• quote 4
  • А 47
  • а 74
  • Ако 5
  • ако 7
  • алеји 1
  • Али 23
  • али 31
  • алкама 1
  • алу 1
  • Ама 2
  • аманет 1
  • амбицијама 1
  • антерији 1
  • асури 1
  • асуру 1
  • ах 2
  • Ах 3
  • аџика 3
  • аџике 11
  • Аџике 2
  • Б 1
  • баба 1
  • Баба 1
  • баби 1
  • бабо 3
  • бабу 1
  • бављења 1
  • бављење 1
  • бар 1
  • барица 1
  • Баталићу 1
  • батргаху 1
  • баца 1
  • бацала 1
  • бацам 2
  • бацао 1
  • баци 1
  • бацила 2
  • бацих 1
  • бачен 1
  • баш 7
  • башта 3
  • Баште 1
  • баште 5
  • башти 2
  • баштом 1
  • башту 3
  • бедан 1
  • бедна 1
  • бежим 1
  • без 1
  • безазлено 1
  • безбрижношћу 1
  • безживотан 1
  • бејах 1
  • Бејах 1
  • бејаху 1
  • беласка 1
  • беласкања 1
  • беласкање 1
  • беле 2
  • бели 1
  • белим 1
  • белих 1
  • беличастој 1
  • белом 1
  • белу 1
  • БЕОГРАД 1
  • беса 1
  • бескрајна 1
  • бесмо 2
  • бесна 1
  • бесник 1
  • бесно 2
  • бесте 1
  • беху 6
  • Беше 3
  • беше 42
  • би 38
  • бива 1
  • бивали 1
  • бивало 1
  • бивао 1
  • биваше 2
  • бије 2
  • била 19
  • Била 4
  • биле 2
  • Били 1
  • били 7
  • било 17
  • Било 3
  • био 7
  • бираш 1
  • бисаге 1
  • бити 4
  • биће 1
  • бих 7
  • благо 4
  • блаже 1
  • блед 1
  • бледа 3
  • бледе 2
  • бледо 1
  • бледоћа 1
  • ближе 1
  • близину 1
  • близу 2
  • Бог 9
  • Бога 2
  • богаству 1
  • богата 1
  • богате 1
  • богатих 2
  • богатство 1
  • Божић 1
  • Божјег 1
  • бој 2
  • Бојала 1
  • бојала 2
  • Бојали 1
  • Бојао 1
  • бојао 2
  • бојаше 1
  • бојећи 3
  • Бојим 1
  • бојиш 1
  • болан 1
  • болести 2
  • боли 1
  • Боли 1
  • болног 1
  • болом 1
  • болу 1
  • боља 1
  • Боље 1
  • боље 3
  • борећи 1
  • Борио 1
  • БОРИСАВ 1
  • бошчицом 1
  • бошчу 1
  • Бранила 1
  • браниш 1
  • брате 1
  • брату 1
  • брегови 1
  • брестова 1
  • брже 2
  • брз 2
  • брза 1
  • Брзо 1
  • брзо 20
  • бризи 1
  • бризну 3
  • брини 1
  • бришући 1
  • Бро 2
  • Бубањ 1
  • бубњеви 1
  • Будала 1
  • будем 2
  • буђаше 1
  • бујан 1
  • бујна 1
  • бујне 1
  • бујнија 1
  • бујно 1
  • бујности 1
  • бунар 2
  • бунара 2
  • бунилу 1
  • бунован 1
  • Вади 1
  • ваздух 2
  • ваља 1
  • ваљала 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 2
  • вам 3
  • вама 7
  • вампирима 1
  • варош 2
  • Вас 1
  • вас 4
  • васиони 1
  • ватра 1
  • ватре 2
  • ватру 2
  • ваш 1
  • ваша 1
  • ваше 10
  • ваши 1
  • вашим 1
  • вашу 2
  • вежем 1
  • везе 1
  • везивала 1
  • Вели 1
  • вели 2
  • велика 3
  • велике 5
  • велики 3
  • великим 2
  • великих 1
  • велико 1
  • великом 2
  • велику 2
  • велиш 4
  • верније 1
  • верно 1
  • веровах 1
  • Верујеш 1
  • весеље 1
  • ветар 1
  • већ 24
  • веће 2
  • Вече 1
  • вече 6
  • вечер 1
  • вечера 1
  • вечеравали 1
  • вечерамо 2
  • вечерао 1
  • вечерати 1
  • вечере 3
  • вечери 2
  • вечеру 2
  • вечитим 1
  • вештицама 1
  • вештице 1
  • Ви 2
  • ви 6
  • вид 1
  • виде 5
  • видела 2
  • видели 1
  • видео 3
  • видети 1
  • видех 6
  • види 11
  • видим 5
  • Видиш 1
  • видиш 4
  • виђали 1
  • виђам 1
  • виђати 1
  • виђаше 4
  • вијаш 1
  • вијући 1
  • Вика 1
  • викну 4
  • викнух 2
  • вила 1
  • вилице 1
  • виљушке 1
  • винова 1
  • винограде 2
  • виногради 1
  • вираху 1
  • вирио 1
  • вис 2
  • висиле 1
  • висило 1
  • висинама 1
  • висине 1
  • високим 2
  • високих 1
  • високо 1
  • високог 2
  • витак 1
  • вичи 1
  • виша 1
  • Више 2
  • више 32
  • вишње 2
  • вишу 1
  • Влага 1
  • владике 1
  • влажне 3
  • влажном 1
  • влажну 1
  • власима 1
  • вода 1
  • воде 4
  • водити 1
  • водњикавим 1
  • воду 1
  • војску 1
  • волео 1
  • волети 1
  • волим 3
  • Волим 3
  • воља 1
  • вољи 1
  • вољу 1
  • восак 1
  • врат 3
  • врата 11
  • врате 1
  • врати 5
  • вратима 2
  • Вратих 2
  • вратише 1
  • врба 2
  • врбе 3
  • врела 1
  • вреле 2
  • врело 1
  • врелог 1
  • врелу 1
  • време 7
  • времеје 1
  • времена 3
  • врео 1
  • врло 3
  • врсту 1
  • га 28
  • газда 1
  • газдама 1
  • Где 1
  • где 16
  • гиздала 1
  • гимназије 1
  • Глава 1
  • глава 2
  • главе 11
  • глави 2
  • главобољом 1
  • главобољу 1
  • главом 1
  • главу 12
  • глас 9
  • гласа 1
  • гласови 2
  • гласовима 1
  • гласом 1
  • гласу 1
  • глатких 2
  • гледа 3
  • гледај 1
  • гледајући 6
  • гледала 1
  • гледале 1
  • гледам 5
  • гледао 2
  • гледати 2
  • Гледах 1
  • гледаш 3
  • гледаше 1
  • Гледаше 1
  • гледећи 1
  • гломазна 1
  • глуве 1
  • гневом 1
  • гнушања 1
  • гнушањем 1
  • Говораше 1
  • говораше 2
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • говори 2
  • говорила 1
  • говорили 1
  • Говорили 1
  • говорим 1
  • Говорио 1
  • говориш 1
  • говору 1
  • год 6
  • годила 1
  • године 3
  • годишње 1
  • гола 1
  • голе 1
  • голи 1
  • голо 1
  • горе 1
  • горела 1
  • горчином 1
  • Господ 2
  • Господа 3
  • господине 3
  • господско 1
  • Господу 1
  • госте 1
  • гостинске 3
  • гостинској 3
  • гостинску 1
  • готовину 1
  • готових 1
  • готово 1
  • грабе 1
  • градове 2
  • грана 1
  • гране 1
  • граничило 1
  • грану 1
  • грања 3
  • грање 4
  • грањем 1
  • грди 1
  • греје 1
  • грлити 1
  • грлу 1
  • грљах 2
  • гробља 2
  • гробље 1
  • гробљу 1
  • грожђа 1
  • грозничаво 1
  • гроктање 1
  • груди 4
  • грудима 2
  • грцајући 1
  • грцала 1
  • грцаше 2
  • грчи 1
  • губе 1
  • губи 1
  • губиле 1
  • губљаше 1
  • гуњу 1
  • гурајући 1
  • гурала 1
  • гурање 1
  • гурати 1
  • гурну 2
  • густе 1
  • густим 2
  • гуше 1
  • гуши 1
  • гушило 1
  • гушити 1
  • Да 14
  • да 276
  • давала 1
  • давало 1
  • ДАВИДОВИЋ 1
  • даде 1
  • Даде 1
  • Дај 1
  • дај 2
  • даје 1
  • дајете 1
  • дајеш 2
  • дају 1
  • дајући 1
  • Дакле 1
  • даље 1
  • даљине 1
  • дам 1
  • дан 11
  • дана 9
  • дане 2
  • дани 4
  • дању 1
  • Дао 1
  • дарове 1
  • дах 4
  • Дахире 1
  • дахну 1
  • дахнух 1
  • дахћао 1
  • Две 2
  • две 3
  • дворењем 1
  • дворила 1
  • дворишта 3
  • двориште 4
  • дворишту 1
  • дебелим 1
  • дебљали 1
  • девојачка 1
  • девојчица 1
  • деда 1
  • Деде 1
  • дедом 1
  • демонске 1
  • део 1
  • деси 1
  • десиле 1
  • десни 1
  • десно 1
  • десном 1
  • десну 2
  • Дете 1
  • дете 17
  • детенце 2
  • дететом 1
  • детиње 1
  • детињства 1
  • деца 2
  • ДЕЧАНСКА 1
  • дигла 2
  • дигнем 1
  • дигнувши 1
  • дигох 2
  • диже 4
  • дижем 3
  • дижеш 1
  • дижући 1
  • дима 1
  • дирај 2
  • дирам 1
  • дирек 1
  • дирну 1
  • дишући 1
  • дланове 2
  • дно 1
  • дну 2
  • до 13
  • доба 2
  • добар 1
  • Добро 3
  • добро 4
  • доброте 1
  • доврши 1
  • договорили 1
  • додавала 1
  • додир 3
  • додириваху 1
  • дође 10
  • Дође 2
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • Дођи 1
  • дођох 3
  • дођоше 2
  • дођу 1
  • дозна 1
  • Док 1
  • док 4
  • докле 1
  • Доктора 1
  • долажаше 1
  • долази 2
  • Долазила 1
  • долазила 3
  • долазили 2
  • долазим 2
  • долазио 2
  • долазити 1
  • долазиш 1
  • долапима 1
  • доле 3
  • Дом 2
  • дома 2
  • домаћице 1
  • донела 1
  • донесе 2
  • доносећи 1
  • доноси 2
  • доносило 1
  • доносим 1
  • Доносим 1
  • доносити 1
  • доносиш 3
  • доношење 1
  • допада 1
  • допираше 1
  • допире 1
  • допреше 1
  • допуштамо 1
  • доручак 1
  • досадне 1
  • досадно 1
  • досађује 1
  • досађујем 1
  • досељеници 1
  • Досети 1
  • Доста 1
  • доста 4
  • достојанственост 1
  • дотеривала 1
  • дотеривати 1
  • дотерујући 1
  • доћи 1
  • дохвати 1
  • дочекиваше 1
  • дочепа 1
  • дошао 3
  • дошла 1
  • дошли 2
  • драга 1
  • драж 1
  • дрвета 1
  • дрвећа 2
  • дрвеће 3
  • дремежу 1
  • држање 1
  • држао 1
  • држах 1
  • држећи 4
  • држи 2
  • држиш 1
  • другарице 2
  • друге 1
  • други 3
  • другим 1
  • другима 1
  • Друго 1
  • ДРУГО 1
  • друго 8
  • другове 1
  • другом 1
  • другоме 1
  • другу 1
  • дружила 1
  • друштву 1
  • дрхтав 1
  • дрхтала 2
  • Дрхтао 1
  • дрхтао 3
  • дрхтах 1
  • дрхтаху 1
  • дрхташе 1
  • дрхте 1
  • дрхти 2
  • дубок 1
  • дубоко 1
  • дуван 1
  • дувана 1
  • дуванског 1
  • дуго 2
  • дугог 1
  • дугуљасте 1
  • дуд 1
  • дудови 1
  • дудом 1
  • дудук 1
  • дуже 1
  • дужност 1
  • дуња 1
  • дуњама 1
  • дурашна 1
  • дућан 1
  • духа 1
  • душа 1
  • душе 3
  • душмани 2
  • душу 1
  • ђаво 1
  • Ђипих 1
  • Е 2
  • Еве 1
  • ево 1
  • Ево 7
  • еспапом 1
  • Ето 6
  • Ех 4
  • жалим 1
  • жара 1
  • жарку 1
  • жацну 1
  • жеге 1
  • жегом 1
  • желела 1
  • жеље 2
  • жељно 1
  • жељу 1
  • жена 4
  • Жене 1
  • жене 3
  • Жено 1
  • женска 1
  • женско 2
  • жив 1
  • жива 3
  • живеле 1
  • живели 1
  • живо 1
  • живот 5
  • живота 3
  • животу 3
  • жилава 1
  • жмиркавим 1
  • жмурећи 1
  • жубор 1
  • жубораше 1
  • жуборења 1
  • жубори 1
  • жута 1
  • за 47
  • За 5
  • забацајући 1
  • забацила 1
  • забезекнуто 1
  • заборави 1
  • заборавити 1
  • забуну 1
  • заваљеним 1
  • заваљеном 1
  • завежљај 2
  • завежљају 1
  • завесе 1
  • заврнула 1
  • завучем 1
  • завученим 1
  • загасиш 1
  • Загледах 1
  • загњурим 1
  • Загрејан 1
  • загрцну 1
  • загуши 1
  • загушљив 1
  • задах 1
  • задовољан 1
  • задовољно 2
  • задовољну 1
  • задовољства 1
  • задовољство 1
  • задовољством 1
  • задремала 2
  • задржавам 1
  • задржиш 1
  • задужи 1
  • задушнице 1
  • задушницу 1
  • зађе 1
  • зађох 1
  • зажарено 1
  • зазирући 1
  • заигра 1
  • заиста 1
  • заједно 7
  • зајечаше 1
  • заклањаше 1
  • заклињао 1
  • заклопити 1
  • заклопих 1
  • заклопце 1
  • закрчиле 1
  • залогај 2
  • Залогаји 1
  • залутале 1
  • Замишљен 1
  • занела 1
  • занемарена 1
  • занесе 1
  • занихав 1
  • заносећи 6
  • заноси 1
  • заносим 1
  • заобљене 1
  • заокруглиле 1
  • заокруглио 1
  • запева 1
  • запевам 1
  • запираху 1
  • запита 1
  • запиткивали 1
  • запиткује 1
  • заплаче 1
  • запљускује 1
  • Започињао 1
  • запрепастиш 1
  • зар 3
  • Зар 7
  • зари 1
  • зарфови 1
  • засео 1
  • засити 1
  • засјаје 1
  • заспалу 2
  • заспим 1
  • заспимо 1
  • заспиш 1
  • заста 1
  • застаде 2
  • застајкивала 1
  • застајкујући 1
  • застрти 1
  • засузило 1
  • засуканим 1
  • затварајући 1
  • затвори 2
  • затворила 1
  • затворимо 1
  • затегнуте 1
  • затегнуто 1
  • затим 1
  • Затим 1
  • затицах 1
  • затичеш 1
  • Затичеш 1
  • Зато 2
  • зато 3
  • затребати 1
  • Заћутасмо 1
  • заударала 1
  • заузети 1
  • заустави 1
  • зауставих 1
  • зауставиш 1
  • заустављала 1
  • заустављаше 1
  • захвали 1
  • заходило 1
  • зацрвенивши 1
  • зачуђено 5
  • зашта 2
  • зашто 1
  • зашумори 1
  • збацила 1
  • збиљу 1
  • зближисмо 1
  • због 2
  • збори 1
  • збуни 2
  • збуњено 1
  • звала 1
  • звао 3
  • Зверала 1
  • звон 1
  • зврјање 1
  • зготовите 1
  • згрчена 1
  • згрчене 1
  • згрчи 2
  • згурен 1
  • згурена 1
  • згури 1
  • згурим 1
  • згурише 1
  • здравља 1
  • зелена 1
  • зеленила 1
  • зеленило 2
  • зеленилу 1
  • зелено 1
  • земља 2
  • земље 2
  • земљу 2
  • зид 9
  • зида 2
  • зидана 1
  • зидова 1
  • зидове 1
  • зидом 1
  • Зима 1
  • зиме 1
  • зими 1
  • зимски 1
  • златне 1
  • златно 2
  • зли 1
  • зло 1
  • зловољан 2
  • злураде 1
  • злурадошћу 1
  • зна 4
  • знала 2
  • знали 1
  • Знам 1
  • знам 11
  • знане 2
  • знани 1
  • знао 11
  • Знао 4
  • знаћеш 1
  • Знаш 3
  • знаш 6
  • зноју 1
  • Зове 1
  • зове 3
  • зовем 3
  • зову 1
  • зрака 1
  • зрелости 1
  • зрео 1
  • зуба 1
  • зуји 1
  • зурле 2
  • зуцкају 1
  • и 549
  • И 77
  • иглом 1
  • играјући 1
  • играше 1
  • игре 1
  • иде 4
  • Идем 1
  • идем 3
  • идеш 2
  • Иди 3
  • идол 1
  • иду 1
  • идући 2
  • из 40
  • Из 8
  • иза 4
  • изазивах 1
  • избацујући 1
  • Избегавала 1
  • избегавање 1
  • избегао 1
  • избивала 1
  • избијала 1
  • избила 1
  • избило 1
  • избодени 1
  • извадила 1
  • Извалих 1
  • извијаше 1
  • изводи 1
  • извора 1
  • изврсно 1
  • извученим 1
  • Изгледа 1
  • изгледало 4
  • изгледаше 1
  • изгубим 1
  • изгубише 1
  • изгубљено 1
  • издавајући 1
  • издаваше 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издахнем 1
  • издахну 1
  • издигле 1
  • издигнувши 1
  • изиђе 6
  • изиђем 2
  • изиђеш 1
  • Изиђи 1
  • Изиђох 3
  • изиђох 4
  • изјаве 1
  • излазимо 1
  • излепљени 1
  • излете 1
  • излетимо 1
  • измахну 1
  • изнемогав 1
  • износе 1
  • износити 1
  • изокретање 1
  • изразитије 1
  • изредим 1
  • икада 2
  • икона 1
  • иконом 1
  • или 9
  • им 3
  • Има 1
  • има 6
  • Имају 1
  • имала 3
  • имали 2
  • имам 1
  • Имам 2
  • имамо 1
  • Имамо 1
  • имања 2
  • имање 3
  • имањем 1
  • имао 1
  • Имао 1
  • имах 1
  • имаш 3
  • име 1
  • интересује 1
  • ипак 3
  • исечено 1
  • исказао 1
  • искреног 1
  • искривудао 1
  • искрпљене 1
  • искрпљеним 1
  • искру 1
  • испаде 1
  • испала 1
  • испијена 2
  • испит 2
  • исплакане 1
  • исплаћуј 1
  • испод 3
  • Испратих 1
  • испратиш 1
  • Испрва 1
  • испред 1
  • Испред 1
  • испрекиданим 1
  • испружих 1
  • испружиш 1
  • испуни 1
  • испунила 2
  • испунио 1
  • испуниш 1
  • испуњава 1
  • испуњене 1
  • испуњени 1
  • испуцаним 1
  • испуцаних 1
  • истина 2
  • истини 1
  • истински 1
  • истицала 1
  • истицаше 2
  • исто 2
  • истој 1
  • истрајна 1
  • истрајније 1
  • истрже 2
  • ићи 1
  • их 4
  • ишао 1
  • Ишла 1
  • ишла 4
  • ишле 2
  • ишли 2
  • ишчекиваше 1
  • Ја 26
  • ја 50
  • јабукама 1
  • јавља 1
  • Јавља 1
  • јагодицама 1
  • јак 1
  • јако 5
  • јасно 1
  • јастуке 1
  • јастуци 1
  • јаук 1
  • јача 1
  • Јаче 1
  • јаче 5
  • јачи 1
  • јачине 1
  • јачином 1
  • је 174
  • Је 2
  • једа 1
  • једак 1
  • Једва 2
  • једва 5
  • једе 5
  • једем 2
  • једемо 1
  • једеш 3
  • једини 1
  • једино 1
  • једих 1
  • Једна 1
  • једна 2
  • једнако 7
  • једне 2
  • Једно 1
  • једно 4
  • једног 1
  • једној 1
  • једнолика 1
  • једном 4
  • једну 2
  • једом 1
  • једра 2
  • језик 1
  • језици 1
  • Јела 1
  • јела 4
  • јелек 1
  • јелеку 1
  • јело 3
  • јелом 2
  • Јер 8
  • јер 9
  • Јерусалима 1
  • Јесам 1
  • јеси 1
  • јести 1
  • јецаш 1
  • јечаше 1
  • јо 1
  • јој 27
  • јорган 2
  • Још 2
  • још 23
  • јуре 1
  • Јуре 1
  • јурење 1
  • јутро 3
  • јутрос 1
  • јутру 3
  • к 10
  • ка 2
  • каву 1
  • кад 46
  • Кад 7
  • када 2
  • каже 2
  • кажем 7
  • кажи 2
  • Кажи 2
  • казао 2
  • казати 1
  • казиван 1
  • казује 5
  • кајмакаме 1
  • кајсија 1
  • кајсије 1
  • кајсијом 1
  • Каква 1
  • каква 2
  • какве 2
  • каквом 1
  • како 28
  • Како 6
  • калдрми 1
  • камен 2
  • каменова 1
  • каменове 1
  • каменчића 1
  • камо 1
  • кандило 1
  • кандилом 1
  • као 55
  • Као 8
  • капа 1
  • капи 1
  • Капија 1
  • капији 1
  • капију 1
  • капља 1
  • капу 2
  • капут 1
  • касапски 1
  • каткад 1
  • кафане 1
  • кафану 1
  • кашаљ 2
  • кашике 1
  • квасећи 1
  • кестеновима 1
  • кестење 1
  • кидала 1
  • кипио 1
  • китила 1
  • клатећи 2
  • клатиш 1
  • клекну 1
  • клепетуша 1
  • кликну 1
  • клима 1
  • клицао 1
  • кличем 1
  • клону 1
  • клонулу 1
  • клупа 1
  • књиге 1
  • књигу 1
  • КЊИЖАРА 1
  • ко 14
  • Ко 3
  • коврчасте 1
  • ковчег 1
  • ког 2
  • Кога 1
  • кога 7
  • код 21
  • коже 2
  • кожу 1
  • која 8
  • које 10
  • којекакве 1
  • који 16
  • којим 2
  • којима 3
  • којих 3
  • Којо 3
  • којој 2
  • којом 1
  • коју 4
  • кокошкама 1
  • колена 3
  • коленима 1
  • колика 1
  • Колико 3
  • колико 4
  • Кољ 1
  • комад 1
  • коме 2
  • комшијама 1
  • комшије 2
  • комшијских 1
  • комшилука 1
  • комшилуку 4
  • конака 1
  • корак 1
  • корито 1
  • корпама 1
  • коса 3
  • косе 4
  • коси 1
  • косице 1
  • косом 1
  • Кости 1
  • костима 1
  • Косто 1
  • косу 1
  • кошуља 1
  • Кошуља 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошуљу 2
  • крај 2
  • краја 1
  • крајевима 2
  • красну 1
  • кратке 1
  • кратко 1
  • кратком 1
  • краће 1
  • крв 1
  • крви 2
  • кревет 1
  • кревету 1
  • кретао 1
  • креташе 1
  • креће 1
  • крештав 1
  • крештећи 1
  • кржљаво 1
  • крив 4
  • кријумчар 1
  • кријући 4
  • крикну 1
  • крило 4
  • крилу 4
  • кришом 3
  • кркљање 1
  • Кркљање 1
  • кров 1
  • кровове 1
  • Кроз 2
  • кроз 8
  • кројиш 1
  • крупне 1
  • крушака 2
  • крушкама 1
  • крушке 1
  • крхале 1
  • крхање 1
  • крчити 1
  • кршећи 2
  • кћи 1
  • кувану 1
  • Куда 1
  • куда 2
  • кујне 2
  • кујну 1
  • кукавичлуком 1
  • кума 1
  • кумиш 1
  • купио 1
  • купиш 1
  • куршума 1
  • кућа 3
  • куће 19
  • Кући 1
  • кући 7
  • кућица 1
  • кућом 1
  • кућу 4
  • кухинска 3
  • ладно 1
  • лак 3
  • лаке 1
  • лаки 1
  • лаким 1
  • лако 3
  • лакта 1
  • лактове 1
  • лактом 1
  • лаку 1
  • Ларма 1
  • леве 1
  • Левим 1
  • лево 1
  • леву 2
  • легох 1
  • леђа 1
  • леђима 1
  • леже 1
  • лекова 1
  • лепо 6
  • лепоту 1
  • лепу 1
  • лепше 1
  • лепшим 1
  • лет 1
  • лета 1
  • лете 1
  • летети 1
  • летњег 1
  • лешкарио 1
  • ли 28
  • лица 1
  • Лице 2
  • лице 9
  • лицу 2
  • лично 1
  • лишће 3
  • ложила 1
  • лоза 1
  • лојане 1
  • ломио 1
  • луга 1
  • луд 1
  • Луд 1
  • луда 2
  • лук 1
  • лула 1
  • лупа 1
  • љ 1
  • љубав 1
  • љубави 3
  • љубим 1
  • љубити 1
  • љубљах 1
  • љубљаше 1
  • љубљен 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • људи 2
  • људска 1
  • љут 2
  • љути 5
  • љутим 1
  • љутито 1
  • љутиш 2
  • ма 2
  • магле 1
  • магли 1
  • маглицом 1
  • мађија 1
  • мајка 17
  • Мајка 3
  • мајке 4
  • мајко 1
  • Мајко 1
  • мајком 3
  • мајчина 1
  • макнем 1
  • мала 3
  • мале 3
  • малена 1
  • мали 3
  • мало 12
  • Мало 2
  • малој 1
  • маља 1
  • мангал 1
  • мангалу 1
  • Мани 1
  • марамице 1
  • марамицом 1
  • мараму 1
  • Марија 5
  • масе 1
  • матер 6
  • матере 6
  • матери 6
  • материна 1
  • материне 1
  • материним 1
  • материном 1
  • материну 1
  • матером 1
  • Мати 11
  • мати 27
  • мах 2
  • маха 1
  • маховина 2
  • мачка 1
  • маштајући 1
  • ме 89
  • Мека 1
  • мека 3
  • меке 2
  • мекота 1
  • мекши 2
  • Мене 1
  • мене 33
  • мени 11
  • мењали 1
  • Месец 1
  • месец 4
  • месеца 1
  • Месечева 1
  • Месечина 1
  • месечина 4
  • месечине 2
  • меснато 1
  • места 2
  • местимице 2
  • место 6
  • меташе 1
  • мете 1
  • метем 1
  • метла 1
  • метлу 1
  • метне 1
  • метну 1
  • мету 1
  • мећеш 2
  • Ми 2
  • ми 78
  • мила 1
  • милећи 1
  • мили 2
  • милину 1
  • миловања 2
  • милост 2
  • милујући 1
  • миља 1
  • миљем 1
  • мимиком 1
  • миндерлуцима 1
  • минтан 1
  • минтана 1
  • минтанима 1
  • минтану 2
  • миран 1
  • мирис 2
  • мириса 1
  • мирисом 1
  • миришљава 1
  • мирним 1
  • мирно 1
  • мислећи 2
  • мисли 3
  • мислила 1
  • мислим 1
  • мислио 2
  • мислиш 2
  • мицаху 1
  • мишевима 1
  • мишљах 1
  • Млад 1
  • млади 2
  • младих 1
  • младом 1
  • младост 1
  • Младост 1
  • младости 4
  • много 3
  • мном 3
  • мог 1
  • мога 3
  • могао 7
  • могах 3
  • могаше 1
  • могла 3
  • могу 11
  • могући 1
  • модро 2
  • можда 3
  • може 4
  • Можеш 1
  • Мој 2
  • мој 9
  • моја 10
  • Моја 5
  • Моје 1
  • моје 13
  • моји 2
  • мојим 2
  • мојих 1
  • мојој 1
  • моју 4
  • моли 4
  • Молила 2
  • Молим 1
  • Молимо 1
  • молиш 2
  • мољаше 1
  • Момак 1
  • монотоно 1
  • Мопасана 1
  • Морам 1
  • мори 1
  • моташ 1
  • мотика 1
  • мотике 1
  • мотику 1
  • мотци 1
  • мрачно 1
  • мрве 1
  • мрдне 1
  • Мрзело 1
  • мрзне 1
  • мртве 1
  • мртвих 1
  • мртву 2
  • му 10
  • муви 1
  • муж 1
  • мужа 1
  • мужу 1
  • муком 1
  • мутан 1
  • муцаш 1
  • муци 1
  • мучи 1
  • мучим 1
  • Мучимо 1
  • мучио 1
  • мучиш 1
  • мучно 6
  • н 2
  • На 9
  • на 93
  • набављала 1
  • набраја 4
  • набујала 1
  • набурено 1
  • навале 1
  • навике 1
  • навлаш 1
  • наводаџику 1
  • наврелих 1
  • навреше 1
  • нагињаше 1
  • нагињеш 1
  • нагласи 1
  • нагло 1
  • нагнали 1
  • нагнула 1
  • нагнута 1
  • нагомилано 2
  • Нагох 1
  • над 2
  • надао 1
  • наде 1
  • наднице 2
  • надницу 2
  • наду 1
  • назад 1
  • назвах 1
  • наиђе 1
  • најбогатијег 1
  • најбогатију 1
  • најбоље 3
  • најбољу 1
  • највећег 1
  • највише 1
  • најгоре 1
  • најдрскијег 1
  • најлепше 2
  • најсветије 1
  • налазили 1
  • нам 5
  • нама 6
  • намеси 1
  • намештај 1
  • намештајући 1
  • намештала 1
  • намештане 1
  • намешташ 1
  • намештена 1
  • нана 1
  • Нана 3
  • нано 2
  • Нано 2
  • нанулама 1
  • напоље 1
  • напред 1
  • Напред 1
  • напуни 1
  • напуним 1
  • наравно 1
  • нарицање 1
  • народну 1
  • нарочито 1
  • нас 18
  • наслага 1
  • наслагане 1
  • насладе 1
  • наслони 2
  • наслонив 1
  • Наслонила 1
  • наслоних 1
  • наслоњена 2
  • насмеја 2
  • насмејаше 1
  • наставе 1
  • наставих 1
  • настаде 1
  • натера 1
  • натерује 1
  • натмурен 1
  • натрашке 1
  • натукох 1
  • наћи 2
  • науке 1
  • нахватала 2
  • начин 1
  • начинили 1
  • начиних 1
  • наш 1
  • наша 2
  • Наша 2
  • наше 13
  • нашег 1
  • наши 1
  • наших 1
  • нашој 2
  • Нашто 1
  • нашу 3
  • не 112
  • Не 28
  • неба 1
  • небо 2
  • невешта 1
  • невешто 1
  • него 7
  • неговала 1
  • неговање 1
  • недељу 1
  • недра 4
  • нежна 2
  • нежне 1
  • незадовољан 1
  • незаспале 1
  • неисказан 1
  • нејасни 1
  • нека 4
  • Нека 4
  • некад 1
  • некадашње 2
  • некадашњег 1
  • некадашњем 1
  • некако 2
  • неке 2
  • Неки 1
  • неки 10
  • неким 5
  • неко 7
  • неког 4
  • некога 1
  • неколико 2
  • неком 3
  • неку 4
  • нем 1
  • Нема 1
  • нема 3
  • немарљив 1
  • немате 1
  • немаш 1
  • Немаш 1
  • немогућности 1
  • Немој 3
  • немој 4
  • нему 1
  • необичног 1
  • необуздан 1
  • неодлучно 1
  • неописан 1
  • неопрану 1
  • неосетан 1
  • неосетно 2
  • непотребне 1
  • непријатно 1
  • непродатих 1
  • непротеклог 1
  • нереду 1
  • несвестицу 1
  • несигуран 1
  • Нестаде 1
  • нестајах 1
  • неће 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 2
  • нећу 5
  • неугодна 1
  • неугодно 4
  • неугодности 1
  • нехотице 1
  • нечега 3
  • нечија 1
  • Нешто 1
  • нешто 12
  • ни 8
  • ниже 1
  • Низ 1
  • нијала 1
  • Није 1
  • није 18
  • Ниједан 1
  • Никад 4
  • никад 5
  • никакав 1
  • нико 2
  • никога 5
  • Никола 2
  • Николи 1
  • Николо 4
  • никоме 1
  • нисам 10
  • Нисам 9
  • Ниси 3
  • ниси 5
  • ниско 2
  • нисте 2
  • нису 1
  • нити 2
  • нихајући 1
  • ничега 1
  • ничке 1
  • ништа 15
  • Ништа 5
  • Но 1
  • нов 1
  • НОВА 1
  • новим 1
  • ногама 3
  • Ноге 1
  • ноге 3
  • ногом 3
  • ногу 1
  • нож 1
  • ножице 1
  • Нокте 1
  • нос 2
  • носећи 2
  • ноћ 2
  • ноћи 7
  • ноћних 1
  • ноћу 2
  • ношаше 1
  • Ну 1
  • нуткаше 1
  • ње 8
  • Њега 1
  • њега 12
  • Његова 1
  • његових 1
  • Његово 1
  • његову 1
  • њему 3
  • њен 2
  • Њене 1
  • њене 3
  • њених 1
  • њено 1
  • Њено 1
  • њеног 1
  • њеном 2
  • њива 1
  • њивама 1
  • њиве 3
  • њиви 1
  • њиву 1
  • њим 1
  • њима 3
  • њиме 1
  • њих 5
  • њихајући 2
  • њој 3
  • њом 1
  • њу 9
  • О 1
  • о 16
  • оба 1
  • обавих 1
  • обамирах 1
  • обамирући 1
  • обао 1
  • обасја 2
  • обасјам 1
  • обасјане 1
  • обасјаним 1
  • Обедише 1
  • Обећала 1
  • обешена 1
  • Обиђи 1
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обичног 1
  • обичној 1
  • облачити 1
  • оближње 1
  • облина 1
  • обогатили 1
  • обоје 1
  • оборене 1
  • обори 1
  • оборивши 1
  • оборила 2
  • обрадујем 1
  • образ 2
  • образе 2
  • образи 2
  • образима 1
  • обузе 4
  • обузет 1
  • обучена 2
  • ова 1
  • овај 3
  • овако 2
  • овамо 2
  • овде 2
  • ове 1
  • овеће 1
  • ови 1
  • овлаш 1
  • Ово 1
  • ово 8
  • овог 2
  • овога 3
  • овој 1
  • огњиште 1
  • Огњиште 1
  • огњишту 1
  • ограђена 2
  • ограђеном 1
  • огрнух 1
  • Од 1
