весе 
Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстив 
ару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код 
 смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише д 
</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а 
пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у  
на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као  
есвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја с 
било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред з 
рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родите 
 више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они с 
овао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше,  
та то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла на 
живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="c 
 волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих  
ете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</ 
 за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упро 
жења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због тво 
 не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! —  
вору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n= 
>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никак 
 знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — бољ 
и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једног 
м.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сј 
ави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су 
="graphic" /><!-- <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео не 
уда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Ма 
— њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један  
и сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје ма 
преме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је в 
вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почисти 
о.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p>  
Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, 
 момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако 
н отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да  
емо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, 
рећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита 
и, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш 
{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена 
пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје о 
 да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају  
 и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио с 
 сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, им 
ка дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде  
што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано 
гоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира св 
 нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао у 
а.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што  
одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за по 
ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна 
 мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога ником 
.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уго 
 имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с има 
ности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка 
на да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у сван 
је, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћ 
е проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело  
тко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{ 
о и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страхо 
поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Бо 
ерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и честите девој 
божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима,  
Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до 
 с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{ 
дитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би  
цама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, 
рочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди не 
е изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или 
 Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је доб 
 девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истин 
.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свет 
то они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле 
а свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и н 
акаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали. 
ем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што ј 
је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, о 
а и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и 
 су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тре 
а тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и н 
ге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да 
м, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот  
та не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала,  
Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару  
 — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја с 
па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметн 
</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... 
, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод  
попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говор 
е, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама  
ба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као  
ћи, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што ст 
 би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја 
ћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</ 
 тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Б 
ушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо тво 
на отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом  
ло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</ 
и треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша М 
ванову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражит 
м, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у  
 и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</ 
 и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је доба 
ану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом 
 тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још ниј 
 <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загл 
 су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио  
већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа  
о, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Гл 
, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад нат 
е до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти с 
нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ д 
а приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измако 
<p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога ро 
 волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002 
то ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим с 
је сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећа 
 имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим  
{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не став 
е кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се поста 
из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да 
љена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да 
p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онд 
 хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет вели 
едам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насм 
?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару д 
да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> 
еби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми  
тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много в 
протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био 
p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила на 
е дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>К 
лаго твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће  
 Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Т 
бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби  
она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени 
ва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису. 
Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетк 
.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер  
ко бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газд 
слио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој б 
 дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>—  
едала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица клим 
да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</ 
е слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загле 
ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам 
 га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ 
 отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову,  
бе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, 
 узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па  
Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p> 
јем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико вол 
 узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојо 
рици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако 
и кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме неће 
а.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила,  
и пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>—  
ече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А 
не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>—  
о само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, ка 
ладожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си с 
да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крсти 
на пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ет 
>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау,  
од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>—  
пу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зо 
 рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала б 
Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко 
м те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што 
 за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја  
 тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p> 
ци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика 
ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.< 
ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јо 
еш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми ј 
и, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да 
епо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред  
 се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без  
екала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Ј 
ом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагна 
дан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане,  
ешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта  
/> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнеср 
у, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, 
и.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућ 
одном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде. 
вини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врат 
 његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по 
у.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спав 
l:id="SRP19002_C0"> <head>НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој леп 
м каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>—  
ва се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да из 
динца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује  
/p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица 
p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор исл 
смотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је пол 
еома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, 
 буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да с 
старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добр 
ни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, б 
а савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар  
Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајн 
а љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права ла 
 пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit=" 
од дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта 
аст и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде 
, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то 
о белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цр 
жемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} О 
ти и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо с 
аду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем зв 
имо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S}  
у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p> 
, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, за 
ти, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> 
<p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да  
ова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има прав 
Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} За 
ну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој П 
и у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога д 
 вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладов 
ити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли б 
— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{ 
 него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела 
} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше с 
“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили 
и је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да тво 
из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, за 
вој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па 
 у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без р 
та чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча говорио  
адио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања  
а се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хла 
сто дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве пот 
осле овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би пост 
несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не вол 
 под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу  
ворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је т 
јише записник. <pb n="89" /> После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишл 
више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало про 
кове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је до 
те га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Н 
иница имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућн 
 умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако 
 боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био  
>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p>  
а треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па д 
адим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих  
ВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </div 
ного смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отет 
те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј 
еда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и мо 
но и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и п 
вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као ц 
 уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само  
ти, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ва 
о не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој  
ко па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколик 
ја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не б 
осле због тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађ 
а, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја 
додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати 
ика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп 
 ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са с 
ако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се з 
 надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као  
са и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли пр 
кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо уби 
здржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Ш 
<p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n= 
ао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да пр 
а прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Жив 
ер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво г 
} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој 
ање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не  
једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић  
Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, 
м, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, 
 суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину б 
 велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— К 
гу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста 
и ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне к 
 прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом 
ан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти  
 Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p 
ако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека  
 он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој. 
ам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, б 
 Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и оста 
м и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, 
Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео...  
се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да м 
јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће х 
д.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговор 
</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су жив 
S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу 
 <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Ј 
ој кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас једин 
 дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље п 
зе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S}  
/p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш в 
ола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од то 
 жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удај 
 злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} 
о и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто 
ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако друга 
е?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — л 
ашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да с 
 то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> 
 коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?< 
а још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>—  
ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадн 
је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каж 
 је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крст 
ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако 
ре, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж 
</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по ко 
му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних м 
.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то 
 се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А  
би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" 
 сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога нег 
 то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам 
и како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако 
 бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш,  
дитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> 
тињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p 
 то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S 
војом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако 
оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим ма 
ве ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара на  
би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у ч 
азну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно  
та, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, 
у, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то 
 који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је нам 
{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу  
 ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих роди 
 није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје 
ка је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћем 
а, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> < 
 приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви ж 
ени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Жива 
ну се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрв 
имо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти 
 кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А за 
суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у 
зати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегени 
 нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да с 
мо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи 
мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то  
 Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за ш 
да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише  
во рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из  
} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се т 
казати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они  
је беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што 
 с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али.. 
потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Пра 
а.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде,  
або момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми,  
>— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да  
е, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, 
p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати к 
 убијеш човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да  
 кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао м 
али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љу 
— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зо 
а за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си 
да ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За 
зимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чини 
чи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у  
<p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, а 
ад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних  
 свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да т 
S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и пам 
 силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем. 
 је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S}  
ецу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54 
p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Ја 
 од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p>  
о, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу  
м, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би  
!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
нђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако  
е дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди  
риш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли д 
 и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви пит 
рени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену сум 
 посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћут 
а докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово 
оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, 
 девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказа 
се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јо 
много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако  
ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер 
наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да ка 
.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати,  
ити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Пр 
о, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узим 
и изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над 
акињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Мари 
се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни 
и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа буда 
мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он до 
 казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га  
ио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Мар 
е бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се з 
> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину 
 начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути држа 
су везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је  
ећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли и 
Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја 
ш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био 
?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу сам 
узети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, ве 
емој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти ниса 
 га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо св 
 рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p>  
, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали 
још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка М 
и ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{ 
је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са док 
S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би 
е могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па т 
кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстен 
да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је п 
, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девој 
<p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда п 
не — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље  
ана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао,  
а ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>—  
итају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати 
зда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да  
 <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад би 
} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те б 
вагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе  
 <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>П 
 је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! 
н.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крс 
а — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи дал 
аш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци м 
боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да  
ини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за та 
 своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси нес 
дитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде 
ику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много  
у у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да с 
о ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви х 
 најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не д 
дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опе 
о си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми  
ему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перун 
, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била са 
 док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу 
 велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би  
не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног т 
права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бог 
ура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је з 
а је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се прету 
ецо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родит 
ао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке  
ила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати 
 и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећ 
.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило 
нице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викн 
е није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Ја 
села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита истори 
<p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам  
се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да 
 ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Може 
p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да 
 <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би  
 а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то 
ота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе к 
а мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али  
 би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S 
 Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог злико 
енишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, к 
 о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} 
олан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама 
е за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Ме 
млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти  
Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те доб 
ћеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу дов 
а како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} Пос 
ц поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на с 
ше: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „ 
мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротињ 
у Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни мог 
но уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — т 
ње и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави  
 Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш 
ипомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који има 
ш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Гов 
— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато  
/p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где  
— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а  
ласт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S 
ја, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају  
јку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би с 
 Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</ 
векар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их мор 
казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! —  
би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно д 
х поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да 
мо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка 
аде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце  
 нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао  
зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су 
м, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и к 
ој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лиц 
у.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће д 
ше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је ч 
ио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их 
о, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <miles 
} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао. 
 да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јо 
а јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, д 
во, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у н 
p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теб 
 би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, ма 
било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за ра 
{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговц 
мо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш ко 
ељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли  
, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити воли 
г слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу у 
ко сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> 
 био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би  
о удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и  
ер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и тр 
Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезуми 
што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам 
.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у 
ња, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и н 
и Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несре 
и моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и бу 
, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова  
 неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ов 
а свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у го 
сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда јо 
и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледа 
исам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао 
 — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баб 
сам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа с 
ли срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, ј 
о је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговори 
 не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од 
а, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођ 
23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци  
 је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну де 
а, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> 
од куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо? 
ашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Ј 
 — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не м 
, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти к 
Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих ми 
га несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не  
да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до са 
е трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себ 
 ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то пос 
 То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти 
 допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се боји 
 да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p> 
ет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пуст 
ила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Мо 
 ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не прил 
о мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Ма 
и да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{ 
шу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Ма 
, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да 
стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу дево 
 и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S}  
кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Д 
 Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капета 
божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Ја 
и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек  
ко, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са  
 загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То ниј 
ездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си ду 
реман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не 
ја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрча 
} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећн 
 и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— 
иство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није ст 
г дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине  
уном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта  
, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерен 
 се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и на 
ако неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да 
е крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, д 
p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те  
је, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо 
о долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, 
драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору 
т, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> 
 много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђо 
навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком мест 
алосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господи 
{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p> 
ушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не в 
, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у с 
и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом  
јде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, 
није само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Ел 
иш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста в 
г Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад с 
реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— 
, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета 
лико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита 
ј.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то с 
 недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да с 
х онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S}  
 кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> < 
вана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док ва 
а.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> < 
не нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени 
говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љути 
/p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш  
тати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем. 
Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да 
аметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, 
ромуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девој 
="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је 
о је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару. 
У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних 
новој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <milestone 
 ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете так 
те за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће и 
де проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Ч 
у само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не 
ругог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па д 
— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па 
— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину,  
milestone unit="subSection" /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јо 
rget="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да бу 
де у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, прија 
на, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Ма 
/> <milestone unit="subSection" /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{ 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је 
неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагд 
а и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још 
ивот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> < 
несрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p> 
 толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, 
ас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана;  
 <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како може 
асече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лак 
у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} 
мо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би б 
куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и 
 њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога не 
</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о ка 
 Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадова 
 додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone unit="subSecti 
 му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, б 
нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ств 
ане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно 
</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и 
а љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и ј 
, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову  
 вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му ур 
е вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће 
ове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма  
 колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па  
 Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и 
ко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац 
моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не б 
претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко 
о другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо  
волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац т 
 житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Бе 
в момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазим 
ави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу М 
ће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="ch 
/> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли 
а у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit="subSecti 
ла, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати.... 
к тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла 
ину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Ве 
мате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје слож 
у никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="grap 
 непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали 
р и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С б 
а је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би  
ажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— З 
ршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који г 
 али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Крист 
за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на госпо 
довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац 
.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Пресе 
иног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Мар 
и зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се по 
 и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао 
e="chapter" xml:id="SRP19002_C0"> <head>НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног се 
отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила маг 
у његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио 
не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође 
то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојк 
 али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико з 
девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n= 
ном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради  
 кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не пов 
а.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, 
ану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да  
>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш д 
озва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допуст 
осподину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак јед 
ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш уд 
они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар 
ни?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, з 
маш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, ко 
 <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих ба 
ође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док 
"> <head>НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у ко 
ђер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко де 
 ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без мо 
ву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S 
е, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао 
Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добр 
е!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога,  
синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако ни 
ебале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p> 
ове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац 
страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак  
м убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам 
ако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати 
 ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било. 
ој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца м 
ко ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насе 
 али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу  
 се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више  
ече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја 
зила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће љу 
бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.< 
 паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати д 
у — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, 
њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља. 
оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок дру 
у, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а ба 
 отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри па 
овори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав ст 
пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>—  
 <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас,  
ат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу. 
 што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ак 
 „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасл 
си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја  
ио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што т 
се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, с 
ло по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се т 
ш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказа 
— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е 
је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јако 
р секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога с 
у, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из  
ах?</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb 
и, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу  
х.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, 
ојим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У  
<p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној гл 
, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог призна 
 срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније о 
 дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то  
} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све 
своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с он 
послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По 
 месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више 
у писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесни 
тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <milestone unit="su 
— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па  
>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин гл 
>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена. 
руго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио. 
вог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје  
илне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност 
ави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка једних несрећних родитеља, који су, 
м у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> --><pb n="81" /> овај 
 и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће и 
њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Жи 
о је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала,  
часмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се о 
 и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју 
зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — П 
>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мн 
 како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуца 
 стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога једин 
 извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време ве 
 И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам  
во молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога. 
тар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар  
РАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П.  
е су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p> 
а изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва 
ријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога  
о што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ј 
 у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да 
о Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су у 
 се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за 
ао да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице бе 
ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Мил 
сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Кр 
уго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда  
ро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p 
. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше  
Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разгов 
а нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>—  
о се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S}  
дица, дакле, несавесног поступка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за 
мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p 
 био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у  
, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас н 
 а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крсти 
За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече 
 вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју 
ајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лука 
че спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S 
маћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снаж 
љен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара с 
трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријате 
ино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјави 
Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам п 
анствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли  
 <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало 
р си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци 
lestone unit="subSection" /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом нан 
p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролаз 
ти на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту,  
на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али ба 
овала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина  
бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да п 
} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit 
 мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Прист 
а је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и  
да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај ист 
ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p> 
већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{ 
о узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене  
 молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти тво 
сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то к 
е смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши  
ака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву 
 И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родит 
и Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девој 
.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, ј 
о без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло  
> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те р 
аше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ х 
p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <mileston 
p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Мило 
га нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако ј 
се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јов 
деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако п 
, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те  
рстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми 
 Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара  
и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна  
 је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се 
илога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо  
дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— 
ћу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да  
 не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, 
о, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени? 
> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам  
/p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си 
ојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и 
 Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је с 
 ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>—  
 да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу 
и.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђо 
 била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодав 
нио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Милованови 
?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему  
а се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да 
и је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> < 
ече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја те 
гнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти каже 
о и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече  
оже више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другач 
....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме вол 
младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако 
се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море,  
 Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој 
својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јов 
p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш 
 ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја з 
/> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то п 
 ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш  
о, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама  
немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не  
е раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он  
гу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n 
иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара  
у Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито  
ако?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли ве 
 чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој ле 
ијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћи 
ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благ 
 <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крсти 
у.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из 
једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову об 
 Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад др 
и, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто  
очео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— С 
S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— П 
гим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на 
м Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је 
во казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родите 
 не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, ч 
у се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути је 
 да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p 
ад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу с 
ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као шт 
о Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање 
 детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Пр 
им.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, 
ову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави  
ли ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени. 
е и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају д 
 часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, 
 да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече А 
пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} О 
угом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друг 
 и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што 
коловања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни саве 
ину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, д 
у срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују ср 
 Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање. 
али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p> 
а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мањ 
еше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потр 
оје је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је  
а бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако 
ли и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли кр 
примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет с 
пет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће прив 
ега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега т 
ј нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} 
Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, 
 волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први  
ше.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућ 
слушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А 
ним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жен 
пка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадн 
 иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, 
на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и 
али.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г 
злози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин кап 
етани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> < 
ине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра,  
обро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да с 
о није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{ 
сад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја  
м тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тра 
 сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима 
д знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, п 
људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> <milesto 
е, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’ 
јци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се д 
ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, д 
 <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са 
<p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, б 
стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n=" 
.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S}  
ка љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не нази 
еса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог и 
аро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Не 
ала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да тов 
 сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја 
ОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би 
сом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ 
Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S}  
оверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш д 
вно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спре 
 често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све мом 
ј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, ствара 
ичког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја г 
ихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико 
озору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27. 
поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми 
ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци такв 
 до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002 
, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто д 
ли их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и 
{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у к 
 својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу 
да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мар 
 Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо  
за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га о 
 до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх св 
како ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једн 
> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу 
е параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно дос 
девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</ 
— дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и т 
га, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хте 
 свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нис 
заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада 
ису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као мама приста 
ријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> 
оћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вред 
а тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је мора 
ба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од 
 кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш 
, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега и 
 је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, к 
рави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што ј 
та и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас о 
ко?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела 
реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крс 
квог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p> 
о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је п 
 рукотворима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештин 
, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где  
кло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узро 
твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни са 
 види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договор 
 Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n= 
а у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој ср 
о Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислил 
бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми 
е много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, ил 
у, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p> 
е дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућн 
n" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредно 
ојег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а 
га тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, 
е никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му  
радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:< 
рстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала нам 
пушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао 
дала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка,  
ла са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је  
 Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост,  
да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет приста 
ивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет  
ије ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила ма 
њу вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само д 
вим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава 
данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, по 
} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су д 
итељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао 
твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После  
ли ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као  
ећ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу је 
да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења 
те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене. 
а тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и  
оме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци  
ли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да м 
о не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{ 
ју с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њих 
њем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и а 
тивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На с 
 па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она 
Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зо 
риповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму ч 
ишта није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањи 
ече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам о 
амо нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p 
ер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа 
арино расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната не 
p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, 
адосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмили 
поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу 
е код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вај 
 јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он  
S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право  
/> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али  
чања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>—  
твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој 
о на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова п 
 ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тоб 
 се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у  
је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не мож 
а пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да о 
оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи 
је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — госп 
ли Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на п 
ао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у сванућ 
 изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана 
еваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и 
а на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Извршење злочина, н 
н попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из 
едела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то 
ије хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Ж 
била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је по 
Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био 
 дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јаков 
апазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — о 
 несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за т 
је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да  
оступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} С 
пет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађ 
није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{ 
заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлил 
 што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубље 
>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме п 
, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> < 
 да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S}  
 за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она  
и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадал 
 ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи на 
едно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а  
ој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за др 
S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Т 
вадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је н 
елу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из ок 
 добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да ради 
 украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особ 
и савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузи 
Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је 
пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођ 
им кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? 
је.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се и 
 бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја 
ошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала че 
е се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби 
а то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш  
а оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старост 
баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам б 
њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за  
признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ни 
девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она 
 — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече  
 сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради как 
а, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни  
або!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} П 
="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио  
ion" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} 
 да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Прав 
е чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који не 
оше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја  
ћа.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Ма 
да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него шт 
 Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позн 
, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казат 
 Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <milestone unit= 
p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога б 
нда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то бо 
реди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало са 
ш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, в 
њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштин 
тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — са 
а — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подоб 
с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с 
<p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p>  
ни, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div  
рану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што н 
> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси глад 
, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни 
 сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана  
 ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> < 
ване!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођ 
— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p 
p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на т 
лу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш д 
а ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје 
век знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао  
 мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад от 
аја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како  
ештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми став 
на другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога ис 
Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао ова 
ио ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле 
.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том рав 
 је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве иму 
тина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се  
гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се  
 је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, шт 
огу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем з 
Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....< 
то сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми 
</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} 
ће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало ј 
 се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо,  
заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују,  
а.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, 
несем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад тр 
 да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу  
 <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и 
 Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О  
дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си  
се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво уб 
<p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленет 
гла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... он 
} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је 
4" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све 
ад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потр 
 те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећ 
воје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро св 
ш и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу а 
 се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђ 
орала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n= 
S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало са 
терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла. 
 срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси  
ба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мр 
} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и 
то и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој  
послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!.. 
рили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њем 
орава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све са 
би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом млад 
 селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погоди 
а Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко 
нили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наме 
вога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику 
 Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>—  
ана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповед 
ју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као  
абрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пр 
 ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети п 
пада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луд 
 се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин  
дили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а ј 
ој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ниш 
и признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу не 
касмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и нада 
p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> 
ила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој  
.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је има 
и ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем п 
метно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка 
 то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад зап 
и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали  
 није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја 
ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте 
а за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу од 
о до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали д 
д за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на 
а то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p 
е далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој ме 
ох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а јо 
рећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати 
 после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам. 
а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна 
 Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти 
 девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap unit="graphic" /><!-- <h 
кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој,  
како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и па 
ко, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он 
це своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају д 
S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропаст 
, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђерд 
ам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје ру 
.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин 
цу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хо 
.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — 
 и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мисли 
сивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „ 
 чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим 
иком толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту  
а такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а  
раза, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних б 
д њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јо 
да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уч 
зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па  
лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“  
у и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајк 
јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећ 
љада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p 
бе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је го 
 шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фе 
рања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На ње 
им претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само ње 
 Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине 
 <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом в 
е крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипа 
радан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивој 
својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, 
 било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на п 
/p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у свом 
 /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те 
замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој ни 
дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори. 
сведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јав 
ђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на ње 
, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта! 
ете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш 
а хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате! 
самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она  
кога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— З 
а јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месец 
у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њ 
 подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина дос 
и.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара  
ао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и ост 
у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Паз 
Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седе 
то је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да д 
е Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час за 
орену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспал 
{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао ве 
рилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што ср 
удео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова н 
и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене 
ше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="subSection" /> 
моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила,  
; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} 
Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не т 
јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и ко 
и: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p 
а, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Ј 
пштински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је доша 
поштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те 
> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који н 
/p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— А 
евојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Мо 
} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јако 
 од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> 
тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина 
ти ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни д 
смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, 
овог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео ј 
у с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да 
утито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да с 
’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво к 
 жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом. 
 бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега беге 
енесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пш 
ем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због т 
егови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S}  
 девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p>  
је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они  
 сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног  
 Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не би 
есрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone 
p unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би у 
е и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку гов 
по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у ж 
 бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су  
шао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не  
иромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јо 
ри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, пр 
 је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Жива 
 на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину 
ако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа,  
а не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га т 
а — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је  
ужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле  
 и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Ка 
ице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> < 
ао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се јед 
мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе 
почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни  
на загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну н 
 румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних ро 
и несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од те 
ла од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вин 
ељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућа 
изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си 
да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас 
ј не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, пл 
 је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећа 
могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} 
, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на  
отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тоз 
S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав 
угог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога он 
 што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја 
</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа бу 
баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђ 
ам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и 
 зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> < 
стати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешк 
цу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Ма 
најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да с 
трашну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубље 
стивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га ј 
е била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак 
 право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а 
лава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — з 
S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним р 
 јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, н 
а је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, мн 
 волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју 
ковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јо 
била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели пор 
Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршење 
 Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да 
шаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од највећ 
 бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато 
м ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да 
 није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара из 
ини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшав 
о севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, з 
боравила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што мо 
дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова  
дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дозн 
р се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p 
ислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брда 
родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања 
, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почел 
они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћу 
ја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?...  
д су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не п 
д до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан 
паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми  
на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> 
, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђ 
вечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ тол 
мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како њ 
е чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вре 
арати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да х 
отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не ти 
нђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас на 
еђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако м 
 многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих друг 
у веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погоди 
ојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та  
пи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема  
 који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{ 
им родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару 
зму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове де 
еп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да ниј 
маћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће м 
г тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је д 
 два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово нам 
итеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна 
подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила с 
цем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак 
ви постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која ј 
е деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви  
сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет сва 
еоборивих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом  
дан....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S}  
Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста 
чела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за св 
д.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су ова 
ако баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ств 
ћа — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће 
> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p 
е, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се чест 
ти, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, ме 
се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Ја 
да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта вел 
е рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је  
 дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Ж 
ао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80"  
врати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то б 
ве јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p 
о удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на с 
ари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљ 
није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збун 
рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али,  
руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро?  
а нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и је 
х ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа 
а је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклет 
ти сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети. 
p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе с 
м једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством с 
 упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам т 
иђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p>  
ло.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али о 
наша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да  
преже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Мар 
зао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S}  
иш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља д 
у, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> < 
“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— 
 у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, 
а јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опр 
p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="subSec 
ог стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу д 
 да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену 
пу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако  
ру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у  
и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p 
ао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су би 
аш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине  
то што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> 
..</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то 
ди Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — з 
{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њено 
па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то 
ан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био с 
у се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <pb n="89" /> После тога на 
 и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, к 
ли се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети с 
о хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То 
а хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да 
>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S 
А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, је 
је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећ 
а ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити. 
ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— В 
 Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков 
м бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За Марију,  
почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за  
сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, 
ого да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ови 
ару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла ј 
да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити. 
јку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p 
 и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се  
.{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и тв 
 Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <ga 
а то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и 
 о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чек 
ет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти  
l:id="SRP19002_C4"> <head>IV.</head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с  
еш човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве 
ек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави  
ва, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико 
јих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си с 
Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека в 
.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодар 
ома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то  
ко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавај 
сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јо 
 и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути свој 
вој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{ 
{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па т 
а с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуб 
на.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, он 
/p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те кар 
 одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n=" 
ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!< 
 родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и 
 /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да  
та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследник 
>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одуста 
нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што н 
це парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комши 
ubSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је неми 
 од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом 
Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, 
се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све п 
ађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме сл 
ара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице 
ала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску с 
е празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обич 
ајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој р 
S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухв 
ечи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида 
 али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то 
, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме с 
фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан  
ице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше ј 
ива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили 
 би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећ 
p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уг 
понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник пор 
ри грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је о 
ма.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћ 
говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је б 
 са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро 
чи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговар 
нтересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са  
них, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово б 
У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна 
уће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивој 
} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да ј 
} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подуже 
Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник приступ 
"> <head>IV.</head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром,  
никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S 
утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшн 
p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла  
живање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што  
ије играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је св 
 с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу 
 и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што 
олео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>З 
а ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само... 
вно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес...  
Говори само...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда 
изор.{S} стр. 80.</hi> --><pb n="81" /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мрт 
урисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана,  
колико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задо 
у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио ње 
 да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слу 
вика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе 
вој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на  
себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А  
 а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем 
од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недогле 
Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ј 
алисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у ку 
 им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страхови 
ков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ни 
ази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада  
ој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају  
да и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и начин шко 
ојима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је 
слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухв 
е брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учи 
оје — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, кој 
>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са  
аболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и 
S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи 
а буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по  
</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, 
ихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље 
нчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама —  
грешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков  
е.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не 
 рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што с 
 је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегну 
сла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро  
е кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде пот 
извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, ш 
н“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од  
А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за  
 и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p 
 Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види 
 велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, 
одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако неће 
ћи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p> 
ју: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре 
о?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против вољ 
рије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, 
то ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баб 
 жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте 
раго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— 
 какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p 
ужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома об 
у загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ по 
а друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца ва 
је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати 
ко рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што са 
unit="subSection" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су из 
ову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ и 
арао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и саве 
тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао раз 
, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p>  
ни сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Ма 
е на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што  
ити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном  
гру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудно 
 и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ  
за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p 
p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили сн 
мила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ з 
о да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. 
иво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Поп 
о видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да и 
/> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме  
 пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула 
грлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели 
ивоту.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као д 
 је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у на 
 није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад с 
осле извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захт 
, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики  
} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И т 
ивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која  
, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш  
и, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи м 
могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" />  
 и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им нај 
сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— 
it="subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се 
 Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо 
ура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна вл 
 под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p 
ачких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као једи 
е, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивој 
аш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку  
и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> 
х је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликова 
ху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова 
 Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су и 
ктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања  
о благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила. 
 секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комад 
јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена до 
} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се ч 
ова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и  
губили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није изми 
реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бо 
удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, ко 
 твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку 
.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а к 
 Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињено 
> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} А 
 Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и све 
 мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Извр 
се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <pb n="89" /> После тога нато 
ин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти 
а пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства  
иловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</ 
које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које с 
>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} З 
</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до  
во сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ п 
ља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мрт 
у, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове 
Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко т 
сле прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно  
х загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће,  
пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстив 
оју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>—  
а то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се роди 
 ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече М 
јих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу закли 
шку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у ко 
лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у  
рах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није  
 чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, н 
ло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p 
; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се с 
г злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>—  
огу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.< 
истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне 
— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хте 
 без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, 
дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш им 
попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко,  
жујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за гово 
ово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опш 
ао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али 
римерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и честите де 
а и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од ва 
, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет прв 
једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отмениј 
5" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Ш 
зу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што 
 /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околи 
.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту куп 
 ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и желез 
на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је т 
.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чист 
врдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{ 
а је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поште 
 Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, не 
ји слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намери 
 некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p> 
, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ип 
.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле 
да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узел 
оје им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страх 
, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, 
/p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страх 
лишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и  
ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џап 
да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао г 
прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот ка 
не, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше једин 
 Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако у 
>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са 
ао што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</ 
 зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно 
то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је из 
 опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре та 
 од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве од 
је старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> 
ву, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа ни 
ате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јов 
ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> < 
 крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст  
о изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — на 
скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јада 
 Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S}  
инца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору три 
p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и н 
пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је ви 
е може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа 
еног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се сла 
ову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и 
 умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог 
а.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена ма 
ећ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запе 
 Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по ј 
.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока 
ом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Мар 
 даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој  
јатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђ 
 ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</ 
 мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{ 
ћ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра  
<p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу ви 
која је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да  
ком забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило 
 будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жени 
бећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi 
нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} 
ећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши. 
и.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S 
срећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо з 
а их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели злик 
lestone unit="subSection" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Милова 
љи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, н 
ег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја ма 
мен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом 
 већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Ма 
да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште в 
} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S 
<pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} 
кати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних 
ml:id="SRP19002_C2"> <head>II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, ј 
ml:id="SRP19002_C10"> <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстив 
 морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за ч 
а и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад  
а их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то пит 
и си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам 
 су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети. 
 зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, 
ло на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума 
ј нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Пристајем, 
} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али  
Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти запо 
ц је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чи 
 иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чиј 
— добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба  
ри, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да пове 
а, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у  
 својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, так 
ећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> < 
ли и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одг 
ра.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој, болан 
p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, п 
аро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли 
 јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега. 
>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га у 
питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без др 
ро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми к 
пак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагд 
ом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будем 
ја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти 
.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, госп 
ије хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо,  
 <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и за 
 што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Пет 
 нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где  
ру.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, п 
их родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и до 
, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива 
морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потрес 
вои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p> <milestone unit="subSection" /> 
ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља. 
, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе н 
</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као с 
римо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још  
Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — руко 
ше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула,  
 и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити 
о ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па  
цепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајан 
кох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <p 
већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и гре 
а Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— 
свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправед 
ва је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је дод 
 тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас 
ла.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао  
кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник општин 
о Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то  
у Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овак 
— настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће н 
о хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу п 
 наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на в 
 чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуње 
 мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и п 
а смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и м 
а натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као д 
ам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро  
нђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И п 
ч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужнос 
<p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде на 
дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми треба 
 говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој ба 
верени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трсте 
ошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и пошто 
бо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и к 
е, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без  
зна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ  
у им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да л 
Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли с 
 адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p>  
 никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт при 
оговоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па су 
не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим поса 
ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.< 
алили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да  
и добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi 
, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми  
еднику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура,  
одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје  
у.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био око 
и знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{ 
.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живани 
словао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, д 
ени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће 
е?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ј 
емена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих  
сет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S 
ном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако 
ослушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај д 
и то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу н 
аро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Ск 
 Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Вели 
p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не 
рстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи 
еницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја 
ледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна 
 устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило не 
х сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је  
 трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао т 
то ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Мар 
су.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш  
ша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је 
: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам 
 на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних  
еба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у рас 
 девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој 
ру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је  
олини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се М 
 дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p 
а јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговц 
, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен  
ина робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом п 
"graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек пог 
и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука 
 што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаш 
тране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опр 
це и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облета 
 пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисл 
а му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p>  
овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико  
е растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јов 
во, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да м 
аш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да жив 
а, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, с 
 је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем ка 
и и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се  
ило 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњ 
мо два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра о 
ила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>При вече 
{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} 
е ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <m 
есна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста,  
говима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</ 
 Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Ма 
о минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин 
 <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да д 
p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његов 
Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло 
м, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је г 
ој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је  
он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она об 
казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби јо 
</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без 
ез игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>—  
 Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Ј 
ш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али  
ошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, 
се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по  
али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад не 
исли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да 
.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: < 
ако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У 
>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p>  
, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима. 
у, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap 
те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси 
х година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, ве 
и ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p 
ош и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда прис 
ек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али т 
ене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме  
па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомо 
 својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао сме 
{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељ 
ете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти 
ути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку д 
ешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и  
и га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај  
ако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не б 
те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, 
е Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Ј 
о ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен 
 не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, 
ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, 
ану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари. 
их баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— О 
је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму 
 зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> < 
 Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће з 
рпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може 
је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за 
и...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима 
ја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трг 
а нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединиц 
аби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је 
 кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако и 
ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А 
.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада 
 јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> 
е је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на 
ао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву д 
уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право 
 се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S 
ао и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удеш 
г твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> < 
 добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је  
овини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележ 
еских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p 
ни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" / 
е Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао д 
{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} З 
енули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Зак 
па је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање.... 
p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велик 
а ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нан 
о, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам с 
— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло чести 
а се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! в 
и рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића 
нимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право з 
ећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш 
ерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није  
 с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем поч 
таклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо н 
 истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испри 
ане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} Т 
едао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, 
лест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је  
.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавил 
 они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном  
насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зов 
ћних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За ч 
и: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за н 
и јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је б 
питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договори 
обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јо 
тев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због те 
, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је ми 
ољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна 
S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је т 
Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долаз 
 је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и г 
, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђ 
а прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с 
го да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се му 
е и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај 
<p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{ 
там нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана! 
ем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, д 
лу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу оти 
> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, д 
ра после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране поду 
азговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уз 
n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама прича 
 <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми 
а села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није  
и поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добр 
но, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — и 
јала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да 
ио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родите 
ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога,  
ио Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца поч 
ам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог ј 
..</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није мо 
ао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој с 
имо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p 
аће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и  
о било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је 
о казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} 
 виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намеш 
та, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, М 
а ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не пом 
убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и 
/p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих он 
генишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- < 
да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу уби 
ла и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не 
а пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њег 
е у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а 
стенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети  
ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутат 
носио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога 
н ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли там 
е ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот какви 
ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем нар 
ца, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</ 
димо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На усн 
а лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегав 
едно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да је гром у 
отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа 
траховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p 
јега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским ду 
ила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима п 
снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је 
о, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>—  
траховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, ал 
 томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо  
 изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко т 
шка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да 
 те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као  
а још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за наше 
ће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина  
шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним же 
ужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и 
>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти  
о, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој 
ски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске  
>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!< 
> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу  
јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... каза 
бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека,  
о буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Зак 
</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако  
тивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад с 
, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим ко 
иљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они при 
е Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У 
незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, ба 
сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право 
да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро 
шим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! 
д више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и  
 ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављ 
ле — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је пам 
и је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да н 
обар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па  
— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте 
— одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да неће 
 што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да 
ам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си стар 
 дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{ 
о. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ј 
ад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и т 
..{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу  
ајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> < 
} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њ 
 набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао чит 
 гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав 
емогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта 
из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и  
а не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не 
и не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.< 
; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда. 
 прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо 
ла добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на сил 
S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља,  
 су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па 
како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад 
/p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свог 
 мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с л 
, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој 
иш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо! 
 а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш гов 
p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја м 
елика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не 
треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја 
 узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ м 
Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво з 
ли вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да  
а ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају 
на млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, 
 Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим води 
 дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти има 
енут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје во 
бљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А з 
ако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опази 
у децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за 
казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто 
да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавил 
рехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета  
амо ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака  
опи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа  
 никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово  
ео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, т 
/p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти  
ра је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама,  
зише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p 
з припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Мари 
ко мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p 
 се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова 
добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.< 
кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме  
 Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу. 
<p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите р 
нђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> < 
е, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разгова 
овића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу р 
ане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследни 
{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се н 
ају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и  
S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје  
 то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако 
а их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као  
о среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно мож 
ане, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није има 
 речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве н 
очели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради. 
не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S}  
ар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S}  
 кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и  
не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави поста 
гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p 
а им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одр 
ући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор.. 
{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој,  
то, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одат 
, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што и 
ни Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone u 
ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.< 
 <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће 
 какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини бол 
p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а 
 па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам как 
 ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава 
даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— М 
 — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p 
нити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и 
аше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и м 
 треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је 
ристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то 
 А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси 
а Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како  
<p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p>  
с река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем  
тадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно,  
 треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице 
а га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само 
попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси мог 
оје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженим 
што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег 
и докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли  
ати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за 
ам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам т 
ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушат 
 То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и д 
ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море,  
е знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину д 
 сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш 
Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би 
А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! —  
кваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви че 
 куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, баб 
чи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио 
кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак 
>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p>  
p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашч 
 па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам  
слушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније  
ему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у 
авати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само д 
толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечат 
оодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уап 
их родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" 
 кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си л 
 товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском т 
чери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не  
ротив моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни лул 
ајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љуб 
него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крс 
а.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети ж 
хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не б 
је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, 
мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> 
аро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке не 
" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... 
 зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу! 