  • од 80
  • одбијаш 1
  • одвајаш 1
  • одвести 1
  • одговараш 2
  • одговори 3
  • одговорила 1
  • одговорио 1
  • одговорих 2
  • одгурну 1
  • одгурнув 1
  • оде 5
  • одела 1
  • одело 4
  • оделу 1
  • одем 3
  • Оди 1
  • Одједном 8
  • одлазе 1
  • одлазила 1
  • одлазио 1
  • одлазиш 1
  • одлете 1
  • одмах 7
  • одмахну 1
  • одмереном 1
  • одмицаше 1
  • одмори 2
  • одморим 1
  • однесе 1
  • однесем 1
  • однеси 1
  • односе 1
  • односећи 1
  • одоше 1
  • одрекао 1
  • одсечно 1
  • Одслужио 1
  • оженио 1
  • озбиљан 2
  • озбиљно 4
  • Озго 1
  • озебем 1
  • ознојени 1
  • ознојену 1
  • ој 1
  • Ој 2
  • ока 1
  • око 19
  • Око 2
  • окопавање 1
  • окопаваше 1
  • окренем 2
  • окрену 3
  • окренувши 1
  • окренуо 1
  • окренух 1
  • окретао 1
  • окрећући 1
  • окречена 1
  • оку 1
  • окусе 1
  • окуси 1
  • окусих 1
  • омекшам 1
  • ометај 1
  • он 19
  • Он 4
  • Она 5
  • она 50
  • онај 3
  • онако 9
  • Онда 3
  • онда 31
  • оне 9
  • Они 1
  • они 4
  • оним 1
  • ониској 1
  • оно 15
  • онога 2
  • онолико 1
  • опадача 1
  • опалих 1
  • опанцима 1
  • опасана 1
  • опере 1
  • Опереш 1
  • опет 22
  • Опет 4
  • опија 1
  • опијах 1
  • описује 1
  • опишем 1
  • опојан 1
  • опојним 1
  • оправдале 1
  • опрезнији 1
  • опрема 1
  • Опроба 1
  • опробаш 1
  • опусти 1
  • опустих 1
  • опуштеним 1
  • ораје 1
  • орасима 2
  • ори 1
  • оронуо 1
  • осветљавала 1
  • осветљаваше 1
  • осветљена 1
  • осветљује 1
  • осети 1
  • осетила 1
  • осетих 5
  • осетљива 1
  • осећај 1
  • осећаја 1
  • Осећаји 1
  • осећајима 1
  • осећајући 1
  • осећала 1
  • осећам 1
  • осећања 2
  • осећање 1
  • осећању 1
  • осећао 2
  • осећах 1
  • осећаше 1
  • осипљу 1
  • ослободих 1
  • ослободише 1
  • ослушну 1
  • осмех 1
  • осмехом 1
  • основне 1
  • особито 1
  • Остави 1
  • остави 6
  • оставила 1
  • оставих 1
  • оставља 1
  • остављала 1
  • остајала 1
  • остајем 1
  • остала 1
  • остале 1
  • Остале 1
  • остали 1
  • осталима 2
  • осталих 1
  • остало 1
  • остане 2
  • останем 1
  • останемо 1
  • останеш 1
  • остатак 1
  • остати 1
  • осуства 1
  • осушену 1
  • отац 1
  • Отац 2
  • отворено 1
  • отвори 2
  • Отворио 1
  • отворих 1
  • отеше 1
  • отицала 1
  • отишли 1
  • отишло 1
  • откинуто 1
  • откопчала 1
  • откријем 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 3
  • отпочеше 1
  • отпочиње 1
  • отпочне 1
  • отпочнем 1
  • отпочну 1
  • отресем 1
  • отресох 1
  • отрча 1
  • отрчиш 1
  • ох 3
  • Ох 7
  • охолим 2
  • оцем 1
  • оцртаваху 1
  • очајног 1
  • Очи 1
  • очи 9
  • очима 2
  • очистио 1
  • очњи 1
  • ошинувши 1
  • оштар 2
  • оштрије 1
  • оштрим 1
  • оштро 2
  • Па 17
  • па 38
  • пада 1
  • падају 1
  • падало 1
  • падати 1
  • паде 6
  • падне 3
  • падоше 1
  • пазећи 1
  • пазухе 1
  • пазухом 1
  • пале 1
  • палцем 1
  • памет 1
  • памети 1
  • памтим 2
  • памук 1
  • папучицама 1
  • пара 1
  • паре 2
  • парова 1
  • парче 1
  • пас 3
  • паса 1
  • пастирска 1
  • патим 1
  • патке 1
  • пахуљице 1
  • паше 1
  • певаху 2
  • Певаш 1
  • певаше 2
  • пегама 1
  • пелене 1
  • персијски 1
  • песма 3
  • песме 2
  • песму 2
  • песнице 1
  • пет 1
  • петли 2
  • пећи 1
  • Пећи 1
  • печали 1
  • пече 1
  • Пече 1
  • пешкире 1
  • пиленце 1
  • пипам 1
  • писала 1
  • писано 1
  • Писано 1
  • писма 1
  • пита 2
  • питајући 1
  • питали 1
  • питам 5
  • питах 1
  • питаш 3
  • пити 1
  • пиће 1
  • пићем 1
  • пиштале 1
  • пиштати 1
  • пиштећи 1
  • Плаве 1
  • плавим 1
  • плакала 2
  • плаках 1
  • плакаше 2
  • пламен 1
  • плану 1
  • планух 2
  • платна 1
  • платно 2
  • плач 5
  • плаче 3
  • Плачем 1
  • плачеш 1
  • плачи 2
  • плашила 1
  • плашљиве 1
  • плашљиво 3
  • плашње 1
  • плашњом 1
  • плела 2
  • плеснива 1
  • плесниве 1
  • плетива 1
  • плетивом 1
  • плота 1
  • плотом 1
  • плоче 1
  • пљоснате 1
  • По 2
  • по 28
  • побегнеш 1
  • побеже 1
  • побледе 1
  • побледело 1
  • побојах 1
  • повађаше 1
  • повезана 1
  • повезане 1
  • поверења 1
  • повијено 1
  • повијеш 1
  • повлад 1
  • поводећи 1
  • повој 1
  • поврати 1
  • повратим 1
  • повратих 1
  • повучена 2
  • повучено 1
  • погађале 1
  • поглед 4
  • погледа 6
  • Погледах 5
  • погледе 1
  • погледи 1
  • погледом 3
  • погледу 1
  • погнута 1
  • погнуте 4
  • погодиш 1
  • погурена 2
  • погурено 1
  • под 7
  • пода 1
  • подавала 2
  • подаваше 1
  • Подајеш 1
  • подаље 1
  • подбрадак 1
  • подбухло 1
  • подвивши 1
  • Подвила 1
  • подвих 1
  • подетињи 1
  • подигла 1
  • Подметало 1
  • подмећући 1
  • подранку 1
  • подскакујући 1
  • подсмех 1
  • подстицане 1
  • поду 1
  • Подузе 1
  • пође 2
  • пођох 1
  • пођу 1
  • пожели 1
  • пожутела 1
  • позва 1
  • поздрава 1
  • поздраве 1
  • позлаћени 1
  • познавало 1
  • познавао 1
  • Познаје 1
  • познаника 1
  • познати 1
  • појави 1
  • појаса 1
  • појасима 1
  • Покајах 1
  • поклон 1
  • поклонила 1
  • поклопиш 1
  • поклопљена 1
  • покривач 1
  • покривен 1
  • покривено 1
  • покрила 1
  • покровцу 1
  • полагала 1
  • полазак 1
  • полазили 1
  • Полако 1
  • полако 8
  • полијеш 1
  • Положио 1
  • полу 1
  • полуотворене 1
  • полутами 1
  • полутаму 1
  • поља 2
  • поље 1
  • пољу 1
  • пољубац 3
  • пољуби 1
  • пољубим 2
  • помагала 1
  • помажући 1
  • помакли 1
  • помакнемо 1
  • пометем 1
  • помеша 1
  • помешана 1
  • помешаним 1
  • помешано 2
  • помињем 1
  • помисли 1
  • помодрели 1
  • помоћи 1
  • помрачено 1
  • понашању 1
  • понесе 1
  • понесем 1
  • понеше 1
  • понизан 1
  • понизна 1
  • понизно 4
  • поновиш 1
  • поносила 1
  • поносили 1
  • поносит 1
  • поносито 1
  • поносна 1
  • поносно 1
  • поњава 1
  • поплавили 1
  • Поправљао 1
  • поражаваше 1
  • Поражен 1
  • порђалим 1
  • поред 3
  • порекла 1
  • порекло 1
  • породица 1
  • породице 2
  • портом 1
  • посади 1
  • посадих 1
  • посао 1
  • посед 1
  • поскочи 1
  • поскурица 1
  • поскурице 2
  • послала 2
  • послао 1
  • после 10
  • После 12
  • последње 1
  • послетку 1
  • послове 2
  • послу 1
  • посрну 1
  • посрнусмо 1
  • поста 1
  • постаде 2
  • постадосмо 1
  • постајало 1
  • постају 1
  • постала 1
  • постанем 1
  • постао 1
  • постеље 1
  • постељу 3
  • постоја 1
  • поступим 1
  • посуђе 1
  • потамнеле 1
  • потмуло 1
  • Поток 1
  • поток 6
  • потока 5
  • потоком 1
  • потпуно 1
  • потребе 1
  • потресен 1
  • поуздањем 1
  • поцепан 1
  • поцрвене 1
  • поцрнеле 1
  • поцрнело 1
  • поцрнелој 1
  • почађале 1
  • почађалом 1
  • поче 11
  • почела 1
  • почеле 1
  • Почесмо 1
  • почетак 1
  • почетка 2
  • почех 1
  • почеше 8
  • почиње 1
  • почињу 1
  • почистила 1
  • почнем 1
  • пошаље 1
  • пошао 1
  • пошло 2
  • пошље 1
  • пошто 5
  • поштовани 1
  • поштовање 1
  • правдати 1
  • право 2
  • праг 1
  • прадеде 1
  • празан 1
  • прашење 1
  • прва 1
  • прве 1
  • Први 1
  • први 7
  • Прво 2
  • прво 3
  • првобитним 1
  • пре 8
  • пребацих 1
  • превија 1
  • превијају 1
  • превијајући 1
  • превукле 1
  • пред 8
  • преда 1
  • предака 1
  • предала 1
  • преданости 1
  • предмета 1
  • предузимала 1
  • предузимао 1
  • Пређох 1
  • презривог 1
  • прекида 2
  • преклопи 1
  • Преко 1
  • преко 6
  • прекора 1
  • прекрстио 1
  • прекрштеним 2
  • прелазило 1
  • прелазим 1
  • Прелазиш 2
  • прелазу 1
  • прелива 1
  • прелиставати 1
  • премирах 1
  • преобрази 1
  • преостало 1
  • препаде 1
  • препадне 1
  • препадох 1
  • преплашено 1
  • пресвисну 1
  • пресвукоше 1
  • пресрећна 1
  • престајеш 1
  • престрашеног 1
  • претвори 1
  • претура 1
  • претци 1
  • при 2
  • прибирајући 1
  • приближаваше 1
  • приближи 1
  • приближиваше 1
  • прибра 1
  • прибрах 1
  • привлачих 1
  • привукох 2
  • пригрливши 1
  • пригрљену 1
  • пригрљивала 1
  • приђе 2
  • приђи 1
  • Приђох 2
  • Приђоше 1
  • призвани 1
  • приземна 1
  • призивала 1
  • пријатељству 1
  • пријатно 1
  • прилази 1
  • Прилазим 1
  • прилично 1
  • примедбе 1
  • приметно 2
  • принесох 1
  • припали 1
  • припијену 1
  • приправите 1
  • прислоњено 1
  • пристанеш 1
  • приступити 1
  • приступих 1
  • притвориш 1
  • притисла 2
  • Прича 1
  • прича 4
  • причају 1
  • причајући 1
  • причати 1
  • прљавој 1
  • пробала 1
  • пробија 1
  • пробијаше 1
  • пробирам 1
  • пробираш 1
  • пробуди 1
  • пробудим 1
  • пробудиш 2
  • проведе 1
  • провела 1
  • провириваше 1
  • проводила 1
  • провући 1
  • прогуташ 1
  • Продаде 1
  • Продали 1
  • продао 1
  • продреш 1
  • продужио 1
  • прође 3
  • прођеш 1
  • прозор 1
  • прозора 1
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • Прозори 1
  • прозором 1
  • проклета 1
  • пролазили 1
  • пролазом 1
  • пролепшала 1
  • промене 1
  • промиче 1
  • промуклим 1
  • промуца 1
  • пропаде 1
  • пропала 1
  • пропао 1
  • пропи 1
  • просиоце 1
  • просјаци 1
  • проспавам 1
  • прости 1
  • простој 1
  • простре 1
  • протепаш 1
  • проткан 1
  • протрше 1
  • проћи 1
  • процвату 1
  • прочитао 2
  • прочиташ 1
  • прошапта 1
  • прошаптавши 1
  • прошапташе 1
  • проширио 1
  • Прошло 1
  • прса 2
  • прсти 1
  • Прсти 1
  • прстима 5
  • пружаху 1
  • пружаш 1
  • Пружи 1
  • Пружих 1
  • прут 3
  • прућем 1
  • псуј 1
  • Пун 1
  • пуна 1
  • пуне 1
  • пуни 3
  • пуним 3
  • пуно 1
  • пуном 1
  • пуну 2
  • пустиш 1
  • пут 6
  • пута 9
  • путовао 1
  • пуцањ 1
  • пуцање 1
  • пуцати 1
  • пуцка 1
  • пушке 1
  • пуштајући 1
  • пуштам 2
  • пшенице 2
  • пшеницу 2
  • работу 1
  • Раванице 1
  • равна 1
  • равнодушан 1
  • рад 6
  • рада 3
  • ради 10
  • радила 1
  • радиле 1
  • радим 4
  • Радите 1
  • радни 1
  • радо 1
  • радовала 1
  • радовах 1
  • радове 1
  • радост 1
  • радости 1
  • радошћу 1
  • разбацано 1
  • разбијем 1
  • разбирао 1
  • развалина 1
  • развијене 1
  • развијену 1
  • разговарале 1
  • разговарам 1
  • разговарао 1
  • разговор 3
  • разговора 1
  • разговори 1
  • разголићена 1
  • разграњавале 1
  • раздвојене 1
  • раздрага 1
  • раздраганим 1
  • раздражен 1
  • разлегао 1
  • разлије 1
  • разликујем 1
  • размести 1
  • разне 1
  • разносим 1
  • ракије 1
  • ракију 1
  • раме 1
  • рамена 2
  • рамену 2
  • ране 1
  • Рано 1
  • рано 2
  • Расипа 1
  • расипало 1
  • Раскомоћен 1
  • раскопчам 1
  • раскошна 1
  • расле 1
  • расли 1
  • распалило 1
  • распасан 1
  • распасаним 1
  • распознам 1
  • распростирале 1
  • распростире 1
  • распуста 1
  • растуреним 1
  • рафовима 1
  • рашири 1
  • раширило 1
  • ред 2
  • реденик 1
  • ређаш 1
  • рекао 1
  • рекла 1
  • рекох 10
  • рекоше 1
  • ретко 4
  • рече 9
  • речи 1
  • решио 1
  • робији 1
  • родбине 1
  • рођена 1
  • рођену 1
  • роман 1
  • ропскије 1
  • РУЖА 2
  • рујне 2
  • рука 4
  • рукавима 2
  • Рукама 1
  • рукама 4
  • руке 15
  • руковаше 1
  • руком 5
  • руку 13
  • рукујући 1
  • румен 2
  • руменије 1
  • руменило 1
  • рупи 1
  • рупу 1
  • ручак 2
  • ручамо 1
  • ручице 1
  • ручка 1
  • с 28
  • С 4
  • Са 2
  • са 37
  • сав 1
  • сагињем 1
  • сагла 1
  • Сагох 1
  • сад 10
  • Сад 4
  • сада 2
  • садашњи 1
  • садашњим 1
  • сажаљевајући 1
  • сажаљевала 1
  • сажаљевали 1
  • сажаљења 2
  • сажаљењем 1
  • Саже 1
  • сајбијама 1
  • сакријемо 1
  • саломљен 1
  • Салче 1
  • Сам 1
  • сам 73
  • сама 1
  • сами 2
  • само 30
  • Само 9
  • самотна 1
  • самоће 1
  • Сан 1
  • сан 10
  • сандук 1
  • сандуцима 1
  • сањала 1
  • сараним 1
  • сасвим 1
  • састајала 1
  • сатирем 1
  • саучешћа 2
  • саучешће 1
  • саучешћем 1
  • сахане 3
  • сахани 1
  • Сва 1
  • сва 5
  • свака 1
  • свакад 1
  • сваке 1
  • Сваки 1
  • сваки 4
  • свакидашњој 1
  • свако 1
  • сваког 4
  • сваком 1
  • свакоме 1
  • сваку 1
  • свануо 1
  • свануће 1
  • свачега 2
  • све 37
  • Све 6
  • свега 2
  • свеж 1
  • свеже 1
  • свежина 2
  • свежине 1
  • свекра 1
  • свему 1
  • свест 1
  • свет 4
  • света 1
  • светао 1
  • светећи 1
  • светили 1
  • светло 1
  • Светлост 1
  • светлост 4
  • светлости 2
  • светлуцаху 1
  • свеће 3
  • свећи 1
  • свећом 1
  • свећу 2
  • свецу 1
  • свечаном 1
  • Сви 3
  • сви 6
  • свију 1
  • свилене 2
  • свиленој 1
  • свима 1
  • свирка 1
  • свих 2
  • свога 4
  • свој 4
  • своје 4
  • својим 1
  • своју 3
  • свом 1
  • Свршаваш 1
  • Свршено 1
  • свршим 1
  • свршио 2
  • свршиш 1
  • сву 3
  • свуда 1
  • се 324
  • себе 6
  • себи 2
  • седа 1
  • Седа 1
  • седаш 1
  • седе 4
  • Седи 3
  • седиш 1
  • седох 1
  • Седох 2
  • сејмени 1
  • Сејменску 1
  • села 4
  • селу 2
  • сељачком 1
  • Сем 2
  • сенка 1
  • сенке 3
  • сенки 1
  • сенци 1
  • сео 1
  • сестра 1
  • сета 1
  • сете 1
  • Сетих 1
  • сетиш 1
  • сећам 1
  • Сећаш 1
  • си 64
  • сигурна 1
  • сигурношћу 1
  • сија 2
  • силна 2
  • силне 1
  • силно 11
  • силом 1
  • Силом 1
  • сине 3
  • синко 6
  • Сирота 1
  • сиротиња 1
  • сиротињу 1
  • сиротице 1
  • сисаше 1
  • ситница 1
  • ситнице 1
  • ситно 1
  • ситости 1
  • сишем 2
  • сја 1
  • сјајем 1
  • сјајна 1
  • сјајним 1
  • сјајно 1
  • сјаш 1
  • скаменила 1
  • скину 1
  • скинуо 1
  • склањала 2
  • склонимо 1
  • склоништа 1
  • склопило 1
  • скори 1
  • скоро 2
  • скоротечницима 1
  • скочи 1
  • скочисмо 1
  • скочих 2
  • скочиш 1
  • скривала 2
  • скривена 1
  • скривено 1
  • скривила 1
  • скрушеношћу 1
  • скувамо 1
  • скупа 1
  • скупила 2
  • скупиш 1
  • скупљена 1
  • скупљене 1
  • скупоцена 1
  • скут 1
  • скучена 1
  • Славуја 1
  • славујева 1
  • Слађе 1
  • слађи 1
  • Слатка 1
  • слатка 3
  • слатке 1
  • Слатки 1
  • слатко 1
  • слеже 1
  • слепе 1
  • слепим 1
  • слике 3
  • слику 1
  • служила 2
  • служили 1
  • служиш 1
  • Случајно 1
  • слуша 2
  • слушале 1
  • слушало 1
  • слушам 1
  • Слушам 1
  • слушао 1
  • слушаћу 1
  • слушах 1
  • сматрајући 1
  • сматрао 1
  • смежурана 1
  • смежуране 1
  • смежураних 1
  • смежурано 1
  • смејући 2
  • смело 1
  • смелости 2
  • смем 1
  • смео 2
  • сметамо 1
  • сметњи 1
  • смех 1
  • смешећи 1
  • смешиш 1
  • смо 13
  • смрзнута 1
  • смрт 1
  • смрти 1
  • сна 2
  • снага 2
  • снаге 2
  • сневамо 1
  • сневао 1
  • сневати 1
  • снег 1
  • снега 1
  • сниској 1
  • сну 1
  • собе 7
  • соби 7
  • собним 1
  • собом 2
  • собу 4
  • софре 1
  • сочна 1
  • спава 3
  • спавај 2
  • Спавај 2
  • спавала 3
  • спавате 1
  • спаваш 2
  • спаваше 1
  • спази 5
  • спазим 1
  • спазих 2
  • спомињати 1
  • спрам 4
  • спремају 1
  • спремања 1
  • спремах 1
  • спремаш 1
  • спремаше 1
  • спреми 2
  • спремила 2
  • спремити 1
  • спремна 1
  • спречавало 1
  • спроћу 3
  • спушташе 1
  • срамоту 1
  • сребрни 1
  • сребрно 2
  • сред 5
  • средиш 1
  • сретоше 1
  • среће 5
  • срећна 2
  • срећним 1
  • срећном 1
  • срећом 1
  • срећу 1
  • срна 1
  • Срце 1
  • срце 4
  • стабала 1
  • ставља 1
  • стаде 1
  • Стаде 1
  • стадох 3
  • стајала 1
  • стајали 1
  • стајало 1
  • стајао 3
  • стајах 1
  • стала 1
  • сталан 1
  • Стана 2
  • Стани 1
  • СТАНКОВИЋ 1
  • Стано 5
  • стар 2
  • стара 4
  • старе 5
  • стари 3
  • старија 1
  • старинске 1
  • старих 2
  • старо 1
  • старојковица 1
  • старом 3
  • стару 1
  • стати 1
  • ствар 1
  • стварах 2
  • ствари 3
  • сте 8
  • стеже 2
  • стигох 1
  • стид 1
  • стидела 1
  • стидљиво 1
  • стидно 1
  • стискајући 1
  • стисках 1
  • стисла 1
  • стисну 1
  • Стиснула 1
  • стиснуто 1
  • Стиснух 2
  • стоје 1
  • стока 1
  • столица 1
  • столова 1
  • стопале 1
  • стран 1
  • страна 1
  • стране 2
  • страну 4
  • страсније 1
  • страсти 1
  • Страх 5
  • страх 7
  • страха 1
  • страхом 1
  • страхопоштовања 1
  • страшне 1
  • страшно 1
  • страшног 1
  • стреја 1
  • стрепио 1
  • Стресох 2
  • строго 1
  • ступајући 1
  • Ступио 1
  • ступиш 1
  • су 29
  • сув 3
  • сува 4
  • суве 4
  • сувих 1
  • суво 2
  • сувота 1
  • суву 1
  • суд 1
  • Суда 1
  • судио 1
  • судове 2
  • сузама 1
  • Сузе 1
  • сузе 4
  • сузу 1
  • сумња 1
  • сумњом 1
  • сумрак 1
  • сунца 1
  • сунце 4
  • сурово 1
  • сусрет 1
  • сутра 1
  • сухо 1
  • Та 1
  • табаке 1
  • таваницама 1
  • тад 1
  • тада 10
  • тај 7
  • тајанствене 3
  • тајна 1
  • такав 2
  • таква 1
  • такве 2
  • таквог 1
  • Тако 1
  • тако 36
  • тамнија 1
  • тамније 1
  • тамним 1
  • тамних 1
  • тамно 1
  • тамнозелену 1
  • тамо 3
  • тањи 1
  • тарабом 1
  • тареш 1
  • тарући 1
  • твог 3
  • твога 1
  • твој 9
  • Твоја 10
  • твоја 18
  • твоје 20
  • твојим 2
  • твојој 5
  • твојом 1
  • твоју 6
  • те 94
  • тебе 29
  • Теби 1
  • теби 5
  • тежим 1
  • теја 1
  • Тек 4
  • тек 7
  • текли 1
  • тела 1
  • телом 1
  • тепања 1
  • тепсију 1
  • тера 1
  • тесне 1
  • тесном 1
  • тестије 1
  • тета 1
  • Тета 1
  • тетка 1
  • тето 2
  • Тето 2
  • тече 1
  • тешила 1
  • тешка 5
  • тешке 2
  • Тешке 2
  • тешко 5
  • ти 145
  • Ти 34
  • тим 6
  • тиме 3
  • тискају 1
  • тих 4
  • тиха 2
  • тихо 11
  • тихог 1
  • тихом 1
  • тице 1
  • тишина 2
  • тишине 1
  • тка 1
  • тканине 1
  • то 47
  • То 8
  • тобож 1
  • тобом 6
  • тог 3
  • тога 7
  • тој 2
  • ток 1
  • толике 1
  • толики 1
  • толико 6
  • толиког 1
  • том 4
  • томе 9
  • топао 1
  • топио 1
  • Топих 1
  • топла 2
  • топле 3
  • топлије 1
  • топлији 1
  • топлина 1
  • топлини 1
  • топлих 2
  • топлој 1
  • топлоте 1
  • топлоту 1
  • топлу 2
  • топола 1
  • тополе 1
  • Тополе 1
  • торбе 1
  • трава 2
  • траве 2
  • трави 1
  • траву 3
  • трага 1
  • тражи 1
  • тражила 1
  • тражиш 1
  • тргла 1
  • тргне 2
  • тргнем 1
  • трговали 1
  • трговац 2
  • тргох 4
  • треба 1
  • требати 1
  • тренутка 1
  • тресе 1
  • тресеш 1
  • тресох 1
  • треће 1
  • трешње 1
  • трже 7
  • трзавицу 1
  • трка 1
  • тром 1
  • тронуто 2
  • трошна 1
  • трудиле 1
  • трудиш 1
  • труло 1
  • трчала 1
  • трчећи 1
  • трчиш 1
  • трчкараш 1
  • ту 7
  • Туга 1
  • туга 2
  • туге 4
  • тугом 1
  • тулузином 1
  • тупо 2
  • туробно 1
  • турских 1
  • тутњи 1
  • туче 1
  • ће 14
  • ћеманета 1
  • ћемо 5
  • ћерко 3
  • ћеш 6
  • ћилим 1
  • ћилимом 1
  • ћу 7
  • ћутао 2
  • ћутећи 2
  • ћути 2
  • Ћути 3
  • у 149
  • У 16
  • убеђивао 1
  • убило 1
  • убитачне 1
  • уведе 1
  • Увек 4
  • увек 9
  • УВЕЛА 2
  • уверена 1
  • увив 1
  • Увиђао 1
  • увијене 1
  • увијени 1
  • увила 1
  • Увиле 1
  • увуче 1
  • увучена 1
  • увученим 1
  • угађањем 1
  • угађаш 1
  • угасило 2
  • угибале 1
  • Угибање 1
  • угибаше 1
  • углед 1
  • угну 1
  • угнуте 1
  • угошћен 1
  • угрејана 1
  • удајеш 1
  • удала 1
  • удаљим 2
  • удао 1
  • удар 1
  • ударати 1
  • удараше 1
  • удари 1
  • удварача 1
  • удри 1
  • Уђе 1
  • уђе 5
  • уђох 1
  • Уђох 2
  • уживајући 1
  • уз 10
  • уза 2
  • узаврео 1
  • узалуд 1
  • Узалуд 3
  • узбуђена 1
  • узбуђења 1
  • узвик 1
  • узвикнух 1
  • уздахнувши 1
  • уздигла 1
  • уздигнем 1
  • уздигнута 2
  • уздигнутим 1
  • Уздигох 1
  • уздигоше 1
  • уздизале 1
  • уздржаваше 1
  • уздржим 1
  • уздрхта 2
  • Узе 1
  • узе 6
  • узедоше 1
  • Узедоше 1
  • узела 2
  • Узех 1
  • узеше 1
  • узима 3
  • узимајући 1
  • узимала 1
  • узимам 3
  • узимаш 2
  • узме 2
  • узмеш 1
  • узми 1
  • узму 1
  • узнемирава 1
  • укопан 1
  • укочено 2
  • укрштавали 1
  • укрштаних 1
  • укуснија 1
  • улагивање 1
  • улагују 1
  • улази 1
  • Улази 2
  • уласкано 1
  • улицама 1
  • Улице 1
  • улице 3
  • уличног 1
  • улогу 1
  • умеси 1
  • умирао 1
  • умирила 1
  • уморен 1
  • Уморила 1
  • уморна 1
  • умре 2
  • Умре 2
  • умрла 1
  • умрли 1
  • умро 2
  • Унапред 1
  • унезверено 1
  • унук 1
  • Унутра 1
  • уоквирене 1
  • уочљивије 1
  • упијеним 1
  • Упила 1
  • уписа 1
  • упита 10
  • упиташе 1
  • упитно 1
  • упих 1
  • уплакано 1
  • уплашен 1
  • уплашена 1
  • уплашено 5
  • уплаших 1
  • Уплаших 1
  • упрљаш 1
  • упропастио 1
  • упути 2
  • уредност 1
  • усахнуо 1
  • уска 1
  • уске 1
  • Усклици 1
  • Ускрс 1
  • уснама 2
  • усне 6
  • уснице 1
  • успомена 1
  • успомене 1
  • успоменом 1
  • Уста 2
  • уста 5
  • устадох 2
  • устајала 1
  • устајем 2
  • устала 1
  • устали 1
  • устанем 1
  • устима 4
  • утапкивати 1
  • утеши 1
  • утешили 1
  • утешне 1
  • утискивао 1
  • утиша 2
  • утишавала 1
  • утопљавала 1
  • утркујем 1
  • Ух 2
  • Ухвати 1
  • ухвати 2
  • уче 1
  • учења 1
  • учење 2
  • учи 1
  • учила 1
  • учини 2
  • Учио 1
  • учиш 2
  • учмао 1
  • ушију 1
  • филизење 1
  • х 1
  • Ха 1
  • ха 2
  • хајде 3
  • Хајде 3
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 1
  • Хајдучку 1
  • хаљине 1
  • хартије 1
  • хартијом 1
  • хаџилук 1
  • Хвала 1
  • хвала 3
  • хитра 1
  • хитро 2
  • хладан 1
  • хладна 1
  • хладним 1
  • хладно 3
  • хладну 2
  • хладовина 3
  • Хладовине 1
  • хлеб 1
  • хлеба 1
  • ход 2
  • хоће 3
  • хоћеш 7
  • Хоћу 2
  • хтеде 4
  • хтедох 2
  • Хтедох 3
  • хтела 3
  • хтео 2
  • хули 1
  • цвећа 1
  • ЦВИЈАНОВИЋА 1
  • цвркут 1
  • цевке 1
  • целе 2
  • целивах 1
  • Целим 1
  • Целог 1
  • целог 2
  • целом 1
  • целу 1
  • Цео 1
  • цео 2
  • цепам 1
  • Цигани 1
  • Циганину 1
  • Циганке 2
  • циљала 1
  • црва 1
  • црепова 1
  • цреповима 1
  • црн 1
  • црна 2
  • црница 1
  • Црно 1
  • црно 2
  • црном 2
  • црну 1
  • цртежима 1
  • чађ 1
  • чађу 1
  • чајку 1
  • Чак 4
  • чак 8
  • чанак 2
  • чанком 1
  • чарапама 2
  • Чарапе 1
  • чарапе 2
  • чари 1
  • чаршије 1
  • чаршији 2
  • чаршију 1
  • час 12
  • часно 1
  • чаше 1
  • чашицу 1
  • чега 2
  • чедо 9
  • чека 2
  • чекај 3
  • Чекај 3
  • чекам 2
  • чекамо 1
  • чекања 1
  • чекао 1
  • Чекао 1
  • Чекаћу 1
  • Чекаш 1
  • чекаш 3
  • чекрка 1
  • чело 2
  • челом 1
  • челу 2
  • чему 3
  • Често 1
  • често 4
  • честу 1
  • чивлуке 1
  • чија 2
  • чије 2
  • чијој 1
  • чилост 1
  • Чим 1
  • чиме 1
  • чини 2
  • чинила 1
  • чио 1
  • чираци 1
  • чистећи 2
  • чистила 2
  • чистим 1
  • Чисто 1
  • чисто 5
  • чистог 1
  • читав 1
  • читава 1
  • читаве 2
  • читајући 2
  • читао 1
  • читах 3
  • Читаш 1
  • чишћење 1
  • човек 5
  • човече 1
  • чохану 1
  • чу 3
  • чувала 1
  • Чувала 1
  • чудан 1
  • чудили 1
  • чудим 1
  • Чудна 1
  • чудна 2
  • Чудно 1
  • чудног 1
  • чујаше 1
  • чујно 1
  • Чула 1
  • чуло 3
  • чуо 4
  • чупавци 1
  • Чуће 1
  • чух 1
  • џамија 1
  • џбуновима 1
  • џепове 1
  • шав 1
  • шалвара 1
  • шалварама 3
  • шалваре 1
  • шалварицама 1
  • шали 1
  • шалим 1
  • шалио 1
  • шалиш 1
  • шамијом 2
  • шамију 3
  • шандуд 1
  • шану 3
  • шапћући 2
  • шевина 1
  • шест 1
  • шећером 1
  • шешир 1
  • шивења 1
  • шије 1
  • шијеш 1
  • шила 1
  • шимширова 1
  • шираху 1
  • шире 1
  • ширећи 1
  • ширио 1
  • широка 1
  • широким 1
  • широко 1
  • школе 2
  • школу 6
  • шоље 2
  • шта 16
  • Шта 9
  • штале 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • Што 17
  • што 77
  • Шум 1
  • шушањ 1
  • шуште 1
10092 matches
го ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по гл 
екај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те удар 
— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разг 
ху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране 
кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нан 
{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си 
живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </ 
и једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — р 
е дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лиш 
говарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, те 
раје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица. 
са беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато 
Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, 
, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на  
7" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са за 
арове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким ст 
ршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у  
ним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је 
а сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивш 
. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли 
вог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргл 
м држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лет 
јка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој  
ао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух 
а уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно,  
} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p>  
е ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и по 
о!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па нем 
ца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право  
а рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, 
, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{ 
Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После веч 
рош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у сел 
. али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би све 
 лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калд 
и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подмет 
ре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи ком 
работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он? 
„шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим 
е који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не  
ру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше 
 заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топл 
иш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на ме 
 тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ст 
аља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен 
разе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S 
је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на 
 и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14 
с на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{ 
оба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод ко 
е код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, 
а, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике  
ђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешта 
ла.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте леп 
.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се  
о обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и з 
ише ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и  
 пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p 
ало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке  
оше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, по 
кав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> < 
 <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама,  
..</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега 
он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S}  
ог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости,  
н повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, п 
оче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкањ 
на; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свак 
шта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери п 
имназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} 
ржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти з 
 бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отво 
 да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казат 
и ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели 
јала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице к 
чицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад  
 целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се закл 
ајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбољ 
учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по ме 
ш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, р 
ја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, не 
в осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога м 
 руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно 
о јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно,  
осле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти неприј 
, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка т 
велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми 
 — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако... 
дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} 
дим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види 
о је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не 
S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S}  
ни, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} До 
ад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде д 
њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, и 
>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{ 
p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђо 
ње плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S}  
има. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{ 
нце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме 
етар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, ј 
е изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се 
испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минт 
, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете. 
де месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, г 
 могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се н 
, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајн 
{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој  
е.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је  
висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој 
цила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка ску 
ава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} 
чено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој гла 
.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и 
оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђив 
курице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести 
l:id="SRP18991_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што 
 топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, и 
а ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку,  
та.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног сау 
 него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по 
ј нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да с 
ш више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дира 
авала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана 
ас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим 
ближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И,  
емој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитр 
прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S 
 мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p 
да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21"  
 понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Мариј 
 сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсвет 
Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак д 
и.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва 
 И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, 
х стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле в 
дих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен  
ш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га  
 знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, ј 
, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одје 
нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да  
да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толик 
оноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А он 
{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полут 
укле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И поб 
огнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нут 
лопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и виног 
олазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{ 
а нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати 
 сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и за 
здигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} П 
шко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, п 
што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хте 
а спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око  
мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква  
ичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кро 
ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23"  
S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречава 
а.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето,  
е, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, 
мо удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја  
аве.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно с 
а виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута 
то од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — да 
ма ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И 
о мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо м 
 <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам б 
старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гле 
је душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хл 
 не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу глед 
 напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb 
е чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она 
стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше мла 
ма и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она,  
бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ип 
иротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатије 
 ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, 
} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа 
им се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код н 
RP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их за 
ећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме  
 полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком пла 
лих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p 
не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних 
хнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена ч 
рану, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих 
има си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S}  
асну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и 
пија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба 
ање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} О 
матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју  
 у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — 
 како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Пр 
 Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог пор 
ад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се са 
ућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила  
државаше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уз 
опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстиц 
е не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко  
х ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бед 
о срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме з 
:id="SRP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом 
ој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето,  
<p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у  
 жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</ 
онизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S 
а знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи  
што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па не 
ази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и о 
 ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p> 
хну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се д 
оли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, а 
са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, пр 
ега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, ск 
ло и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањ 
још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је там 
повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И о 
тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дет 
</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="title 
е лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S}  
<pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не 
 затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из 
му, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бес 
стирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l>  
, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> < 
 ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње бога 
</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове 
 чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досад 
{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће 
е испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара 
аш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... н 
ла, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред 
<p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она о 
узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на 
уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се  
.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и,  
бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она б 
 капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у с 
м и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто р 
еше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си 
отиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p>  
у зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране 
евајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и 
ам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу 
тву, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} 
 мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрв 
е љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То м 
, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар 
/p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: 
ала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код 
еве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> < 
д среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И 
је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се пр 
езаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} По 
рнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и с 
ици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? 
нци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој сл 
и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S 
гурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене гл 
чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулуз 
оцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширов 
ћи се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и 
а прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на пр 
о.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> < 
постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља  
то радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми 
онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> 
ка <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна д 
 наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се  
о, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све в 
ану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни т 
p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам  
е срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута м 
ато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти ма 
елену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, 
е, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам  
 певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полак 
о, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопра 
Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду 
ј слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те трг 
бацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешт 
опчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуца 
е се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко пот 
ихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита м 
дала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у 
p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </di 
 од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио  
реће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> 
те целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, иг 
уцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> < 
ј — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лак 
, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из п 
 кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и вод 
!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — 
..</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу  
о шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спрем 
ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да са 
сле видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S}  
е нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} П 
огаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох м 
 јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија ру 
, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао  
и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као 
 где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одгов 
што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом  
рним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; сито 
ћи врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S}  
и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих т 
тајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше  
роз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више г 
исоким, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики,  
 ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="5 
а <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исеч 
е виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и 
поду!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита 
 дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђ 
кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се виш 
е ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душ 
и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} 
отан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као  
лади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу ша 
е руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага < 
 Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, оп 
дах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уст 
еде, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од ла 
усих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p 
иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук  
 и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша мило 
и рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, сув 
аше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као пот 
вине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} 
ак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мута 
а глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох д 
 који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смр 
ало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаш 
 се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће в 
гнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да са 
Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресв 
 двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид 
ваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила 
ишта није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном пола 
реће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, 
 Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беш 
 близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са с 
ђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, п 
ml:id="SRP18991_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе  
 њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима 
ад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да  
 ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја  
и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{ 
 што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згу 
ребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу д 
ољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што 
е плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спав 
припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи ко 
а Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и п 
олим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не бр 
 сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Мо 
би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето так 
И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н п 
ше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборил 
о би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући м 
зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле св 
 натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и нек 
на моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће,  
по и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, 
иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи  
зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ про 
е онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту,  
.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је в 
бро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у 
и.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад. 
уше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> < 
сто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне 
га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, т 
 двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама. 
д наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама  
тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја  
 коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер  
но јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме 
ас га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гос 
адача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било 
ти ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела блед 
државам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лак 
 кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да о 
ли и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се занос 
> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започи 
више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све у 
 и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмица 
песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и  
мала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце  
исну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка. 
у провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из који 
љала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одм 
елу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на г 
ој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на р 
то и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Сам 
 патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шанд 
о кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је н 
S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда приз 
је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се м 
нској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све на 
} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није  
је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад 
зна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велик 
мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да  
 и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са 
вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, ув 
 две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најл 
сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступ 
 кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више 
ата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нис 
ам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била ви 
били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти  
и се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што 
ла, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на  
{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом 
е зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не 
шње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и 
аздама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се 
 вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте им 
а.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог 
 наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељств 
рича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја 
 среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, мо 
уцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно у 
у лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грл 
сти.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете  
а би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати. 
n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја ниса 
своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој н 
 и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материн 
b n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере  
д шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим бр 
во не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја м 
 ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету  
а је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву вид 
оја је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари пер 
{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као  
дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш 
лог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја б 
еме основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, 
бољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам дола 
рате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C 
овориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније  
 живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне  
езане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила  
свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набав 
ла да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим 
!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да 
ек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане в 
о си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу з 
аве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и јо 
 крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра 
узе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укр 
леб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И д 
у стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јеле 
морен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се  
S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љ 
слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нис 
сам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног к 
сећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, покл 
у тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам с 
е и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме  
им што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S}  
вање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаље 
— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мн 
ату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући с 
очисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p> 
 /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не 
 не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали,  
о младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше  
и у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једн 
0" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и 
дне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, м 
/p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог 
 леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно румени 
тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше ба 
сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и не 
је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хлад 
 држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уз 
дим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од трав 
очено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорга 
 мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на н 
 онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — 
поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова  
бедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила с 
дно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је сам 
, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, по 
у, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком 
е бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љу 
ном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме зати 
као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио 
нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S 
ала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој 
 све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од 
век мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она 
лики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене 
 мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} Посл 
ј је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики са 
нара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, по 
сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, 
} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути с 
з.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, п 
им хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и нач 
ве, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас 
ла, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двор 
ан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено  
или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед  
 с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам  
ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кр 
о, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те 
ти у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад 
ањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох 
врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу по 
на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се,  
то си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, те 
и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И ка 
 дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата  
 <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске со 
 ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, ко 
о се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио  
ко у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхта 
 осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их 
ше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, так 
едно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лек 
м ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме п 
уре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем ко 
стави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну не 
а видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма  
азу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p 
авало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако ле 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ 
ом минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си  
клопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="c 
 судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао  
 дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хај 
е ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као за 
нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и труди 
> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, 
соких топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих но 
саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одма 
узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се 
 не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигр 
е главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к на 
 улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањ 
 и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе 
е зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале 
 скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи... 
гне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу 
а.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље прит 
 и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће т 
шење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то пог 
и не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, дон 
м ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, 
то и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње ра 
и мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— 
</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлуч 
а плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста пр 
" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зо 
пијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} И 
м ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш 
шана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се  
зиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, дес 
м и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и бе 
м диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> 
а говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад  
вучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа н 
а га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи,  
 — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> 
, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> < 
/p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</ 
ке — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојкови 
зухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опушт 
учена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољ 
 би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" 
а улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Ме 
?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И ствар 
о! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, стр 
p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S}  
еисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве с 
ам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, 
 лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, т 
зе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S}  
 се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S}  
ох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретош 
} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да 
свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче и 
 место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да 
о којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари ду 
 па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, 
е, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p 
осле једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе 
тура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али п 
дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, поч 
ростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} 
 гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну. 
 јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га 
а ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рука 
врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе 
 године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>П 
ише као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S 
сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!... 
 у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колик 
вадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти 
ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се  
 у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув 
обро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер  
уго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поск 
 комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго:  
ато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје  
х стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> 
 Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком 
Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси изб 
а што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни 
о однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали. 
ањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, др 
ника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из не 
а прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила 
необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакида 
ра... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не из 
а дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог т 
маш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{ 
 да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у  
не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела д 
скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра  
} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...< 
рво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па 
черамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S 
сим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће  
рини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка  
кут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{ 
р, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко поток 
 Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S 
 као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да види 
 у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери,  
м и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погл 
ао да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио  
ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гуши 
ада ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта,  
полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:< 
бећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је  
је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Ј 
ти и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И он 
.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и л 
 опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> < 
к од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама  
рађена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше 
сти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да л 
от и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица 
тока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш к 
питкивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} С 
унар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна бари 
обљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и г 
} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким 
 празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухл 
тво: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чирац 
чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих стари 
 и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек н 
већом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако 
.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више при 
{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; 
старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих  
 <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> < 
но улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па 
 на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{ 
раш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не јед 
о нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у саха 
 нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>—  
{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да 
е то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао са 
> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе 
е, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спре 
мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш  
, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Ци 
влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане  
вакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане усп 
, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S 
уцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и с 
љно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло н 
захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — р 
ене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су с 
ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Не 
{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску соб 
ја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који им 
 мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, каша 
нце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије 
ише шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ран 
долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био уго 
латна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно п 
..“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, 
не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше 
> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо ј 
рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте  
азих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врат 
е, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала. 
лим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као 
 ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу забор 
љда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лиц 
а, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и как 
д се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од на 
 /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угаси 
Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам ве 
нела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашу 
м остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним 
е мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку в 
кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јас 
матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на 
о.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет 
у.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као с 
д је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде б 
 је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шил 
 од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупи 
 говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а  
 Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти  
ру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на со 
дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану 
то ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти 
Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице т 
ште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели д 
а пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, оп 
 И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залога 
и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S 
тају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то  
мија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и 
м!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари 
селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од 
: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде 
ом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у се 
је, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S 
 кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спава 
сити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко у 
>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш  
вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, донош 
ам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси 
а не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S}  
> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над детет 
ијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади и 
 мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поско 
S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно ста 
pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у по 
ни и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја! 
угима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Ал 
на, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била ј 
вуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песм 
ке, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди 
 од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука. 
рви пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку  
нтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се в 
ати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита м 
 на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а 
ти, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакл 
риступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта,  
нственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S}  
се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спа 
ску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би  
 да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> 
ати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам  
роведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одј 
а, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да  
стрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано! 
о, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S 
 <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на 
о, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991 
р си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и зауст 
S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на с 
х преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеј 
 упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. 
угодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостин 
ом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним н 
атер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да 
истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело 
д ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамот 
да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ра 
тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и по 
{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога  
да сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али ка 
 мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први  
 ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се м 
грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да остан 
 уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијен 
е је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза 
/p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце м 
ичајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, 
врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам 
 за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>У 
бе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну при 
ораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати  
ање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> 
мо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио  
га мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што! 
м образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То 
мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прст 
ео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S}  
ј набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с  
алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душман 
већа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја п 
 кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале 
 чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „До 
pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш 
у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње 
ња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загуш 
о парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарен 
 и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске,  
е ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час  
је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђ 
сима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан 
м; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и ме 
а мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се... 
стима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се т 
цијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, с 
заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, ме 
немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од кућ 
<pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам св 
 тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{ 
ца, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта ста 
дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће 
ила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и р 
ас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку  
и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — пи 
о код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па 
лео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли з 
 охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ! 
S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и  
ле; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и ис 
 сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да 
оплији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако пон 
олим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно  
.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно 
териним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Наш 
се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја с 
ила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} И 
 ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање. 
 за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали",  
боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као  
га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одг 
И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} П 
удан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме 
мна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажа 
сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке  
ко хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на с 
и беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> < 
 иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више мо 
 избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресо 
ом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде  
екох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика  
гњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу  
као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>—  
разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Пот 
лану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шт 
дим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, ш 
кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава на 
и у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно  
носећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неос 
ла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да 
pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и ли 
Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну 
Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапр 
ан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залута 
је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти  
ишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n= 
а ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по чит 
ладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испр 
као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" />  
и те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гле 
егово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и с 
пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи п 
.</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има не 
то сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али  
 ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, па 
оје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љуб 
од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} 
одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках,  
 <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш тво 
.</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О- 
 јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</ 
 посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искр 
да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда м 
head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће и 
на са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увучен 
и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S}  
пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не до 
је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио 
, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да  
Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силн 
шиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље,  
ти се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад  
како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи 
е да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз  
са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега. 
о.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прст 
к обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за друго 
/> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере  
 ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} П 
се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </di 
 хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, д 
азих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однес 
<p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> < 
и да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пе 
ројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти са 
</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упита 
 утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, ј 
</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамира 
ћним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} В 
 хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвук 
ред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топ 
ј се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опус 
енилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и ду 
!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. 
ујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати от 
угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољ 
е, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољ 
пасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила 
јену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у  
S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајућ 
е ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и 
 и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко 
олу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега н 
ам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би  
 нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке  
— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S 
за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у  
мшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Пол 
! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" / 
е.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Св 
 у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре ово 
поштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S}  
ву, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p 
често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, ст 
утан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење 
а ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога 
ање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p 
.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни  
од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Нико 
логај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p 
в тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и бо 
:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> < 
а си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?... 
p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех  
рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчи 
а.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песм 
а ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и р 
клањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...< 
 господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он 
аде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу д 
уни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n=" 
, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар  
но и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из соб 
ран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те с 
 твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S}  
 А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мисл 
, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу  
не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p 
а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на 
, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје мек 
лваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом 
 као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — пром 
ила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије с 
о и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — 
код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више чи 
{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше 
аја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког  
творих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „мо 
 свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу;  
беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене г 
ле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријат 
а си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало 
не да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда  
ш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. 
 Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — у 
е чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си с 
и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке 
<p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако  
 <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамиј 
о потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и ок 
, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође 
гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним 
идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка с 
елу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста ст 
 у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У ша 
о.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка 
х се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараш 
>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена 
ице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и  
Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз  
бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Как 
дом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </di 
а ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе  
ске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање јед 
е из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти јед 
тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као д 
 Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене 
и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и скл 
окривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разгол 
а је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења  
више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши  
ет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мо 
чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако би 
озничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је 
аспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике тво 
а чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе 
 Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зр 
оље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме 
ве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече л 
} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагл 
уша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у кри 
а!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, с 
 метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то по 
талан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— А 
.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и у 
 Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила т 
ску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу 
јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бл 
d>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из г 
 собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао д 
 „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те д 
е чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, прист 
ог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао 
дном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика 
ви пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— 
стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом ос 
ста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Ж 
 !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох  
отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и п 
е и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростир 
 охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи  
 Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством 
е, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена  
проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; тра 
е, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о том 
врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе 
ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизе 
то ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је 
звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешт 
 да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку мој 
 ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђ 
 не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџик 
м а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси св 
.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процва 
зо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се п 
 зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S}  
..</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув,  
поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? —  
њем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47"  
светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохан 
и. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црно 
иђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на  
дели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код  
ет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p 
 сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и те 
ага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</ 
ле по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је д 
 животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> 
благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад 
 пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека ч 
едело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да прод 
</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из ш 
 Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ог 
 свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и бела 
изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудн 
 Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мен 
р то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам она 
абраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, к 
. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплаше 
а се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сме 
ње, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злу 
м да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини 
адовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Тво 
р се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђе 
грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте  
 се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узел 
ут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{ 
 друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постај 
х код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од 
венивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао  
га се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око 
јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа  
да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако и 
ра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга 
онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо зај 
n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p>  
ли, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старо 
знемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S 
="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и  
 времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада  
године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет  
уке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који  
он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из  
узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у па 
{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са 
га и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То 
S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мен 
у.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно 
усти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p 
Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, си 
на руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -к 
" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!... 
</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју глав 
</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бо 
тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше н 
је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њ 
лно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и б 
ближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{ 
 ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затвори 
увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном  
нце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост 
 оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и к 
ести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право т 
свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом ико 
ебрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео  
вије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо  
ћ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет 
е каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато са 
 а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се  
Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису по 
а јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред п 
ших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су с 
па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{ 
вако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се тр 
е кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S}  
 то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онд 
 се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> < 
ке.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, б 
 <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако ј 
>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи 
ше моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљуј 
<pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која 
да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> < 
 водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распро 
и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих то 
ни да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџик 
n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да че 
ешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог  
евија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око њ 
мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса т 
... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза  
 лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те  
матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div  
за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хо 
 <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе  
лости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваница 
 несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или 
</quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну 
же са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топл 
е и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и о 
некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле 
шко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добр 
 јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део 
та се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из  
зо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и 
сец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам 
 — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи 
 <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Нико 
кала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S}  
у и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим пр 
 од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, зв 
аше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врб 
 беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу 
а скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она н 
 </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је  
 јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак,  
Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о то 
но, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање п 
осе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у ма 
 <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрж 
олети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже упл 
стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће те 
пуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред 
рило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе 
оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би так 
им угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопошт 
ађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна 
 од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она цел 
а и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја ма 
 ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо погле 
кад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по к 
 се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топ 
 је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину 
а да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по  
} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њ 
.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, < 
у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи 
 силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дот 
а најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја  
радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Б 
а сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста 
иђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S 
, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, к 
како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела  
аше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући  
ост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем пл 
мирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од 
се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и 
ошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, 
Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи,  
 напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила 
е и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам  
и.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда з 
Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна 
же од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Н 
 се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те  
аљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као 
?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S}  
ло наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто 
 ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјај 
 зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дла 
на, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око  
p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Са 
ликим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он занос 
леду и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори  
, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: ча 
скреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и ра 
адовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 
уштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш 
 засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми,  
<p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од т 
и мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнеми 
омисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непрот 
 кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински ра 
шњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она? 
љускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом,  
на и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе,  
..{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и  
олу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре не 
суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се се 
еда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, 
а?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те об 
{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја ос 
е и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропал 
ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провел 
имаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, на 
не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти  
ка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p>  
е издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> 
свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, 
</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје  
ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега. 
 се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до  
 залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач. 
ћи да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; как 
 ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај 
ла болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу  
си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га,  
ту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то  
ad> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим и 
у у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како ниј 
ћности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљев 
ем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, 
ли је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет вра 
 и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Са 
да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би т 
ваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах 
уву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугод 
ко детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, 
гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p> 
дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, в 
 Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу,  
 жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти т 
Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се  
о питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p>  
изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је  
ам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, с 
 знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву св 
живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у вел 
сти, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао 
раво тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског 
рница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дет 
, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то.. 