гом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли 
 ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си  
јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога дозна 
ати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар,  
p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а н 
собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе  
тишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке 
 кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоа 
редини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је но 
 нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа 
попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу  
м данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div 
екар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се о 
н, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је в 
>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти 
p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да  
рио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јов 
квога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> 
 се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто,  
, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити сре 
 зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене н 
и на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p 
 доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву п 
арац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она 
гом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и 
баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p 
сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш 
е добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га 
као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега с 
ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму 
ш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволе 
ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S 
је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да 
 кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Зна 
признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених мл 
ро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састаја 
мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово р 
 Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато 
 нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за д 
 пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко 
мати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорит 
се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рач 
али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама 
а сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, има 
промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазе 
ући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> < 
Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућ 
м на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Вид 
свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога оду 
ашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем 
 у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S 
, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</ 
ла замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу,  
обојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, др 
ће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чи 
ере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S}  
орија каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несаве 
месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који 
 суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Ма 
ише општинској власти.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше проб 
а шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник општински Петар, ве 
 <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему к 
ове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{ 
купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и о 
апоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томк 
 постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег 
уће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе 
о срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажа 
 пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Ж 
не?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да 
:id="SRP19002_C3"> <head>III.</head> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично 
l:id="SRP19002_C7"> <head>VII</head> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, у 
</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њ 
.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка  
је дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Мари 
оче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свет 
сти.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S 
 је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{ 
 за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неопи 
од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онак 
ко бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па з 
нао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, 
есет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</ 
ледник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се  
е, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi>< 
ке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је 
дић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе;  
ник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде  
рави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља! 
е, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивој 
ај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа б 
нског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана  
ли Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или н 
слим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p 
попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap un 
рам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни  
ба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам  
 тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би 
нда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја б 
 просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не диг 
 дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љут 
3" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх. 
ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>—  
аш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али  
 да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем 
ењем касације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
о?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="7 
ку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говори 
ead>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су  
 <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је  
 Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Га 
 не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што  
ду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p 
и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, г 
дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n=" 
из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и с 
 животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућни 
а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што 
среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како  
исао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао у 
ори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш,  
м се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би,  
Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.< 
стати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Н 
чи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећн 
и.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао н 
а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Ан 
је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Ж 
и за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Кр 
лободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> < 
ила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се  
ресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још  
м својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пре 
во, стрељају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нем 
школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала 
е, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је  
добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре  
 за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мо 
 нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је 
и тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да 
ест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љуба 
.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није ра 
оћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— 
Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страхови 
чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају 
сла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од  
ом трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кол 
p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечер 
а ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову 
 са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне 
ац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се  
еш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отрова 
 Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! —  
ао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дера 
а Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не тре 
 несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p> 
и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше 
кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно 
 Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и с 
о чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због ле 
човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са  
Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А б 
S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би ужив 
 Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја  
је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике  
своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родит 
Section" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје ку 
та свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, гос 
{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с  
моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та д 
Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу и 
<p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а  
свршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успрем 
/> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> < 
 и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па ни 
пио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава д 
е весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Са 
за?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, з 
ивана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мис 
 Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда  
Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на  
лним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и кој 
} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Зна 
да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чис 
жили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље про 
стина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако с 
у свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно врш 
га пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> 
ли, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињ 
 гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довел 
био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да  
с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хт 
хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њези 
у дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од  
окле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово ис 
бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити дру 
едала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на своји 
к.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој  
за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јов 
сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а те 
веном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените  
инути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка ст 
бравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину —  
спорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Мар 
ући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, п 
ти!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у  
да пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, 
носила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече ни 
м, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да 
га — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!.. 
е с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти  
one unit="subSection" /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је  
екомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћута 
иви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" / 
 занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле  
и пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би  
е црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста у 
осе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кука 
г је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја  
огинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Сва 
ога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се 
е смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и  
 здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> <milestone unit="subS 
/l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИ 
но и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ж 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>П. КАРА-РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ 
вен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпа 
 се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру 
е нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стр 
а пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених ос 
евојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегениса 
се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се пос 
— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, 
кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној  
 Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад ј 
ака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је плати 
и се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и  
ркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p>  
Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, 
>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати  
је милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако дана 
и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и нов 
раво имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мн 
— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јов 
знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатељ 
а крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи 
зда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежен 
ов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> 
ог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је 
Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изна 
ави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p 
а кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли. 
ромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо ва 
ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, весел 
е пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да п 
ива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, 
да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене нећ 
ки забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара  
ене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет  
дила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска  
 сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</ 
треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати к 
није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син им 
 ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S}  
а помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, 
{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим 
 је учила четири разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати  
Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо б 
у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћи 
вог.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао,  
ру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадб 
је ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је на 
о неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре по 
страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који,  
</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју дове 
јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што ви 
.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако 
оје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и  
ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла м 
и погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа до 
ш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n="28" />  
 на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато 
 Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни и 
 онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани 
и мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S}  
 како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загл 
а мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћ 
то је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у  
S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе заглед 
 данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати 
или; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да 
амести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа 
ала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду 
ару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мисл 
S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Ј 
ушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну с 
а насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би  
Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био  
, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хл 
 си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја с 
или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јо 
њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву пр 
ном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам 
следње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их  
 хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба д 
а сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, 
p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шт 
ви ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи  
 боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимај 
{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да с 
оје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што ок 
ванином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако 
ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио 
pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у 
 сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потра 
у, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" 
акве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се упл 
аморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајен 
— нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта 
сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој ку 
ам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја т 
овести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на 
ти кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} 
војим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{ 
ад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти н 
ош мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, 
 не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и 
 свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разгово 
Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранит 
вај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набе 
 иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 
ази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем  
 за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио нес 
у оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крст 
азао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад са 
ућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Бо 
је ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p>  
бо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мар 
залун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му 
аће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем,  
ткуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да  
биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти траж 
...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— 
> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поаси 
Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p 
аш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батин 
 будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под мо 
 си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас 
из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала 
ко је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, ил 
и велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и 
 <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до  
раву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вај 
 с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног  
љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p 
у у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вал 
и будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја 
енишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да н 
А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb  
аков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти онома 
м!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је рад 
о да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспрем 
 то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да  
ш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и п 
Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово 
орим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад н 
а добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да 
 Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кро 
ни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допа 
 сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку з 
 наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу п 
у једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; прим 
они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако д 
ку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p 
 си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро 
, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо 
 а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи  
њу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> < 
, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бег 
о, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{ 
— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној  
поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — реч 
како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је 
ш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма  
а.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Жив 
да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, сна 
.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити 
 поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене  
олу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, в 
имам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за 
о, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја са 
ље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да  
о?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с 
 да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ј 
p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То 
бе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати. 
 дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти  
а, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли 
ину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта вели 
ко се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место 
>— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија 
ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим: 
ремена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље 
оју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!< 
..</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи  
и дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, 
 Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и бе 
у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом д 
 мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара  
 г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поште 
Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>М 
, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно  
ечи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, к 
.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не р 
јању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у  
а се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала 
p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с то 
ените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љу 
! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ м 
ковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну и 
м Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда ап 
 /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венча 
мо се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... 
 девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и 
 како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља —  
уди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се  
е готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div> </back> </text> </TEI> 
 спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су др 
те да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше дец 
то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из ко 
ва и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а уда 
ори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја г 
лога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилик 
крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај го 
S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> 
S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму,  
воме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота м 
онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тог 
е Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њо 
— наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је м 
верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви ро 
<p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, ис 
ру, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пр 
p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крст 
ка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба 
и и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p> 
.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је 
па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— 
бра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој  
е и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он 
обро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И  
S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш чове 
ожеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том г 
ишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, 
 ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се доп 
 <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{ 
ужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја  
раво да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто р 
лавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада н 
 чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> < 
што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или з 
ће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад в 
аметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што јед 
Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, чест 
шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, 
да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S 
а њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, п 
ј кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво р 
арати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јо 
 паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметн 
>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему од 
стајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да остане 
м да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја приста 
вагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас с 
ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако жен 
 уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S 
 што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Беген 
м да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap unit=" 
ећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта ст 
> <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ кола 
ни с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису 
рзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог  
о да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је  
Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да 
>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји посла 
ашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстив 
Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још  
 и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S 
оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са с 
ао и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право ј 
а да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чуди 
на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и 
бав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си 
<p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <mi 
а у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље 
им се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог д 
и.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведоч 
а Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз 
ућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па сп 
би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разор 
t="graphic" /> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благ 
мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, д 
раго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:< 
рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — 
 чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Ма 
 прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је бл 
од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, 
е, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свад 
и шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан 
лесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срц 
сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре д 
 и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>—  
е да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</ 
што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштени 
 чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед 
> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што  
 То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у раз 
јицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу  
орате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одгов 
ској власти.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио вриса 
рчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни 
Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{ 
оја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчас 
 основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Исле 
ни убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер с 
о је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>М 
ова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они  
а, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо ис 
 ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да са 
о мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> < 
ених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину л 
ра и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, 
д ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега м 
неше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p> 
те.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, 
сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја  
се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главно 
а.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с 
колико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили  
авно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом 
 љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</hi> </p> </div> <pb n="5" /> <div type="chapter 
како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, 
ановића, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубав 
ије шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јаков 
лаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, 
<p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да пор 
уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ћ 
очешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек 
 запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли рум 
S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћ 
 узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво прис 
 љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газд 
власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одг 
и, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте 
ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су ст 
 <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су:  
то говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог,  
оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге вољ 
 да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдуб 
а.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да 
ма обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} 
а је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љуба 
овог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла 
очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хо 
а Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала 
кав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</ 
.!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима ос 
ише о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам,  
ије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, не 
 преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скид 
d> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је 
сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се  
ења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} То 
 ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S 
еђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог,  
 су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешил 
— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија 
му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забре 
е ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта д 
рше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у п 
 казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти за 
рца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отв 
р као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јо 
p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да т 
тивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p 
 лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које 
— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> 
ице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су  
онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако гро 
} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахран 
S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлиј 
ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали 
да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те д 
 невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су наг 
 бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> < 
њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јов 
и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам до 
то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја,  
p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Мар 
stone unit="subSection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Пе 
{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју 
 се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и  
, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није на 
пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока за 
пио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу дон 
 шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две 
и чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изглед 
ких дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{ 
им за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што 
рим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због о 
лаву њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго 
 n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза 
једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где 
пада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> < 
 дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан 
а је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој уб 
, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је тв 
а је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак  
је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и с н 
а вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му  
estone unit="subSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p> 
 је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} Н 
. 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову. 
S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се с 
ас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече  
, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу  
и.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрав 
једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави,  
ст једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља 
месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како 
вару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек  
Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не б 
привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дет 
но из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свег 
ра, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — од 
тета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Прокл 
но и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега од 
ј домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страхов 
дног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромаша 
е прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрв 
} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени гла 
ва.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чин 
е весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала стра 
вде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Е 
>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јаков 
 <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" />  
 углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све  
дељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јак 
{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињ 
 јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје веч 
нову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако стра 
 Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико 
 ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А  
и на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> < 
Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја,  
та, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он б 
 душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Гов 
сла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути з 
— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на к 
јући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је 
 ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> 
кана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде на 
p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Жи 
и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мил 
словио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да ра 
ато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се ку 
како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> 
и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешава 
ак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала к 
 пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Н 
.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао  
:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз 
ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова 
р. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и 
 каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и н 
октором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао б 
о.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веров 
свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дет 
 боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала  
т са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.< 
p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који ј 
еш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се т 
емили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би т 
више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше са 
е може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родите 
ма имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p> 
вар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколик 
ром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и  
ије ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к н 
ом стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је  
 и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под  
ашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти г 
 иследне власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о вл 
рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чу 
лушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћ 
а мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце па 
лежи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} З 
о не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер б 
ћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отиде 
/p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте засл 
ли па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од  
p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте  
иста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опан 
 На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши д 
 голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гу 
осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те ј 
ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересу 
а не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и 
аћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као 
ам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те  
алеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиг 
аљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не 
ође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усниц 
волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узал 
доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита м 
ване, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему  
м срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако. 
 помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова 
 Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта 
га поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавит 
, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била вели 
ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило уп 
а, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, ка 
ад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: т 
 употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти им 
{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под  
убор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крс 
>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежи 
ено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја  
стивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу,  
Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit="subSection" /> 
у.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се 
сте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Дими 
о, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живан 
вао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — ре 
 Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово 
коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никад 
о жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих  
у, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због с 
ра поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П 
чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колик 
за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и прос 
Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Ис 
аредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} 
и, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим об 
зивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, за 
} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима дон 
опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здр 
 у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поваро 
 је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то до 
 и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на ист 
Section" /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цвет 
имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и има 
о ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде  
вљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете 
 свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствари з 
почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново 
је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у соб 
 младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се 
и и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам  
аклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини п 
 ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи,  
.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси  
 ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си  
че договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> < 
е, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели  
за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута 
е дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена  
овом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја  
препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p 
зме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини  
pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он  
</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим  
већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема ви 
S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два  
ја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> < 
раће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу. 
евојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па к 
а се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> 
аро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима 
 Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје о 
ћом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом п 
вор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milest 
>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ств 
Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку тол 
и... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим то 
војев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу  
д онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго у 
оје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру,  
у њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и ка 
 знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p 
 својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао ж 
вне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и ос 
и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла 
да.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме  
hi> --> <pb n="49" /> <p>— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао 
>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њ 
ара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Ал 
 на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од жив 
а.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — 
 себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити про 
 је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивој 
и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ 
.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} 
м допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге д 
едњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 
Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њ 
ло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрве 
у око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне  
 А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како 
, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са сво 
а је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све 
а ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је н 
етар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне 
ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила  
бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изгледало, па 
сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу  
89" /> После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и  
{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда 
вали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи. 
S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути 
 ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, ка 
ћеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас,  
ова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па ба 
и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну п 
 кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност 
{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја 
 и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— 
Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додад 
 а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није р 
има бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне  
луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог г 
уго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако 
тања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад 
ко то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин 
питне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше г 
е, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова М 
иту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p 
, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младен 
асе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чи 
ју драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</ 
регли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле глед 
капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и чест 
стивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да 
 су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима  
<p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа б 
руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и  
— господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div type="cha 
>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p>  
ете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада  
и велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање сва 
 разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Милованов 
ово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је ист 
уних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству тр 
евска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p> 
ћ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина сам 
т.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим,  
 те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније к 
е оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мисли 
ити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести  
о ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, пре 
ов и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и те 
а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S}  
очно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Жи 
јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину буде 
оворим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— 
ој кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бо 
у Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и  
оју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту м 
моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{ 
огу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако 
 не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље мо 
Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхта 
ше од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро  
 /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан мома 
> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко не 
жу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш  
да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар т 
ира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза своји 
јем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се б 
и с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође 
е сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, к 
и Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крст 
алеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, 
у лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рек 
о с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га 
ивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису м 
 Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и 
о на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.< 
в поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш т 
а, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и н 
тегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у  
али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепо 
ЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђ 
p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из  
ем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчи 
ола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је тв 
 Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иико 
ове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То 
што и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имам 
e="notes"> <note xml:id="SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“< 
ок је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, ка 
е газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер г 
о после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002_ 
ао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми б 
</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Пита 
, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је он 
 Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице 
 као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у в 
вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси  
p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа и 
!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</ 
S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здр 
рских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд 
да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> < 
че: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ 
нђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и  
 газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом  
и — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На в 
 и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече 
или.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је  
исам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мар 
и захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но до 
овоме устројише записник. <pb n="89" /> После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За 
произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је 
 на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова 
а му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да  
их родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, 
Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је  
воја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, пош 
ног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p>  
ne unit="subSection" /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улиц 
 и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана  
договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после  
ај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били 
добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси 
, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, 
да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</ 
а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што 
удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да  
ла Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, 
а и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер н 
кав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме 
 нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Ж 
на глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијено 
 Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> 
е, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Т 
на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>После извесног времена, иследна власт је ово дело ислед 
 на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{ 
ебан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила пром 
 на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка једних несрећних  
 испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Послед 
рећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа 
е несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изгледало, па је кријући 
м мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p 
 жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пош 
ниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n="82" 
јпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хтео 
 су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија 
 отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у а 
што је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје 
да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, к 
а мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а о 
че:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога он 
а се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам с 
они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и 
свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан прода 
/p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, к 
!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> 
p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p 
а — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... за 
ем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да сл 
ли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је р 
акова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S 
ела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад с 
о не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p 
.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При по 
еру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није ша 
баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било о 
иге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом 
с зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио  
е не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима 
 да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања. 
 изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. поп 
А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако  
 <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете 
м кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.< 
"78" /> <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у  
еде се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S 
ио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и 
ромена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све  
 сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Беог 
г догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p 
грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с у 
да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио 
 брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка једних несрећних родитеља, који су, из проклет 
аше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан. 
шка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, и 
мо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb  
цом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обав 
ура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не  
има.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети,  
и, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше  
 волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину К 
и главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог 
"79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сеч 
кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога 
ја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву запове 
сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, 
да и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочека 
ислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — па 
едај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешт 
таријега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div 
имо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми 
ас био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђ 
<p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам 
ли, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели кле 
 паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми  
сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не дад 
 <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу 
 више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се по 
p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће  
ој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то шт 
у од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка... 
си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, 
богом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди па 
га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодн 
ро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не б 
ју сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан. 
е, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплаши 
сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="chapter" xml 
х ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорит 
и, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p 
е и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Д 
а двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мар 
ристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p>  
е све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловано 
е грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка 
мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Ни 
м изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућ 
ад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракља 
сло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто  
говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење 
tone unit="subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и  
а још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим ко 
, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на За 
 вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} 
Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено  
 пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли  
а, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се над 
по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Жи 
вери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти 
е воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јов 
клада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита  
е послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све на 
 поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ип 
е вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то 
аницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осв 
имо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је  
у сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим  
да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и  
амо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> < 
кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од 
нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми мог 
ву сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и пош 
} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, а 
олим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом 
 с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће,  
/p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми 
адиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у 
ш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин 
времовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, 
 треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе м 
 тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p 
Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш д 
шу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али  
бодно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало 
 нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, с 
иване, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а 
p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка. 
ће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавош 
е по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су мн 
ћ.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове  
а жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да  
Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један 
 Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа 
а.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то 
8 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} 
ва је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од он 
стионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уред 
шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на  
 Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отиш 
 али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби 
 порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђ 
.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нар 
су свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, ко 
петан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате  
 они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, зап 
ер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да л 
д литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и  
овати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам м 
ите и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како 
е тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш ј 
 ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам ду 
ој љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако го 
 Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не 
 је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се 
 очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића 
"19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер м 
мају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом д 
 га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <milestone u 
p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— К 
р хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад так 
 или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и 
сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а М 
{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио оног 
че Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио,  
?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да  
} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре во 
ш горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p 
жеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас! 
 — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и 
мемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљн 
несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> < 
ре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај шт 
наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од  
 да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице у 
је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у том 
е опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S}  
, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другом 
 Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што с 
 школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам  
зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни  
 моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како  
знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си 
 а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд т 
 и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако 
прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и такво 
и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, о 
 се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова —  
а нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећ 
е загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и са 
>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству 
а да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу 
 бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом сво 
, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се  
 И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си м 
богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и ис 
исао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим за 
on" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S 
 години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу д 
02_C3"> <head>III.</head> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала ра 
вановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека д 
ојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш  
 <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућ 
кова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољн 
бију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ј 
ром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна 
 попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <milestone uni 
ог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, 
сио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за 
 оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлук 
ржим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их си 
чине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар н 
јачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће  
. једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се 
к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је  
е је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.< 
рећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, 
стенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кири 
{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш 
а ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испослова 
ли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на  
 налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер 
нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S}  
ађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек пос 
 иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на  
а снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одгов 
<p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, т 
....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гл 
ебе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које 
з ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по  
лом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем  
— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је 
бре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу уда 
 хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати 
у.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо 
ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момц 
д Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара  
еба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Са 
м, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је,  
 те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и  
ротиву твоје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убија 
<milestone unit="subSection" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сат 
ро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p> 
ад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и  
ки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја  
и овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала д 
на секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да 
вако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чека 
лада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде 
l:id="SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div> </bac 
 ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка 
ши кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и 
 је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се  
абреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти,  
исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник про 
ава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> <milestone unit="subSecti 
а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а 
ж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог 
и.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је  
 родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је 
ити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и 
ро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Ни 
/p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крсто 
бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, д 
 голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем 
 он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој ј 
ом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 
>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</ 
е платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом 
 ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим 
ачин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> 
пречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" / 
под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, 
омшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што  
ојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И о 
 одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега 
ћи.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручј 
<hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone 
њу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом св 
у о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано,  
г признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све тро 
уда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио п 
Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелац 
 њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш 
стину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио. 
да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а  
То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то каз 
зми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно врш 
и ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учин 
 Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране  
е стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико н 
 своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, 
о страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сирома 
дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква  
постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследн 
 тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p 
 ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва зн 
изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, 
е с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурил 
, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, ка 
кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кућ 
капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече П 
— јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба д 
 вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се ниј 
е био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у о 
 — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p 
н и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <milestone unit="subSection"  
 то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје  
деш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се  
ао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дет 
нђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој паме 
ван са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Мариц 
моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!< 
ико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и уч 
че попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> < 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио  
Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, 
ивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пож 
е ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без 
је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаж 
ар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима 
чита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигош 
ма ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривље 
ота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, 
 он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Ма 
аму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву теко 
едало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта  
овини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече  
 муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како д 
ледне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, по 
, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинил 
ао што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да з 
х доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Б 
дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни  
баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад из 
јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам ј 
ну; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> --><pb n="81" /> овај страхови 
пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено д 
Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви 
љ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</ 
ћа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријате 
p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ 
јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том с 
оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам,  
 младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то 
вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстиво 
ко је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p>  
те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице? 
 један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.< 
 Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p 
мљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чис 
 сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за ст 
<p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target="#SRP1900 
 Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти д 
ка Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добр 
ити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крст 
ла достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала с 
би Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то 
 такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина  
а.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу  
о не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја п 
, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не теб 
а.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Ја 
да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S}  
ути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А пос 
али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син т 
вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} 
твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног  
ђе за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ј 
 подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живо 
дао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог у 
тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у дру 
, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи 
 имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету н 
ћни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да ј 
ожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан би 
ријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом. 
 јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти 
 не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној ма 
енцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловано 
е доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од највећих др 
S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и 
је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара  
сли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по бо 
 држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме к 
и на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен. 
е деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је после 
нђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више де 
д! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да ве 
е потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сва 
 се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да т 
 је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове пр 
ас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... 
 и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искре 
и.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани каза 
 и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а т 
оворите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо 
живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде она 
ица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до 
а их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја 
 твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траж 
воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо 
 полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти  
 и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго к 
 бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} О 
ће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову п 
срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер  
нидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећ 
</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, ка 
тао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Жива 
да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> < 
ро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не в 
о се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане —  
ребало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану ре 
} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се о 
Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га  
војима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.< 
јем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу не 
и, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Гов 
Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко  
га сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зет 
ко, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него... зна 
није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо 
удим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p 
о у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Ма 
ном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га,  
 ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би од 
ан њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питат 
, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају неш 
премна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка 
 <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло 
ц-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура ре 
 и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се  
 не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испит 
p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што  
ра рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти 
 вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.< 
 Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена при 
 <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> 
="subSection" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је  
о сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја  
/p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити  
ст да све четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога ка 
 био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега 
о јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се  
е лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се  
етар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се 
ом, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> 
ишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да 
ашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао 
 и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило. 
тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много д 
.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара  
што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S}  
акова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да  
о, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" />  
 Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни 
 А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да ј 
као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који с 
ла велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци р 
лашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да уби 
ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине зл 
Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и М 
усти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, А 
о не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве  
о срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p 
ке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозо 
ер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она  
прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! н 
<gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ 
, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да  
ка ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваш 
 једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венча 
 разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што 
p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли 
ље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спази 
ије милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајал 
де спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са своји 
цније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>—  
исак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цел 
и у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. —  
легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вече 
 споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно,  
да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да 
а узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, с 
а сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим  
 каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да  
опала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар 
нако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти 
у ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, 
рује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да 
ла и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино располож 
ео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар  
ошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, ал 
 је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живан 
 је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нем 
онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а  
ола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуња 
нда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна муж 
своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ев 
оворио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, 
енце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и трг 
 опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан  
 комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овом 
ером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрв 
лог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, к 
и — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљев 
31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још к 
Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добр 
нђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећа 
ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим т 
њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је ј 
заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, о 
 Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?! 
 сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да споп 
 сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, што ми св 
е опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти  
 преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Е 
<p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се ја 
саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи ка 
еља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега  
9002_C8"> <head>VIII.</head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине,  
недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у  
евина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, б 
/> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине кум 
, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се  
19002_C9"> <head>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разл 
м порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог в 
 висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На н 
> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господи 
ове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пр 
 грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осве 
ашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p> 
 Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, пр 
 ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њ 
 казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао.... 
2" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе з 
ана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S}  
 Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао по 
а никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив н 
усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били зна 
у доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, мор 
иком, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изост 
уку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њ 
стио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст ниј 
кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срц 
це.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> 
прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних злат 
 луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у  
и, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p 
матрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па  
још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p>  
кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце. 
 што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући ра 
ивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стар 
ла сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било,  
, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћем 
јали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S 
еца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву 
ности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју де 
ивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја воли 
?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да ј 
е!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У недељу, п 
ља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини  
 позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хт 
..</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се 
 намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и н 
родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тре 
о војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које  
а?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не зн 
а по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и 
орали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом  
већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио св 
њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за м 
ва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је 
 било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих мо 
с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажи 
јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дре 
 несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања од 
овом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у н 
ј дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин 
воју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се  
жња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, 
{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не  
пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврд 
.</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, ка 
 Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пош 
и је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти р 
ада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 
 ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 
рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њег 
ој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако  
имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...! 
ећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — 
е с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако как 
ечи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....< 
састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и саст 
 да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних ро 
 донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу 
 срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</hi> </p> </div> <pb n="5" 
 да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с  
ваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасул 
шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи:  
више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља,  
о своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капе 
3" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опри 
ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамо 
нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу,  
мо за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац о 
и!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти  
ена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карак 
а ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтел 
из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми 
акљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, ја 
ом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што 
p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си  
же, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А заш 
је ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао  
те, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је  
е, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ет 
а Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на За 
а.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да  
ужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} 
исао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лута 
ра била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није м 
/p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и 
те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се  
 чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова див 
и ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код дру 
 учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих  
н са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога н 
 рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— 
омка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово ниј 
снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја ба 
м готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је  
е ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме 
ако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у так 
ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и в 
првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима н 
и ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као шт 
— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро 
и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти 
е она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на о 
знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незакон 
 суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда прем 
овао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљив 
1" /> <div type="titlepage"> <p>П. КАРА-РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБ 
те ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпо 
 што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ј 
Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу 
а да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара би 
и на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свад 
</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар  
 Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У им 
у разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p 
 пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву г 
те сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си мо 
>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погл 
, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се 
езумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели 
ој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>—  
да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после св 
јка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страхови 
бљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одм 
p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац ни 
аше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш н 
Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову ни 
ена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем 
ше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не н 
а донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85"  
неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да  
е на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... а 
аједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би 
 Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволе 
је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивос 
це жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Моли 
 је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов  
м дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њез 
динице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде о 
луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По цел 
p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, 
иве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми ова 
ила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с ко 
има на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у с 
и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, место  
и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесам 
 и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на г 
Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и д 
, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни ду 
у могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због че 
а будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо  
покуповао у београдским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> 
.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — 
 би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гл 
 помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, 
ли, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па  
</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на с 
ешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>Посл 
>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми  
а ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добр 
</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у  
Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разу 
 Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са 
 Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем д 
и дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>М 
 женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p 
 <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу 
в-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње посл 
ије надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} 
азда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трго 
т сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежа 
о је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} 
у апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судск 
 дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S 
ној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разгова 
асположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је  
ила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата изглед 
о муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи 
ш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p>  
воје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђ 
ру.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца 
ечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и А 
есела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је д 
вцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћ 
p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с н 
у Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера покв 
каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p>  
.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, 
 се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</ 
почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине  
ма не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и о 
> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми 
ољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у ру 
pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посав 
 је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није пам 
ра — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.< 
 истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се 
једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у к 
 <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> 
би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстив 
и, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни 
о друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, М 
але, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, какв 
лиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љ 
јој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S 
 одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n= 
да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја  
е шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— 
истао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда 
с од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... р 
истао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, ка 
и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку оду 
 мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидб 
 Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам г 
те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек 
о што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Тр 
ече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, 
лушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не 
ами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> < 
е лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да с 
елим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игд 
це?!</p> <pb n="32" /> <p>— Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} 
ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз 
Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. по 
Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што  
ли овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно  
право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то 
!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <milestone unit="subSection" /> 
војка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, ко 
 ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ 
га села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, кој 
сити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, 
ка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада 
ор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе  
 је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш 
 и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а ваш 
ивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и пл 
у и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стек 
 као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, 
о ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових  
ико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог,  
тивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну глав 
S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— М 
ије никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волел 
омашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колим 
да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била  
амнаестој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на  
 погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворе 
 другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прв 
 учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ 
<p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{ 
баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе 
ле одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!< 
>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" />  
бе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер 
знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у  
 мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.< 
зати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да траж 
>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте наг 
и.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају  
а сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како 
погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и н 
у опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је ч 
..{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и  
де... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми 
p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</ 
у је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</ 
<hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дроби 
Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помис 
 рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А тво 
 ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, 
ити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене ник 
— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти с 
.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.< 
..</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да 
верили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</ 
 ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: 
м је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас 
и си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју к 
а.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, 
ице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио 
акове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја н 
 рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак 
воја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече 
еговима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> < 
ице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристај 
</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, в 
 али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена 
ване, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад 
> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви ст 
омка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало  
љала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> 
 <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веом 
p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим 
 <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана  
д глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти зна 
у двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју нар 
воје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не мож 
вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p>  
ор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче гов 
же добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удај 
нога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, з 
нали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви  
 причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао 
/p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p 
во, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ће 
ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слуша 
о да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш,  
омак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице?!</p> <pb n="32 
 смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га 
омка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} 
овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То  
 доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, ко 
несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у жи 
/p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али  
.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти 
уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристал 
 као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— 
 — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При по 
рстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, т 
а буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се руков 
љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Ј 
а ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом 
вде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће —  
 баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете је 
 Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па 
Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дај 
ка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, к 
 <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих т 
ма, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмов 
еним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му с 
ла.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећ 
о.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да с 
у никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро 
S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо 
оп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <p 
тар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било 
стивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! п 
 и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош 
аћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то бр 
Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена 
ло.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снужд 
 другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах 
а у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дет 
атио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему буде 
 двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали 
 Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утвр 
тинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, он 
 посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућућ 
 с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, ј 
заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и ову двоји 
лим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и н 
учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће 
ше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p 
<p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је 
r" xml:id="SRP19002_C0"> <head>НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашо 
02_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div> </back> </text> < 
љених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог суда остала у сна 
рилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како д 
 милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено про 
и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао св 
имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.< 
n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови з 
тна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> <p>1896 године</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p>  
 -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али  
на само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, баб 
 младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам д 
е да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све шт 
 по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и 
јим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију 
ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Н 
а, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ј 
ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мал 
и исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Проми 
ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А 
се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја 
е, несавесног поступка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим 
и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p 
на здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту  
 то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мари ј 
а га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прв 
, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему  
о кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да 
а крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти 
аро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у ис 
сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога 
увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <mile 
убљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си м 
ако им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихо 
е казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним ро 
утила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си 
 о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p 
свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и ње 
је, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао  
лаве удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах о 
да!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учи 
 Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више ст 
а његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у  
да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њ 
ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они н 
родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим  
у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени  
добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред ње 
е, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала,  
хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужнос 
сим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> 
и, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — реч 
а ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али  
и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине вољ 
ограду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само 
да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су 
 чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с други 
о доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задеси 
то се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оно 
и онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{ 
Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост  
вановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p> 
4" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.< 
 састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Саст 
новића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђа 
кав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и п 
нине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S 
а ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што  
у се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог 
лите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцим 
који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да  
је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код  
дети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Нем 
 и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје д 
би Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p>  
могао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча 
је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</ 
ти, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone uni 
 врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче  
 пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није било, кога  
укњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зва 
</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} П 
 који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како  
— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивој 
 још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му о 
</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си т 
 метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо п 
а, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове как 
оказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никакв 
<hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и ра 
истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро 
 вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52 
 чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан 
 мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и рум 
зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична  
стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, 
{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком 
да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и про 
 велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер б 
ао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> 
ни су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи  
хова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му в 
треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живан 
ма, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани ферме 
имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се боја 
бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ниш 
ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене,  
таде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Проти 
а ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били,  
и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио,  
а, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи. 
а мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође 
} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољн 
ти онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти  
бро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас моли 
етиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, баб 
шаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и буј 
тивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече  
д јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> < 
и дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јов 
 <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је  
 с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте 
би се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, 
, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Са 
етар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S 
емој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена 
нда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна закл 
љи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе  
 и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S 
а Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих 
..</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p 
ч.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забра 
тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао 
атри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков,  
ов је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Жи 
е.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло ј 
 <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим из 
> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана н 
е мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како 
тао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и к 
стало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је 
, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је К 
енице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> 
ару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p> 
 бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли 
да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ни 
о, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone unit="s 
 упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Нем 
 Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због сти 
а дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и до 
одитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије 
је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да ј 
рад до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Жив 
женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живан 
 свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она с 
оја га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући  
<p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад  
злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радил 
и паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би м 
а, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, 
дати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клет 
 <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе 
, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више зб 
а рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али 
 узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје 
а.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те 
 обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се 
ћ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро 
ком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством 
о њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> 
м пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади д 
 па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и  
, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је 
у, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам 
та.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увер 
е ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар сврше 
ма да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговор 
кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с вели 
>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби 
 виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p 
p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога за 
ену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са уза 
у.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму но 
лицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућам 
 Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао 
 од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго 
 бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S 
о, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо  
ио привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казн 
било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али 
е имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја једини 
а изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савес 
ко исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— 
и, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се 
смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога неш 
а.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме за 
у везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведо 
 снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, д 
азити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крст 
па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро 
ојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброт 
ла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали  
> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити  
 ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, мо 
велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за ме 
/p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} 
 да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не 
јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.< 
, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</ 
 али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по ј 
 да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p 
говори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном ме 
а те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type=" 
 кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више  
 на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Мар 
вом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без 
испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ М 
казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S 
ни, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и 
е дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n 
head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> < 
овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа 
у, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо 
девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био 
 <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник.  
д на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p>  
уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, ка 
ам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} 
, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми  
ена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети 
ећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља 
 порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али как 
 у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толико 
 газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више 
есрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb 
ас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран 
имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е б 
вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, н 
ву Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па 
ву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је с 
говарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најне 
а би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и  
о не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави пос 
у није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и  
иванова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра ј 
Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвим 
>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати 
ају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> 
 мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно бр 
ога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и  
у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: 
 мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страх 
ротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} А 
стивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договара 
нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро  
то сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја 
и ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загл 
 је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима с 
адалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> <p>1896 године</p> <p 
 војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао  
p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу поме 
Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се 
све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml 
је хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер  
стрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нем 
ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом 
у троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим 
а свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком ст 
остарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и с 
очина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> - 
те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него 
/> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али 
бом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо  
ила! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{ 
о поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда 
ст.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељ 
на Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све у 
илиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после  
бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући.... 
т.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да 
</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете  
једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти  
— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси 
вем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде пр 
n" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у много 
отом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при п 
имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати 
, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао,  
га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а  
ао ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послу 
002_C5"> <head>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита с 
ари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да  
!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и  
оје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је и 
ећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p> 
 чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао ч 
 знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то  
 чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— 
еби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо она 
p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашар 
, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја с 
ипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима  
 расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка  
</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе. 
S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се гр 
иш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то пр 
ер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div>  
 и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, ко 
о огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на 
оворим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћ 
авно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко 
да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, н 
аље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја 
ју и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да 
 година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба 
имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не ка 
 не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили 
 окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборав 
а је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ћ 
ко, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у буду 
ли сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађ 
у, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од  
е.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, тр 
> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце 
и јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растур 
исла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чис 
и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не б 
 ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и 
и...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољуба 
ећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо,  
едај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро. 
 Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone uni 
 мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да 
а и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене сас 
можемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удеше 
о рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога ког 
еља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не п 
азговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обр 
ј срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била  
е.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, 
} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на 
 и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице 
— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више  
на од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ ожен 
, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш 
ам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си  
жили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од  
е потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у зл 
ити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну 
Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је в 
{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p>  
 љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам 
 сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002_C3 
 нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте,  
то пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закука 
ња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Мило 
ем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, с 
несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с они 
лажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба на 
ебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до  
а чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то ни 
 <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем 
от не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас 
 <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, 
 већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p 
сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!.. 
ла, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, 
и онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправ 
} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једн 
— рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из 
дино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој до 
еш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и 
у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер га н 
ко неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш 
срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих би 
мој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио  
и главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако 
па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div>  
рости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</ 
 Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела  
ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Мл 
ом лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" / 
олако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је т 
, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила 
 како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом  
<p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем 
 вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добије 
велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом 
сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свог 
 <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у шко 
га?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p 
м заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш 
, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} 
с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> 
у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да  
ика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за ко 
, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она ме 
дби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злоч 
ледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало ч 
м.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кће 
 је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи  
ква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Милованови 
ије тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} На 
 Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и  
тину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом 
ро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си поч 
онашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не мо 
оће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он ме 
ли жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по  
јамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање,  
Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војс 
а убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како 
да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добр 
тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрс 
ући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто  
ји су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну  
свим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима 
кве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У 
ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар,  
и ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трс 
 дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних  
е — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако  
ини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од  
ри ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да 
ајслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да 
 шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог не 
и откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то 
ш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био ср 
иванова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Ист 
ажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам  
и како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али 
 Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја 
ретио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он х 
 не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — реч 
ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој 
ећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш пра 
 своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје не 
је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— 
рића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p 
кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му мага 
<p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом жен 
дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће зај 
ерили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заве 
рас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама,  
било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Ма 
вога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хо 
 би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се завер 
ни?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, 
 тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како 
с и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву  
о у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и  
о мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, 
ва.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим,  
аштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, 
д нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућн 
а урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад д 
ац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је 
исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с 
ро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога да 
на кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и б 
никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако не 
се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! 