а за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — трг 
слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} 
де у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има ш 
м. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како она 
бља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договор 
а је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о  
, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, 
само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође ова 
држим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш 
н. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му и 
.{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка сам 
ад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" 
мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим 
де, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за  
 у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра  
аш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од ње 
м чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчал 
 је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изглед 
да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S 
то беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесн 
ма, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на  
шло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад с 
Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу д 
ући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи 
.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више  
/p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна 
а целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме.. 
дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapt 
а.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем с 
спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда 
<p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед п 
 тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на она 
нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме г 
е и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што  
стајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти о 
.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У т 
е, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, п 
 дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој поне 
ш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и за 
65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На р 
аносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати  
 мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Го 
твори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код До 
Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за врем 
емој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше 
ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао том 
очеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> < 
да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом,  
лужиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сва 
е, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код н 
потребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашиц 
а, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у  
 те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем 
з тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим 
обож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" / 
 на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је пос 
ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле с 
{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неуг 
; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луг 
сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слуш 
а и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ? 
га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно ј 
{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На глав 
Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано,  
лавобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
е знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осуше 
а се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али ка 
питкује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја тв 
S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубав 
же, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p 
ле вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза ку 
нако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене. 
 рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошт 
 дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осе 
а више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност.. 
ако је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи 
о одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код свој 
е.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, н 
ву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу 
ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она  
а вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много  
а ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узи 
љан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко  
S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Сти 
 од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> < 
 <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да б 
а!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си б 
 ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило 
ке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p> 
> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти 
Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем т 
ш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши 
е мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то 
осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гл 
ивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога јо 
— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помеша 
ао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S}  
било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз про 
а ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није с 
 прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она,  
{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепа 
че му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не 
то ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, кре 
шим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни с 
беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га 
гледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и за 
 каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој  
S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али 
погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја ма 
 мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; с 
д би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер 
 си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n= 
вено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми ник 
ко мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Мол 
ла, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред теб 
ако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта  
ри приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, п 
идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер  
кши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао она 
 оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала  
ји би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу  
 Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љуба 
ам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а ос 
ојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{ 
.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш пре 
пијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава. 
ерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуц 
 <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чек 
, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на  
ешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио,  
, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год 
т ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матер 
ремена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{ 
 може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{ 
.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођ 
ким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <p 
.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је. 
е чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату 
још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S 
не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склони 
ше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се 
иш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — 
оћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше  
 викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — До 
ранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зи 
?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по  
 <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све са 
а.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли  
а да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, 
го <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те. 
ћи на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти с 
а, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђ 
>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још д 
 жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и 
е се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и 
S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и ша 
— поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хо 
{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се 
— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? пом 
 правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> 
ице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаш 
> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S 
и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад н 
ако ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог пра 
на.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p 
но, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми пост 
пред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје л 
а није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...< 
ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S}  
 у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обично 
шао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколи 
 погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме крат 
ли заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мог 
 кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Прв 
непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љуба 
не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, зауст 
ена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој в 
шањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице  
{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S 
ух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p>  
>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти с 
ас у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као  
ацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Зн 
у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, 
о ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па 
 и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико и 
p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине —  
е видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш не 
устави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког п 
а ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако м 
 пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> 
зносе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете,  
 и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи 
а тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче т 
не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од уче 
лагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу 
v type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- 
давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све вре 
, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А  
ло по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им с 
 јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа М 
S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде 
као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И  
е.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако 
ш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно  
едало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="1 
 Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она  
с две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за  
.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само с 
о се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из 
шће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пасти 
 знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и ср 
4" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спре 
 гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пут 
та је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџи 
..</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али ви 
 као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој 
 мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан 
уло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, к 
 задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, п 
радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било так 
, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, 
тајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на  
 је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од ког 
ни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења. 
 заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је  
нам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Х 
 Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно 
 и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекш 
ијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало ж 
рош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствар 
врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно ж 
нда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твој 
и ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како са 
јанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалу 
 а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти  
за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше 
тка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из 
а те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се  
.. не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Н 
И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше упл 
те радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разгов 
е, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти 
брази нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p> 
х само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, ок 
ом кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати 
..</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одм 
="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати  
ћи вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једр 
да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала.  
тељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> < 
у, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од св 
о више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни мув 
l:id="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођо 
јка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти в 
ажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као шт 
 тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једно 
е бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах пот 
башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти с 
S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила 
о често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, ме 
ечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у 
!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан,  
аустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дођ 
ученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик 
рушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искриву 
е, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслаг 
 А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка иш 
сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није уга 
сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} К 
е где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима сад 
ама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злур 
 откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче  
икну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе  
а ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, прода 
ула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело 
рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи пор 
Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p 
њи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избил 
аљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с је 
е, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са у 
унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — 
смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше  
 се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе де 
те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За т 
, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што с 
ене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се 
неси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви ску 
огом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час 
м, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже де 
="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} 
у те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него л 
ше те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> < 
а сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима 
 ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна х 
како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S}  
..{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.< 
— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишл 
ити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане 
одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше  
д, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту сел 
{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, 
отна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуње 
ици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} 
ичају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били 
epage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- <div type=" 
, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу 
 преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ног 
> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, 
p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу 
беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кри 
овори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, 
ног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Ст 
рим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — ч 
у силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га 
та слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари  
удим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао са 
буди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стар 
пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p 
пове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све с 
..{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и 
а распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жен 
 као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш,  
е на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука,  
варао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, 
те, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <p 
е на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе 
вите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте 
ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју ствара 
топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и  
е.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја са 
писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ни 
мна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповим 
!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечи 
џику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Ка 
 беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и 
не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и п 
 јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Б 
ала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а дес 
се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он п 
нтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> 
илук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: ш 
 све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље 
, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварај 
 ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу 
 ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонул 
спод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb 
имо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушни 
дмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. 
— одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чи 
2" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— 
даним плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продал 
досмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало  
ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не  
.{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти б 
се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у  
 би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" / 
ебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одел 
 те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} За 
, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се 
ако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Б 
га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{ 
неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли  
стима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање т 
ихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву  
 лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем р 
рену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну 
 у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече 
пита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али н 
робирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да н 
ришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећн 
и подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сун 
е време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву 
} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n 
на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са 
бе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI> 
.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили 
зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи  
аставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе 
ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме ди 
нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно буј 
лас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} 
а уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, ј 
и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p 
а. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када ма 
на.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, 
ела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{ 
жина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гро 
јеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине  
ко силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га оп 
олако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quot 
и ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка 
ли га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S}  
и тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих 
ено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћ 
је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце 
p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се 
сео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одјед 
з и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, 
ета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми ш 
тко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гл 
одну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој  
зим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој а 
ене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве  
ead>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опе 
мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва прес 
аве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" />  
ам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> 
очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, ску 
материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било с 
а у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја у 
о знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што 
пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?.. 
е до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти пос 
S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи 
{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско 
зо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво  
 прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дан 
стадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S}  
пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, в 
им тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад 
{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она т 
 По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљ 
ограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин 
ице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшениц 
носим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и 
а од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у пот 
 узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу меће 
 ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш 
 дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с ораси 
мали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и ос 
 кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са 
цаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене д 
ће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска пе 
} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и 
{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као ро 
опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало 
а.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да 
ћи у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да  
земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида 
 нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у стра 
им ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у в 
 нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од  
та, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам про 
 да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, л 
х даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек  
и и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз  
о доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас 
њу истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да 
х.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели  
у уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хла 
S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај  
хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним 
ове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох 
сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој  
" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по 
шапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се 
ју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је  
 да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те в 
S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} 
и били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја ма 
ници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти  
раж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана  
жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни г 
шена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изглед 
д месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губ 
..{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запе 
 мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погл 
{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућ 
падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше 
онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржи 
} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру  
на шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокт 
 И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S}  
 нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} Посл 
 После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n=" 
о бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и ис 
еш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кућ 
ленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брз 
дницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреш 
 је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> 
 једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{ 
алче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше 
>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш 
и је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе 
 да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог  
а велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили 
о старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећ 
мо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу с 
{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, за 
, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p>  
вот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> 
— Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли:  
орио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p> 
 послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су с 
 Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми 
{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Из 
вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са 
ИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б.  
Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као  
држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, 
о шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу  
p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ни 
али никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи 
да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> < 
рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам  
ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и т 
очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} П 
скања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки 
ти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том 
о сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као д 
опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита ј 
 се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спа 
 вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се 
ле вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не  
S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, пода 
 Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и зан 
колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опе 
не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће. 
! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>—  
уша да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p> 
авање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним  
познам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} 
ко је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи. 
} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и 
 баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилич 
час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а б 
е винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега  
вале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се пр 
гао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју 
ша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских 
ђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под  
 даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно збли 
 светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на тав 
и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала,  
иха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти п 
етка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђа 
 младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Н 
на, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе 
даше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се нада 
и навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштани 
 траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине 
.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана 
пода!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p 
и Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</ 
 га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" 
нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказа 
е обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопи 
рости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руко 
јући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш б 
на, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А шт 
 једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно ул 
 скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а? 
ти.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} В 
 дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо 
Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу  
ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се  
{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој 
, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се м 
 а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко 
 дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови п 
ух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{ 
а, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где б 
<p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верни 
Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опе 
Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друг 
устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирил 
игурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гл 
ажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој  
head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да 
дној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба 
умрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом 
е.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив 
тина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раском 
н, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелен 
II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да пов 
е је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се  
е, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више  
..{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задово 
се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За те 
а такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, д 
страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седи 
и избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу,  
ог.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми мест 
оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих 
ираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погн 
, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика 
b n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула  
, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњи 
ицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилав 
олази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да 
ши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту оста 
 и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, ка 
Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав  
ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред ма 
 се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се 
 нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију  
ла и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто ј 
х! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} П 
а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања 
да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и  
да, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџи 
> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по 
, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си 
али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остав 
ећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости 
о јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} 
.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? 
 неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — у 
у у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само с 
низна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном 
ој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што  
/p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али п 
А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше с 
зама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си гр 
глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S}  
 осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко г 
стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим уст 
, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, 
е вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“ 
Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, крет 
S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче к 
 бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, 
едајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ј 
ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било н 
, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође 
рајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колик 
ао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — ре 
он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим  
 матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дар 
љају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{ 
врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те вид 
, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће шт 
им рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола. 
у, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили  
стима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p 
иђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је  
, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и бо 
и муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми  
ича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; 
ко врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и 
озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, 
што затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у б 
пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким сас 
тко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си с 
, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш с 
Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> < 
и, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те та 
доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја м 
 си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом оби 
ла да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S}  
>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећ 
, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестенови 
рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуц 
{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела зал 
зне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, 
 отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држе 
"20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак 
ше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настад 
 иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што 
е баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да с 
ебрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чуп 
ала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, т 
амену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p>  
 радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто 
о по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени с 
 већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Да 
о свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отп 
на увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њен 
е главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 
 кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мисл 
лоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса узди 
 теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, то 
де тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сиг 
S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала б 
удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се н 
х поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим 
 те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од  
 Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десн 
p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде  
таре, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју с 
ли ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, чи 
ошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедо 
 згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згу 
{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по 
е да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове о 
видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста пр 
 јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир  
.</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.< 
лашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох 
те, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> < 
таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и до 
а и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала  
но, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта  
а осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — 
n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толик 
мо да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — р 
а беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што м 
има јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} Пос 
су осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то 
ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — 
ата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви с 
а пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било 
врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а ус 
 ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива 
p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати на 
пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак  
и се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео 
и почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше му 
укох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мо 
 Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи  
, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих так 
е опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх 
шало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна 
јем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одла 
ао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укусн 
сли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амби 
куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са 
и се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево,  
кох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што 
це почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и м 
дари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>—  
 дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању  
скру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу 
је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке  
чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— 
/p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="1 
} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мај 
и си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ,  
иђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојен 
агле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зи 
биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге. 
о не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет из 
 је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шал 
 је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и град 
аш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш н 
акујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кух 
увши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{ 
исоко, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те  
јим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле 
гом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у 
к нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брз 
ући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина  
едно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „вис 
аде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изрази 
мена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао... 
очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> 
а, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше обл 
им док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l 
м знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После  
 да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило  
кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златн 
 клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за теб 
 да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и ку 
/> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, д 
 је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао 
 чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи ру 
изну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окр 
 да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ј 
егову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S 
ајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртв 
?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљд 
ајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку 
у на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у т 
жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хо 
!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немо 
осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, 
, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике 
лим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по м 
творио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз 
 И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пр 
 се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем оног 
е чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну  
 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на мате 
њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} 
а чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p>  
 соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она  
ратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш 
дмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, пл 
 /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене 
 нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уп 
њиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> < 
готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја ј 
рећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече,  
што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се  
 и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше з 
p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?!  
м.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза з 
</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{ 
ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се 
ећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх  
а притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, си 
 се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда  
ика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мал 
аше на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Нас 
} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по не 
 најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од 
познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као  
 /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти др 
.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некад 
аклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ 
ла у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто г 
{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закр 
> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа ни 
ила је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена висок 
рабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чек 
 али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никог 
{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво 
матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, 
ог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може! 
 Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окре 
 али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> < 
>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ  
о и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта 
 <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене 
иш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним  
Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодн 
 <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе 
. — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у  
вала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и  
 си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </ 
 све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљев 
изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратиш 
ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, 
вала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомен 
S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати 
једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — у 
 У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек посл 
 што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скр 
.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да 
зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и 
ете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и 
свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила 
p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те ст 
 — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи 
е скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и  
и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да по 
 месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „ 
окле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S 
е сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Ва 
ја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и ч 
е виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Ш 
крену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћ 
тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на ра 
 у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој ус 
век, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро  
оцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њ 
а, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њ 
 /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је до 
 у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, све 
каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и 
сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакан 
 модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева п 
ече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S}  
сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњ 
 из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, 
} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој ку 
 би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо;  
редузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо 
зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, 
.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па јо 
учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Тв 
ом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа 
м рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пу 
а мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени  
де је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у кри 
, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је п 
твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту 
 уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, пони 
за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко пл 
е: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мот 
 што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздиг 
држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а и 
, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дн 
дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим 
уљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртава 
ђ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алк 
а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још  
91_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет до 
 што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не  
 шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух,  
и, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само чест 
 богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Р 
ле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гост 
 и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} 
н... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, та 
 такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу ме 
 чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} 
трашне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од ме 
е и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око он 
лећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногам 
женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само ви 
} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p> 
 гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање че 
чено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву 
 мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше з 
е било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те с 
знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се  
/p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрад 
иташ? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p> 
/p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је т 
м била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, зб 
склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти 
ломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио  
{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког  
на се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па  
де прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> -- 
воја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, сам 
>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти,  
, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Бол 
м.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко 
 Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако 
Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твој 
е она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћут 
 истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} 
а хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскиј 
ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била бога 
се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочи 
/> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не мога 
 него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нис 
 Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке др 
.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се п 
 И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да  
јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да  
 га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан  
носили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниск 
е преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам т 
знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко  
дужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај ви 
и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог за 
то ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навл 
вољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'а 
ек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твој 
ји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш 
 до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини 
ке, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе,  
ицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће 
{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја ч 
трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу 
<p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је  
ве само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} 
 — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући 
теде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Ј 
хвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> 
ве? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p> 
се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме ј 
...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе 
све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> 
била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавит 
адремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погл 
ке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале 
ршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујн 
ек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са п 
о што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца 
тицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више 
 брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и повод 
е пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врел 
а рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да ст 
била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Исп 
 почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> 
да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори бр 
иш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти 
и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено  
 била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена вис 
 одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} У 
а се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју 
загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем,  
 се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{ 
<p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да ј 
како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрх 
у беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нија 
биђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како 
е да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом 
ам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Стра 
д су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само су 
с.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска не 
рио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? —  
ем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог жи 
подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једо 
ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу стран 
} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те 
мице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша  
ем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих 
ожјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима. 
 бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадо 
мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мисли 
Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хлад 
учно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог,  
ван и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{ 
а те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја буј 
 а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} 
S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, 
ина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на  
стајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јо 
ћ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21 
{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Ч 
Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори  
 служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш с 
ао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану  
.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>—  
рисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући ошта 
и, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мисли 
 она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље 
е врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас ш 
силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти х 
— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезе 
ене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код 
ку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обу 
непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чаш 
досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си 
p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, 
 оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Т 
 Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и 
дну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стре 
, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плак 
 твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, с 
руди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврја 
 приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта 
 се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи 
 на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, мест 
ост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и пос 
ве те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах 
е усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не  
 и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пре 
ута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да  
вљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и уку 
ти што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући  
ниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помеша 
гледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си п 
ко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си с 
ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшен 
</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>—  
.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Прода 
ко си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом о 
p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36"  
иш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, т 
е из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђ 
 пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорил 
мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко р 
S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S}  
шући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах  
е светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да ради 
и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу б 
е! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да каж 
ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, 
 уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркав 
о, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прос 
, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о не 
чила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S 
p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре 
огла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим  
S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко мој 
ела? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — 
рба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста  
p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Х 
.. </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p 
 Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по ко 
 <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих  
 одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну,  
о моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурат 
да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани,  
 <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S 
м. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике —  
S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах  
грејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у д 
што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао,  
оја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечер 
; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад 
назије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} П 
елог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињ 
ади какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради 
ола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ве 
а...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са 
рце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на вл 
о да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца 
ад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох 
их страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије с 
квог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што мож 
пала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто 
у да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} 
илу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно вели 
јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подме 
{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што  
јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, л 
есто радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе  
бу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба.  
{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! 
теривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро п 
ога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак  
снија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не  
лакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S 
 се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} У 
а, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти  
ајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевин 
шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан пот 
ам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала 
 се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше и 
ајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше и 
имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мисле 
век је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје 
и од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак 
амо сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гуш 
 тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" 
зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је има 
а мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, д 
ше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се  
 местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао ш 
 Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хте 
} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? ве 
на, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.< 
 кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи 
 сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као  
— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви ст 
се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се  
ко у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У  
{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак,  
с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова п 
ј сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{ 
ад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне о 
ас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мат 
> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Уве 
а, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и  
а и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих  
те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> 
ута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не дод 
а слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде  
им, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да с 
 /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста,  
а књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p 
јасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му праз 
и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, с 
то и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек 
 не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох  
шући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S}  
 не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако  
еном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко  
раше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанс 
егао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох 
 мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диж 
гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан,  
 високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су т 
ти али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} 
е мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скр 
ленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познава 
 све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уве 
 да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере,  
оја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње  
> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она 
у и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању  
 смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из 
уо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још н 
ене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло  
p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А  
 страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Ч 
једном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџи 
ило те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Ал 
оће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао са 
о честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p> 
S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те 
ји ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну с 
 прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега 
е очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што  
 он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и изле 
д жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни 
з целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не 
, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом.. 
 беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак  
коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покр 
забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плаш 
 нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: 
 изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран. 
истим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем д 
} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше 
е и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуст 
 задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Т 
басјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних 
, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да 
 то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беш 
одила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво све 
го.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој о 
— Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забаца 
тупити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана 
исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш  
љеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а т 
 башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци,  
Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вре 
а оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још  
оле и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све пром 
д ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и 
е.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо  
 Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кр 
бе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жен 
ше главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и 
е алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душм 
нега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S}  
почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не до 
е, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам 
 шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу 
 да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што 
о. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</ 
ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који ст 
>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, 
е; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве д 
га, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} У 
скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> < 
, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради м 
 јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на м 
Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што 
сећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано?  
мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим,  
<p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упит 
 дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} 
 те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке 
ју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу 
 и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и  
полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у шко 
епастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми  
ње твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије 
ам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала 
дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{ 
еш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и 
на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад 
тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она 
спружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ н 
атељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време до 
у мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо пр 
ка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукам 
 се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</ 
ти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном 
 наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, в 
и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S}  
у расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљ 
а.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и велик 
 светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти 
тињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабо 
прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и теб 
 бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати  
 са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S}  
и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајси 
ра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле 
већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и 
м се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке С 
, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у се 
 као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао 
векра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике 
у читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајн 
а, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би 
} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> < 
ор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је п 
} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете. 
олова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се с 
м страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да 
оје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— С 
арамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S}  
кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — у 
а.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да 
Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{ 
 и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И  
ргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге,  
S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао ви 
рах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох 
или.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где гов 
већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} 
е главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамн 
<p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бој 
 рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са пр 
рану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — з 
њавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се  
 да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и ж 
 Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не 
н.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде 
пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја  
 изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог вре 
која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих  
учно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кр 
нила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе теб 
, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крх 
а колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је о 
материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Н 
 Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} О 
ругове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан та 
 и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не  
а.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра,  
ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, 
е гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарап 
џике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојко 
Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да  
S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пруж 
падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене у 
лост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и ба 
еш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S}  
 ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро ум 
релазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> 
совима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, с 
осећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина и 
 говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехо 
pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач не 
е сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан,  
ком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је рет 
е по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, 
али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, н 
 /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немо 
тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код 
ирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу  
а ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле 
ажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, в 
дсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ов 
ила богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и 
 — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врат 
метно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; к 
има и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше о 
атребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Ок 
и ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку о 
S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви  
а.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S}  
а, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала мах 
S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више ра 
х : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" / 
дима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави  
себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p>  
песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, а 
јој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени так 
н, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће,  
.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце 
Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и пл 
р, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у ва 
истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раск 
 Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па  
ока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, 
 Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем  
е.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допи 
аве, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{ 
} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ  
то код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће 
дах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живел 
грчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за 
дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја 
е ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> фили 
ајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њи 
ског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми ме 
ћи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хлад 
не од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на 
лно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се бе 
образи.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлиј 
 казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у жив 
и...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, ц 
ша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута умо 
си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек  
 и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала  
ајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S}  
нија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} 
и су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш  
ошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за ср 
 велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, ка 
другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S}  
р, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> 
е гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре вр 
не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу 
ад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заи 
И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — 
а прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо 
скају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пић 
беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, т 
>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p> 
 за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред 
га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туроб 
е.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде 
да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити.  
х?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, 
не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S 
, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач,  
А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско 
35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те  
стиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — 
у ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто  
се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва 
а умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, син 
ош не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ства 
ећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, г 
а једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — 
ења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у п 
..{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер 
пирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комши 
 /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живот 
ох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и шири 
 страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од  
 стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима 
 Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у  
едим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} К 
же изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мат 
ше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се 
трашно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам  
г дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али 
</p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — 
е кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он мира 
метњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука < 
{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!. 
глиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и 
p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} 
или да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p>  
не, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти 
како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, 
 је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} За 
говарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобо 
{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо за 
опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две настав 
уге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То  
подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлаз 
нуће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и  
е светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чох 
 мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такв 
а и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И  
, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> 
мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти 
 љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што с 
 омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рек 
дигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке д 
 иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро? 
а.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид,  
Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје  
уће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од к 
ање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнуш 
издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене  
иленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по сво 
 чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка  
гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци... 
ња неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затво 
а улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена п 
S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало заду 
а, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, т 
тно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све 
не такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу  
штајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се 
м.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако не 
о бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати н 
.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и сво 
спијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> ви 
ме био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, коли 
 и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{ 
 тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са 
изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, н 
с, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, р 
о, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гл 
 шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни 
аборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој ба 
на.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздр 
 загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати. 
аба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми 
нојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну  
чима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе 
 равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав ос 
ох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викну 
ађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећ 
>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава 
 тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} У 
чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћа 
осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек  
умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог 
т очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22"  
ји <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У с 
и и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахвата 
а.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао. 
е и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} 
пих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим т 
беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху. 
 љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да 
ољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих 
но.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} 
ромуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} М 
 се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жу 
 и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и  
 више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да с 
боривши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена 
носећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном ок 
није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> 
бо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из л 
! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и ути 
ер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> 
 косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у  
 њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са нек 
омакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само 
 да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме ка 
ле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздра 
посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ.. 
то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком 
/p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око се 
тано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик сл 
е.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гур 
Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>—  
да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској  
осто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан,  
 средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачк 
ио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одве 
ице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девој 
идове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске 
, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима,  
а таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и  
ад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, р 
к тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се 
 платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S}  
 ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост 
ешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо 
ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се 
то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџ 
 сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако см 
ом шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S}  
 којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао по 
ди порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, град 
љења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, 
> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотик 
S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше дво 
 јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У  
 се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака др 
х.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљи 
{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио  
се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлет 
, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој 
ем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи вел 
ке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да т 
 не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала  
p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и проле 
ихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело 
 бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш,  
е под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те,  
на.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме 
само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — 
ку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p 
.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се 
 и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у п 
и се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се 
ше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнут 
 и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, по 
 излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис 
сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој друг 
а ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, стр 
адиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао 
 тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} 
и нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух 
есох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и ви 
ше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под млад 
 на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. 
знојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући с 
ђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} 
и песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба т 
кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зел 
 груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претво 
 куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми си 
иротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p 
.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и с 
..</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке 
 и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући д 
и се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја 
прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше к 
век те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, 
ли 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, м 
иш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека 
рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, о 
а као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо за 
{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја з 
звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацуј 
ше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријат 
<p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи  
аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, м 
ј други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и 
беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лиш 
ле, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестено 
Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зи 
{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{ 
 лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем 
рикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезн 
 опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} 
ље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајк 
ожда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпам 
ћи се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, д 
р ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти к 
Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како  
 те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Стр 
ва од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви 
рсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже  
па, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на к 
х се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" / 
аште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се о 
мо видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи.. 
ђе, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе. 
бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној,  
јлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да 
 И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред  
, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саж 
о свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај д 
 сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико  
м стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у ми 
ан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, 
 — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И  
} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n=" 
 сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p 
ко ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{ 
аспростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше 
си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш  
и? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и у 
у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснат 
: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича  
 Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S}  
ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> жен 
дигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан,  
 једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад 
цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на трав 
рно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе  
ешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко по 
болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох прав 
 и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше с 
ар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, јед 
 си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело  
ла, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Уск 
е задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, п 
зори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и п 
ински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам  
урење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комш 
 Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и на 
ина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто м 
лица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, 
оћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} П 
не, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко 
</quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да са 
 тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назва 
видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада диже 
{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре.. 
но, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти 
, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, на 
бок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да в 
 науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно 
лити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А ова 
 краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је ш 
по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожуте 
то, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Гд 
мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш м 
 и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она  
 се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечер 
ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели  
 призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и  
ко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох  
ако би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12 
лина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како 
, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и  
м, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам  
 <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трч 
зо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пре 
 дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бу 
андуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим п 
мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мен 
ше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно по 
 у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S 
34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта 
гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапам 
приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки  
 стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни г 
пали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који  
еће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чара 
 постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, 
е испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рам 
ну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте 
уљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце 
е почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Б 
S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми  
!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад  
 већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике на 
ви из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе 
иш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгл 
и се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чара 
ва, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и г 
 на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од  
 умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у ма 
 ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде  
о, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да тв 
али прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да  
се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особи 
на да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> ско 
 оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам в 
и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек  
о, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно 
ТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАН 
д жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S 
.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу с 
ла; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе  
 је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну. 
 Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми з 
ете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S}  
а дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај 
ним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стан 
и у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама 
ог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладо 
односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави 
кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>О 
 с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те как 
на баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па  
у смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Је 
бом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мими 
 опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Н 
ма.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави ра 
<p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике. 
 гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред 
 <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном ту 
 главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и д 
 да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве биса 
рислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, 
и се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не,  
а врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас  
аре вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само  
{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој 
о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо д 
је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе н 
детињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом. 
снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима т 
ете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи,  
. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ј 
.{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго,  
 „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег С 
оби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али  
нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div 
 да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ ниса 
удове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засукан 
е су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани  
ом, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу 
тајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти  
 час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div type="chap 
ив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу 
ветао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, те 
ше га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га 
уј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узе 
шаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слуш 
/p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, 
 ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре 
бе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај с 
му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не гр 
излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, с 
есе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S 
сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те д 
на дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна 
а, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери при 
мо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су разд 
 пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што 
 друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с  
е требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столо 
само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам  
ога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у  
ући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} 
> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја про 
што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све 
вике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с који 
" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> < 
био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за р 
ој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помраче 
в не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити 
лико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S 
лед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и с 
 У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежи 
о да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам  
е и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледа 
и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p> 
p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих 
епшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањ 
била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад:  
о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из зн 
Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму. 