 му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час  
ти.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су по 
оворити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам х 
 слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно,  
ао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна ку 
и да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с м 
да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добр 
је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p 
</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам 
у, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро 
 Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам ва 
 што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и  
лико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја зн 
 куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем воле 
.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би м 
ер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим з 
и.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на 
 телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујд 
ку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих да 
овека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово,  
о да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да  
ницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта  
 књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам  
е давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навр 
да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој ку 
 Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да 
је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали 
колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш го 
> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромаш 
такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учи 
 вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не мо 
м мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за  
 тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{ 
и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="sub 
черати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих ба 
о ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина,  
е.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас  
зне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим они 
— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са сво 
с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ва 
ге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> 
 повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни б 
и, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп м 
p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p>  
 зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вред 
ш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми 
ођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелен 
ла да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није ника 
 изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све 
ажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани 
Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све во 
 и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <p 
и брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила  
ад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао,  
<p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али ба 
м срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потп 
изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара п 
и су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; он 
абрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога 
 њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао д 
е.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за ч 
авали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за  
ље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивој 
о богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јов 
осна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>М 
>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>По 
S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div typ 
овом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га ј 
ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо. 
Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га 
и то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би 
 се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Н 
отив реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да 
и слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="graphic" /> < 
равање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бит 
 Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без теб 
 тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твој 
="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој в 
ви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер са 
претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ни 
ти.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћ 
 Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо 
 у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га за 
е другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао 
ма целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p 
еоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти  
п младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више шк 
лим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и тргова 
генисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад  
инила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није 
ла, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што ј 
р немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— 
>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они 
раво да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањ 
јој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које  
бе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну  
овања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет,  
да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид,  
ра је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <milestone unit="su 
ово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимат 
њем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> < 
ива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада в 
а данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произ 
 као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним  
ас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђ 
 Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли т 
.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и д 
 једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим. 
ља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>пр 
</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у сел 
овановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.< 
м ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, т 
 само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} З 
е усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја 
} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени безду 
, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су 
га ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> 
ш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... 
о питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно  
мку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећ 
 капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да с 
која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те заглед 
кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени ј 
а Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 
у је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је  
д остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје т 
а мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили 
састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у ку 
грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали са 
>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као  
вина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно  
е могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам в 
е заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже д 
 га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше 
т мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како 
у на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S}  
и ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога 
 /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Милова 
м договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је  
и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дош 
 сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита саслуша 
а Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ст 
у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Ј 
 саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах пр 
и у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је  
ли су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с 
 казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јел 
им да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S 
} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опе 
ном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S 
не:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање М 
ас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна 
 опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је к 
творо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и с 
 задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мис 
истати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прек 
би, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, која  
и, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин поп 
 не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакал 
ка буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као  
Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. по 
тар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што н 
p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да  
 под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе 
дба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленаш 
 и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Ча 
и је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више в 
 од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, по 
.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S}  
{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој 
ковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивоје 
ле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти  
овориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувиш 
и гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.< 
{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче по 
еца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се 
ина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... та 
ужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p 
 недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.< 
ла, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина  
ише, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривиц 
недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из 
ml:id="SRP19002_C9"> <head>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина;  
 што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељим 
/head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенц 
ј начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Пис 
ection" /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће 
Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} 
у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес 
> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на 
том разликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни,  
озденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина  
омка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и  
 јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом  
 нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо,  
> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> 
 учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="chapter" 
дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дуж 
а, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она  
та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара не 
нашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећ 
е, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S}  
в.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ М 
ину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој  
м:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је 
 по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, 
 из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа 
д десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На  
 кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, 
екли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S 
ијатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као  
је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи ова 
лики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мар 
а — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети 
е отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; 
"SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div> </back> </ 
 ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p 
у истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ј 
 с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У к 
тро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, 
будио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад 
осле кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Ка 
било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва д 
о устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да  
а ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти  
 блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p> 
аза пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>К 
, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi 
 Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног да 
су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени 
и, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се н 
икада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „г 
кућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совр 
</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — г 
 сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква  
 страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} 
дост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јо 
бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, 
крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послуш 
аве и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само  
м сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само и 
о имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и н 
> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сада п 
ем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, к 
/p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> обори 
ва.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он в 
“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам 
ојом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и  
аша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се  
и радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} К 
 грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад 
p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста б 
огом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n=" 
и из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би да 
диницу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашт 
о, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S 
икаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} 
ених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p> 
 имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну 
драв и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије 
колико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза,  
не речи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од реч 
којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти з 
, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> 
стала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, и 
 се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани  
?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се. 
Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина в 
етлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с г 
о и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће  
говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чује 
ла сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли т 
му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p 
орају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бо 
 својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у теш 
one unit="subSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Тро 
па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу 
ла, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас дв 
чно, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале  
 и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти запов 
а.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је 
, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем,  
 родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем 
за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?< 
гону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, 
измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да ни 
ва, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S}  
{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је  
вој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце 
во зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у кол 
о је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и прету 
 стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитр 
зао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени 
, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти 
: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира ј 
ту.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а  
ановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јо 
 дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец и 
ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад н 
а дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила 
кав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива,  
рве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, 
ог дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча и 
 Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села 
е онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убила 
а видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap  
 „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали ш 
убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме уст 
ази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад исл 
ој кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кме 
јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, он 
/p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда  
ши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А з 
разица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру,  
х више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени сте 
 чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зим 
ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље  
чку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{ 
раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и  
ајвећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили с 
о није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао  
 је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмов 
е шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су з 
ерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је 
допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вам 
ој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да  
тница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова 
p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћ 
 једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш го 
чила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика 
<p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на  
а глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан златом веже 
кну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити  
и ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја пре 
а Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{ 
оћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p 
и си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој душ 
 доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете 
ас казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> 
к прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти,  
рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој  
 и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка  
ала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од  
и те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему  
.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> < 
а да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} 
дели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају 
их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тих 
и га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да на 
никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, мом 
о је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстиво 
 и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога ути 
ртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и 
зала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверил 
 Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагн 
 Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати 
адбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за  
у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с М 
{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S 
 и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој га 
е венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четвор 
Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ о 
на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртах 
о, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити 
мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} 
е Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота 
еће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно 
они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелет 
ивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под 
 оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећниц 
тети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин по 
рила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слу 
због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће с 
газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и  
ване, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада 
и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помиса 
и хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чује 
лобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном 
ајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте 
ују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, го 
акове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи  
ало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пуш 
телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су М 
 бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и 
стивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у 
е да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су вру 
твар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два 
претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужн 
шани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу  
анас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре мес 
тишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да ка 
због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши  
та!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!< 
ек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међе 
><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{ 
ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права  
о, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостио 
 <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини. 
 лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у ок 
рад и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било у 
бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" / 
<p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако ни 
н да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко 
ћност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, как 
 ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и  
 по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што  
еда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гл 
 поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци  
едао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су бо 
еликих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху  
.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају з 
све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле. 
итељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С т 
/p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, ст 
бав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но 
 како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То ј 
ра умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме убл 
лији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, 
иван обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb  
радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп  
ад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни ср 
ињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али  
воја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала  
S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да им 
зме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао чест 
нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега 
ђ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје  
 неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и бу 
Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ  
ту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти ист 
а то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венч 
S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увр 
оред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Жи 
азда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јак 
_C5"> <head>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита свој 
, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се  
а вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари,  
 дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљи 
оже бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S 
tone unit="subSection" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Милованов 
етњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови  
а зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за поставље 
ина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жа 
тивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Ка 
са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
д је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S 
Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовино 
 живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p>  
 све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: 
ction" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио п 
из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жед 
питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јел 
је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Мило 
ра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ 
 и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те 
пљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема с 
о и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p 
нако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти бил 
а већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам  
лободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје дру 
стајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оже 
— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану 
а.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20  
 учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>с 
ј, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити  
роте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.< 
 с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ 
етар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани о 
адским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је јо 
о је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да 
нда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и 
у, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авл 
гао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допа 
ас чините велико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их 
 живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак 
ла намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће и 
пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти  
S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских 
е она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{ 
њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је з 
ти за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на јед 
 се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га ј 
и имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди  
 и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад  
е моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, 
упцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. 
 посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. поп 
S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твој 
јмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се уз 
нем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p>  
ној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на та 
— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јако 
 /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевс 
е привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као  
би родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена. 
ка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бо 
 родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Седам нед 
, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу п 
Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти  
вешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнан 
овато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се  
 који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао М 
S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с 
И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и 
ашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво  
е Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да на 
ђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је н 
 ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S 
<head>VIII.</head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само 
unit="subSection" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су 
 одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова 
ао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у беог 
ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана 
оном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда  
} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова 
, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређе 
розоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозор 
беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве с 
едао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi> 
 разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин  
са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стид 
гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме к 
/p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изн 
е био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца  
о, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јов 
> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од ова 
 њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а  
ни је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се у 
 и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога  
крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, в 
писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чис 
е Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те ј 
p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито упр 
е.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марил 
 Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојев 
.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Вели 
 а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази 
е поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити 
и с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако ј 
дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде  
вљању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и сам 
p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било  
оре, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Н 
 за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p 
да, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном доп 
а се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да 
се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се,  
а ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећ 
лучајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са о 
.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S}  
е овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или ј 
их ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем  
ра се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, 
ем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је н 
S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна  
ла сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви т 
је да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете мо 
ру.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њег 
Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Милова 
 је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи 
>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликова 
г Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили 
ли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без иг 
е би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Ал 
не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од  
еку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, зб 
ила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</ 
ецо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав,  
н, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због  
; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни кора 
 је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ћ 
и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој стар 
 <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право с 
што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живан 
и је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с 
ту Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Он 
ка, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала. 
ице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно 
, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— 
о трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} М 
ветила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио  
исмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се изд 
?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што 
е да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се пр 
свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти,  
е исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се мож 
знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на  
та је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати 
будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато ид 
лим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више 
 имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па 
ар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога  
в — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог с 
да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства  
а ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да с 
, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од ро 
, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опоми 
 <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мил 
ђете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њ 
имо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n=" 
мора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била ка 
девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја т 
нали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да  
орити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали  
н попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да по 
е родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! 
ена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се да 
дник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власт 
аду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и с 
 Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— 
ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се у 
ори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректр 
олове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да 
била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а ро 
и за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>—  
...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот в 
кве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти 
 јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо јед 
p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— В 
и се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој мла 
ла дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те па 
 му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато,  
Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два  
ј кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p 
 да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстив 
хову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак пог 
скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога 
ко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па  
а сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и бо 
одитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p 
да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Прол 
тина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да 
ома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што 
вако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> 
е с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим  
м највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убил 
 јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Дед 
, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће 
емљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој тр 
о се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било  
 већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, М 
 да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из 
ештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а 
"69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p> 
 само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зе 
ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убист 
јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове о 
и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помиса 
н орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На 
родао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девој 
еца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S 
!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да  
паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p 
рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што 
ди ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се дру 
а осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече 
м.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта 
ству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са са 
ине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца 
плакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато р 
и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни дете 
чинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у п 
 сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и М 
буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</ 
дана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарап 
аћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, 
ем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје,  
о — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и т 
ле данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, 
ву сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је о 
 била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, ка 
омисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по 
ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш К 
еко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњав 
, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, 
ара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада 
<p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ј 
ином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ће 
 <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек н 
е плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} 
ту, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је  
нога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело,  
ушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.< 
зети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто 
ного је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се о 
ругу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ заглед 
 ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и  
а рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позна 
е се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спуст 
била свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком 
 Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" / 
и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, 
одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве неср 
ван и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележј 
е сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бив 
02_C10"> <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је с 
 тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих с 
јвише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и сво 
таху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до  
а то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност 
или и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и с 
и би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и  
ај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправдано 
е.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би у 
е тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за  
, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па не 
подине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутр 
д тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док с 
ра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простр 
.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га:  
шати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; 
но, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни п 
и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорел 
ре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодн 
другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марин 
це.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ  
е и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти  
естога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, на 
додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза св 
о са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме 
јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слу 
вене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мар 
ибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен 
ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>О 
 неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да гов 
 Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрв 
S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и  
 њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</ 
 неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој мага 
 хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој 
и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара  
а мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огреш 
едан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш  
ричу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни ч 
проведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <milestone un 
о се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера 
ди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у ру 
.{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, 
јица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара изм 
ни упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави 
екивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несре 
прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, 
ако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} 
 управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чека 
ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на го 
да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала 
p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сироти 
дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Пет 
срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, је 
едина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И пра 
 моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју к 
и се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, п 
Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јеле 
дноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>—  
имам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извад 
 свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће н 
тиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га.. 
ни ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро 
зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi 
тидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома 
, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом позд 
и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио не 
за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, а 
право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p 
обичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго пол 
и само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је н 
еби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш 
<p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p 
ше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су 
и се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи 
и?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем  
сама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упр 
ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ј 
волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни 
се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим ж 
Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало 
ћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећ 
 али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap u 
на ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви оде 
у налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја прис 
тивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разум 
> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она бо 
 убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђ 
женио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он  
о?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и  
тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <p 
 Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <di 
</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>—  
Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале...  
жеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме 
> <note xml:id="SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </ 
з куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крсти 
твар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна 
ли, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрм 
ромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ћ 
 Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане 
огу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара по 
ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— П 
 Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?< 
ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово,  
 покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говор 
о постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност  
ао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме 
ко се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— 
S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала  
те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда  
у дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао 
оја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а  
 вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што др 
Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом  
гом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном  
нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млад 
освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене воли 
о срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, те 
иловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у с 
— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поме 
ad>VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку 
рицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу  
а сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, какво 
је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко 
Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може 
 и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то д 
у Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане,  
 читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4"  
што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да с 
ући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право 
њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је  
ратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — в 
ита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежи 
ијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{ 
а кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бе 
омашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</ 
трани детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јако 
радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па ј 
S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S 
а се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ 
ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то р 
, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром 
хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и  
о нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, 
е Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та сре 
а добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће д 
тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпос 
, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом при 
ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео д 
 добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенц 
ете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса 
 па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право д 
 Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити. 
 дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу,  
 Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми ве 
} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на сва 
>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак.. 
 је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и 
 ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак 
лиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се  
ог села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита ист 
е <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да м 
 којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и м 
осла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчав 
ољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</ 
у, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{ 
а прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, как 
инута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, о 
>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише 
 ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова д 
узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по сво 
и, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их 
нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли 
хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А гд 
их пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То 
едни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се  
тнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p 
S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том М 
} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам 
аја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{ 
них ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела,  
, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p 
и, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Жива 
на Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам,  
и приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам сл 
ве што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим пу 
знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем... 
p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти ј 
, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.< 
 девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи 
S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала 
чају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја  
е, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да 
 газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> 
lestone unit="subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, 
"86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако упла 
велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да 
ниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb 
о.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да с 
ак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко каза 
} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје  
амо што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући 
Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане рад 
 знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p 
, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> < 
Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да  
S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, а 
њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме 
аш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена 
, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да с 
— рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, ниј 
ом Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако 
у свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да 
испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле г 
дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење  
..</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја нала 
омачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p 
лац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком ми 
уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво ур 
јави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао. 
све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова  
<p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура врш 
ивота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да у 
обично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју же 
вара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта 
р, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него ј 
ише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на 
рстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благ 
.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога  
p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледат 
те, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућн 
о девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ј 
p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер с 
<p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прили 
 успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње ј 
ана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — ба 
да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако д 
ло: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудн 
и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви  
 синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>—  
о!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није 
та да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} П 
 Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да 
ога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио 
н и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора  
{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реш 
.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили с 
S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволок 
секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише 
не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, баб 
е од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашег 
што су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живе 
, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао 
кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси 
м, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече 
рстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога  
виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву д 
уре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, 
и и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена пита 
а, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и ус 
е су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише  
S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S}  
, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили жи 
 извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка п 
и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђ 
, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крс 
а, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али ни 
могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да  
које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне 
, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их роди 
з другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да уда 
је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јак 
изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, 
е д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојо 
 будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упро 
ама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Ова 
 те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што 
бро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вред 
/p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем па 
S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него  
ра поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити  
ао на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни ма 
ар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само 
, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бо 
ебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаће 
 шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново и 
.. овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се т 
 шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор пора 
о?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?< 
единац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се сваг 
ворили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убил 
ећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ови злочин 
 Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — р 
гога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико во 
ја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро 
лим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што в 
и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крст 
 Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете ка 
и жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала јо 
ег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку 
е охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће о 
е демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комеш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао 
lestone unit="subSection" /> <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бу 
а, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи: на пра 
> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете... 
 руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада ди 
>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала ј 
а испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јов 
тивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њ 
олазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене  
 и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту ниј 
азва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} К 
 малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина  
ти.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Ма 
убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног 
Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с ис 
је обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чи 
 лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па п 
 дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у 
уком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Ј 
ше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватал 
е: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховито 
е бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да  
 кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све чет 
векрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела з 
 НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чут 
оћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних ж 
моћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је к 
тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Ком 
и сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу  
да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димит 
одитељи, <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17"  
све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо,  
ћ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш 
вде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда 
Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скро 
d> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат 
 Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у о 
разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима с 
а је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му 
ар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место 
у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашо 
лима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су  
p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није од 
ојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају св 
овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла к 
о, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није д 
а с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покој 
вљу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињ 
ло врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирн 
арих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје,  
p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела  
ћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} 
не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p>  
јке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не т 
куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најг 
који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева  
с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их на 
на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63 
забрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, 
ли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! 
средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!... 
 ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волов 
 сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, как 
и ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти т 
:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву пр 
е људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те То 
ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S 
b n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били  
тати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!. 
јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти  
.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати вла 
 <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но 
p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје н 
е могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара 
ату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога 
си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p> 
ни!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поод 
окат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем 
p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јави 
и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— 
ово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на 
бра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да  
кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти ме 
али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си гро 
{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац св 
и се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p 
ји су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, 
 рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим 
да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јов 
е подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, д 
 тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог  
 Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој так 
 сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као 
ануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога  
 њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.< 
ти те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај 
</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, кој 
!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда 
ази зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p> 
, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читал 
мао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми го 
да ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S 
ете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рек 
 ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужно 
 то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо мл 
> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се 
мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуш 
о ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да 
више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти тр 
 ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој  
ини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p 
бо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само 
} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти сауч 
 си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео 
м поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговор 
Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша М 
 своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p 
и.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбољ 
и да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} 
 —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала 
 ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити 
ека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће 
у.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за  
казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у тв 
 дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих —  
 да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> 
 Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти вели 
о, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћ 
ну и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Ма 
? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је,  
Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— М 
</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи та 
су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{ 
 тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити  
ојима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни  
p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право,  
 <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сир 
другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има до 
 како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> < 
ли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак пре 
 с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутр 
ичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пу 
ао и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуш 
> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомрази 
вановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на бу 
 Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и  
лице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам уп 
 румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашар 
 Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за он 
ћу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом за 
Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да 
 да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћ 
!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или 
а Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="9 
Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њи 
олети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без 
есреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је 
ете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога из 
ан страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, н 
стала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кућ 
ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <h 
дитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта 
ц Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, 
везало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је  
ер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <p 
p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка т 
их црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S}  
акве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> <pb n= 
иловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што  
ад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S}  
се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.< 
 понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Бо 
иловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, би 
даног гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нис 
 волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па  
а да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што каж 
воју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да  
 вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу ј 
 Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Мари 
ичи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има 
његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone unit="s 
је, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Кр 
и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако к 
ене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отпр 
у разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо,  
оту само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је би 
јући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио гот 
 сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну 
да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи си 
ла да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то 
жност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} 
би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радит 
н вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Немој тако 
ког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, син 
вих 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер к 
 њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу за 
 се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у 
н газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све им 
ућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не  
егов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погази 
ловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим:  
} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда ј 
ог и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, пош 
} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, п 
х брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њ 
> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, је 
а бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога ч 
 би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме си 
— стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, 
бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узм 
 да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај мо 
ову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу је 
 да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити 
 њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена 
тини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко  
рава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја х 
<pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића.. 
.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно 
 ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота  
ивану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако  
ше обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p 
Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу ч 
и боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пун 
море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празн 
вала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе 
ом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота 
 то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког 
ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га  
пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се 
пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он,  
p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је 
— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не за 
кох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма  
 због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог свет 
 ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.< 
 није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у кол 
ти, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што 
једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља пр 
или вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А а 
 Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S}  
кане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече 
ире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише за 
а га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти тол 
д си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те оте 
ило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели  
м ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и зад 
на је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом 
аш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... 
то сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје 
 поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> 
, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана 
о и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељ 
и Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је 
 ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теб 
 и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> 
ако сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После  
и ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit 
ао тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од по 
ирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај  
вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је 
ра после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био у 
 ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрд 
исали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изудар 
Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића. 
 испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово пост 
, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке 
љи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин по 
м.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се 
Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из  
мче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, 
ер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам  
останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будал 
<p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река 
к сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никак 
м.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило 
ара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом по 
ао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора врши 
одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда п 
реди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви дец 
и кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Мар 
 <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем 
ту не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја к 
Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредит 
.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потреб 
ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја  
већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>—  
 <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом запо 
те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо се 
твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n=" 
и да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми пар 
сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док 
ад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча 
шење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80. 
злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде  
— рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шт 
ети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и виде 
изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува д 
Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S 
ов Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> 
газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Мар 
етар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећно 
рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и 
{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, те 
 хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С б 
беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што ре 
наест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као не 
едњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају м 
о... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву 
 А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата,  
> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А ш 
девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и т 
Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у г 
 рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа  
идљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ 
ли, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти с 
} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, нег 
 син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш,  
 /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њем 
беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Бе 
дно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, М 
ком поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што не 
лих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и чест 
а су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јо 
ер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз чи 
единица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ћ 
учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хо 
ом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху он 
 Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега 
ао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> < 
 чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразуме 
 ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити 
 ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијо 
ад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p 
ебно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви прист 
лушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и  
!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се про 
то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекл 
ога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јо 
, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се  
— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и  
акове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па 
вима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам,  
аријег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу дев 
ите — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, 
ивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, ш 
ао и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће го 
го и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.< 
м будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плат 
 али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, бож 
 требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млад 
паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> 
, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?.. 
у просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" 
ући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— П 
 Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет  
 и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има  
ичара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер  
епа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише 
и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак  
8, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог 
који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица 
ром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> 
 никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говори 
вориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте,  
кога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па  
еној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено 
бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок 
сла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је  
; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спа 
човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову 
ка вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} 
ајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест П 
ције, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан је ве 
 казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи 
 <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да с 
> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то уве 
маће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, 
а кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте,  
не, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.< 
а сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док  
како другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да 
 Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивој 
вагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“< 
<p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то  
ку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку  
ам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> < 
ге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед б 
<p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, 
, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па  
је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова  
ала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, ма 
итеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Ка 
 послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протре 
та, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде н 
сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све 
 „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола веч 
/p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја ди 
е — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} 
n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово 
<p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе 
ми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти 
ој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара 
ла је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе 
овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што 
> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</ 
има.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p>  
ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде  
даље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете  
ко било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с  
кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шат 
и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где 
у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је  
 уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јов 
<head>III.</head> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} П 
 Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила 
</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш как 
оше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој  
се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Оба 
м је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадање 
 ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дет 
воје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја с 
 да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти  
боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мис 
 то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га 
екоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није х 
 иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше 
 Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби угово 
ено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој треба 
за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а  
је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, т 
у ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се ш 
а Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — 
ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је в 
_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но 
то, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, на 
 већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, ка 
сказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истраг 
 власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине 
 и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је 
претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци ст 
 Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јо 
н глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од ово 
адовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао 
 врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма 
а на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр 
а уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb  
аца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се л 
 Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове млад 
>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију 
а грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро 
рлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радост 
цу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока  
 као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, ирон 
рећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече 
ави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш. 
у људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? —  
ажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се 
Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
а и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како м 
 како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ј 
ка час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег 
ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} А 
ла с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да 
 са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да  
говарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара о 
е жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, 
убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јо 
 и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, 
бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен 
 пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хт 
/p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, 
а тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p 
ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те  
мо с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица 
е, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</ 
једињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле в 
и.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда 
јте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p 
други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то 
 од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се ра 
н, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти  
о те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа 
 мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> < 
 <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p 
 за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и до 
="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Милован 
 ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе 
— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо 
 да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро,  
ашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, жив 
код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли  
мамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи добр 
срећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрл 
ек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је да 
на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право 
е није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш 
, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару 
иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, ш 
добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с  
, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам 
ропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим те 
сподин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечове 
{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро! 
који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у буд 
мо њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у  
че, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на 
војим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љ 
дим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и сво 
ну рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам  
ом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Ми 
осподин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али м 
м несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу  
нутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и п 
S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивој 
маћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, 
тина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће  
е мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Сва 
лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање 
теља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да  
бе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> < 
S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} П 
е тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве срећ 
а — наступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p> 
е и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S 
виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газд 
 по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару К 
аће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што  
ову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог  
ма — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао 
...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, 
ћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми 
ме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није бил 
шно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, 
 те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с М 
p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— 
бе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много  
ко ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и ка 
p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Жива 
озну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином,  
ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њ 
ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p>— К 
Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И —  
свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе виј 
.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. п 
и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и д 
шу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које 
ретпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на 
рада.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је  
ова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, в 
 самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Мар 
 свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуца 
иванова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гла 
не их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће 
ара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p> 
 већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви 
, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о 
unit="subSection" /> <p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече К 
у, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и леп 
’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој г 
S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> 
ш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родит 
вако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и к 
ивоту.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, 
ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ј 
 овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па 
 пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и  
вића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> < 
 Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстиво 
о и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја  
о оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашл 
>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само 
тлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као та 
<p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужил 
чног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име М 
е удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p> 
>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској По 
on" /> <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђ 
ине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај,  
бу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али  
ром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељ 
 пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у  
кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p>  
де.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћ 
х.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам  
уку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit="subSection" / 
 ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— З 
ао у београдским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мар 
ак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ов 
цо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мен 
а се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је 
хита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрм 
 пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! р 
а се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој  
рост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— 
>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко  
p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будет 
а ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, 
 — рече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ј 
р оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на сам 
 убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим 
.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није такви 
воју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако 
овао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужил 
>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби б 
? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете 
јке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ва 
иван и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право ал 
ура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили К 
 климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p> <milestone unit="sub 
лику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у к 
ну....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, 
а топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пир 
ука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим  
 ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је з 
ка, који су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су  
епо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се 
о.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде  
ој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p 
{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, п 
} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који при 
им мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици 
ead>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу 
овановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>—  
о пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао п 
е ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара ре 
рао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упи 
о четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у  
p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> < 
признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино 
.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у  
угова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да з 
ногоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо 
, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчањ 
а већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио измеђ 
ор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n= 
 <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страхови 
и људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече км 
д би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те би 
ите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда  
иванових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:< 
имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прили 
 ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу 
е Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како 
 весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је п 
ато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p>— Какво зло ти пом 
са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> --><pb n="81" /> овај страховити ударац б 
 <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Мар 
/><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек погинули за с 
ну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да т 
е ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки ј 
та Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железниц 
Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} За 
ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као нај 
S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S}  
водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то би 
ојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако д 
пропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла з 
ма спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом  
атрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Мил 
абрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаш 
ији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео  
ости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко во 
ном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S}  
{S} стр. 80.</hi> --><pb n="81" /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва из 
несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је  
спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао 
 околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он 
жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађај 
ћницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека 
но вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте 
 у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави  
адили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав 
оме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, ко 
на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и о 
знио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде, какав п 
е јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је 
— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу? 
 потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи 
, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела 
м, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срц 
крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их 
таоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4" />  
е се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто т 
о црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из за 
 што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крст 
оговору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb 
јали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, 
ка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су  
о потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, 
S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али није 
 шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лаж 
 зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли ж 
исар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да и 
ија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час ре 
но кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, н 
 сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — р 
е Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због то 
чавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и мо 
 је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p 
 у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венч 
је виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетв 
ретуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише она 
S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — р 
ин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— К 
 телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се ра 
ноге, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n="28" /> <p> 
рали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена п 
ељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут,  
milestone unit="subSection" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором сти 
мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и 
{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано к 
о ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето  
туримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да  
ог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва,  
боје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страши 
 n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општин 
заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уго 
ци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако прева 
е да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, к 
само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслуша 
хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара 
хова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша М 
пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као ј 
саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и  
о силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обрен 
е свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, о 
а се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од пр 
немирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити т 
у.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{ 
 јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знај 
/p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да дов 
ки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стај 
е.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Б 
 дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одоб 
 и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова ри 
роз грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и о 
 прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевс 
ва човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S}  
оступка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на сил 
 Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S 
вана Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n 
ако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили 
е су га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда па 
у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p 
 и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају 
је била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју р 
етим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то 
доглавошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и 
ја је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучил 
о до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно  
 су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томк 
 не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде  
="subSection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни з 
к Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни сам 
У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацим 
ту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара,  
ара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и  
а спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од ов 
.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом  
ису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли с 
ао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстив 
 Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у ду 
тпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p 
дниково зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису  
али му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали  
ection" /> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе 
II.</head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разлико 
а имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чуд 
еш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младо 
ј, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло у 
ас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их н 
лада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али 
ле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш пр 
и.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар м 
се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила,  
цу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за има 
ипомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица ј 
и, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни ду 
ележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свог 
едником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, 
ега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их р 
 једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! 
његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, воле 
оварао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? —  
у и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су сти 
 Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, с 
 без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да  
и несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не 
Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15"  
одирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све ч 
е имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радос 
и за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не 
р вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне 
знадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и  
о потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи 
ину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао 
теване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није  
да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он  
аје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мар 
м, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који 
ни родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хте 
де.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S 
ече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крст 
ро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молил 
, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из По 
вела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је з 
иховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио св 
 жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је  
p>Решењем касације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone unit="subSection" / 
p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао ј 
ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap unit="graphic" 
сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па је прес 
 ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстенич 
пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом де 
леда и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтеж 
а, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледал 
<p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" / 
 Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни пит 
 миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да вад 
бивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> < 
мала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина ње 
</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p>  
тину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ј 
ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> < 
и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{ 
ection" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S}  
воје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове висок 
ли!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p> <milestone  
ве прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна  
 маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку д 
забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је  
ци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и  
е дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ве 
 жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу 
не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — м 
онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш р 
е куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женид 
у је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p 
овини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хлад 
, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао с 
заних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили  
 ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> 
те, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да  
бро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старије 
ео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> 
обра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш,  
у да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућ 
ља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане  
<p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> 
су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и 
него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је л 
а девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дре 
, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да  
волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна њ 
осле венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добр 
је је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} О 
ли Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пу 
ридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити а 
о ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? 
 као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Дими 
/p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, окр 
је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла 
сли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али п 
 би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти  
трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} 
 мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она заг 
е да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и  
 била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од 
а што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону на 
о нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на нек 
побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога  
е!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Мариц 
но исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе 
 Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ов 
пак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ за 
ивану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских т 
 девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му  
, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо  
по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S}  
 ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, от 
равила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну  
ебало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицал 
Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драг 
о дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, д 
 и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би  
скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јов 
вљена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то пита 
 потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице 
о, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није н 
и, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p> 
бом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Мил 
 отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Мар 
наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима 
аћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{ 
урић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цве 
редну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина ку 
анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Жив 
 вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> <milestone unit="subSection" /> 
је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоћ 
Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћ 
о и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... мн 
аш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је  
<p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p>  
ром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и закле 
н сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с  
И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта доч 
ало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на  
} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам би 
јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак н 
 то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и к 
 храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ак 
мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се из 
одаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око че 
— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстиво 
што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту  
имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако  
љу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад вел 
ако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот до 
p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце св 
 вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{ 
S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да  
мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас  
у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која ј 
о ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен зна 
да, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах иде 
/p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између  
мети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините  
ани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S 
Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то н 
а нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако 
ило.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А 
се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и К 
у памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Ми 
о!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девоја 
p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, та 
 се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитељ 
ванову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Пр 
 <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш ве 
о је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се о 
а знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућ 
А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја. 
што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура  
немо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, д 
м.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад ниса 
 ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ра 
 да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегени 
ти голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти вел 
Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, д 
/p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за  
дан сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и в 
и теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> 
кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Жива 
е, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој о 
цу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би 
ци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредн 
ило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти 
 мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млад 
 Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком ша 
с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Ја 
p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и да 
и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па так 
и увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и кол 
а својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме ви 
ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро св 
акове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот 
ислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни  
ако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама 
ош мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упит 
о!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му ст 
, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у 
Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само 
 рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти дад 
већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар. 
и ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаш 
тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А з 
досно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не 
а са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго неш 
ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И  
мо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не н 
> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33 
ом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сир 
заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради 
смо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини б 
је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука 
ованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но по 
новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, је 
 савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја с 
 Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код  
в — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу 
 тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Мол 
дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, ка 
лежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... 
 исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе  
ећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би  
себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А ш 
и више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — П 
сала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова  
 животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој  
аклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крст 
изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} М 
де иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави 
о год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па ка 
већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележј 
!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете! 
их газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресв 
p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <p 
и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p 
у мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S}  
што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећн 
 и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</ 
е и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива 
а је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на  
.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија  
е одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима 
естита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се,  
у девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао  
 то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?< 
бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Ж 
 немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је с 
ики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли 
и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми 
не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла 
евојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— П 
ојих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети к 
јатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје 
и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан од 
иротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, ка 
 томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година  
еш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јо 
ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер 
о је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и  
/p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак...  
,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан,  
00 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће  
 тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада 
.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагна 
</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко  
та је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде к 
ом шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да веру 
 морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да 
ојом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара  
не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити,  
и, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која 
а ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p> 
е твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш с 
<p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар 
</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p>  
ћ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Мариц 
 Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која с 
ла богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, што ми својим нес 
хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се 
 одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да до 
еничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>—  
 у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> < 
 зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} 
ад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да  
и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љ 
 Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако 
ли кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси мо 
 ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла 
ко би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти и 
а — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њим 
ења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те одрани 
ву прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу 
родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође до 
у жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо п 
лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми  
 чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој ку 
 пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је  
волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и к 
је додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза 
адио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њ 
о у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти  
а једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову- 
овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта 
да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је у 
> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу ост 
ти, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто пит 
к, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p> 
младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну баш 
нствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p> 
 прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају на 
 и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуб 
 друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Т 
с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>При 
к, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.< 
се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="chapter"  
ако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да  
да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> < 
м те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p>  
 данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство  
и могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да  
 док не дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти 
 а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти в 
е попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да ј 
им мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она вод 
ути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, 
/p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати  
ване.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а  
е.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром  
, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S 
едамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја 
 а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше  
дала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако 
 Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер  
 љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што 
добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Ј 
то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нис 
о убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезал 
после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та уб 
, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А 
у, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајк 
пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима о 
— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћем 
сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— М 
 <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју  
 шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти д 
вак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег 
 га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивој 
<p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, 
било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих 
рем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако неће 
.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, 
лим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш 
, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од м 
оћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да 
е не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све 
о хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и в 
варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што  
рстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, ко 
 /> <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад  
и и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</ 
х ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, 
то тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Го 
ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће 
је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, н 
о у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да  
 старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала,  
ам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја 
 да су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је изврш 
еш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p>  
 је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је 
икада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то  
тати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и св 
{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући 
азала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу,  
и се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{ 
а не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зелена 
љубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти  
тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и посл 
.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива 
лети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована  
 се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје кле 
 већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којека 
али, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може в 
оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад. 
S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни  
 на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Жива 
 <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —< 
, ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако  
обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоће 
и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не те 
и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох д 
а Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у 
дни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова 
е могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати  
ње подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутил 
ристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си  
да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо  
ци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а  
себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашо 
е жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши 
лавошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и по 
ђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узме 
аро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!< 
е слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан т 
70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Доб 
га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову 
</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> < 
 да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S}  
и на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до после 
— рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си с 
аћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити за 
м! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном? 
, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и 
љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам  
 нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> < 
ван текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је 
апућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за свој 
 волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена д 
у.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, баб 
и, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S 
то бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p 
бодно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала —  
скује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава 
 <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... бић 
 да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, з 
а прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жен 
и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и 
А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет  
сам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> < 
 <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при с 
 био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих т 
младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, 
зала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он ме 
се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си  
м баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си о 
а се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти  
а пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беш 
рио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћу 
— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонс 
<p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Ж 
и трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добр 
S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја  
ао оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца  
већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, ба 
и се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загл 
ала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да  
— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буд 
с двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не наднич 
вати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у у 
о јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} 
<p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што 
срећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду те 
оштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!... 
 не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде су 
S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражит 
единца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у ово 
у свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p 
његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд он 
уо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, т 
 Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато м 
д сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели  
 човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи:  
бог његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против,  
ћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да з 
 мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће  
бивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на уби 
ра има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p> 
гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долаз 
ам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповеда 
иш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p 
ада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Ж 
="subSection" /> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана св 
 кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јов 
а је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремо 
ко мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки п 
p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, 
рво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима 
и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако  
гледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Т 
е то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у 
н, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђу 
иком и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, не 
ј тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам п 
и их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Ма 
 за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој с 
Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па је 
о долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је 
о мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вре 
 постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: 
е Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p>  
нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је 
а нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда ј 
шла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нан 
ње веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза с 
ро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан,  
ли — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића 
и нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет 
мелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару 
а.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринај 
овори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јо 
ане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама с 
 Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове  
 као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче д 
 али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени 
илу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, мес 
ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> <milestone unit="sub 
 твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јов 
ме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици 
ко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти 
 остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради 
а сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила муж 
 девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не м 
шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и 
а.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад т 
то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрн 
о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венча 
хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То ј 
наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми  
ољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као 
 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с 
викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сара 
p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Кр 
з игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен м 
стина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, ви 
ен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако н 
едемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам ма 
. вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно п 
 загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке? 