исам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало д 
познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка 
.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се  
 твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах ом 
и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала 
идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође  
анемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна р 
и хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S}  
аби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се тр 
слонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> таре 
у повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико 
ј око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећу 
ели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки чо 
, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка,  
а....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да 
 мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њи 
о одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој  
ега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој  
ла велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испре 
месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрен 
 — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче с 
за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с 
е могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> 
рања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чисте 
за њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S 
</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене  
о хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А 
ање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од нек 
/> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле;  
 и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина ру 
и се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb 
у жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.< 
 мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми 
 и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пун 
угим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће 
лна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за  
арабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густи 
p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>М 
вету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која про 
који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb  
е опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S}  
У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{ 
о нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, пони 
} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у ли 
“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши  
из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S 
убљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом 
мелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из к 
!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би  
о врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауст 
S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо 
ере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на  
шћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уз 
дело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу  
м да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А б 
нда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и  
 Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ. 
дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ поч 
филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у  
боље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и  
осади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први 
амо смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели н 
ше теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да 
губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије 
от, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до с 
тао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши мла 
де час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и заста 
оту, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу 
тискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Тво 
је слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S}  
 хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што 
кама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доно 
смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много до 
 мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост ду 
ге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд ј 
очеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, д 
{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад 
етљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S 
ље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно  
 мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љ 
 собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доб 
 се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— 
ја.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах  
а?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, то 
 и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше  
умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем ру 
највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчк 
 пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то 
 је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p 
да, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S}  
ко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагла 
 се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурну 
ком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овам 
 животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Гос 
 ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</ 
варале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текл 
повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па? 
уке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и 
еног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разго 
ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вил 
 <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгу 
убе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим 
 оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад ме 
и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S 
на равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.< 
из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа  
светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим. 
е удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влаж 
Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S 
 од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморе 
 и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Ч 
, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „ 
ој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{ 
уше да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно 
смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, под 
, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те  
едно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озб 
ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу 
ју.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И од 
— и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бри 
ико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, за 
уби језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И как 
 и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И  
/p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави  
ла и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n 
ико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом ша 
ланух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — ви 
/p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто вр 
тих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај тргова 
име испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо 
 дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умр 
ад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>—  
ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу,  
ојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој сла 
.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек 
 остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онд 
е, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Муч 
S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ће 
т, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане 
никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је ч 
 боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необ 
о могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се уд 
?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се ко 
а се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико  
ља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Ник 
а сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} 
подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S}  
 весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором 
 све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио с 
"50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> 
е нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разл 
х моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те! 
редиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка  
{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде д 
ајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се з 
за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона 
, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би т 
...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и гу 
 је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и наг 
назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n=" 
еше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, т 
 устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јач 
ја капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим глас 
а грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо ос 
 у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирућ 
> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота. 
52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> < 
, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{ 
ући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако ма 
чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја нек 
азговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} П 
ама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место :  
а ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по над 
 склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до сам 
прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох 
видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то и 
, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, 
тинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да  
а тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох  
елу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</ 
да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, 
 Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодн 
 Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу м 
обољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
о тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор 
 гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n 
аширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на т 
ије ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> 
 Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поч 
 и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, 
ме баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p>  
 с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? 
ла је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње с 
.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада 
стинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све 
твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на гл 
 па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p> 
ad>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да  
> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спава 
итак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који ник 
ра, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{ 
а и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене,  
најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмерено 
е цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{ 
в са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ 
и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, ст 
ење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра 
и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гизда 
ла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао тво 
p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама  
ође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо би 
</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала 
 и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља 
ородице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и 
 Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцај 
 Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао  
ичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не 
ио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш ју 
ена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на мате 
сјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем 
е чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и св 
ли...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види зад 
 у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље 
узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли  
 не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ј 
 <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина в 
аде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даљ 
лета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегав 
е, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што 
е.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта м 
а је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била т 
 <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, мате 
 год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим 
 затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе 
 надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и 
ишта више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврел 
 су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умир 
му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже ка 
читим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхоп 
и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне  
е, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, д 
о одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући  
 тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ 
ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио с 
 однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви  
 од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан,  
а ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твој 
ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p 
еваху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну у 
.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улица 
лашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала 
, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и 
љине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У ју 
о, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па от 
алдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не 
ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу 
г.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш  
 тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина...  
раву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако си 
тко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи п 
лне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по креве 
а, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике нека 
„печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајк 
ек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и 
м.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова т 
олиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твој 
моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије бић 
ке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам не 
, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љ 
 несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио свак 
и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву  
ајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{ 
она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на раз 
застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?< 
 плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p 
повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долази 
едах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од 
Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљава 
} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на 
ше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и 
ео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек на 
иде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут,  
се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А,  
ду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у  
, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари  
оје су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намеш 
р а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај. 
у он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, 
 не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала 
ко би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, кој 
Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...< 
ровући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велик 
оје се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И 
/p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим руп 
није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела д 
жила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; 
 спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p>  
: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} 
очеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала боле 
вечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које 
ш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истра 
, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на 
А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах 
 велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквир 
што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Д 
На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице 
 откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Б 
залуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до сам 
p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле 
е кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си иша 
то!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S}  
, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане ко 
ла.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>К 
ворила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је  
на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто не 
ћи, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којека 
и кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S}  
јем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, и 
о, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, 
 прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало т 
кога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> < 
 односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гро 
у мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пруж 
моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му 
у песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Ча 
.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет ни 
е био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S 
а с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго  
 и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког  
екида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као 
 дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p 
 засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Од 
ма долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био  
ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја ни 
 ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" 
 него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везива 
 учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамн 
>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да  
е и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— 
" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео да 
 за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешк 
ваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досе 
не с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter"  
шљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкуј 
 смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему 
 материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из мла 
сам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре саран 
ере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу бли 
твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице па 
 као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет с 
/p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Во 
чиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допа 
.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе 
ајбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја нап 
— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног пог 
римедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по 
 се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} За 
м.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још в 
} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заје 
</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па 
иљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p>  
тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати  
логај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Т 
ад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У ј 
ати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди,  
еднако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не ј 
} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, 
неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што н 
 ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доно 
ајлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала  
{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p> 
ћи, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и  
уткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} 
ло ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше кома 
ш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој. 
 туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика  
азим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан,  
ад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајал 
ије хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служил 
ијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> виси 
је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испу 
{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника  
а не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли 
 и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и рас 
вори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде  
даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, 
 под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а 
погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S 
Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим 
 њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за  
ох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко м 
его ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је заг 
е разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушањ 
} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је ки 
ио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти  
чења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала:  
а нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али 
је.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја са 
одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечи 
рудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{ 
га.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чека 
огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S}  
ко ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у тв 
и сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше отк 
игани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што п 
.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залог 
<p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да 
лице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и ју 
е дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу кап 
е улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог. 
p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бес 
утао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опе 
ај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за гост 
љушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало ка 
ај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је 
S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, п 
> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш  
 јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослоб 
оме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познан 
се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном  
е н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n=" 
 Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу о 
 поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошн 
 је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотон 
а ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Пода 
та хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не одн 
ло; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са  
} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клиц 
 твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна о 
ити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак,  
 ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter"  
сма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али 
са: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирот 
сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S}  
марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и 
у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што  
арапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала,  
би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу тол 
ји, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима 
жу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први п 
је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; ка 
на, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што мој 
 се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар  
 поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" 
е наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем гр 
> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} О 
ерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?! 
лашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>—  
мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазу 
 беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и и 
 и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који  
ава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је  
 сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аман 
 ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— 
у наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде м 
" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечиј 
је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и го 
сећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког 
 да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну,  
"61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво он 
е, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим д 
, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећо 
м и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па  
 други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није бил 
о, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме  
и никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо 
лико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти 
се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало  
Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</ 
ођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а виш 
је беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у  
S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слуша 
 држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S}  
влаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се т 
 се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, исп 
гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — ха 
и, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш  
.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше 
 — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мот 
S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — поч 
рзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећ 
 ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну стр 
да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> < 
хо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> < 
 Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета? 
, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да,  
пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p 
ике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место зау 
.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велик 
 нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње каф 
а и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби  
ође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше та 
животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да иде 
<p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: сам 
ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чар 
а мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану  
S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшија 
етљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и ув 
е; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да 
S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице 
?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући с 
а бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре,  
 <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к  
чих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! 
а, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, ка 
.{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, и 
p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и  
Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике тор 
ља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе 
ијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{ 
повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се 
 је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да 
S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна,  
а се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док с 
плих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клеп 
 „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S 
вој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казу 
им те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе дор 
</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладови 
нај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави 
ао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мек 
а ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме  
 оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брз 
иш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; диже 
ед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах 
проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш изб 
="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S}  
 кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опој 
адовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чис 
гне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не 
 дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносе 
да пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и  
а да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тоб 
d> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месеч 
 из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче 
42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си...  
о.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах. 
 погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена. 
ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели с 
ини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени 
осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао  
ка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном гл 
бом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене на 
од да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете. 
ид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика  
'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За  
годно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке 
"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{ 
 <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме 
Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те з 
о беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, об 
дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо с 
 доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан кад 
то сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <p 
мо сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају 
век влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасј 
 монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела  
сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, д 
 био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" />  
ганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета з 
 Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештају 
постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, о 
а крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} 
ади губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, до 
ушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто 
ет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати 
ад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики  
 нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе,  
да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од 
ад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога 
/p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли зав 
иш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва 
је и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи,  
 n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> < 
га ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на с 
 Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> < 
кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па д 
аљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео 
е, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S}  
о јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па 
много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p 
уке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, оп 
 на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечниц 
екадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се им 
сли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говор 
и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства 
на радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда  
а су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у о 
мширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан поток 
ис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали с 
идим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спра 
х ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поч 
је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном м 
 да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{ 
, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот 
ао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друг 
репаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад прв 
и остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу к 
нала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде  
изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те 
S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> 
аки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила  
 код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слу 
 слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и оча 
 и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једно 
бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог в 
оћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хт 
вела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; как 
је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у  
ех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и 
е у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „помет 
о жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више 
>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих вол 
 дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да с 
ичати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није мо 
.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, уви 
си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелази 
ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила. 
ј пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, иду 
едузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми ј 
шу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чар 
звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакал 
 узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има чит 
а отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала 
, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина 
 паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху 
лике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам 
ком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине 
{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат оч 
оју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно о 
а!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо 
тини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада би 
 гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и изди 
рила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превија 
 и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава поста 
 кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна  
ка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина 
ако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступ 
} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима 
сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји  
сја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те 
ма магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове 
гледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи ни 
 као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то о 
ао рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо зајед 
ено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег  
е једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне пр 
а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и пл 
— рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као уве 
кам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанк 
тресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те су 
шли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, у 
ица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар,  
ће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, 
а вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пу 
јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, п 
е погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала  
га о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше т 
ит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> 
...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, 
ком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицам 
а, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, 
 то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Мој 
им и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољств 
ма једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — 
е“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ.... 
 лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} 
богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај тр 
 она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милос 
е кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} 
>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је  
а се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на ка 
} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <p 
 али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Р 
скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми 
{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, по 
су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш те 
то... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, ча 
каш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бо 
 да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се бл 
каш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, 
д нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутр 
на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.< 
е неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} На 
спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S}  
} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништ 
им кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази о 
нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топи 
рзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крил 
 свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са св 
{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу 
и си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме п 
Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се јед 
да занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме 
а доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли  
има јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место раки 
е тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше:  
ико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Е 
, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред 
 — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја ба 
а чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох 
матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антериј 
зговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, прич 
ети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и бил 
хташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у 
лице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и исп 
з куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S}  
ти се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе 
го, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>—  
 и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет 
 — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насме 
се.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар 
„реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице,  
 светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, 
шење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} С 
мах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток. 
више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога 
ух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трж 
во на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер  
и, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жу 
, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се  
анак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак д 
раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадаш 
еса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{ 
е једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада 
дгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим 
то у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или 
аш цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клат 
 се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер  
ија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“;  
орих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих с 
рича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство ш 
 то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад  
утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и за 
отрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb  
подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена,  
настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из св 
сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући,  
 раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и наги 
РУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div  
д, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћ 
ј сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И ње 
е које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S 
уства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија 
заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од с 
ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али  
Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S}  
руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајк 
же остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S}  
стави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет  
 и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом  
 ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p>  
 и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xm 
ди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање 
 му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде 
ињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, ј 
остојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послов 
 је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш  
кривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него  
оротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили 
та су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она 
 А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те 
ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“  
n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Ма 
и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набрај 
чну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви. 
а ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и мес 
 наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Тво 
и уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и 
о вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то  
 „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обога 
јка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији! 
им!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остав 
И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење  
отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њ 
 брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте им 
иште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и по 
 Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двори 
S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра. 
 не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измах 
то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађа 
о сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, насло 
ћ, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} 
к су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа  
узети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као 
Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу кав 
" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам има 
станеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18"  
ање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово  
изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи  
и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S 
е ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{ 
ама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још он 
 у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилан 
 поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, 
беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, 
реше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних гра 
арајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба 
аучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче  
 ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти 
ја месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелив 
меша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дођ 
орили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај 
који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не ка 
 ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охо 
отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропа 
, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу  
 али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила зла 
смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти  
етко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече 
и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и 
 у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пр 
 је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:< 
 зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, др 
акаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи  
ина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гле 
не хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p 
пио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао  
носило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се,  
е очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи па 
еког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S 
м хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио 
астио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет 
питно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо н 
рхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{ 
здраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <p 
, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> ч 
ватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше ба 
пи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се 
је јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после от 
Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе д 
ове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, 
а; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у п 
b n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке  
рљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате с 
прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по кој 
ајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p>  
чера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, г 
вог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју сл 
их је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је ви 
о поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој св 
ље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам са 
ове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Как 
мех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p>  
 а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се 
ни нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је 
еми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда ра 
p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одјед 
морна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја 
ш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми!  
 ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнут 
већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метн 
мњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да он 
и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно би 
>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топ 
о улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким 
ше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем гранич 
утиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — од 
јах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хар 
ку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p 
е утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што  
емо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и оста 
месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући 
ано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а на 
је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали н 
p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка  
 и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Тво 
 не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и најве 
о ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да н 
усе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати ме 
скурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је нај 
кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор  
их вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вешти 
.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед ил 
е" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, 
азе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тис 
, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена.. 
исило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљени 
азликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемога 
а, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>С 
он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако  
 рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђо 
ву, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на пл 
лаву, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћ 
приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш 
пчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам 
оћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} М 
 осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не зн 
 сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено 
е од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубо 
} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се 
е разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља и 
 С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема,  
а коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од 
еко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и  
врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени игл 
 И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, кој 
авала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да 
чине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо 
зитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђал 
 у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свако 
, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног да 
 кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час 
зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па д 
} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бо 
ћајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, ш 
} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, с 
.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно  
т духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и б 
, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долази 
} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше  
љах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" / 
ј кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако  
 сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон  
е вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим 
сови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радов 
} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, 
ух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викну 
мани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно д 
овори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узе 
 Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да мож 
— узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што до 
о... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S}  
> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div  
, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше  
х матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока јо 
S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се т 
 синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је 
да матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар т 
 како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом кос 
о мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мен 
 <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{ 
се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S 
 главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, п 
м рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па при 
ше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанств 
дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за по 
сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којо 
ваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених 
S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа 
а се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, ши 
тале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црн 
инуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била  
пило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду 
е, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власим 
м пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је ј 
тах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и 
ртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна д 
, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са 
би, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутам 
да, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред двори 
вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав гла 
не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да  
би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и 
 старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; 
сом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар  
сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} 
ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрш 
расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљал 
!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ће 
 из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва к 
мо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лакто 
астиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је 
 што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је бил 
ошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушниц 
еш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита м 
ао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбиј 
о време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито. 
њеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих се 
 хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где ј 
едном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S 
трах.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи  
и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја.. 
де, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Ка 
казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке 
трчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала с 
 Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно 
еосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нам 
о само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала 
едо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда 
сити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он б 
афану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Ме 
буновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врб 
е човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслаг 
е већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, д 
 почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење пред 
и пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што 
це и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што 
 Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би 
ближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, ра 
иси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S}  
ти; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, 
о.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} Пос 
из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{ 
ећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{ 
аја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што  
натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох 
тано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући 
осле то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умр 
оме и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Ј 
ао и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у о 
женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код 
 косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где 
рошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, 
зили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што  
"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече 
ло ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше 
мештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, ск 
 и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвет 
ока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и ма 
по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, д 
а падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не  
е и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S 
 твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа  
х се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну  
ве то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо 
си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, 
.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља ту 
, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у 
е, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} 
чи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани,  
као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устан 
а широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход 
!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p> 
па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Е 
о је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</ 
минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше  
 њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ј 
ом уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче пре 
о припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радос 
 сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше 
 сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена 
Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком по 
стави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде про 
едра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте 
мену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, про 
 па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке 
 дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и не 
аше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши 
.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој отк 
ија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не ди 
} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која 
есник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори 
, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше пр 
Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку 
 наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских  
{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер м 
хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко  
 мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али јед 
ће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја ос 
овратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шт 
.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, 
ижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су 
е брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових ко 
 неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и п 
 Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>—  
та ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладов 
ао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од то 
ј калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} 
, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки  
е затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам 
 креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у 
туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p> 
> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и о 
детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, си 
де ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши гл 
само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки 
еним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељен 
с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml 
.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из 
</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> < 
 тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећањ 
огу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам 
екиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Про 
што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет из 
пружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџ 
и хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успо 
.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно,  
.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, у 
ако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у  
ли дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брз 
еко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан  
сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школ 
тавати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах 
.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отвор 
а, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кај 
љене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајев 
де.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гле 
лас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не 
крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла нед 
 бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља т 
и ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим 
нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако с 
рило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb  
Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежуран 
а приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и свет 
 ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p> 
ке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху 
луша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича 
о моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и 
главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамноз 
{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире 
 опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се  
е могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да п 
батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве  
ни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавц 
 и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијен 
ки раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам вид 
та сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе? 
их се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао к 
рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка висо 
} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S}  
 мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{ 
а беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збу 
сећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мен 
у гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>—  
ругоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при поми 
ећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к 
о те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али  
руги грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S 
унилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох  
но при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, јо 
им!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држ 
х, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже 
ао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској 
ељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време дола 
ашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се 
ао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох и 
дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили  
 се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, р 
олико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш 
 је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим 
 би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је 
ти се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.< 
, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S 
е, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима т 
ад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застад 
еда и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S}  
циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S 
рећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да 
м, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S 
ђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како б 
шта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш жи 
х, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, паху 
е брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем к 
еху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикн 
ру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловоља 
 тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једна 
 преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, пр 
ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и пост 
ца најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је кит 
вамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Башт 
} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не 
у се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој 
> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако ниса 
ма нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{ 
S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене поток 
и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи 
"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није би 
к трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} 
 <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако  
није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си 
 уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прила 
 допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S}  
у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, ру 
 казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу 
... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се 
д који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо  
њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била у 
ме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала с 
а. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана мој 
, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} 
S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти тол 
 оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане поро 
еколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, с 
 Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а не 
е грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p 
, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са  
на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречен 
т дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не мог 
беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од неч 
ви мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после вид 
 твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам  
јајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пош 
ајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам ' 
 двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоч 
ава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако 
 беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али  
 своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј 
е, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека 
ога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђ 
онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше јед 
гнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. —  
че да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, 
иколо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захв 
голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и 
епљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије  
...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што  
уке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко 
 силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне 
ученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} К 
 имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кли 
има.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђ 
то и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицам 
 том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{ 
е на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не 
еда ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном  
и већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану ко 
оносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за ш 
ла и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побл 
и која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да уд 
{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чек 
ољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко сауч 
нио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа  
о да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми 
ај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово 
 дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у п 
 и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила 
 зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И он 
 поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја г 
и час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му 
ла и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, иг 
старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, 
уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p>  
 и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задово 
ј топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Ул 
 зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p> 
поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се 
е дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла с 
једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми 
ривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија...  
 си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу 
{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох 
је мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p>  
ко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, д 
Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нар 
поменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху,  
име су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се 
 опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелост 
{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела з 
 кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љут 
и, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плети 
 да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече 
у „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, ке 
<p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" 
дох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почес 
спуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— 
е дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти у 
ишта не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао у 
сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се де 
е, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се д 
S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Н 
д дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у др 
ди.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p>  
е ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми има 
} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S 
ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у 
ре, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама 
едном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неко 
види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да  
е и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би и 
{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута с 
јала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били к 
да.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила 
кавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто  
а лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и о 
ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, од 
</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутро 
е.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, 
ут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда  
Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани 
мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немо 
 као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто 
Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да 
м пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, с 
"54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобо 
ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ста 
пита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она с 
светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, па 
шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска в 
арку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж;  
атких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми см 
ћа, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго  
опиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са з 
дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али и 
 од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве ти 
..{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из 
ичем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздр 
да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како м 
е то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S 
тах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" 
иш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку  
а ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{ 
у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу је 
 вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни стра 
у помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га он 
 се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56 
војој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да 
мејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдал 
 Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одма 
трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, 
 Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p> 
.{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела... 
анове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја. 
м око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли с 
ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p 
ве зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— П 
рата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене,  
мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клек 
<p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неуг 
х.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе 
е једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S}  
л и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам 
свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави там 
ке мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим  
се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за ко 
се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, о 
и се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у двориш 
зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче  
и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на г 
о снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време ос 
н, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлин 
ох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S 
неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима р 
чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зној 
> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе 
 куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S}  
уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S}  
куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје гл 
гавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од  
пскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све 
уковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S}  
о си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим 
и <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у 
 види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања  
и пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н он 
есто, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где  
е вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета 
{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих  
 дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен моји 
 се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже. 
м осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.< 
ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не глед 
/> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На  
, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечег 
ћи сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> ј 
ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зн 
орган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би гово 
леда и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем  
тепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се п 
... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p> 
, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако ста 
чиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> 
уку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загр 
и се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера 
енуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење ку 
таде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја к 
е с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше  
ли ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Бори 
д у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!< 
 у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чед 
 нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то 
На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо с 
у говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући т 
а свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске вел 
 је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загреја 
м да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или т 
ли ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> 
и певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викн 
ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се 
тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>—  
коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случ 
азиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узим 
обледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p> 
их глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и  
тиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мен 
.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило  
атких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале  
ујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} 
а, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад вета 
..{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу  
рази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије  
 ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више не 
Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга.. 
, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби 
нко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а 
уви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жељ 
осећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати 
" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то 
кадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико ду 
ју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, обра 
ајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твој 
, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од то 
ајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шт 
озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хле 
 те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га о 
5" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе 
ам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли п 
нствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у 
авих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више  
 свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су з 
 и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер 
о сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се чест 
 Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао мл 
двести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као  
алиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у ша 
, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била 
нска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на 
ух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> < 
 све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном 
ну из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p 
јка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко к 
порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид  
оче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Ник 
лом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица 
и ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да ј 
ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> < 
ше.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу 
еки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам ста 
исине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" 
/p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се. 
х, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! п 
је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш м 
о блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ мол 
год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, 
годности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Он 
н и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове гл 
 свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности 
ала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заје 
<p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ла 
се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори 
 ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуш 
емања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и 
це ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плак 
ваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} 
у и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падн 
тајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Зало 
ли кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обас 
узе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и ш 
лушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако ошта 
године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, топо 
 дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше тв 
г тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> пру 
а велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим  
есе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с д 
и беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и уте 
а мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се 
теже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја 
збиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, 
ни и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код кућ 
о памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А  
 трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе 
ронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз 
та собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући  
да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, 
душницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење 
ам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице тв 
ла.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24 
p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Никол 
 каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја  
итвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мот 
чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n 
иш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, 
пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне  
ја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад 
 говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се 
="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не глед 
а траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако 
<p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спреми 
 да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Мор 
слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себ 
амо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се 
дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> 
} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теј 
 <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и  
их се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време м 
ј!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, п 
да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— С 
дале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Ви 
{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим у 
је голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна с 
 силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кр 
 и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и ма 
по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вам 
ајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда  
и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се н 
 не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа  
ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам  
, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... —  
бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће м 
е сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице  
 тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем,  
пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике н 
аше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимиц 
 грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Сам 
и, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избега 
<p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешил 
 Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па са 
трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад б 
 кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} К 
у дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} А 
 ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— З 
 онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му  
почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да ј 
чега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану п 
исам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} Пос 
 Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и  
 руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на  
комоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле у 
в, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна до 
 руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натра 
 све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доно 
 окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих. 
д устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{ 
не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек м 
 Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљи 
 и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} М 
ачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је 
орим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ов 
стављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе 
е молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка т 
ку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије  
ала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве б 
та?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — 
 дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, 
Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам 
оту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити,  
или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио с 
адашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не б 
утито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих таб 
рочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је в 
едеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљ 
итости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови п 
се што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш  
му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко 
ан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мрт 
 „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободиш 
 и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на  
>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно 
си избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, чит 
ш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она мо 
иоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће. 
 Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог да 
би лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се ша 
м, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те 
ја полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се 
ставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, ј 
 ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам п 
те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно  
дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али 
трах од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Чес 
јој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати по 
ог сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, т 
— и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утиша 
е, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — 
це драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватр 
 за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад 
е, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је  
еда и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53 
а руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти 
осећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} О 
тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким  
нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спаз 
 дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и  
а нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, ис 
је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што 
целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух  
 стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што 
, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p 
гоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке дем 
оме погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — од 
лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам  
се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју д 
кај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, пон 
 да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набр 
Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага  
 ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{ 
о, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике 
да?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чи 
е сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љу 
етлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрски 
 питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу  
извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање 
конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан  
 живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по 
 <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са н 
испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала п 
једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су с 
о поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне  
чи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевк 
ној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему  
у од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми ј 
 нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је 
..{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са в 
цама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били  
му је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине ми 
 краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Дост 
само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од на 
 тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави  
к, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро н 
лаве у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C 
да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, з 
ма читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак с 
ује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се ож 
м амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у м 
онулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух тв 
љива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке  
се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кли 
с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због т 
одно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, у 
p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка,  
 сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави 
познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса. 
 спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија  
 си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих 
т.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и ди 
тара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био ј 
подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у ма 
и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, оз 
луд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> 
S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запи 
 Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја остав 
 да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, к 
’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S 
шло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те но 
будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео? 
ар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам раб 
> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све! 
е:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не  
к сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашен 
но, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p 
пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, 
ља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме 
 бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим ми 
ја.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{ 
, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти,  
 богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живо 
жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за  
.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и 
рен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и  
а га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он 
д и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било! 
блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој погле 
рак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам 
лакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упи 
> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја 
ко сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се ра 
т одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{ 
 главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи 
 мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигне 
ас прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, к 
ење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад из 
миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жм 
ије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене  
га бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам б 
луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и зан 
ид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана р 
им кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Ч 
91_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац ни 
S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и 
у, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то.. 
..{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је  
и увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносил 
оло, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим т 
...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држ 
8" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, о 
 било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ 
, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробуди 
е приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше 
жен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти 
 до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју  
 нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{ 
ем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топл 
амештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио г 
.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S}  
 почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаш 
 имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грц 
то ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, к 
} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се 
} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну  
 <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>—  
снама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, о 
 почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поно 
ри, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад т 
 али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се тр 
вати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни 
.. и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све 
 имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да са 
43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устај 
јо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче 
х те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стис 
ешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S}  
 знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам 
, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истин 
а, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он  
али, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече  
а ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p 
ло!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја ње 
радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> < 
 чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ев 
и ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</ 
ој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да са 
само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чу 
, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио в 
ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{ 
н, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на 
е — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <p 
{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину ка 
м кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корит 
чи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за с 
з куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те 
авежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини  
ен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено не 
баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не мо 
{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу,  
е око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и та 
а и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бав 
 око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном  
жаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спр 
> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми,  
ако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у  
толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повије 
наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто ве 
ва ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти такв 
ог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе ост 
 Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да 
>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени 
м, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касап 
 готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет пред 
итав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да зас 
чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти с 
е.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, б 
 као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, 
ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти 
ја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и 
ав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да јед 
— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, 
немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу гла 
 /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На роби 
там те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и су 
д туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он 
их. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах  
 на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро 
пим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и р 
ан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и пр 
тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осме 
свестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког  
 n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а 
ше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S 
убав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ћ 
поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" / 
> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа  
ајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било 
 уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега 
ада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и 
ко погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио  
азим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топло 
на писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} 
тну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки  
 И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине 
 доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе с 
ацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти ј 
ривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено 
тенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откину 
и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи с 
о боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на р 
 руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти б 
траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не печ 
се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва примет 
ладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше ба 
нда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете цело 
} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није  
.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране о 
а слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој пр 
а; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{ 
 уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и  
ћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди 
Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p 
 некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико 
ај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а он 
 са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше и 
 укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој 
але, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас 
риште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, 
, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада тв 
 моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, о 
се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гле 
 ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој  
head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} И 
> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нан 
S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Ун 
о читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се ис 
ше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она 
и; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у п 
кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не 
 широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S}  
ти, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> 
аздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не  
ђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив зад 
а се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“.. 