 то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p>  
.</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, —  
ти, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Б 
и морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кир 
суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да  
попаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што ср 
ра, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој  
ека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш  
по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва ку 
 ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час реко 
усти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{ 
?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Жив 
замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бо 
ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од  
 си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мар 
 нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... о 
бо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и прист 
о што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Милова 
о, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака 
си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што ј 
вана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети.. 
ок се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ј 
 ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> < 
ла.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров,  
у више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја 
 опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, д 
 А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који 
ћан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти мо 
образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p>  
проводили живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о том 
иш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права 
</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p>  
зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и чи 
е.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отера 
 смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече 
ећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми см 
х имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми 
в и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао 
аже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е он 
 онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи 
у, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш вет 
ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог 
ени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</ 
 Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S}  
а.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p 
, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми  
 се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јест 
ас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p>  
а од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ак 
 <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и 
 казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да т 
дашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром 
аво селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ћ 
 Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у се 
и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их н 
а Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> 
 за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку ду 
ра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живани 
а је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам до 
нога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, б 
!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан чове 
а никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би х 
чери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да 
 си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката 
его... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?< 
<p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога ба 
ам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да  
ш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би ш 
ме те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, он 
а си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину.. 
...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, де 
и, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, н 
 реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дуж 
.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити  
ам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> < 
, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нан 
желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двој 
с снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, с 
рио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су  
ро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуј 
 и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Ј 
никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћем 
лићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан те 
/p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јаков 
ква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброт 
а би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, 
ин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што гов 
 сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би  
вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није  
ти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пођ 
говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не посл 
ељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити 
о и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе.. 
опо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поо 
<p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш 
>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш ист 
 Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да м 
го што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — 
, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, 
ћа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам с 
, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност св 
у, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва. 
>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>—  
т; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и глед 
она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, 
ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што 
ше могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61"  
>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу друг 
ан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јо 
рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш,  
>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а а 
ораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу зав 
p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене оз 
си ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи 
ођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи  
ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, 
другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искрен 
во, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам  
а, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба  
ла — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— 
 да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини 
оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад ид 
лена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <m 
p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару 
ене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И т 
д она то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој 
е и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо 
</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја 
Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама 
он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи гру 
S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живано 
 попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено  
> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, гос 
Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта  
 заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p 
— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти  
 јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да о 
>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се  
обро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господи 
а својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли 
ван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш...  
њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његов 
!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да 
митрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и  
ашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>—  
метно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега 
</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p 
е, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш 
 чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то п 
ја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу 
ака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша 
во у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> < 
— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>—  
p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богат 
... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти  
р, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да 
ашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће о 
Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али 
ш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p 
а ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> 
евојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја М 
— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, 
поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити при 
оворим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно 
ешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, 
и од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав  
ио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, п 
а, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да л 
>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти с 
>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, о 
ти са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и з 
есрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а т 
ра.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ им 
жеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја са 
гла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинств 
али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, к 
ладожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због 
 прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није 
з мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> < 
 Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, т 
 пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} П 
олиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је им 
Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ј 
угог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говори 
 се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те  
било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе 
елим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој н 
 тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова  
се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне пот 
и да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео ст 
 ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како  
у то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужно 
и, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам т 
а, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш м 
што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенише 
судио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— 
есто кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане 
ђаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> < 
 будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам  
ледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је  
д, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућ 
еница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 
 заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу так 
.</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма т 
бри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао с 
, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, к 
> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти н 
пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојим 
у се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно сушт 
Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених 
о што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се до 
то београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили  
о ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад 
де спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков 
ош једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо  
је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере,  
их да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говори 
еди; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се 
нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, 
евојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> 
истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Д 
="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били сре 
>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, ч 
озио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Ба 
 смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан 
оздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори м 
S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље б 
и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару  
 рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз  
> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако  
ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S}  
ко срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих 
>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сирома 
другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра,  
ју, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пусти 
лаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> < 
 хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Ж 
но.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа 
да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и н 
от више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти 
е за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се 
клињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јо 
 сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.< 
јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан 
ко је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја  
 да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не  
а си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, жи 
не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене в 
штио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, 
а Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре,  
<p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа п 
ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, мор 
 /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, пра 
с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, 
тити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштен 
паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У недељу 
итеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чи 
пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле 
p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба 
вила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Т 
, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућ 
<p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али н 
у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље 
 шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па ба 
свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диж 
има!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову  
рујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда 
но и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим 
<head>VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одла 
 Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо на 
 виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта 
ина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко 
и пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — ре 
Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јако 
ђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, ка 
 ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети о 
и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме сре 
.</hi> --> <pb n="49" /> <p>— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је ка 
добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би саст 
одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.< 
дућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, а 
 <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене оди 
да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ  
{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казал 
колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо  
шати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> 
 време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и иму 
не ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слу 
иличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мисли 
 би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиро 
богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p 
одила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадим 
Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S}  
— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — д 
голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то 
 говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, е 
риш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да 
она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ  
мах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</ 
то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој д 
 на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и тво 
да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити ист 
е буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом на 
 да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p>  
 требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p>  
За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ов 
т велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без  
 али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућн 
ашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узет 
ро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она  
почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> 
ш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти  
— с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те  
смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S}  
Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну г 
 Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— 
а знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не 
p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшен 
>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марин 
Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb  
ад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти з 
о се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој н 
бају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за 
 опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</ 
p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде и 
 зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде 
 како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него...  
Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп 
 грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја? 
мо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремље 
е девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p 
 — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивој 
p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето  
 загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела ум 
а ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p> 
ако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лак 
чко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни дог 
, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни д 
 пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би 
ла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ  
ваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с 
ин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p 
 су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p> 
синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Т 
и је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја  
ју, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S 
 твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам  
дећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом,  
о прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобо 
до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда 
ко га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> < 
 опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, д 
а, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд 
то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и 
досна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила  
и ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта 
венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p 
ган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко 
 а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку с 
ље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам 
 ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж ј 
ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо 
слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и 
 Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам 
ег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиств 
ла...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја н 
ђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, 
ића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене 
лом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може  
дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Н 
жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бац 
јом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије 
х, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погл 
 беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, д 
 њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца срод 
</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће т 
лише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику 
 да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ип 
сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих 
а нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много  
лада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли так 
ђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао  
{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се  
како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јов 
p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>То 
ушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— 
 А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, мор 
 да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио. 
> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, д 
желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас з 
теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра приј 
5" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говори 
ас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у  
 продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} 
<pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из  
олико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" /> з 
едио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од 
 и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин 
што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с  
волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају 
рећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мен 
.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа  
S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је з 
а човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јов 
м пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако  
<p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јо 
ивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну,  
>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, кој 
е могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја д 
ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у ње 
м више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га пита 
 мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то та 
лу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што  
а момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла. 
).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је  
/p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћ 
о две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а 
 нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изглед 
 Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге в 
/p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене  
ође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима 
те то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као  
оје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко б 
не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из б 
а.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на 
олови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не 
и Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана сам 
ан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p>  
, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу дево 
м женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни  
а.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурић 
7" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и п 
виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу ј 
осле ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да 
<pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо д 
анас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристаје 
> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му о 
и је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те  
 били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану 
 да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била 
 што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразгов 
 јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— 
баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друг 
својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу 
ије се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је  
Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим 
она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али  
тања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу 
зати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S}  
што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад  
p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражи 
>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је 
/p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој 
ико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу 
о имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном  
ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару в 
ун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му ка 
— а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само  
<p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је 
као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S}  
жао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је 
амолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!< 
тина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да  
убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаћ 
ња, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тог 
</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> 
упирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.< 
ца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p 
ојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда  
шиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди  
стивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просим 
о јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његов 
а би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
изала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ 
 Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, 
</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— 
је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени ку 
вала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, 
</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу 
p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведо 
сних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p 
 сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Због 
ога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се П 
зда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <m 
 и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, 
јенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да 
 већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свек 
 мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мо 
Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни з 
 је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдско 
едао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику  
же ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља ме 
е намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, баб 
е један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, та 
 кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме 
Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма  
да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота. 
 мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ ве 
сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у тол 
ко ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p>  
убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по те 
...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... 
ица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упи 
атити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, а 
ово — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опе 
аков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио н 
д тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у  
p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нан 
он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А  
ем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на м 
 женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је 
<p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми 
е плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па т 
викаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, ве 
примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и ре 
n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти ре 
живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од да 
ам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то 
лала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила 
 јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што с 
и морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb 
наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу 
> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, ј 
 слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет вели 
угима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита. 
... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> 
поведам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>—  
 са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оже 
у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— 
есам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нис 
а јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи 
то је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допад 
ину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Дево 
стини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље ре 
еме је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну 
<p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу 
грајући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али 
 није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се поде 
 на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене беген 
оће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш,  
несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне ро 
 и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{ 
сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Кр 
ој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може б 
ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не  
и, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се 
ера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Гов 
, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и  
 би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја 
о дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини т 
о то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје,  
векрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад 
ће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам  
 да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p>  
а воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донес 
радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако 
</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просим 
к власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— 
</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одгов 
их пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу дево 
мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и 
ако Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, 
доше.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да  
. и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да рад 
 колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком 
заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем с 
у.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>—  
або, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли м 
 си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам нико 
{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те з 
их је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S}  
<p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те 
те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="ch 
 и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{ 
војка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био с 
 ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О 
 Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{ 
а срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше р 
 Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је 
њали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад  
на, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну 
о иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није има 
 после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој д 
мак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је  
ти Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља 
, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место 
ни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је 
чали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој при 
 комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати г 
и да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати  
је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже  
агледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, нег 
ину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне ку 
ожеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео,  
з икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, ко 
ељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Ж 
 забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, т 
дите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените  
али ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не 
детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати. 
устројише записник. <pb n="89" /> После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колим 
ара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, в 
е се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" 
 а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си  
 прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих ј 
малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни о 
 он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секир 
 па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</ 
мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође,  
Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна. 
 онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми 
да била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи цр 
 њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста би 
 дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Ос 
казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.< 
ва дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета 
кварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш. 
и ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и  
јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је би 
" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би  
и велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ 
угу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њ 
чне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му  
р дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, кад 
ог њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару з 
алити противу твоје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радо 
> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>—  
ешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати  
ред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав 
ивану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на нога 
ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S 
 вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти мо 
 су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пу 
ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, ме 
несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћ 
 није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до 
> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, 
{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p 
ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, 
зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер  
 пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вел 
д па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, п 
о да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових  
 имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S 
 томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао 
те и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p> 
недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља 
кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, би 
ити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не во 
! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} За 
пава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p 
о ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живан 
Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злура 
ати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p 
То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће 
и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није  
subSection" /> <p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстиво 
преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, би 
 Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући не 
отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу;  
о рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попи 
аро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p> 
!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно М 
Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на стран 
се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понаша 
раћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петро 
здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Жива 
.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, по 
т пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко 
свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао ј 
 нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам с 
у упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато 
 је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристи 
ли.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> 
рив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога з 
p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописа 
хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ип 
егенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за с 
 ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда прист 
ад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је  
лим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не мог 
дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, је 
велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да 
кну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немо 
ије твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S}  
дговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му 
а тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени  
и казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што  
аро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!< 
 нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с  
 било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би,  
Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од 
то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, н 
би, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбит 
о ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја н 
ало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{ 
 дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p> 
Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{ 
ј бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће  
на.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто 
поведим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11"  
 тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, 
ђивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, 
ван отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао,  
, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му по 
ола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окован 
ш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш л 
 на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и  
д си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што  
и у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим  
 <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г 
м прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћ 
ас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пр 
шала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба  
ћ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} 
.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Ма 
јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— М 
да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан трист 
нац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша  
о, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Вол 
енути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, 
и добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те д 
 снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене 
ћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелен 
.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то 
ражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право  
к вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да 
за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке оти 
ука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој 
, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се д 
мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зен 
азимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувам 
ова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет 
 да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно 
} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те во 
 ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, а 
нда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо ка 
{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану  
девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, тр 
зим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се < 
реба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море 
и то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је 
— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми см 
ајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића 
ла осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јако 
="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И К 
 се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по в 
уде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да 
ар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала 
.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја т 
 <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли ле 
 дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да п 
<p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет 
м ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у по 
рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref 
зима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone unit="subSection" />  
 — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне д 
 у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нис 
 топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да  
озно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— В 
ли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одуста 
и најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој  
мој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због  
f target="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина д 
е за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још н 
дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за јо 
ути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин каза 
едрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих 
га, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Реше 
јом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком  
ибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, где  
} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити. 
је сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца  
бијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо с 
маш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туч 
но, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја т 
д мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трп 
<p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рек 
 Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, кој 
... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршт 
велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Т 
/p> <p>За Марију, удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вер 
о капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато  
оји је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице?!</ 
лела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, к 
 ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли  
осимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, 
} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово у 
и за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— 
ај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Ш 
p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили зајед 
 се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти з 
ах.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!. 
 рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а  
а рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>К 
тре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Ми 
 јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, 
ас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S}  
говорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сеч 
нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти п 
 буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ј 
 Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио  
Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег  
ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете  
ад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари  
етету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче 
но кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p 
ам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш д 
р није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетк 
добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже 
и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> < 
 ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на св 
да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да  
елости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодн 
Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог  
изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и нај 
— имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; ал 
{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S}  
ново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ 
текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево  
е и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче.. 
 не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу сам 
јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p 
 му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при с 
али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као  
.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расп 
ј свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него с 
>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар  
ла, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p 
и Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{ 
 <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече  
во, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узел 
о је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb n="88" /> 
>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницам 
и никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи  
...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!... 
 би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Не 
јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за 
ао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли б 
на и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Ма 
 тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</ 
ше од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недо 
нуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није о 
ет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ј 
у због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?< 
ути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да при 
ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати:  
зму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене  
е.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови р 
и са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо ог 
за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога дана 
S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њом 
 вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад вел 
 пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерас 
ристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и 
а причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није н 
<p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по т 
 игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти по 
ји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају д 
 већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце  
— упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си беге 
.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила угов 
.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољ 
х спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <milestone 
укање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да сво 
заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили 
и, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може  
реме, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готов 
 а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: 
 вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не над 
и тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S}  
!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, не 
 Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики з 
 знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, кој 
ра ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се м 
ледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њо 
е мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље рук 
 што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом т 
еми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— 
тили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и ма 
 се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, 
и — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријате 
одао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ов 
 с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n=" 
ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?< 
ах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас к 
.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду ка 
рока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p 
сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и бу 
 паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па д 
и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти о 
 стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с к 
ако те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века ос 
ити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, б 
јтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то 
мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, з 
о бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} 
ћа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговара 
/p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме завер 
ли питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по јед 
мак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна мо 
S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по л 
криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и поз 
снула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p>  
Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на по 
енити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p> 
заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе 
о што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Доб 
е Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете траж 
иста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо 
Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па х 
знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него 
гледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p 
 бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од ово 
{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и 
им да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за т 
 тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстив 
н ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p 
а девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда с 
о, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{ 
ињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово 
нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би те 
> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако п 
 Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се у 
али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S 
 кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>—  
 са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће  
би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она  
 ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали 
да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те 
/> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климн 
 С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и  
p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме  
ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на пог 
не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме извест 
— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у м 
p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> < 
почео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Жи 
да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајц 
 ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад с 
м, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p>  
 кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти же 
 опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и  
} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а 
 Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> < 
 у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јо 
чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећ 
нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, 
тивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али 
{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако  
 свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удав 
ановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим  
ри.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Ко 
у и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене у 
, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашт 
?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову п 
до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани 
бе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не см 
 ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше ка 
тинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p> 
7" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — р 
а ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам 
убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S}  
ње што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p 
 и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Н 
 имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао гово 
мо на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p> < 
Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се см 
кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слуш 
 то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути  
еш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим к 
тивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су ч 
нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у сво 
њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не ма 
аро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку 
— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p 
 /> <pb n="78" /> <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладов 
 кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли 
због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару 
један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S 
/p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад госпо 
35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ок 
 Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти 
е да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div t 
а неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и пр 
 жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим ра 
 <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Жи 
вославне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања 
n="78" /> <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду  
, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на  
 ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и исти 
Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>—  
дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје  
да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Кр 
ј себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити на 
опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и  
 загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао. 
stone unit="subSection" /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она ј 
 Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи  
е Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега дос 
о луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По ц 
младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију к 
а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њези 
ше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, Мару је поче 
ала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а  
а ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам та 
о изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} 
пало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан 
 се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.< 
 Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од  
 тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово 
море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забр 
одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не уз 
ма лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом мо 
ead> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Позн 
и било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва 
г Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S}  
 вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S 
игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здра 
буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, при 
раховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мо 
вом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти те 
 он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли т 
а Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56"  
p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстив 
прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћу 
е су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак н 
е: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали 
ћи њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста  
гано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једн 
ој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, М 
е, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То 
або, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је 
на Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема ии 
 дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој све 
Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме у 
 Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ра 
ћ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћ 
ри.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А 
 злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — реч 
сације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан је  
срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Мо 
едну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушн 
ЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по  
ила лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од с 
, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотада 
рила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није ник 
је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му 
шла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S 
рчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међ 
 богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару  
ином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни в 
ише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, 
она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли  
лију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој 
ри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с њ 
, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако дру 
 <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где ј 
из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у 
 <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за  
акове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S}  
 са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете уби 
 у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и  
а му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних 
свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељ 
p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </div> <pb n="2 
ђе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио  
 па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за на 
витак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка виде 
и, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиро 
мо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном  
д наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио,  
 земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па ка 
р водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила 
 те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су в 
 Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава  
љуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жен 
емна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној  
војио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме  
 све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара н 
нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди  
— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу 
своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошт 
на, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, п 
о се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на М 
гао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио д 
Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему 
изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није из 
p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему 
 пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао д 
ни попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима сре 
и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота дево 
ућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој 
друге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Крис 
зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, им 
 стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се о 
— да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се  
ођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести 
..</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си 
ед вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> 
и се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај глав 
кве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изгледало, па је крију 
д убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме у 
дмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакв 
лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нем 
е“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и 
 кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли 
 ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да т 
Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</ 
чно севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, 
дућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропас 
бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни 
 ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива  
 да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <p 
скази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад и 
етворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јов 
сет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, ле 
ада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш ш 
рице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње обле 
и смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мисли 
по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни 
а би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у 
 и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо 
ните и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> < 
ном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отим 
имитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ва 
у никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж. 
нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај ког 
ској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код к 
их 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме п 
ловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека 
а ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како  
ви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да уд 
и да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Дим 
аче је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара 
омка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас  
сторија каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок неса 
Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се  
 да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} О 
а, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљава 
да пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих ми 
чиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n="8 
 се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће 
 дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ј 
— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш  
дљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" 
ог са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја глед 
и несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то х 
к...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она  
, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у 
 идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p>  
момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има дево 
 <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар м 
 <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с 
ачини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љ 
срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p> 
а јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте,  
нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовин 
им лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше роди 
будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благоси 
и.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и сво 
а реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од  
евала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам,  
авно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено у 
мах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и К 
каза му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се  
е на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Ј 
ека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи: на п 
 са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи уд 
о, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, која се са добр 
ем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли  
о, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p>  
>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Та 
и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин,  
ла?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и 
:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљд 
 да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја  
нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бо 
празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пун 
p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну к 
-- <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{ 
один попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли  
ј недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ва 
удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрат 
У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима 
није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, бла 
ти занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докл 
за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без 
 живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> 
дала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и донос 
познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколик 
 онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствари за своју је 
симо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</ 
11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко би 
а ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Ст 
</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то к 
а то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале дево 
а, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико 
ко је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме  
, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу к 
 кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— 
</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуп 
е је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима им 
дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кућ 
а није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто са 
/p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно куне 
н је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мар 
 си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да 
и кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла,  
воју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би зави 
ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима о 
ао и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права с 
ост, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</ 
>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове мл 
у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да 
поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма как 
<p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дет 
вана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје у 
 казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу д 
никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада 
 велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу  
. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној к 
ледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од лит 
еди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити. 
оре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра  
жда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њ 
 би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он б 
 већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитриј 
наши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А 
Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хт 
н је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само дв 
S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и с 
вића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да  
/> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече 
има, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове к 
ељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег дола 
роман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> 
и да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћет 
ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једн 
 да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се б 
} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није  
ли не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила 
ала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу т 
убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је  
ти једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш  
ype="notes"> <note xml:id="SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па. 
2_C1"> <head>Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посави 
зда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како с 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он  
ead> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу  
несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њих 
ни ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у др 
без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и п 
итања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо 
венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама  
РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</ 
астанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана 
пурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста  
 и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој позна 
кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана 
који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не б 
н је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је ту 
у, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним 
кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У 
регледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после уда 
ати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, в 
S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крва 
ик. <pb n="89" /> После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукају 
сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прв 
убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине 
а бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему  
и својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово 
 <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој 
pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад  
</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више 
и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да  
ега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја се 
 случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гле 
т.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо 
дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са свој 
вредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p 
вети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођ 
узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За  
<pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и д 
а ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном нес 
ивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убил 
ини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта с 
</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и 
би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S 
м страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везан 
кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на 
нима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се 
 Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао по 
сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада 
е можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
е бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.</p> <milestone unit="su 
 а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би 
да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је 
 и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих 
ковац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p>  
ва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p 
 у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да  
а, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као све 
е венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро п 
едник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се  
о не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-—  
 сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на 
ло, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дет 
е хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>П 
на иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone unit="subSe 
и Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и 
заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово 
— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих  
 видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с он 
 крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, која се са доброт 
а ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, униш 
} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће,  
абран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас  
рстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у 
} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности 
о.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурис 
о и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико д 
трпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p> 
г.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагал 
 се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живо 
 насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла. 
исли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руково 
 — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да 
а, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар  
ратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојал 
осила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће ткан 
о увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а т 
рве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се 
ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.< 
и синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти  
х силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право ка 
 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За  
Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, удову Миловановића из Т 
итеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије М 
оворила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању 
ељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу  
арицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара бил 
е.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> < 
опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па ч 
е родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да  
рма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрх 
каше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустан 
ва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone u 
 одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде 
су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; т 
ни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан 
.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти 
а сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, ш 
, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога п 
о, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе 
и, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{ 
удна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на п 
е сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Жи 
савесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој прип 
љу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за др 
е и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било збо 
} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастил 
 није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и  
, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мо 
у.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога 
 имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећн 
</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ сре 
а голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за 
</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе 
b n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе 
стивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери 
да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кол 
 рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и  
иру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишег 
.</hi> --><pb n="81" /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неко 
ј пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и п 
 — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и ка 
ожено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стид 
срећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, п 
/p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите к 
ао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, 
{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да 
ту први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери  
ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ј 
.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да ид 
и си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> < 
з тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говор 
<p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођ 
 Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и т 
p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш једи 
лети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да 
ање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разб 
 да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S}  
ју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> < 
 ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није 
о пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа ба 
ступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква  
акад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да 
њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S}  
 Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, бр 
је је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је 
ола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И 
 А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p>  
ле.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S 
ама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изр 
</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — р 
ела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и  
отресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше с 
 их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошеви 
ну руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{ 
ин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог 
, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гле 
а волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер с 
ас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>—  
сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n=" 
не озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и о 
ву-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној 
и хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме  
т!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски см 
а се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— 
 заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо! 
чатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздра 
 немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— За 
аква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то при 
за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели 
ни, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи  
ови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре в 
 ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љу 
а венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невеш 
то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако  
, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља 
ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао 
 би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом  
ире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да с 
ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах п 
ога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, ва 
 као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да 
 да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младож 
— Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и  
опако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, ве 
бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Ка 
ли врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— Т 
ој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрост 
 па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо н 
 је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на т 
и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с  
мо, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зениц 
<p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли  
ко си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> < 
оодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, а 
 Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је!  
ића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Милованов 
ђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Он 
тивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два вел 
е зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов ст 
ова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили је 
тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="1 
те каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби  
зала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житар 
руго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право 
неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — 
 то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{ 
 лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу 
 Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула  
у ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с 
што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.< 
 то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње,  
ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда 
 на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугл 
поти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено пример 
 ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског 
векром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сам 
лагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— 
 Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани  
хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у с 
е свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод о 
а вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Никол 
али, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општ 
ни.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, кој 
и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упре 
а подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пун 
о коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан 
е већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једно 
ли заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Ко 
рохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Ј 
 није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пи 
љен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумени 
те и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав 
штен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и бо 
 и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладино 
а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с увер 
оћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја с 
 имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не беге 
ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p>  
вако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, 
се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и по 
Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да л 
ра опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и је 
а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала 
и сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговор 
 избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> 
в, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви  
, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бе 
ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешал 
азити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је предс 
ма.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p>  
е викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би 
>У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div> </back> </text> </TEI> 
ивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога,  
узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога на 
’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових 
то јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупци 
мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог 
осе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису 
, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче 
е дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и м 
 старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Т 
 јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару с 
асипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је гот 
 вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— 
се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, М 
ро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећи 
и мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога ј 
доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крст 
еба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећно 
ајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа  
 сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и начин школовања. 
и богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и 
и на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, свој 
 порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Једин 
знели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Н 
 жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јов 
м пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше т 
а крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једри 
су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту  
 у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, 
но, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена 
ало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда  
јете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</ 
ао родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим 
е помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити  
пних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају 
, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образ 
м био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда м 
викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се де 
 више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо 
 Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју по 
к Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутар 
ом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој усп 
н-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, 
p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S 
 месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао она 
Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала о 
гало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <pb n="89" /> После тога натоварише 
е чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полу 
ву нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје  
p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једн 
Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па с 
њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.</p> <mi 
иванови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као  
опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор  
ро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} И 
 отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит,  
ку, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ва 
тин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} 
ису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да чит 
овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="4 
шта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на с 
 основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га о 
ина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу 
помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријате 
шке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар — што је б 
 Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али 
н у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако 
р ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један  
р сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су м 
ни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је доб 
орати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, н 
е.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да јед 
 n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из гла 
лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које —  
!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64"  
> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> 
 кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не зна 
елиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је п 
Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, д 
ра.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="subSect 
> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} К 
 кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка 
.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спре 
ару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја мора 
, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>—  
p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се 
 <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу,  
х капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>—  
ем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти ве 
— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово,  
<p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тр 
ст, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, 
о.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од то 
е претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с  
.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов  
у, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, 
е био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи 
ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам к 
 Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S 
воју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којо 
ла, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је неш 
ворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила ј 
кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свеч 
и копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Ј 
 ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде  
</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S 
p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кри 
иш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а  
аза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.< 
ју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправ 
да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, ка 
} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина 
но... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слобод 
упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави не 
 у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> 
 unit="subSection" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше из 
 вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи 
ва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан ја 
 постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу вол 
вила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечера 
м се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те дево 
 ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах 
бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам 
S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, 
не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти и 
је продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати. 
еће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним по 
колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с кол 
ебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То м 
ни је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је  
кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти ве 
и, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S 
> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у 
та је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бо 
е курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру ми 
сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ 
ао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и 
 мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Кр 
, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим  
— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, ва 
жеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незна 
ражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да м 
а пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је н 
, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не д 
ад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, 
ави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ства 
 хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</ 
повешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет  
<p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи 
летеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако 
о.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог 
загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, 
, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се у 
ца климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо  
ише волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, б 
ојом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а  
 у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка 
p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив 
 те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га п 
есте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу греш 
 мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженић 
ати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као з 
а сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о ср 
нуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb 
срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" / 
ро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па з 
га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S}  
и, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејал 
.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем 
ори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, 
иш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девој 
>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје. 
> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онд 
ој.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени  
бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; ко 
дговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку ду 
 тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.< 
шност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S}  
 убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи 
то то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p>  
о молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођ 
им види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мар 
 велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао 
 рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отвори 
ца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необ 
здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем 
ад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо  
 зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко 
 изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p>  
?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да 
 ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу,  
 Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што 
а дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура 
лочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Пе 
ред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и  
а ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У р 
се столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> 
 да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти 
раво да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре при 
ац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехоти 
по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића 
ама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да ра 
евојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дет 
...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S}  
оли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем  
а не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, ш 
се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога  
еровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све 
јом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ак 
 кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и К 
ивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71"  
(наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми 
ренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако он 
а мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p 
ло мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по  
Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи? 
 <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер на 
рота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог же 
ла је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и и 
има као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div 
ристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбо 
 каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина пит 
зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> < 
} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој ст 
ју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завиде 
</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио  
војем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> --><pb n="81" />  
 поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Милов 
пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више глав 
езице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран пој 
где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам 
нда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи на 
говорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узим 
ини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љуб 
ом свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни вид 
ине; носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син ј 
мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечев 
 ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чо 
руглих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе цр 
вилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних  
Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и ц 
ећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трст 
т, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину  
ем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за о 
а не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме 
е, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, ка 
 другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око њ 
{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то 
оље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљ 
велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не  
ареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с висок 
 тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изатка 
ио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је м 
або, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p 
 да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо 
 опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро  
ерили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели 
Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лиц 
рже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро 
м, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с 
 да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише  
а и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г 
читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да 
овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све пр 
 и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: 
ти...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <d 
ру је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и д 
инише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...< 
да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не нате 
о при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта 
е нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’  
7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара ј 
 <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас т 
t="subSection" /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговар 
оћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни  
би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дете 
ити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће  
его имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба 
да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног ра 
 убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас са 
, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те  
га најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S}  
 био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени зна 
</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца,  
p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{ 
учесник у убиству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу 
 да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо ср 
ој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p 
а, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S}  
и су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш 
ма пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног 
а Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби 
а Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар,  
p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда  
 n="34" /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} О 
 да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слути 
ој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова к 
г из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Кр 
будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу д 
јвећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао 
тите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти 
то Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p>  
воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која ј 
сли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако б 
ојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Се 
.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе сво 
сположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крст 
чка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> < 
ма код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му ј 
 а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се та 
загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро 
оси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} 
ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од како 
p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изме 
војке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар — што је била је 
>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сада помен 
— рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвита 
га живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> < 
олим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њ 
 ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесит 
фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима 
рацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је 
 <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре трин 
е па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} О 
овића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у  
из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега,  
н пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љу 
а увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли гл 
{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и 
добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они  
S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ н 
место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone unit="subSecti 
лим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које о 
а оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим раз 
ало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— 
} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тоб 
ш ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>—  
емој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме с 
> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> < 
 ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богат 
што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао 
 волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Т 
<p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом 
мам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div t 
 ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Ан 
..{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане 
>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и да 
остигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој 
ти ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну ку 
ром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за 
ко бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твој 
ним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није л 
у, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурис 
<p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју децу, коју в 
 језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, 
 је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слут 
том, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним пору 
ке момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с ки 
вом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> < 
 имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тих 
 јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на 
совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А 
Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш у 
ор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју 
о син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војс 
 У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово при 
и смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па 
Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говори 
ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме  
.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што ј 
 Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од л 
твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојк 
а Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, зд 
у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S 
пила тешка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, 
о дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, 
b n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да 
паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја ста 
разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.< 
је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бе 
> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у 
као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине 
гој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и сед 
е свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и л 
ликим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S 
великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опе 
е чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p 
у кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Ок 
док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{ 
а власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је пог 
и смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту кој 
шта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да 
икад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово у 
 ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сирот 
 и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и изб 
итеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p 
ш мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота 
ећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А ма 
p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђу 
имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаест 
ћ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште 
и — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то 
 голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти з 
 ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао,  
.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за  
абранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, 
Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она ј 
мањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p>  
ла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Раз 
него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то  
реба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мар 
док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог,  
авни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су г 
зненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — наста 
ивот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем 
оју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућ 
вога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им 
ледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о 
е рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се уда 
гом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим 
 расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећн 
 Марино понашање у последње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушч 
ових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да ј 
 у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога 
чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S 
и оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S 
очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — ка 
ру да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка са 
ве то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам б 
ог имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, шт 
а — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка 
>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, 
аше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у 
рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако 
двести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румен 
о казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да не 
е заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они 
 вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>—  
 Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?< 
!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, 
Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио 
ма, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам 
ова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину  
 Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да с 
ах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече  
ване, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом,  
"84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинско 
ивени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговар 
дили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад ј 
 срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тра 
нажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Мари 
 је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти 
 лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог ст 
 ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Ди 
гла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тер 
е сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, о 
{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом 
 он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли  
ју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бој 
ога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p> 
чере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на  
све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече 
, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву п 
 богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек  
рне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забра 
, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, 
цао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране 
на с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној ш 
и Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S 
> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврди 
и своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора 
S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пуст 
> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, б 
ра, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} 
не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла 
ан појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани к 
, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени  
<p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте  
школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе од 
а овакво уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља  
ње општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државн 
ла, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио 
вилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац  
иница, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи т 
је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па,  
да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је је 
ш од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>—  
 му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а  
наша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и памет 
p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома  
 адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па б 
нђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали,  
о.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дет 
и си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађа 
 ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да ка 
 рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са  
} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, 
се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако 
попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, 
сказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини 
 <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, д 
више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти к 
моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђ 
те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p> 
ека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{ 
у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, шт 
оћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја 
>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</ 
 /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави 
 Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} В 
ашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p> 
</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, б 
а похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје пр 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором 
е договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Бог 
.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио з 
Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несре 
а ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p 
— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде за 
 <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} 
од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S 
често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да  
му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану 
шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јак 
час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још јед 
ић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице?!</p> <pb n="32" /> <p>— Ето!... што  
p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девој 
био! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p 
жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје с 
сто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојк 
у срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри К 
н и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив? 
нем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене ре 
p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не  
Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне 
Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву  
д држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ћ 
рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као  
то замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш кара 
ти код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>—  
е проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи ј 
> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не о 
<p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти 
их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да 
иш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ сва 
својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са св 
 обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући  
 мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, дру 
p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио,  
главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, б 
њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног мом 
 шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада  
стила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с  
а је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја! 
бо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си  
тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p>  
потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви п 
се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро 
Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртни 
<p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="6 
еднаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што 
толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p>  
е на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то 
код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека 
зак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, и 
ва пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хри 
 О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч 
ена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да б 
 вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Д 
 да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче н 
ад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурић 
НИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1 
а чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју  
} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да дец 
ишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакв 
у и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи 
ам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је  
о може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та 
акве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских 
 кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, оп 
— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. п 
авити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то 
ша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n=" 
... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш,  
ти, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јо 
не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да ид 
 питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Д 
т продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма с 
 слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да. 
ији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Жива 
у твоје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш сре 
<p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремови 
па, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па 
 А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и 
p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми 
а изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није и 
 читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра при 
оћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да 
сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад 
 Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских тргова 
ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да при 
ити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загле 
вадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и р 
спити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђ 
> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће те 
pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свр 
 <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло ч 
нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да 
а срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не 
у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад  
 сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n=" 
 ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те  
Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа гово 
код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да б 
рма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Ј 
 добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да ус 
Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да  
/p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура 
S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, сна 
као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе  
е тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има мн 
бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро,  
а, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него  
ег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само  
рце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све 
е мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад 
и себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у 
</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за и 
е мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било 
бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече  
ј необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио свој 
 кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад во 
азговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: 
баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он о 
твору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам 
е приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, м 
гу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да пи 
добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, не 
о очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да ј 
кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаг 
егенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака 
} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на зав 
и с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не сме 
 би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку  
 што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи  
> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, ка 
<hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћ 
кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам беген 
 како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора 
у волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, к 
сио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио непри 
гово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што би 
да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Нем 
а, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала. 
дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да  
о добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристи 
 и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог  
p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћ 
девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо 
ињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала? 
Марице?!</p> <pb n="32" /> <p>— Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?.. 
— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића 
 од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала  
ш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти  
, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа 
зала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С т 
ји су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што в 
етири разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље  
е нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао 
ван.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков 
да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она с 
ти код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћ 
бећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам? 
p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> < 
ио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашно 
 будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја  
ј шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нек 
у отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе 
ало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се  
слободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника изв 
пку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, ско 
Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да  
м док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p>  
а си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ  
ше имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се 
</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве би 
ља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју  
 су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— 
?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сир 
е казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговар 
} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина. 
p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загл 
 на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није 
о је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа 
 <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ 
у, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква неср 
ј, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриск 
ри? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли 
е било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p 
а ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара  
, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас 
 Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> 
едно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара 
p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од овакви 
>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу 
 Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, 
ћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Нем 
Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару 
> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — ре 
се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја 
и своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и 
дожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слобо 
 није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелиј 
ила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није о 
длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb  
ш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми  
куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти  
о дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за и 
твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије 
 кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и 
ли.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то  
е љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што  
азати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову по 
 сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да св 
 прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} Пос 
еће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за 
аших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајет 
у и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да 
је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш прав 
 А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p>  
а му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу 
х не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви  
добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам,  
ас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то н 
анас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља. 
љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и 
вај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изд 
еби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој  
ати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам  
<p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што  
 добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра  
ном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, бил 
ковину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а н 
а тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега н 
надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо  
тима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица  
 срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко,  
у од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја вол 
што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметн 
 баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће 
 благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано пе 
 благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n="49" /> 
вим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те к 
, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благ 
, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђур 
} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беш 
 мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заје 
а Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одгов 
ова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit= 
ече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p 
ба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} 
ишта говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, п 
а ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, д 
ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да в 
х ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— 
гу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће 
— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова  
воја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?< 
е смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер 
жем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар  
 животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p 
 то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти 
а, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћив 
ало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирал 
S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волов 
а ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec 
 <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>Б 
И ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