хти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје вла 
дражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше 
?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати с 
ро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком,  
ети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p 
о у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали  
баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела,  
ше приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зи 
е ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут  
!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одго 
, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, с 
ања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си,  
 стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма  
полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам т 
о ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив 
ога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи г 
} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер 
еста и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситниц 
ља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја 
се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не 
укох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} С 
аде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу ко 
, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране о 
— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара т 
ког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не в 
 топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим! 
ош више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптав 
 Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ј 
.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краћ 
тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих,  
а, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да мој 
као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гур 
 са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смел 
 сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам  
иш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке ( 
војене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, ск 
и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад 
{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара,  
 и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради ме 
ан, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме 
говорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p>  
ене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плаш 
 тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе из 
тке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од 
а недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуља 
/p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговор 
упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох  
ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква?  
S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p 
познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не б 
зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше 
лике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи 
м, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погну 
 ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па 
издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступају 
н као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је по 
, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и т 
д су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „ск 
а за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она,  
адашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује 
још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се г 
зимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш 
вучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај н 
 порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градов 
е човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме и 
 Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, 
и него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живо 
крајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме о 
би привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p 
читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно  
о онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајк 
А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше 
/p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још  
ила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге по 
агла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу 
е била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијск 
штрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мири 
глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И виде 
румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад з 
з зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту 
дреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, д 
ћ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и п 
а мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је па 
од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S}  
ш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ет 
 Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти 
 само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало с 
клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> 
руди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори 
болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу мес 
ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и  
оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, к 
 одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што оста 
ила увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једн 
ене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш  
најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и по 
 најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би п 
ек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, пре 
акве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и 
о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача 
носећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље 
од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сеља 
е испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Зами 
 који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> < 
{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отвор 
радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нист 
е јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, 
 ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две на 
 И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, ч 
ориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} 
је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео св 
 твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и г 
 Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице с 
S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, изв 
шилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици 
н мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кок 
 била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S}  
 ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке д 
 златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стај 
ене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро 
ривши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена в 
ској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преоста 
зме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после 
је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Ру 
то прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми с 
емаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар на 
е ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења ко 
{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не 
ио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Ст 
а је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n=" 
едао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога 
држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце гре 
.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> < 
Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да 
} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво нате 
тане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда д 
већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметал 
ве и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти  
као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и н 
рах ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, б 
 се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти 
поље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила... 
, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме глед 
ше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb  
и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онак 
ви увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут так 
} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље,  
иско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш,  
м се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као  
 идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S}  
/p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала 
оста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и 
и скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена 
скрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У в 
о није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш проси 
а сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ће 
смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја 
се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S 
 опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама  
је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, 
њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене с 
та! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на ме 
и?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати  
буну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње 
де си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из рук 
е зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Сла 
грајући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође  
наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окрене 
леда ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb  
х је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге поч 
ал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво  
 простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па 
ечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после веч 
спит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица  
спапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А 
ао стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао,  
их мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остат 
пита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да  
 се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваш 
знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена  
ако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; зн 
и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивал 
удао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујниј 
е преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут  
с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпоч 
 жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не пр 
.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. 
везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, шт 
 видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и зауд 
и мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани 
е живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, 
раво дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> < 
и била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште  
ештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по раф 
ву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то  
веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило 
мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p 
ни срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зелен 
е имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазил 
аше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама изв 
, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дире 
 ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћ 
кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" / 
а казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; на 
још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је сам 
 осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на тво 
екли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само 
о наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у кој 
 пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, зас 
и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све зна 
 пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне 
и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте  
игнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући  
како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би 
 Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме 
ледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мра 
зима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако до 
правите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако  
 школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S}  
хо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко,  
нем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме 
! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, с 
имо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познај 
е и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоће 
 га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом и 
 Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле  
p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стид 
на склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај 
.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љут 
 узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S} 
м што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша 
 љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињ 
 саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкар 
 ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти 
да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то см 
и:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке? 
p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би тр 
ило код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чи 
ке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од нек 
е је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И поша 
 тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Уз 
му и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се 
браз.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче 
лићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог. 
сано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе тв 
у у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p 
и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко,  
 почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да б 
<p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног  
лази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајни 
 ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} С 
јну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила  
, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну,  
и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> 
А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам  
е:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да зна 
.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право де 
 рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S 
 Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} По 
пао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих  
 и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} М 
 нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око кућ 
ш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдр 
 лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хит 
ке некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Шт 
— Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај б 
постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спр 
p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том  
се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тра 
p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољ 
на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си б 
кам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне 
год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чи 
буњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не...  
</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је с 
каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S}  
молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и  
 зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на  
ад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско дете 
то. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу  
и је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очим 
 не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издах 
— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и зас 
еда да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" 
 и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој ра 
ше ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за  
дах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли с 
Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај,  
{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток  
— викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обу 
ати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита за 
ушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="4 
S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из зе 
он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. 
 „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо 
ће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ  
 опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} М 
ије давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губ 
 гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{ 
 све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишт 
има, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затв 
игра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркуј 
жила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала с 
 би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо л 
од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се  
 ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb 
 у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.< 
си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S}  
 опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти з 
но извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљ 
 Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>—  
и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско о 
и си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у ју 
к те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, б 
Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје  
} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узим 
 да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауста 
 n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био в 
е опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше. 
991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржа 
бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, 
 а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући и 
 и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти 
озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</ 
{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће о 
 мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'а 
о, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> < 
тмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види 
остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нис 
ћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p> 
плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
али.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју ј 
кама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође  
м устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљањ 
биљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то та 
 Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престра 
 добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизн 
те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну! 
ешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог с 
ам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спа 
д сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све ме 
е и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће 
ог тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Ма 
 ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе ве 
 кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку сра 
 у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зо 
коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рук 
 застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— На 
животан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} К 
лост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и 
и места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско 
танеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— С 
а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш,  
S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="4 
на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка 
њи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истин 
сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем —  
ам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве ве 
аве ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, мет 
не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и ле 
мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И оп 
ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете 
 знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћу 
S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, 
<p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ов 
мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задово 
ије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то 
ворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{ 
ани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају  
 на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на д 
косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и  
заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и 
рзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да с 
 јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и  
о његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{ 
топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухват 
есем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово  
 зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се 
S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога 
ашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох  
осађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S 
за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> < 
> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се.. 
о мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p 
нако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила 
S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много доса 
м тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу  
абезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнел 
соког зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зу 
азда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој кол 
абу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били оста 
S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух  
томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда 
чина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме  
ако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом 
висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и 
ења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти 
>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаље 
но уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас  
 си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања  
и уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, 
ао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из  
целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не о 
кра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике,  
ох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве з 
мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом 
ш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у 
прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасн 
еше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве  
ке, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не глед 
 пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улаг 
нуо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих с 
га.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или ма 
вом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче 
> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циља 
зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас 
слушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на груд 
 — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само о 
 најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих п 
 заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу за 
Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже 
м и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45 
изивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тим 
никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матер 
амоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла ко 
 другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш 
ућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све  
ви.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти,  
како још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите л 
p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спрем 
 знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја с 
з неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако  
ш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?< 
 кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....ј 
екора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш? 
ави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког през 
ди, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те з 
 ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо,  
 Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је 
едоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозн 
едо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва.. 
ши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а 
ути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S}  
е чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекид 
S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те т 
зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, 
плашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{ 
, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S 
зимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — н 
 срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су го 
 вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене в 
тере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Мар 
школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и 
ужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, 
е кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ши 
{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђ 
мице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и изб 
ле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенц 
жност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако т 
ни су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижн 
 кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то  
он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо 
мрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајк 
ги пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те 
е, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се ма 
о.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, 
ила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво света 
ао да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташ 
ећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изи 
могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А 
ену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још ко 
</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господ 
S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S 
ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући  
Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твој 
ко пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрека 
рео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подав 
и.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит. 
сам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти 
а и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} М 
убим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих д 
.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Т 
ре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ са 
 сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако  
, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p>  
а и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејах 
S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} 
 не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше уст 
омодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда  
n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није 
 осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са остали 
 сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице т 
.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо  
ао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим ка 
<pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она 
ене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у г 
тару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима п 
ом се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} За 
ама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радо 
е строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чека 
 за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text>  
е дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено 
синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну о 
 дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтед 
ужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па. 
твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си 
луком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не ве 
{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћут 
сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледа 
заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако  
илично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе  
су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, баб 
S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се ј 
у душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и ве 
чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у дворишт 
није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру 
— одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S 
ут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, как 
ротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, 
тива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми изл 
је.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па св 
ве време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у ш 
пита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му 
 друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина 
ко је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да н 
и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S 
оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb  
.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на пос 
унар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" о 
на о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас 
 осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве т 
 желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још л 
макли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су  
из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његов 
 већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти 
мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Ника 
ага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да  
кривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она рад 
S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао 
мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш т 
дини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве о 
тово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузи 
црнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти  
 крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати  
арија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспал 
нко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, 
е мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог 
</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо од 
 што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама в 
ојску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S}  
 мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си с 
 Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па од 
оновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удвар 
пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си т 
ш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си 
ајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, ал 
— А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никог 
вораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се по 
 да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била н 
...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, р 
зна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим о 
м ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, м 
лакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Ка 
ли.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другом 
 мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и  
 <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чек 
S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму о 
ила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимск 
не?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, 
 мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и 
е велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, п 
991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох  
и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па пл 
славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да  
ирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Ал 
ати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах к 
ас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и т 
врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта 
 си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се 
ади веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} 
а богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ј 
} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето 
нао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси би 
pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да ј 
 око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем д 
, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти до 
 ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо 
мшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила 
 што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење 
ве имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао ви 
умчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и 
ак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обич 
аваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или  
сновне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али  
ој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш з 
ам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, т 
е и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, 
но, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћењ 
 ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим п 
апћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на м 
аринске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из  
} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb  
има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда 
 тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И св 
лањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само с 
} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се  
мо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан 
ле тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе м 
ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не,  
бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати нег 
к по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих  
мао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је ско 
м, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и 
Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дув 
 Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — д 
, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наш 
 зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препа 
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </f 
ну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, су 
погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио пам 
м тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам ути 
оче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и о 
се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га р 
има и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш с 
И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Ни 
.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, т 
 што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с р 
{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недр 
а „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И так 
рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} 
 од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњик 
и се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да 
гама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> < 
а и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она 
 црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима. 
а тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бр 
е ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре  
у бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" / 
 да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзн 
и је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> 
 и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми доне 
до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа п 
 вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли  
сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, 
ога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И 
ке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из  
, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и  
ко се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила 
 И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} А 
бо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гро 
о ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" / 
ешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако 
воје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је 
окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа  
а хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Да 
 ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа ниса 
ика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће 
рми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S 
о...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Про 
че...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи 
је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њег 
?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче т 
ај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударат 
д".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плото 
 сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила с 
на може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орас 
 силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} 
старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се с 
 Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, 
} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, 
ше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и по 
} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је 
им таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми шт 
 рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, те 
оток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека махов 
ума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очи 
исам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то млад 
че се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="6 
и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу. 
у.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S 
а рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежу 
азухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p> 
тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте гл 
ла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, ше 
шћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају 
кут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући  
по, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : 
аш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Ст 
иде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради 
и се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у  
 Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скриве 
> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задово 
с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две ж 
 n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завучени 
 ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га 
пио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годиш 
ога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>—  
га <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њ 
 јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чи 
 истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, м 
подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочита 
асјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задов 
очитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да са 
о!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и н 
ма, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Цига 
ли ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје госпо 
бим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и уб 
рочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштов 
својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела  
Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и  
ећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену 
ој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вече 
о, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти 
соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: ст 
згледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 
, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је  
ој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“. 
</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше 
ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а о 
а и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какв 
псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, д 
 чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила 
пити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана ц 
та:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.< 
 <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих... 
 препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад п 
и је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш 
о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и мож 
оме чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прек 
м...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре о 
м већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем бо 
 нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу 
 Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одјед 
 разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо  
 одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала матер 
 <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила не 
омшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли јези 
 поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удв 
p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</ 
љена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увуч 
 знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да,  
} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман. 
зе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</ 
е, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> 
а и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p 
иле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и н 
еда, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу 
</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке п 
ено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе он 
душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнол 
јечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да б 
је крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио ! 
во она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чај 
ем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали 
S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изв 
и натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које ми 
> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрн 
гао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув,  
 васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} 
твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и п 
ње, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилу 
ла и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S 
ужили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно 
и полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а 
? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, б 
е главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 
на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ кос 
тила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> 
ице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати. 
<p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и 
их грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — ре 
но лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих мо 
!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се  
ну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти ко 
иснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, 
араму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме,  
о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у ма 
сти, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреш 
 <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о т 
шко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на кос 
ђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је ок 
 био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико 
комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком одел 
ти?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа сп 
ло <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бац 
акве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друг 
а да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је бил 
ла од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђ 
љом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе вр 
 чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, по 
 — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њ 
љаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S 
што да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побле 
ше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и  
, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, пр 
 питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаши 
а се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Б 
, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не  
ајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на 
ога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он са 
Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти 
 може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{ 
?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека с 
</p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увије 
е је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> д 
ад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више  
е, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, ха 
рах од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} 
ате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј 
.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с 
Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш. 
з завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, 
ече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило 
остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> каж 
навало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би м 
ране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је л 
аударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара 
 и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испу 
воје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше  
 ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и све 
љеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним  
то сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми б 
 сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучен 
од ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргне 
{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово ц 
на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} 
и писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То  
 алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си  
ћа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањ 
?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуљ 
чена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бе 
а има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Ча 
у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са сле 
а би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећ 
рви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио,  
Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло 
, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служи 
="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему т 
бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих 
 вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно 
на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{ 
 и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</ 
не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Је 
ла и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој наб 
} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове о 
авом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.< 
х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И  
инили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје го 
S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред  
</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је ц 
вати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна ж 
а сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петл 
ха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и зад 
х, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрн 
е твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него 
чене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бој 
оносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све ку 
ајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе 
це окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша ку 
Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? вели 
оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још ви 
ем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ 
то од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{ 
кну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезниј 
 од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви с 
и верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи 
 она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} 
ох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По не 
тој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила  
 плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку,  
ив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — 
еним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад 
амишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застај 
ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и 
оже!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распаса 
о у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су виси 
љем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S 
ц сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук 
о и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори! 
чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагоди 
{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p 
а намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропасти 
еби и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S}  
ан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провирива 
дно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је  
а умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје м 
"48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p 
S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена д 
ти бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек  
а плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па 
ину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче ње 
S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме 
 заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти  
 сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бит 
х.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше... 
уђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења 
на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао ка 
немо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се ч 
евом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n= 
{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{ 
с све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми  
м те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим 
мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш 
нам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p 
то ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да... 
ка сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не 
одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби 
пријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господ 
.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло он 
и, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S}  
и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— 
а учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p 
маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од 
то!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и з 
/p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p>  
су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе 
p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих ру 
 глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад р 
ет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше са 
има.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканин 
енувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јач 
еши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду 
После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} 
Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марами 
 Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} 
седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти зат 
 онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају 
клопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој  
зо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижу 
 дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и у 
 Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, д 
роз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се 
ако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обо 
и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свач 
ше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али нек 
} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хт 
се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> < 
е ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јел 
 ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се. 
ли и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко раз 
амо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем 
лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> 
г саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговар 
 наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p>  
вори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе,  
та стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и 
 а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па по 
 свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Зн 
> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и д 
-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ 
сна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива 
ча и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На пре 
 спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> < 
ила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су  
лно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотеру 
че:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требат 
авдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p 
мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог да 
ах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, пр 
} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за м 
} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згр 
бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен про 
 рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: —  
 добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никог 
 ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре. 
јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{ 
зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да сп 
чка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, п 
/p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може  
е најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам 
чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику теп 
и душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој 
тељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми 
 ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери 
и се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти 
онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...< 
 баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бел 
 <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па зн 
 гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S 
ећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по 
панцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до ње 
рчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просј 
силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} 
а.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод који 
ровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе мес 
е беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S}  
ет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако 
 суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Не 
, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресе 
 видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко м 
у:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџ 
скано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S}  
ујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, пр 
пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У ве 
 дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала! 
 Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за д 
 увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— И 
огледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсм 
а нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хла 
 узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и јед 
ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њ 
и ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше 
<p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, 
 на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео 
е.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се  
 пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид.  
 мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе  
о. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу 
а, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о  
рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и нас 
ко сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџи 
иваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се. 
ица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео сам 
нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и р 
тру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „за 
и вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p> 
седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако  
ешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p 
 А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би тргов 
дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>—  
.{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} 
што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, ис 
ено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом 
{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S}  
о задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке та 
е на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, пони 
е, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њ 
е грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{ 
овек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се  
?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима 
дницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и ст 
никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како  
ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ће 
 ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он по 
, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Уза 
о војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{ 
 <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега 
 љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокрет 
ок, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и  
не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се  
тисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливш 
до моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и  
 би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не в 
па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А шт 
ли и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одго 
се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S 
ња и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она с 
ућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, о 
а.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— 
и узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она т 
још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала 
а и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и  
 није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења н 
о — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И 
име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду пола 
ипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с  
не породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долази 
али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет  
/p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се ди 
љаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти зап 
воја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да 
тавља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери у 
 ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадед 
гледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко. 
 икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не о 
ула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном  
неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ом 
дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад,  
е које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро 
 често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} 
ремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p> 
ио угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Б 
родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког саж 
омрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, 
{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула 
:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, 
не.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, с 
 n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано  
е згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не в 
ала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грл 
оје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са нек 
е додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се  
ривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пош 
 прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то 
У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под па 
оји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом мара 
д имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну  
 <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже с 
а...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, 
ше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</ 
ед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу ви 
ронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да 
шта знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И  
о — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка  
 <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{ 
гох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не д 
а се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушенош 
 ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој чов 
 Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче 
е.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће,  
> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не  
еташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд с 
ала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо са 
p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S}  
иш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — п 
ренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— 
ећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша,  
же се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо ве 
помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— 
е куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође врем 
ост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им. 
ина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа м 
а, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љу 
и, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдам 
кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, виноград 
 ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, н 
а ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином 
кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој 
а, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим 
ма извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала  
 /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донел 
S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, 
, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекањ 
опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, ско 
ише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је посл 
ве џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S}  
пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела  
н и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} 
врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што 
вој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, сто 
а који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места  
усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не из 
 дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред  
 платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спр 
 <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> 
виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу баш 
 продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости 
— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{ 
моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати  
ича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше кућ 
} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} 
ашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с  
<p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гл 
S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносил 
њава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна к 
 постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14"  
рице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести). 
.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комш 
паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну д 
ид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо 
да ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, 
p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика  
к после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи. 
им газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како с 
орбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети  
гове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај  
Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ це 
мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти 
.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S 
једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рек 
ет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрм 
пунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтан 
х ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од ма 
..{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црн 
— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одг 
{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, 
лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код т 
ом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може  
а.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рек 
стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме ср 
дике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна  
та уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих 
и ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју 
десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод б 
а узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састај 
ршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива т 
 и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам с 
јег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла св 
лина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима  
асаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беш 
ом, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе,  
ш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу прост 
ма и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, заг 
ох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе  
ко твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори,  
Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај п 
беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се т 
бра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а  
собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>Пос 
вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људ 
ао што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале,  
id="SRP18991_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти  
уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, шт 
pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти 
има, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то је 
="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у 
једном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући 
 на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлос 
ш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била  
не старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти  
у, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепи 
предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да 
м ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је би 
ад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ниш 
и смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ поче 
х што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко н 
вља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако х 
 <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда 
и крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служ 
м гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага 
х те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох ш 
 живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша вели 
ај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болно 
бијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> < 
и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе с 
љиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S 
 се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге пост 
 пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој 
 кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро 
азиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се 
ати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> 
 па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли 
— вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу,  
ете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој  
p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сах 
b n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуни 
аш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{ 
код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; 
етлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене 
амо вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стаја 
еше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жу 
 лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, 
кренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и 
има: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би б 
ао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дл 
о, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} 
 Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крв 
а од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем  
ојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачу 
ом понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да 
д летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да 
 збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S}  
 укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, 
 <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказа 
смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, пола 
бегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и м 
гњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, си 
p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешће 
а сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима 
дно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте кож 
ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут в 
ем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твој 
 тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи гд 
ну, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И м 
ачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја 
вилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и св 
 </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме по 
у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отп 
>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита  
ста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер зн 
а изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да н 
} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичн 
о поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао 
е ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање 
ј човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да  
а воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи з 
сађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си п 
тњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb 
 Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш 
 из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, п 
е она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше м 
 чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњ 
вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, 
} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама  
ама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мат 
место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно руч 
и и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и о 
буни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две 
ова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се сле 
огате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они  
о ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледају 
} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили ка 
Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је 
азати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот 
али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па д 
да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џ 
и део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим но 
о смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} 
о.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће 
 прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо 
 зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна 
ве промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио  
еш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Сврш 
мо ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имањ 
те у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S 
ка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и  
ише ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си  
 из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Ал 
а, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бој 
 тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах 
 из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом 
 и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше  
> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан б 
 и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђ 
ем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича сво 
еше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију  
варама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти нед 
.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе,  
асан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила 
но које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила 
 Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи 
ше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле  
S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње  
и се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, 
осле отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су бил 
е што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме 
 на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тог 
<p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, 
тећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках сил 
И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нест 
ара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршиј 
тано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, к 
е!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говори 
 душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно  
ти по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе 
мамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад  
ош непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љ 
есеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, му 
је усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</ 
>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми рук 
ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се п 
Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену с 
цане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више ш 
ћ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле 
 голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе с 
беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала 
> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем  
 ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицо 
 ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен ст 
Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сва 
 шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Ва 
бе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да  
е твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а др 
у, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари,  
 оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанст 
 куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијо 
 меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се 
 што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут 
о пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а н 
нао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти 
>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се 
то су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била 
ја, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натер 
ђоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} 
и, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, ст 
ове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гос 
и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} В 
жи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си т 
ај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око се 
 нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остаја 
18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и до 
у.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотреб 
</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. 
>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, т 
, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>—  
 је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{ 
ују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} З 
о после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су  
о.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану 
сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су 
ећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка че 
лао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</ 
 ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадо 
а се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, н 
аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само д 
во опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна,  
:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Уз 
ја рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије го 
А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те с 
.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја  
 к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из 
ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном 
{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, гр 
а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне 
{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, зн 
игох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влаг 
, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се 
 моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробу 
шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — 
под вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мен 
затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, сед 
 брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад ме 
 тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене 
бодише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је п 
S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја  
врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p>  
о ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице,  
b n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати ча 
<p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ни 
а ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим о 
 <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда и 
Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдем 
 Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</ 
ајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треб 
у обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И о 
ше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се т 
 да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она из 
обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих  
 а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као у 
рено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и к 
аш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не  
вор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је јед 
, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох.  
ина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у бел 
 а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве 
 страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се  
<p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p>  
 врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплаш 
о, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како  
 посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вешти 
 се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао 
ше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће 
 мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није д 
ам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n= 
ака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на тво 
 Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у шта 
суканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} Посл 
м, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и доди 
изно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — в 
о руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ће 
латно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Ње 
 сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34"  
могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не ј 
 и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници. 
д ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n= 
е искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро ју 
ким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је 
S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад ј 
ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људ 
и виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у но 
о лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, 
теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз ш 
 и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала  
е од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим р 
н стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} Н 
азе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Т 
ире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина 
 и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, ц 
отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова л 
ше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и гол 
 којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који  
ривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде с 
х. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше  
и као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас т 
, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote 
јући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div typ 
но смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се 
главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у ле 
ано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зар 
еба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уз 
ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га  
д клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова 
бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам 
p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг  
део нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} 
оље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше 
нем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} 
е руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимо 
е дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање  
устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — гов 
оквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, прво 
 како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се вр 
ади света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем 
знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив 
овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кош 
м спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час п 
свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само у 
сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти сп 
еби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на 
ето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Госпо 
ачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути,  
ао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала с 
осле отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чи 
амицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да 
дмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазил 
и да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p 
пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па 
у разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p> 
него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— 
>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је с 
ст не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца 
b n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, неј 
лазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> 
књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> < 
рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</ 
 те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора 
осећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље  
аршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гр 
па и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима 
ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њи 
 са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се о 
 /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који 
— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туг 
естимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта 
ражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уст 
ох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види 
 уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама. 
 напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div type="chapter" 
ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, об 
S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану об 
нао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што см 
огу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљи 
плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осип 
она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисл 
бичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да к 
ако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те з 
ике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А ј 
уташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} 
, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, 
пет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун стр 
уго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S}  
— рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и 
<p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том јед 
 дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, 
 увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се не 
 плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> < 
} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах м 
страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да и 
аше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале,  
их дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође 
 и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде  
се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — ре 
ош више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> 
ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S 
 се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су и 
а и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свиле 
усалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то на 
/> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала 
несе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S 
тави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мај 
башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са 
 око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по  
 вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох с 
којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је 
ама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута св 
то год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Ста 
шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било  
стало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, поз 
нела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери. 
p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и д 
 опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, 
 високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и 
ушмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Има 
<pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завуч 
 да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, в 
 где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набур 
им, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно 
идиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} 
н, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свак 
енило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да  
Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>—  
 по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост! 
вљала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра,  
у главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути 
доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добр 
 зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као д 
нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше 
.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина бе 
 окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати 
е руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али 
19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се 
а или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, н 
суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћил 
рхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уз 
лно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход 
 n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да  
екаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме  
 и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на  
 хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти у 
едам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и о 
 опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и ла 
да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> рад 
а.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На т 
овчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну 
твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати 
 изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати  
ље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџи 
алуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не  
 постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем  
Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41"  
и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању ис 
си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изг 
ом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као  
иле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао в 
иташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је виде 
беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врл 
да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше сп 
баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да г 
и се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је  
есе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бр 
/p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? 
</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.< 
умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко 
се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се т 
 истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно 
ено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше  
и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} 
ла, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних 
а мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покри 
ацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше 
ње, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о  
 скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" / 
ама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бој 
!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих  
јала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сум 
пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си проб 
другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али с 
у дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невеш 
пију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе и 
рштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега боја 
е гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми ј 
 под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом кл 
 n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и 
У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</ 
 у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као  
у могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у т 
свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком  
их очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ  
рибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку преба 
анем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти с 
 понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! 
ж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, мо 
 последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе  
авити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећ 
аче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хо 
јаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш о 
воја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја 
ветло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама изби 
касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, бе 
о трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ев 
њу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, 
вили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу  
се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање ра 
ча.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било то 
 да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас 
.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме ш 
{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она р 
 ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи с 
аних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — 
ећ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим ма 
но, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен 
е није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све 
 капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто. 
ћања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? —  
Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекн 
престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице 
е дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p 
ара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ д 
и се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не  
Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене 
 свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше д 
велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велик 
нда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, леп 
ева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разлик 
бро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n=" 
 што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она 
" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља 
ајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији  
има и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега в 
ма, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, де 
— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да с 
носи нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:< 
 си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запре 
, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или п 
 где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш 
ка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса ок 
ашти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пр 
е зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а  
на...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Мес 
 На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и освет 
 сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге  
, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе 
ање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ра 
а челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код  
ећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима  
тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем  
сец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се  
х и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага п 
воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти з 
сти и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је  
дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још в 
"24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли 
о, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере суд 
да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике 
иш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад 
 пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И он 
есе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узав 
еше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чи 
} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим с 
} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S}  
е и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, п 
ти, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хај 
>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и  
шљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећ 
 и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, 
аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? —  
рну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, ка 
дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — проте 
ваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смел 
 по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече б 
у собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се 
тамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ак 
давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи је 
з твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кр 
нем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, 
воре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле 
нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и  
 у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да 
ишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у 
ћу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пи 
неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ух 
у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, н 
здигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S}  
чена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанс 
уштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да т 
Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам посл 
зеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи.. 
и, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У  
 твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дураш 
е крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледа 
 са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом оста 
а се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:< 
ледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да види 
ишта! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помиње 
ка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било м 
, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти н 
ћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад ме 
<p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не зна 
бољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном п 
...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око  
 црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори 
 Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих мој 
њао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно  
 нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишин 
после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја 
ом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у с 
 грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестов 
 забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог  
стим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4"  
оје, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више  
лико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших пре 
пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како  
Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла  
иван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја 
о пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да до 
јде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, уз 
бацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице 
{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја ма 
и досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрл 
ришту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом 
ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку одн 
сим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим в 
ене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бит 
ла, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А има 
> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затреба 
дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до 
о.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и о 
аспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога  
бала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не п 
"13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио 
 руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у  
што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати дон 
писа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за  
ла једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокр 
оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а ма 
а си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силн 
е не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за рук 
одица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао 
боту.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</ 
id="SRP18991_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што м 
хнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим к 
жу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, по 
их: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S}  
уштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађ 
ветлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали,  
е имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да при 
слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући  
 и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и злов 
ше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести 
часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене. 
и, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред остал 
је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је 
ећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти су 
 он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S}  
а призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хва 
ђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> < 
 од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене сн 
 мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти 
и, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умес 
/p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тиши 
 Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађ 
ахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и ра 
>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубље 
 груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топл 
да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она 
 подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја  
ере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе  
и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и пит 
 да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз 
о друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, лом 
љу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како 
дна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, 
ну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши д 
.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада с 
ви све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатки 
а полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочн 
злетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис з 
чина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и упл 
 свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усах 
ри дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испре 
 к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи об 
и се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала 
 густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих 
агли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, 
 чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти 
 мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, к 
исках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трза 
упа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S}  
есам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Зна 
га „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху ча 
сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта < 
о моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошап 
н, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђен 
внодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећа 
дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој ј 
 Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И 
стинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</ 
ега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам  
ш више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар 
нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. 
</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однес 
 викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху 
 те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стај 
ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p 
b n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— 
се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? 
 гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише  
 бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућа 
 „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја п 
утела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и ср 
аше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз ру 
="SRP18991_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке 
учи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напун 
уке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S 
д бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успомен 
кан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице сн 
 <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се  
а пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше 
ахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, 
е и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n=" 
{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у 
разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n 
ило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако  
но.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам к 
палило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који б 
ше, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунар 
 спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, ш 
кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека о 
ејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у дру 
ила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв 
p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила 
у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек 
рљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смеј 
е, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти с 
намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу 
о јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си 
мо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове к 
е кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — 
о, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје 
— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак 
.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања  
е собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам з 
ле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше ве 
итаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме 
дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски 
ад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прек 
на је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани. 
 У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилук 
.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> 
ш оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="4 
 узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе ј 
их и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је  
њу, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p> 
ране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више м 
к у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку рум 
мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлост 
 Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда заних 
 наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда  
 и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би  
а разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскур 
доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљу 
ице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у 
и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџ 
{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да у 
 помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, ран 
ем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спр 
рахопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо. 
сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Ч 
 за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} 
дашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, ка 
 једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у кр 
дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат ув 
ати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На тв 
!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножиц 
ветлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти с 
зином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико  
тав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{ 
 пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала 
тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице 
ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе  
о потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти 
ве.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чуди 
диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слат 
> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</ 
 породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су 
лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију  
вамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n 
но.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{ 
и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сув 
су полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не 
Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где  
! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која 
, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, 
сти ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала 
ај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће а 
 Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{ 
.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека 
промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, з 
стој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу г 
оју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окре 
 баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S}  
тим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S}  
 и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан ј 
ице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доноси 
ја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога 
ана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте гла 
ле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала  
 у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пр 
сте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш кам 
те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у 
убљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се,  
ко жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахват 
слони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — пи 
} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио ка 
Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S}  
а.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима 
, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању 
аљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима т 
?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не  
лави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, о 
рном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи 
са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онд 
ког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило ка 
уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја 
да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} З 
: „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" />  
 то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих  
ђалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{ 
изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се в 
 срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће друг 
Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била  
и.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што  
еста ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско од 
а нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си д 
тела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе ук 
дим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, јед 
е почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, ш 
</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} 
пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и  
муло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш к 
 те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах т 
" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зи 
ите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме руку 
2" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш. 
е дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те 
неле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Н 
S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, 
ла.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би м 
S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S 
ве.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, 
ине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљењ 
 и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за н 
тка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета. 
е препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не п 
ила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим  
ота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназиј 
 ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из д 
бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по  
 а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада в 
} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чуд 
ојој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао позд 
рљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и т 
а зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, н 
тци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени харт 
нам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену  
ашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам 
 То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, гд 
 нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки за 
 Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палце 
једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве 
 села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у по 
...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су и 
 задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи по 
се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога 
е види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо 
ох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе  
узе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша 
} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није  
аше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху т 
љала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну 
"37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полак 
доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у ов 
е у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да  
, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти о 
} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и глед 
 око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се не 
 кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угреја 
и то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год  
не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се 
утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, н 
та <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој 
би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која ј 
алим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар 
ај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> < 
, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропад 
 Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац т 
време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p 
погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе п 
 ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан л 
м и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми  
Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стар 
итнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша 
им.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</ 
видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је  
к што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S}  
еки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{ 
 по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе свет 
уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало 
в глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћ 
} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек ст 
ари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом г 
д, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и  
 тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се ис 
S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умр 
је тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких к 
аче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и  
о увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узм 
м све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријум 
мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скрив 
силе за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за  
одаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је 
 на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} В 
"15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело 
се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гости 
ебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се. 
м пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте  
ве, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор 
адржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш мо 
у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше лете 
 хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се 
 прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S 
 те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је 
 би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рек 
било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме 
— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде 
{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде т 
ви и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано  
ољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га 
ше дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменов 
м.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, 
рчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене 
ла више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупи 
х <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као  
S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и р 
м од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је,  
приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида  
покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја с 
азвијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да з 
оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан 
ањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати  
</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурај 
од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме —  
пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слат 
 Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то  
ражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа зн 
нам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна ж 
улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњ 
.. па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера  
цајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од мате 
 ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S 
од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прс 
 зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох и 
гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре врем 
 а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко з 
 нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој 
ећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу м 
то смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце  
 у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља;  
е са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од кру 
под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, по 
ре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и 
а те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађ 
послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чарш 
Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— 
 старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> 
а залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{ 
оплини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, 
ш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти 
ак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... 
м сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Ка 
 можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз  
сам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему 
 ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соб 
, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и  
уве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породиц 
вима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер је 
 и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем  
 језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како ј 
а-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да 
...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S 
дра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Ст 
и кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире  
. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се 
и... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру 
ead>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би ш 
дне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усн 
ама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у ком 
доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио н 
Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S}  
 да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S}  
и, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надни 
не слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним 
<p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем 
мре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од л 
 благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди ј 
 наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше изно 
 дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вија 
Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет у 
ња. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, за 
, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана 
варама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.< 
а моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекршт 
и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођош 
S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче  
 па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p 
шта друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S 
ри дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Докто 
е могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа 
тку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми 
уком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ ј 
роћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва с 
чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисл 
и, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала  
ита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је  
и чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из  
убави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од остал 
ђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што 
стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седо 
ао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју 
лашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени 
није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, т 
и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшиј 
 у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и ка 
 пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхт 
од куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си о 
е пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салч 
ицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескр 
жем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па не 
.{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозор 
Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући 
пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, по 
ска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стр 
а, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> < 
 топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у прв 
ет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{ 
мекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох 
ађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те:  
уку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкива 
.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли 
 Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да гово 
 <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох,  
у, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n= 
са око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрил 
.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови  
 мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештан 
 заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја ч 
одро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен о 
полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе 
ве се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчи 
 онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно 
 никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар 
мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти 
пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а к 
 оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама 
 ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али н 
ер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У це 
ене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах 
, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје з 
, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле с 
 неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд 
оба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> < 
ашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?.. 
че би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и в 
ита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена с 
и као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </t 
 не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију. 
 у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха  
 пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопаса 
е бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, заг 
 беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Глед 
ибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, 
ја и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} А 
е се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је 
ште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да л 
уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и  
о тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S 
вима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сеј 
ка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни 
еугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само  
} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, 
ло богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћ 
ко, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговори 
је угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> < 
уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да 
 окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше 
чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} 
S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узи 
метај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи 
орила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Е 
<pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљ 
аваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— 
е:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледају 
се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на 
шуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти б 
омад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} 
ојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, 
но са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам  
а кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечер 
.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о на 
зно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је 
S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не м 
дице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и ви 
о сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна пис 
жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те  
<p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се пов 
p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино 
> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће поме 
<p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— 
е дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна ми 
 не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари 
е, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, 
 око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А шт 
 и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S}  
ом дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веров 
х од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, рас 
еше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није кри 
 били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и 
 друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све 
си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо  
ра гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осв 
 ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и 
e="novel"> --> <pb n="3" /> <head>УВЕЛА РУЖА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C1"> < 
age"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊ 
њем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац... 
!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И б 
...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости  
и и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти  
стави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без сме 
 По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те < 
ама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повеза 
у.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, 
 некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и д 
Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p>  
о, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се пре 
е и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима 
ла, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Нис 
дузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако,  
о сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одм 
.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у н 
додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} С 
смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој  
другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова  
 га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи  
војачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, ја 
 се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку  
ео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{ 
 баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате К 
образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то каз 
!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше  
у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осе 
ратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и ту 
онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — п 
ре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом ши 
 послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да 
се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S 
актом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Чита 
<p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — 
х јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољ 
 затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башт 
риђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се т 
олепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погле 
 се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и н 
S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита м 
цаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само в 
а, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плаш 
n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме  
/p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и  
етиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и 
обом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих 
ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насм 
и.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну  
ицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске г 
 кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад  
није; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Оп 
гуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и ок 
ије Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, рас 
ати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</ 
— Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где 
S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек 
куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пу 
} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си д 
ма, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види  
испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што пор 
 свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима та 
е уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима  
зује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после  
 да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да 
на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђе 
е мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узим 
 неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, 
јевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер  
АЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="ti 
адове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакам 
а чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако  
длазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се т 
донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем. 
{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим 
т, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p>  
 зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам дај 
узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу к 
нога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или  
е матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <di 
<pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пу 
а мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере  
{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S 
S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а  
вао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и 
p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж,  
ове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима с 
о, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака ш 
е.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела 
се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} 
 изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајд 
 што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопц 
зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући  
 држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> < 
} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово  
 која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ 
твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од св 
ас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да  
а тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пит 
е! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крил 
што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место 
у јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се 
ва, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је б 
, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама". 
воја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је 
лна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже 
јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с вели 
у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, 
Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, 
осле вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па ча 
лена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прек 
Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем 
 силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе  
ла ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је г 
ке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурал 
 <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш по 
ан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, стар 
ачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не ч 
 мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... свете 
на и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и до 
 што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио глед 
орави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башт 
растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати н 
а беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљи 
Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не г 
 некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радит 
бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, у 
дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте  
гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и 
 У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучица 
> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је сп 
е ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и бе 
а сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и пол 
, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, 
па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и прин 
опаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити 
знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S}  
дем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја! 
тавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> 
приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, пове 
Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетк 
е и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала 
 кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би  
сећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> 
да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца о 
х иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће  
та не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скуче 
о, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он! 
е, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи ка 
уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ улас 
ре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је  
ој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некада 
Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, 
е чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и 
да овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као ро 
ћеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам з 
а и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испу 
</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити 
чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се 
! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позв 
лепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да  
мо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све  
аганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми ј 
 И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице поче 
е.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје  
ао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, св 
} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{ 
е — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче доте 
 толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и 
 и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна ве 
оју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланов 
 баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p 
 смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У 
љубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> др 
S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала м 
глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато са 
кајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја  
 се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, 
 Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад не 
аваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} О 
више пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкара 
олазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у  
тили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} 
 да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, м 
а је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћ 
ли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необузд 
...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који  
е спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како 
ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе  
те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад ос 
мирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, 
ад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— 
.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што зат 
ад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Те 
о сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер ј 
су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да 
 је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва  
м, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао по 
г коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годил 
да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И 
илно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем 
х и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дир 
 <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти до 
а шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго  
довољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да 
та, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као пр 
лно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премир 
ке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером  
ли мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само у 
 још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S 
ајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао 
еш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љуб 
говала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, < 
 неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љут 
ут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} 
бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S 
оде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ. 
е.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није  
о?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спре 
потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу вар 
а и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју ст 
и страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и  
било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истин 
да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, кр 
х а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S 
а?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки ро 
гог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже г 
табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо јо 
м те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му  
.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а пр 
Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње  
ао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад 
Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бо 
 толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобо 
, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у  
у, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш  
RP18991_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њим 
Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у  
{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је  
ло, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пи 
 отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде  
 ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се  
било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу 
онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Мо 
 /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео 
S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела 
сећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S 
је се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — так 
оби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је би 
 то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног  
 паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светло 
х.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и пр 
дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губ 
/p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше 
ја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, пр 
изину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да 
бе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb  
и ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надниц 
> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на 
м шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готов 
са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </ 
езана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и дола 
 целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима,  
с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађ 
честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Ку 
ју да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима б 
 те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p>  
 сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши кол 
 ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n= 
 знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па т 
ешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> 
чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, нис 
S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — уп 
овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу,  
} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина  
интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и праш 
ривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стар 
ремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта д 
да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{ 
ох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваш 
релих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и  
 ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања  
 самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу ис 
 Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је снева 
а, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, 
слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баш 
а, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, мл 
ештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Б 
естова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец 
ладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и ча 
да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под 
е!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је  
— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беш 
рође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које  
 само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснив 
Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене 
чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак с 
па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би  
 Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму.  
д сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје ру 
 хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још ви 
лавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и о 
че она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако  
 неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори 
 И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви н 
бурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ јед 
стеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ва 
ари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за ло 
аваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила  
ове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким стра 
диш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и мир 
 сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузил 
дајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори ба 
м се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други  
у и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти  
се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да с 
а из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, см 
 — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао на 
ек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што у 
ма је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „ 
.</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p> 
трије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам,  
 а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је 
а, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око ње 
ичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш т 
и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} То 
 полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек 
ешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S 
о као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме 
као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно ш 
ући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуни 
дах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растур 
а за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да рад 
ашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, вре 
оговорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од  
а" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је  
 ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз 
</p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали,  
 склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега ис 
есем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што 
 башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице ор 
 што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за др 
Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако покло 
е потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из 
вета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено  
ћи.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана  
у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ниче 
 то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришућ 
и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="2 
b n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет  
>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше.. 
великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прс 
лазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим л 
а.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> 
 велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слу 
ћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расл 
S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу 
их.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је 
игла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промукл 
о поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјај 
 <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, п 
ве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано 
не, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу даје 
крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио  
им све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало. 
— стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом 
ст, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада н 
 али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедош 
њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} 
 је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили  
нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко 
шенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам 
додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и ви 
 намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по 
је лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце  
ежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га  
арама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата 
амо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, раз 
, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан 
о, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска 
јности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном зе 
јајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славу 
и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше  
о.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а 
сти.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад м 
ра, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запитки 
{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузе 
ко ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, К 
моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кри 
обу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избег 
чи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а  
 и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као 
 а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе г 
{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу 
оре, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе 
} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, ал 
тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се и 
ке собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала с 
ох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ни 
о.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се вл 
е ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p 
о, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се  
х не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пу 
} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb  
То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше  
ови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S 
, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупи 
и снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва 
бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, ко 
из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, 
е спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјав 
уди који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад  
ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да  
ох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, к 
своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{ 
ој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми при 
уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме пл 
S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што  
тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек 
 је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда 
ред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили  
други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и п 
ог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући 
е лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{ 
ако је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је он 
дела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Уве 
>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да  
..{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они 
е беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се 
туреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на у 
исала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је  
аге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки з 
мој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога  
м рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те 
 страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мр 
чиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује жив 
 И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на 
S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби 
есује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење д 
<p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико пре 
еш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> п 
<p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута каз 
, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало пре 
 јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ  
да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетн 
у, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S}  
Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је  
 идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно ко 
ао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смеж 
ику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, с 
прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бој 
— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се  
 бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} И 
пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећ 
а је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и дава 
ајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело.  
{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми 
прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо м 
 више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те освет 
а из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остал 
и, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека 
е млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу 
ш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, 
 за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушка 
 биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја ма 
.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледа 
 куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу н 
 сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлиј 
 он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S 
о није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да  
ља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чу 
 Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само  
им устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи 
ене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирав 
 запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да 
о, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат 
 најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало 
 ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњ 
 стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што пит 
кавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто з 
 је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се 
 љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</ 
тих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледа 
ето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана  
Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме 
нуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати  
мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо 
 мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и д 
еним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} 
>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш. 
} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш. 
 ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} С 
сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, 
ш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти  
и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и 
</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>—  
? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Упл 
заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „ 
 Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Д 
</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p> 
 борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш 
 <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекш 
 ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па о 
рила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке  
сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бац 
неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" / 
рса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Пр 
ћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — 
ћи о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу с 
ду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око кој 
приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цре 
реко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамниј 
еном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад  
жа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} К 
га, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам  
кида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема н 
леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалвар 
аш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p>  
се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола по 
пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух п 
буни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Зн 
заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узим 
у плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тр 
{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p 
 Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често з 
pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>—  
е и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свеж 
 руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гу 
 испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса к 
 да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу с 
Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће: 
пред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти 
нако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, с 
 спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо од 
оје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се 
" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И он 
 радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом,  
 заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утр 
требе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваш 
ких сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима 
ће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагн 
иснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо од 
ече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, 
ој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећал 
ошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> < 
нуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{ 
е да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, пр 
ута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад б 
и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то 
ошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али  
спунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе  
S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгу 
ја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе шт 
е и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опе 
там:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то  
60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је 
уће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу  
ечена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа бил 
, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће би 
pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли. 
ин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где 
исла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па ј 
на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да ос 
тпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш  
ила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што ви 
то веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и рашир 
<p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ру 
ви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати ка 
опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не  
ута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним обра 
ање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и на 
изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза гра 
ње воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту т 
ија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек сам 
дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха 
им материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S 
е једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Н 
{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S 
а не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све с 
 време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне оч 
тасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни  
ангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљи 
ри, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се прес 
а другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан 
еташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у зе 
о дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки да 
p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио  
о и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га т 
сети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> < 
се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неод 
 и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових 
уди и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих  
— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити  
>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и теш 
не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спав 
голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снаг 
једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка 
 једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа вид 
 ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице о 
служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавал 
ку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на наш 
оћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне 
начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје 
е ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} 
вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ. 
{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И тво 
говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше 
а онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе и 
е моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно 
/p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се т 
тала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибр 
 дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице  
и наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти обори 
 заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{ 
оче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли 
! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Мол 
„и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се свет 
ружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је 
 дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p 
 ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угр 
ла: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи 
а.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пр 
е врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћу 
ушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо 
еш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда ј 
та зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згур 
само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше ма 
2" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигл 
.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, 
ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруг 
.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у 
ано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и  
ма.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко 
дморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој  
о о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућно 
/> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p 
све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих 
могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње,  
сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотн 
мео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од т 
.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> < 
о.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Зна 
јо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико 
дем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} 
у неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам  
и из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{ 
} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати зауставља 
 пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" />  
ћу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је поч 
е.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чу 
још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено  
ашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{ 
 ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска вра 
јајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах  
ко, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали д 
 моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и 
е окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже ка 
те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтани 
е спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше  
е висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n=" 
. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича 
 <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дођ 
и не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим ча 
но.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена мој 
 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старо 
 да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идо 
је дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше.. 
и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p> 
>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш  
инска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да  
— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се ст 
 она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави м 
ет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="ch 
ан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, п 
 да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више м 
>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по 
и.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>П 
, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p>  
аква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А п 
о свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S 
} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па па 
повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и д 
е она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" />  
ељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори 
о ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра,  
итра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не и 
 и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља. 
 више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каме 
оме најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико би 
че, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али 
г зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Н 
узе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш  
 ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам да 
продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно 
едо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе пост 
ер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед 
погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам т 
али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{ 
адове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером труд 
оступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну 
живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимна 
 нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно пош 
отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да о 
ам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада д 
траха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и  
не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворен 
ветлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и 
тима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагиње 
 колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло.. 
ше са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И  
ијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси би 
пији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње 
луд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он 
и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се к 
о умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чек 
од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Шт 
и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелистава 
 Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад 
ти се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање 
же.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игр 
иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младо 
з сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb  
="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се н 
ва: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија ум 
{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, 
 како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла д 
уку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина 
еше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећа 
пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пош 
остала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали з 
 оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао 
дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{ 
ма тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и 
ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро 
но ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S 
што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а кам 
— Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, 
описан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од о 
светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках  
 и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја о 
оће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе  
и и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет д 
е.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ —  
оја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, 
ешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да м 
а прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?< 
неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама,  
м.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисн 
гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо 
 Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја чита 
алима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да о 
д њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање узд 
 служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је же 
уњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зе 
дједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?< 
аше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра 
ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим 
рљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, о 
ти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако,  
6" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни г 
жим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој  
а се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цврк 
ше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горел 
јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, 
заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечин 
>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од сл 
гледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече пад 
ток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује  
сни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осм 
.{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе 
зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох ј 
 више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог 
бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и виј 
е мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што бе 
ла у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задово 
сох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећањ 
ле са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</ 
стављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитр 
p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми погле 
 дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим 
 те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хај 
 брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајућ 
ну добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </d 
!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним 
заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије 
} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне 
ла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S}  
сам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан  
p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к ме 
особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Ку 
чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из бога 
жећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита  
уним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је н 
кујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује  
а зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан м 
ловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Ниса 
постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки  
а се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка,  
 мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да  
, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим 
 пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и  
сећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју  
ења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједно 
а још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодн 
е...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хај 
> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, ба 
за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут ј 
>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед 
ре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а тво 
илу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за ру 
м остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле с 
ела, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија се 
учена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбог 
"9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узи 
ада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од сви 
сечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пушт 
оћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногра 
ве.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе 
ова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И ј 
ец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваш 
љубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онд 
 пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, д 
д и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непрода 
е.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло че 
 обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не  
тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и к 
на мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n=" 
 страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања. 
азлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} 
ила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану 
ам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од 
е за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарап 
ж, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Т 
Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стисну 
 Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања  
квом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој гла 
и те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер му 
ак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату уг 
образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако 
е онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од ме 
оздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S 
и.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си с 
 устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва пр 
е у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних ли 
ао да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступит 
, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{ 
вириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вир 
амију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудим 
та, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, у 
о се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не прибл 
га, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{ 
Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, тво 
лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не п 
{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да м 
тећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти об 
игла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твој 
ећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође кра 
p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш в 
во ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не г 
о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, 
 брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> пото 
 А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком  
 ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бри 
ло.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се ле 
тока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопав 
се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан 
 школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се 
маш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n=" 
зиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и  
{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаш 
ечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било п 
не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, 
Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом м 
ње предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се 
ростој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забаци 
 месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Ни 
жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="6 
е нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима. 
рану дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако не 
и силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао 
љубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме т 
 ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и н 
 јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка пос 
те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да пос 
уби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући на 
p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S}  
но, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" 
из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, остав 
м у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те 
че да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбу 
 сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојо 
ази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S}  
 Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S 
ашно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам шт 
> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под ду 
о сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као  
кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и ти 
им шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прс 
ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и са 
 — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Ц 
алцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацан 
— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Р 
 шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом 
ма и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе о 
ажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> < 
два прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? —  
Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде 
ке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} По 
<p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај уз 
="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од м 
 <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> 
не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{ 
и.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говор 
 ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља 
а могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Ж 
не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те,  
.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Цигани 
— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући 
де ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што. 
одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та н 
нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога  
не.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дува 
>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох  
то.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке 
не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би доша 
 мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа 
ако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох т 
к с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта  
ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз тво 
 хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале 
емонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, у 
твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописа 
 додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх  
S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; к 
 изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о  
кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онд 
 доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вра 
мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило 
и се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, по 
 да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: д 
} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, 
као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам 
а, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не инте 
д, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала 
акнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само н 
ме долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чек 
сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање  
, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дош 
 овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала с 
чали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком. 
је до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили,  
ах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И 
рлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</ 
уда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиро 
/p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сат 
 се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш  
 зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са  
земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{ 
ом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није  
 изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком г 
емој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме и 
дахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене ст 
вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, о 
ана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, 
нута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на 
И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се  
аједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести 
таш косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти 
} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од 
 Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које  
д и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране 
 да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и  
га шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити б 
нило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, 
ан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од  
 тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцр 
на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко 
 је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! 
а запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> 
, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоће 
клопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — н 
а га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице 
, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Н 
бе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше б 
S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да 
урских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{ 
м дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{ 
кона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то поч 
дала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узв 
ајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она  
 виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближив 
о вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p 
ечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{ 
о ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајућ 
ш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, 
богатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се ви 
ву, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, поглед 
 И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом с 
 окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S}  
сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> 
ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, 
е да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се 
а се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше 
p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене 
го и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе беј 
="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друг 
ше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада  
груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на че 
дах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех.  
ћ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснул 
.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не пр 
римо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и по 
м, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, ка 
 крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 
pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до кр 
_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам 
а, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не  
, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред 
олимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, ј 
е сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S 
комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше ут 
 трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње  
 рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, см 
стила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упроп 
 језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја 
е!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја ма 
стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — 
ва постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бива 
 и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ  
аде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то  
ше ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и  
 некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како  
их љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих 
 да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком сваче 
о рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си 
јевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила н 
, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ниш 
и је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам  
костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као п 
uote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам т 
ео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и 
у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, из 
рз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не о 
нији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, усн 
на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Уч 
} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само ј 
_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} К 
а више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих  
оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више матери 
 са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће  
роспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и поча 
о сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушит 
ама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како 
е.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долази 
.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допи 
старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У  
и собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и пита 
раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта 
 шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не  
} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахне 
е и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је пров 
водила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било наг 
нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том 
ив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она  
 Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше р 
ајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у 
Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>—  
вори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи  
не...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи  
офре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, 
> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и  
ом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали 
дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начи 
е вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак н 
лага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n= 
— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} 
 </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је  
е мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхт 
и? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку 
/p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се д 
 спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S 
 задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А 
<p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пип 
дале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61 
е постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устаје 
 дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке бел 
у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да  
то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај 
ине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се ч 
кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умр 
мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим бац 
виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p 
ках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и насл 
ше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа виде 
 а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано. 
али да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече: 
ху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрело 
а сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спав 
 и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38"  
ина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих  
 окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39 
аном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које бе 
је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обас 
д!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пр 
 дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситн 
S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо ве 
питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, од 
{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, д 
да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђен 
ном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, 
го онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала. 
розор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе. 
к си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам  
, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих п 
ан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам мог 
ста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље 
нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те 
ика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> < 
ијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане све 
ци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Је 
 се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској со 
видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а  
} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одма 
адох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и с 
мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — п 
вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} 
еш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш  
енило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да  
лоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна вели 
 Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S}  
вољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти 
ну од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — зва 
рима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије 
 шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут  
а полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Ст 
{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S 
 погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и 
, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког л 
да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ћ 
анихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! —  
дра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и сл 
 љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас мес 
а ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Ч 
лом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што ви 
а и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога  
уном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновим 
једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе са 
ветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, 
овем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>П 
 да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаш 
е удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше исп 
песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те  
е, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66"  
ма су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и 
 гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, 
е.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећа 
ом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нану 
е на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, д 
 и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не иде 
тицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти исп 
упиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако ка 
тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти  
.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако 
да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? —  
1" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p> 
сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више з 
ратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим д 
 труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb  
бом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да 
загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше т 
S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и из 
 распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ. 
исоким зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек п 
е гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, 
а новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S 
им сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела плат 
так зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се  
лушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, кој 
. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те 
p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је,  
и је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом  
агомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребр 
била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза 
ући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике п 
ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од 
 и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам в 
баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсиј 
туци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Б 
и.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле  
ћи очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ет 
 их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута  
 /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се ра 
ли плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неос 
дам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} 
и доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се  
е, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили  
 Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се 
а влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу  
шијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S 
 <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за тв 
избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава 
износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се не 
и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијс 
олазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да шт 
ја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји 
Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ов 
е са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и стар 
ајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале 
ати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине  
 руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осве 
 Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више раши 
ћи долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зелен 
више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и на 
 Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила 
благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала с 
 поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шт 
ни ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао. 
те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припи 
?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S 
ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и г 
о лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S}  
итним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих 
лим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се 
{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Ш 
ежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{ 
е падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама 
 трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке кућ 
} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потр 
воје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мат 
 — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме 
им власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте 
ган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим 
 дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена зава 
/p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте гл 
 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам ос 
 превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је ј 
ши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда 
 твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а 
ла...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, теш 
е страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражав 
рах ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} З 
мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жу 
ђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја 
 се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!. 
шем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у ме 
и петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам?  
 сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега ш 
 коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрх 
а останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сет 
.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегн 
 те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком д 
ћи:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере с 
лашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве поглед 
о то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{ 
Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајан 
 и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна скло 
е сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пођ 
 зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајб 
агуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</ 
 и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх 
те стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска  
S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем 
страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка  
стало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах  
шију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па он 
ојима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владик 
аја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељ 
 садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, 
у пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а  
живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује д 
} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не повр 
 чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим г 
а прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набр 
пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и 
им гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, б 
оја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намеш 
 угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; круш 
се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спази 
{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја ч 
о је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су т 
осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су д 
и пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питал 
, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сиг 
и су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајућ 
} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из по 
е од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање  
и како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог  
 читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши  
вога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске  
ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је 
испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у 
 дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и за 
лом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, 
што нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Н 
ље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад  
 месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуш 
са...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S 
ма.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била 
ва, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је 
 држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан  
 и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образим 
ада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван,  
в, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест па 
х, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше с 
 Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, т 
 малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле  
ичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никак 
 Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! —  
маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга 
 ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим. 
у, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да  
 кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесни 
га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га та 
 скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} 
 ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да 
и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и ме 
бузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која 
е још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи м 
И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Т 
поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја,  
а не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати 
ерином оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И он 
чиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњен 
ив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута,  
роцвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а 
амно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — ре 
главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварам 
ог дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузима 
} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске соб 
, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} 
кавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега... 
меја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па оп 
бем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, че 
ати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се р 
<p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и  
{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Н 
<pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах. 
.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— 
здала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широ 
.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и 
, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила 
ва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка до 
еди.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си пис 
 А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} За 
као би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отп 
из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти 
а зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих 
е није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, ч 
ећ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она уве 
S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогут 
плашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у 
жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му им 
} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!... 
 ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој уну 
месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и 
сладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S}  
 као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на мате 
ружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћ 
ан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нар 
 да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <p 
ћи оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба н 
мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци 
 теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати м 
 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мис 
е стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала 
p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душм 
ка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p>  
ријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање 
 говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ 
 сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала о 
 тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S}  
 плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на п 
он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим. 
ом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска г 
овани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља 
А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и оста 
м се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Ал 
<p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не 
ам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако 
и излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше  
а, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{ 
водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од ње 
е:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и,  
 руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих ј 
т и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и поста 
 корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти  
ати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже  
ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код 
терује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки т 
те главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше 
} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као  
Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велик 
аше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда про 
што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, в 
ј антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим с 
аваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад к 
 Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније,  
ших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Сед 
:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мен 
</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив т 
равља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да по 
 више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А п 
 мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти см 
нице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сва 
.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу  
еднолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џам 
и беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не изда 
 Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка с 
аш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и с 
 а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу та 
 виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због ма 
 камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну. 
пуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стаб 
уку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста  
p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, ве 
 <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време 
х да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и 
е образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој! 
ице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око  
ај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то 
е за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{ 
огу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се ниј 
 шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде т 
рштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се 
дном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> 
ад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> 
нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о какв 
ко прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико м 
{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да ид 
 не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. 
ду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава... 
се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што бе 
евојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе  
азило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице о 
да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S 
ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на лев 
осле се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што  
 ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас 
о...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми 
како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на ли 
ији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бр 
ла би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кућ 
{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је би 
е матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним  
:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разби 
S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као с 
!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били  
/p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти нас 
ај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, б 
си.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ак 
" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, иск 
ди, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид  
ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хт 
исмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то н 
в моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, не 
главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако наг 
е.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва бе 
час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно  
 и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чис 
е и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак 
 превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која  
 твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и 
ерније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи ви 
и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није 
терину крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Ш 
д постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице  
ра...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао  
датих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си  
дном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напре 
ава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуња 
воја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђип 
/> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш 
, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са исп 
 себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p>  
и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га 
> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... воли 
јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Да 
/p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћ 
она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А 
гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S 
ог презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Мар 
еком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и уви 
а? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Ч 
, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и 
итах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испун 
да!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, те 
ави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div  
тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога ра 
ја... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S}  
Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове с 
бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на  
ше пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким  
а мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у 
м те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само са 
бањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачин 
гледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, м 
ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чарш 
од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да м 
е и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, проми 
 ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да с 
аг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све  
овађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледај 
еђох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у а 
ђе и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао 
ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, креште 
, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако  
сам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и 
} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко  
дмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на кри 
p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је...  
 си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше д 
д сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице 
ћеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љути 
 дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.< 
 зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p>  
 пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и ка 
це у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си у 
невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, он 
 ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијај 
 на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Гос 
се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да 
лике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу н 
и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, зн 
 ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи,  
/> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — пр 
/p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом 
</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над де 
!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се се 
е Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајеч 
— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпу 
Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — брани 
о ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из т 
/p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше 
— и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како  
/p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — 
а, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећ 
и си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поно 
сти и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови поне 
срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Ш 
а те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпоч 
S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p 
то се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако  
и.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</ 
е.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти ка 
 сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p 
воју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћ 
нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по ул 
врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо,  
а?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb  
 јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах о 
ва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао  
991_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S 
b n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто д 
 ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав 
ијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти н 
и на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа 
 опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет б 
ш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, 
Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усн 
<p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!.. 
у и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И св 
 нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама  
 сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозо 
че, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први пе 
звора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих зн 
авале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако  
трах, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беш 
а те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који ч 
p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што 
пази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те 
..</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих ј 
е брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почет 
 нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Ниса 
 зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни 
 n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— 
грљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} 
им, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мири 
воје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила с 
о, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопље 
мицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, б 
 Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим те 
 пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано  
м беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше 
а остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Т 
оја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упи 
е, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, сел 
S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити 
ући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико п 
њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече  
тер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове 
и и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, в 
p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано!  
.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне 
 да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну  
једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај  
е над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш? 
{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се 
 бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покрив 
или смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су 
ас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан м 
, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све 
и, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо? 
 одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, с 
зије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} Пос 
а ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си б 
м гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и до 
 и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потм 
 поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу,  
ле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твој 
Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми  
их и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погуре 
мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако 
ући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окр 
док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>—  
це, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто  
 као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад  
 <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и ши 
ати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједно 
длазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материн 
узет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S}  
и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке 
 се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из  
ле светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху уста 
ана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ  
 крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гости 
саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи. 
<p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>А 
е могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су ј 
 у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшениц 
тно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; как 
дајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак,  
рна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроб 
} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дан 
х те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене 
е твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хт 
ла неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чел 
у домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда к 
.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би 
умен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти пос 
и била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у 
 Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и ле 
 у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем 
 : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице 
ла. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже 
зе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! 
{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>—  
могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> 
 чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од с 
има и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, бр 
мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути... 
е луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће ика 
 се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо 
е деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако пр 
шити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, са 
и се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и д 
ори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> < 
S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бав 
да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред 
/head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостин 
у.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуст 
глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се 
илину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љуби 
а је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад  
зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам мог 
мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обич 
b n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти с 
} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси 
испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо јед 
да не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем 
пуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познава 
} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми 
 се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> 
о вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је бил 
} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлаз 
а окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трж 
 ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покрива 
о ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Ст 
— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p> 
 би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда д 
, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} С 
 ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> 
наш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва  
утим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухин 
онила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и крш 
 и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, су 
S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледо 
цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.< 
рава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну 
учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте 
а простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, заб 
е и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} 
усте врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, ша 
3" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S}  
 да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</ 
ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где ди 
не жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n 
ало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се јед 
 слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да јед 
ешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као  
тедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и н 
а те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у усти 
 страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако 
наћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куд 
рже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још бр 
 идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком  
увши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, уч 
 <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> 
 пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући м 
хинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S}  
сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши  
ш.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, 
ма на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ  
в беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p> 
p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, кл 
?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Ње 
ке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље  
је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?. 
оплих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, иду 
 то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале гл 
} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у к 
ажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих  
. <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И д 
сјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, каж 
ца, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и 
е шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у 
кну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{ 
>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам п 
<pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p 
На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалва 
идиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш неког 
ијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу пр 
упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још з 
 да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb 
 Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> т 
си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше 
="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и изд 
ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, ск 
мешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта 
есмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, на 
и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, шт 
 на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш. 
 и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си дол 
окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву озној 
не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби л 
S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш жен 
/p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бл 
 влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p 
ило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелаз 
мамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере  
>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{ 
n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја  
мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што г 
боравити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S}  
} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>О 
вршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} О 
страјна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капи 
боко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те 
.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде! 
те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи  
} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше  
је и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије... 
b n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окр 
х се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је суз 
ана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, син 
је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори т 
е, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n= 
ва наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окр 
ала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам зн 
, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </ 
} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! в 
асно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на мој 
сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, са 
ао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујућ 
аке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{ 
 да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка  
 се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док 
ожић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре. 
у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила б 
<pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш,  
аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, јед 
ох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади л 
знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак с 
ку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке 
одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази!  
уће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беш 
тки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога  
им папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памт 
са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за 
 Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше к 
а, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но  
 што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> 
ед мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој м 
себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да уст 
беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S 
— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на 
ека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа б 
а.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с н 
да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радо 
p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заоб 
ори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковч 
 Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у 
оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен 
ко ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заок 
огледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио 
ка, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И оста 
 пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нек 
S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљ 
 не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша м 
ом чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само 
ко!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као 
ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш 
да ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми  
/p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нан 
ај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, гос 
 нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш  
" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо,  
на, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да т 
ске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је т 
ала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах т 
Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Не 
ледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као  
 доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и 
пуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место ра 
 и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати сув 
 Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е п 
превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И 
е уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе. 
селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Неш 
шапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборав 
ени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не м 
а, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, 
е пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли  
о је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? пи 
о узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ре 
ћи тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскур 
у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и вла 
после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви  
 Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави 
говорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Врати 
и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево,  
огама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме н 
 <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> < 
е зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> < 
ратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S 
кину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми 
 ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичај 
да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Нис 
Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи с 
а једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, 
оја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је 
дало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, мило 
ња, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, с 
ом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, но 
лажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући 
а ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше  
кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Н 
осле, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмуре 
ка, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истр 
сјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних в 
 Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихају 
ви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згур 
} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве 
м дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухо 
претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицо 
е више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице  
> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој  
е твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчи 
свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и зав 
и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако 
је и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шт 
д ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седо 
је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и о 
ховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло 
 грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар в 
pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам с 
...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам мес 
кује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје 
упоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чис 
у.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гл 
што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући пон 
то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши пла 
неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отво 
е, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто 
у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно изви 
застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ј 
 кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити кој 
ије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свећ 
ш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{ 
 бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те о 
е, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и с 
ано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Нап 
такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мат 
.</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговор 
а примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини 
адујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи 
; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као  
вала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" / 
а оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с м 
јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш во 
епо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради 
а, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, др 
 ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p 
ш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{ 
а говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајни 
ивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на ко 
есму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак м 
, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да  
ајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у цр 
јег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S 
 и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из 
ла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим ша 
 — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — по 
рекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега б 
Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p> 
 n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него 
 оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала на 
еној антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по своји 
јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да 
атегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да 
жиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике 
 спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и са 
едном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух с 
у јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда в 
ного доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да  
а рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p 
ц, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремеж 
м се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да  
ањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања п 
 поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, н 
 у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем 
 сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Дад 
иш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенив 
а се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку поче 
 те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што п 
јући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја з 
ти из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде у 
ма.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> < 
ах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих  
мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам 
 да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p 
убити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох 
ња.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и машт 
де ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ће 
 и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбу 
.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита  
ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем с 
матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} По 
овори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} Посл 
<p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам 
ињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој  
е, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим канд 
гушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и  
илост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља 
м на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> 
> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, 
/p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ј 
м и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то ис 
 она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег  
, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке,  
 крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и  
своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше  
могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам 
ику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгуб 
ена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно 
рут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p> 
одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, исп 
 томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности 
 се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек шт 
већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем бога 
ас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:< 
азговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми 
p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила неве 
S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свак 
којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагив 
че ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњ 
сетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од  
талима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у  
отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} М 
 широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле 
војом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле ко 
ткријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах  
едра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме ст 
 већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модр 
S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше  
шта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу 
к и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад  
њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у ж 
ва и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сиј 
урен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си 
ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S 
 асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила виш 
ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страс 
је руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привуко 
сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да 
отока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек 
пет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S 
ве више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхал 
осјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко 
нова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењал 
отока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" / 
еји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овл 
" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће кре 
те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“ 
те ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, рук 
е могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном  
ам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам  
ј глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме 
ало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџи 
Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У  
аш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се проб 
еме и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{ 
е и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да с 
.</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш 
шта нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се 
елика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: 
..{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тару 
сле, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> 
аде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше 
 — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. —  
ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} З 
ајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој  
 ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, шт 
вари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онд 
и и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба  
ама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер 
е, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p> 
пуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који 
p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, 
ицу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од  
кох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} О 
И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље 
з зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале,  
рбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући  
</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — 
 врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чека 
<p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S 
пијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, с 
што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближ 
 је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или 
p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И 
 Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава м 
е усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које с 
и опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите 
аш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећно 
 дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух. 
то купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала заш 
Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацају 
рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била 
 прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена,  
им.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било 
дело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје к 
сле јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, 
се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив с 
х, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања н 
 крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за 
арија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{ 
ну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те  
 и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бит 
.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајућ 
 Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено  
очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што бе 
тим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да  
ах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу ви 
p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште 
 дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, 
удска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди к 
длучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — 
горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем 
сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевим 
гао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме  
кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, 
сли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротекл 
Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави и 
 Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Ули 
 ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш пр 
</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана гу 
, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S}  
а...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озг 
енце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко 
ви, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет оде 
тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гро 
 имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S 
коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти ј 
 ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И  
мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то 
е другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обас 
{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S}  
онимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истица 
ћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи 
е (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као оз 
коме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и с 
/p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не  
 ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесн 
 пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти! 
 њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за к 
p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зач 
леда видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S}  
— Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и 
и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан 
 оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас пре 
ше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шо 
 парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види. 
..{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога 
вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће  
се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она вез 
равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> 
отоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми п 
х да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погл 
Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив мој 
е сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те  
то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била ув 
 устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} 
 још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд 
е <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, че 
p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и ми 
но писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је н 
{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... о 
шила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћу 
спасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса б 
тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку р 
етиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — к 
<p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако д 
и ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и ч 
у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, сп 
 да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који 
ој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше ус 
з вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{ 
 са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А х 
роз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздраже 
а који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <p 
спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта 
 тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} 
 сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васион 
 си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} С 
 ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с  
{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу сам 
у чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тул 
јући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина 
слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изг 
S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше 
о кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и ј 
ј соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство:  
осте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нек 
ада мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе куван 
о и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и бол 
и матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла  
и подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочи 
е мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светло 
оњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, пониз 
 најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукав 
{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S 
 /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задо 
г из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла. 
рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, п 
.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комши 
обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и зад 
.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног сауче 
ком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле 
вив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке,  
ебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим ка 
тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер о 
о учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S}  
сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Це 
 <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бир 
лу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А т 
загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја  
повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа 
љивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била леп 
 брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да 
етуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турс 
ко пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, з 
он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало п 
чега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да ши 
штајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе 
и и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све з 
 и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — 
уне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се  
ире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко п 
трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <di 
ака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у 
а.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја 
 неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и у 
S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и 
еше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја  
и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> 
 заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, д 
еугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S}  
у“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S}  
 скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајућ 
е сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разгр 
S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p> 
е у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, виш 
наге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основ 
а и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и п 
лу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала  
" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — трес 
 час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, 
земна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим црепов 
пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па о 
сан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове  
 беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући  
 једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо! 
цу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, тре 
 села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија  
поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је н 
е кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разгово 
избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој не 
 не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједно 
прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да  
превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око 
ко силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код о 
и којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улаг 
!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте  
а, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујнос 
ли и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за 
S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајк 
асмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па  
стење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад  
е то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш 
 Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи 
ог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан 
леда матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар 
иваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху 
м шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска 
ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34 
ста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и св 
па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина бива 
 да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се н 
и се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена. 
одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на пото 
ама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око  
ква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} 
а мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зелени 
 да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер ка 
нако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси 
а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја ма 
ћи те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад  
</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана  
г порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — сти 
ио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом к 
вља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене сме 
х те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошч 
не главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, 
у топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? —  
све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...< 
то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ... 
{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога т 
/p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде  
аћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног. 
обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најб 
м могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не 
тру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари 
/p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом к 
 ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше о 
ао поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја 
што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговар 
гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из ко 
м месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихају 
е; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се  
ежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,гро 
већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види св 
ати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече  
 поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Н 
увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} 
{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као нек 
цао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој  
 скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, нег 
е полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме 
огуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{ 
ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— О 
 опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун с 
иђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар  
ладике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурн 
те њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила з 
еко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам м 
зио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, оп 
 видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано 
набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ ј 
матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се к 
еху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само 
 прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> < 
— одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, и 
у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да и 
 код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће н 
бом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да 
помињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb  
ше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на ве 
за, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа 
 код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се  
дих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе 
ли мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Се 
ине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га  
бичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и  
живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше  
гошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била  
ј нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послал 
ро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане 
на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увуче 
едино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Иде 
 оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила наме 
iv type="novel"> --> <pb n="3" /> <head>УВЕЛА РУЖА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_ 
titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> 
ати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела 
е метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, 
се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је  
, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!< 
ах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се 
зголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима. 
злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S 
и.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна 
твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'а 
а, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додир 
ка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше нег 
е да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да п 
 „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb  
тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И с 
мо су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле  
ам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсниј 
хте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>—  
ћ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Г 
их руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</ 
ао залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштр 
 гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала 
 брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришља 
оче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш 
од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили 
ђе ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досе 
> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И о 
ро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог д 
ђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања  
 онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сух 
је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао  
?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете 
мињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти  
 црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је 
ао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и к 
се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али 
А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним поја 
н узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете 
 дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже  
ре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони  
тинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распоз 
њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и п 
ећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати с 
р си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме 
ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој 
еним рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с 
; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепље 
p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаш 
— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у  
јка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати ј 
ам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и ч 
се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ 
 и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, п 
 И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко 
 собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, б 
ах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тел 
итајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја с 
огу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S 
поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у 
огнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} По 
ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S}  
.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратк 
зиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врело 
ено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њем 
шњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим,  
После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, го 
гах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче  
 није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше 
м покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува,  
ше главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, у 
 хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах  
а све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног 
облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним виси 
а промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ по 
господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старо 
окте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p 
пази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући 
нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух!  
 поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{ 
а? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — б 
оспода!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси 
, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка 
зва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S}  
љене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Ш 
 пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упут 
ине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! н 
и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По  
еру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{ 
 да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао. 
p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устим 
аде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собо 
 од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на з 
аш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља п 
"10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — п 
ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред  
и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо 
 се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како са 
 ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад  
м заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И 
 не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја 
слиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш  
— Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истр 
дри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слат 
ати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога 
 пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти  
а не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уз 
љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од  
 грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме попла 
су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, н 
ја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов,  
сије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Пр 
ја ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S 
матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова при 
оре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута ч 
ењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не д 
ш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи  
су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са бело 
 Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела 
 да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, в 
ла код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а т 
 што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем. 
жи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>И 
 беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место цр 
 гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била 
се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад 
 Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} 
једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као по 
 мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам ко 
и бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у  
вему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежи 
ка — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дом 
S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје ма 
, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије 
место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} 
дао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> 
и се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плот 
е готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од  
ли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њив 
 се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И он 
ели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне посл 
ву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем  
="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окрену 
говац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошл 
гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси 
х старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице 
амештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској 
 сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и 
 на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раск 
ило ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила 
башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Ш 
 она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p>  
. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, по 
рила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скуп 
иђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе 
?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко  
 осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми 
</p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> 
више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме поглед 
 стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево  
гурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не 
брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах оз 
 </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p>  
садих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ...  
зну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући 
и спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацал 
паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тро 
/> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни гово 
у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан 
но ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слуш 
ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред  
ни, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштр 
е и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промен 
, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затвори 
е масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му ни 
 у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ј 
 појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се в 
" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и јед 
 сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута 
бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час 
 После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао вита 
е куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју  
де и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући  
ољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p>  
> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом кој 
— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти 
 О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{ 
n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — 
, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се 
оје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кр 
 стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо на 
е топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и ошт 
едати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи 
це ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да н 
 се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поу 
У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n 
 и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p> 
но тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да  
јући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дан 
.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, п 
о ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш 
и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n= 
е...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак 
а тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. < 
ане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху. 
S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си беда 
 кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После је 
страшеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтел 
идех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Нијед 
.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у т 
 руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и 
хло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице  
ким челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — љ 
ко, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси м 
р разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" / 
.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно 
ваше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Как 
хтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да 
сетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета м 
носит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна,  
о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се т 
е по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке н 
о, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба. 
 тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајућ 
Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене 
ону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S 
ле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх о 
збодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да 
што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавич 
 из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и та 
 зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, 
пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет дола 
 главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући са 
авај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Теш 
олу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се оп 
мо из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што го 
о, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се 
ко дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и н 
ена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S}  
Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само 
ине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не б 
 ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво о 
само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она б 
— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> 
 главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке 
аву, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</ 
, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p>  
ако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за веч 
док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала 
и уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш к 
 — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади 
и од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p 
ама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мај 
ати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда  
ишта Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне 
<l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-х 
премају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у  
ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на п 
неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено  
а и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о 
!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше з 
д? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар те 
ло.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! 
беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, 
ма и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и  
— нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш т 
која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалва 
зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима маг 
 од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињ 
Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, 
 Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу 
 Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наст 
 надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу 
агох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох  
се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не пл 
ц и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, 
 ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам мес 
аходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле  
сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жег 
тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим не 
а, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</ 
цама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си 
<p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљен 
 мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој 
к, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да  
ла послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар 
гињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја гл 
рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да н 
ив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето 
 па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{ 
с.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се са 
о.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн п 
 Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда че 
 удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом от 
а, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, 
 се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, ку 
десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради мат 
муца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мат 
и не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} А 
 наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осет 
е се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло гра 
лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче п 
јах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту за 
Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћ 
а ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; ка 
немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је с 
Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постој 
о.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, 
} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих 
о је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју 
еликом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и 
> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepag 
а мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште н 
ијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у ко 
сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били 
ле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опо 
 сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје ко 
о да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те ја 
узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући  
им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, з 
свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти доша 
те.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека  
чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, 
соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој с 
а устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а 
зили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен 
 пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо 
х се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије 
одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге ка 
ају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће. 
ост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другар 
баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p> 
 ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи 
зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид п 
те, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гл 
} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само  
 плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више б 
љавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да каж 
— Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, 
Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћ 
ове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске с 
до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и ве 
погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде,  
ко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од т 
.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Ст 
очађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој свет 
рока, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Кап 
њства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом  
јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет ос 
?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, нем 
е, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старин 
вршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом баца 
p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио 
а и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао 
ајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне дв 
си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те 
дмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у б 
оворили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.< 
е ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, д 
шле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, г 
ене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне  
 трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изреди 
“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешњ 
 се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јел 
ћи из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купи 
интанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од кур 
ким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, обр 
 нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка  
 главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S 
е пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Уви 
те и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубње 
 да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати  
тери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад 
ребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око  
ако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59 
нствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се  
гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — р 
 још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образ 
довах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме  
ве ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, по 
 кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто,  
дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</ 
 уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, ду 
штећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час оп 
чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљиви 
де и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Ш 
 сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвест 
ршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит 
то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш < 
е главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати рад 
 брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено дет 
 угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, 
о сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, ш 
ано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крил 
спода имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !... 
 одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке  
лила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево  
 му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да мо 
ве знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва 
 што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на по 
нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{ 
ри се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, 
мо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу д 
мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакују 
 И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и он 
и шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> < 
и.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, глед 
 плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Че 
 портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо с 
а бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} 
кује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, вра 
ам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quot 
ако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и  
де да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим 
 кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у ус 
} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и  
еку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама сти 
ваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш 
...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и  
тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То дол 
овања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи н 
 ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти ску 
ђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се в 
пле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p 
ло, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да сту 
мех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови  
 и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега 
} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S}  
ета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двори 
силе на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој с 
стаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често зати 
 спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{ 
?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост св 
или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било 
} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње дон 
а видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале  
о оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И 
на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први с 
о, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не ди 
 је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газд 
ам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мен 
 Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази 
сећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку  
десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђе 
} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вр 
, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма к 
 и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мн 
ани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, 
S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима 
е, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} Н 
 су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештал 
к је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје м 
ути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам 
е и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбра 
ечи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око  
лази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мен 
 земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздрага 
Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепш 
ивала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрве 
и; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да  
а.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И 
} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и 
зимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога 
а, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} 
таму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стис 
тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у  
але, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли ј 
м оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре  
аш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и ч 
сном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да п 
прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што 
одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја тво 
а?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање 
устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се 
а порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари 
<p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема н 
ем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Д 
 му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се н 
е се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвил 
} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту 
ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Уну 
мре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, 
 ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Ид 
од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?. 
тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих 
ма није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она  
собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се 
чина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у 
то год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру је 
кнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и п 
устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе 
дом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> ј 
апут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох  
ине главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости. 
урише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{ 
} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви оти 
о ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S}  
и, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ провед 
овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонил 
дараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну  
лом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помеш 
.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрав 
еће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно ка 
> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он? 
сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да у 
и, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, ва 
 од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поре 
.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опе 
 руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке сам 
е, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш мате 
е пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и  
S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развије 
иљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то сврш 
и и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи 
ајбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавим 
} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, 
 одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као ш 
 ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми: 
Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} 
оја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго  
на, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претур 
 од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у  
е по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да... 
послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јеле 
ова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша  
здрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</ 
е укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан тво 
врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну,  
се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привуко 
лашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S 
веже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам  
е само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом зас 
> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а  
ириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште  
и какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{ 
тегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око  
је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати  
матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и  
ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с гу 
им поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто сп 
кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој м 
 За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те,  
 <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соб 
 цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са ул 
шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама  
е, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{ 
ам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А 
спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} 
врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и он 
амо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за ко 
га необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шије 
ге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне 
идех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано ј 
ћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се  
је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а шт 
овима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима 
 А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа. 
вима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села до 
 Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више т 
<p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p>  
 само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила 
S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти  
једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах 
омене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Бу 
има и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се 
p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} 
више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мис 
 да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама ка 
бамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда 
и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твој 
ан и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећ 
ће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да 
н од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам п 
згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на  
Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибра 
 сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту св 
ако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у 
даности, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сма 
се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја:  
азао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и о 
 обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некада 
 Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „ 
n="2" /> <div type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> 
оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а 
 погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно  
 да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним с 
/p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је  
старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој 
ако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? —  
 Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n= 
ла да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дво 
 питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку 
х, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S}  
 ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми 
јем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, о 
 још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је ч 
 <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S 
 њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те но 
кнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грља 
н заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погл 
јдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја ма 
бе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Н 
о, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Че 
тетом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И уз 
p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, п 
оћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се 
да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— 
 и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па св 
, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Ма 
ише рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синк 
 диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до  
и стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже 
и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> < 
никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Та 
код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, д 
</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега,  
лиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми д 
, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође 
— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох. 
а. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} 
х неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх  
е и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ни 
што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте  
увих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често  
, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n= 
</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Св 
не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми о 
скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и б 
отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена,  
та и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо 
чима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с  
два сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{ 
зо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метн 
оће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај а 
еже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? 
Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка  
ш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо 
тије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља 
а; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласо 
н никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</ 
 осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шт 
га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостин 
 заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и 
<pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.< 
вљала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђ 
равали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по с 
остадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изглед 
.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно  
ј.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске 
хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да 
би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осе 
p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја  
ишта у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене 
луку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на 
<p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не 
донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти поли 
ођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно в 
тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком с 
андилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она т 
арам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају  
влад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти про 
и зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{ 
 исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли 
р једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас 
о да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне стар 
ја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родб 
Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, узд 
х задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако 
несе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S 
 јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукав 
ала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију  
А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нан 
ала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да им 
, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се з 
... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и пла 
проћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и  
твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја ба 
аче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући с 
pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, а 
рушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном зав 
 <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим 
 <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољуба 
 уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску  
ем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћ