го ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по гл |
екај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те удар |
— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разг |
ху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране |
кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нан |
{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си |
живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </ |
и једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — р |
е дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лиш |
говарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, те |
раје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица. |
са беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато |
Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, |
, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на |
7" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са за |
арове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким ст |
ршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у |
ним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је |
а сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивш |
. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли |
вог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргл |
м држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лет |
јка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој |
ао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух |
а уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, |
} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> |
е ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и по |
о!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па нем |
ца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право |
а рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, |
, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{ |
Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После веч |
рош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у сел |
. али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би све |
лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калд |
и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подмет |
ре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи ком |
работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он? |
„шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим |
е који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не |
ру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше |
заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топл |
иш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на ме |
тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ст |
аља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен |
разе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S |
је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на |
и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14 |
с на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{ |
оба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод ко |
е код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, |
а, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике |
ђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешта |
ла.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте леп |
.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се |
о обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и з |
ише ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и |
пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p |
ало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке |
оше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, по |
кав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> < |
<p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, |
..</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега |
он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} |
ог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, |
н повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, п |
оче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкањ |
на; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свак |
шта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери п |
имназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} |
ржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти з |
бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отво |
да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казат |
и ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели |
јала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице к |
чицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад |
целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се закл |
ајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбољ |
учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по ме |
ш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, р |
ја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, не |
в осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога м |
руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно |
о јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, |
осле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти неприј |
, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка т |
велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми |
— рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако... |
дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} |
дим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види |
о је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не |
S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} |
ни, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} До |
ад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде д |
њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, и |
>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{ |
p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђо |
ње плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} |
има. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{ |
нце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме |
етар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, ј |
е изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се |
испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минт |
, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете. |
де месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, г |
могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се н |
, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајн |
{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој |
е.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је |
висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој |
цила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка ску |
ава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} |
чено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој гла |
.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и |
оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђив |
курице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести |
l:id="SRP18991_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што |
топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, и |
а ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, |
та.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног сау |
него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по |
ј нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да с |
ш више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дира |
авала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана |
ас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим |
ближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, |
емој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитр |
прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S |
мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p |
да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" |
понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Мариј |
сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсвет |
Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак д |
и.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва |
И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, |
х стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле в |
дих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен |
ш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га |
знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, ј |
, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одје |
нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да |
да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толик |
оноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А он |
{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полут |
укле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И поб |
огнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нут |
лопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и виног |
олазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{ |
а нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати |
сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и за |
здигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} П |
шко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, п |
што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хте |
а спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око |
мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква |
ичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кро |
ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" |
S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречава |
а.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, |
е, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, |
мо удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја |
аве.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно с |
а виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута |
то од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — да |
ма ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И |
о мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо м |
<pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам б |
старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гле |
је душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хл |
не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу глед |
напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb |
е чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она |
стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше мла |
ма и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, |
бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ип |
иротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатије |
ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, |
} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа |
им се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код н |
RP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их за |
ећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме |
полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком пла |
лих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p |
не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних |
хнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена ч |
рану, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих |
има си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} |
асну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и |
пија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба |
ање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} О |
матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју |
у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — |
како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Пр |
Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог пор |
ад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се са |
ућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила |
државаше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уз |
опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстиц |
е не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко |
х ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бед |
о срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме з |
:id="SRP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом |
ој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, |
<p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у |
жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</ |
онизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S |
а знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи |
што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па не |
ази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и о |
ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p> |
хну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се д |
оли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, а |
са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, пр |
ега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, ск |
ло и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањ |
још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је там |
повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И о |
тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дет |
</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="title |
е лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} |
<pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не |
затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из |
му, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бес |
стирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> |
, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> < |
ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње бога |
</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове |
чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досад |
{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће |
е испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара |
аш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... н |
ла, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред |
<p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она о |
узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на |
уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се |
.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, |
бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она б |
капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у с |
м и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто р |
еше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си |
отиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> |
у зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране |
евајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и |
ам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу |
тву, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} |
мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрв |
е љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То м |
, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар |
/p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: |
ала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код |
еве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> < |
д среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И |
је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се пр |
езаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} По |
рнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и с |
ици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? |
нци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој сл |
и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S |
гурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене гл |
чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулуз |
оцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширов |
ћи се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и |
а прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на пр |
о.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> < |
постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља |
то радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми |
онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> |
ка <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна д |
наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се |
о, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све в |
ану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни т |
p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам |
е срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута м |
ато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти ма |
елену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, |
е, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам |
певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полак |
о, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопра |
Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду |
ј слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те трг |
бацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешт |
опчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуца |
е се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко пот |
ихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита м |
дала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у |
p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </di |
од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио |
реће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> |
те целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, иг |
уцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> < |
ј — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лак |
, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из п |
кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и вод |
!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — |
..</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу |
о шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спрем |
ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да са |
сле видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} |
е нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} П |
огаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох м |
јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија ру |
, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао |
и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као |
где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одгов |
што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом |
рним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; сито |
ћи врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} |
и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих т |
тајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше |
роз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више г |
исоким, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, |
ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="5 |
а <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исеч |
е виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и |
поду!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита |
дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђ |
кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се виш |
е ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душ |
и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} |
отан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као |
лади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу ша |
е руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага < |
Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, оп |
дах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уст |
еде, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од ла |
усих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p |
иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук |
и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша мило |
и рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, сув |
аше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као пот |
вине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} |
ак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мута |
а глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох д |
који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смр |
ало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаш |
се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће в |
гнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да са |
Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресв |
двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид |
ваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила |
ишта није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном пола |
реће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, |
Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беш |
близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са с |
ђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, п |
ml:id="SRP18991_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе |
њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима |
ад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да |
ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја |
и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{ |
што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згу |
ребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу д |
ољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што |
е плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спав |
припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи ко |
а Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и п |
олим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не бр |
сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Мо |
би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето так |
И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н п |
ше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборил |
о би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући м |
зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле св |
натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и нек |
на моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, |
по и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, |
иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи |
зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ про |
е онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, |
.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је в |
бро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у |
и.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад. |
уше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> < |
сто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне |
га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, т |
двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама. |
д наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама |
тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја |
коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер |
но јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме |
ас га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гос |
адача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било |
ти ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела блед |
државам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лак |
кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да о |
ли и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се занос |
> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започи |
више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све у |
и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмица |
песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и |
мала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце |
исну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка. |
у провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из који |
љала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одм |
елу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на г |
ој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на р |
то и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Сам |
патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шанд |
о кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је н |
S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда приз |
је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се м |
нској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све на |
} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није |
је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад |
зна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велик |
мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да |
и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са |
вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, ув |
две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најл |
сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступ |
кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више |
ата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нис |
ам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била ви |
били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти |
и се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што |
ла, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на |
{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом |
е зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не |
шње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и |
аздама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се |
вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте им |
а.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог |
наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељств |
рича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја |
среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, мо |
уцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно у |
у лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грл |
сти.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете |
а би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати. |
n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја ниса |
своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој н |
и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материн |
b n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере |
д шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим бр |
во не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја м |
ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету |
а је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву вид |
оја је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари пер |
{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као |
дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш |
лог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја б |
еме основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, |
бољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам дола |
рате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C |
овориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније |
живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне |
езане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила |
свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набав |
ла да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим |
!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да |
ек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане в |
о си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу з |
аве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и јо |
крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра |
узе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укр |
леб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И д |
у стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јеле |
морен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се |
S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љ |
слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нис |
сам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног к |
сећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, покл |
у тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам с |
е и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме |
им што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} |
вање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаље |
— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мн |
ату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући с |
очисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p> |
/> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не |
не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, |
о младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше |
и у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једн |
0" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и |
дне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, м |
/p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог |
леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно румени |
тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше ба |
сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и не |
је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хлад |
држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уз |
дим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од трав |
очено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорга |
мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на н |
онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — |
поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова |
бедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила с |
дно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је сам |
, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, по |
у, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком |
е бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љу |
ном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме зати |
као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио |
нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S |
ала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој |
све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од |
век мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она |
лики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене |
мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} Посл |
ј је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики са |
нара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, по |
сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, |
} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути с |
з.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, п |
им хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и нач |
ве, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас |
ла, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двор |
ан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено |
или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед |
с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам |
ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кр |
о, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те |
ти у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад |
ањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох |
врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу по |
на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, |
то си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, те |
и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И ка |
дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата |
<p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске со |
ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, ко |
о се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио |
ко у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхта |
осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их |
ше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, так |
едно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лек |
м ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме п |
уре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем ко |
стави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну не |
а видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма |
азу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p |
авало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако ле |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ |
ом минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си |
клопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="c |
судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао |
дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хај |
е ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као за |
нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и труди |
> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, |
соких топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих но |
саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одма |
узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се |
не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигр |
е главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к на |
улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањ |
и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе |
е зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале |
скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи... |
гне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу |
а.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље прит |
и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће т |
шење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то пог |
и не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, дон |
м ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, |
то и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње ра |
и мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— |
</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлуч |
а плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста пр |
" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зо |
пијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} И |
м ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш |
шана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се |
зиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, дес |
м и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и бе |
м диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> |
а говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад |
вучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа н |
а га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, |
— Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> |
, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> < |
/p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</ |
ке — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојкови |
зухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опушт |
учена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољ |
би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" |
а улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Ме |
?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И ствар |
о! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, стр |
p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} |
еисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве с |
ам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, |
лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, т |
зе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} |
се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} |
ох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретош |
} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да |
свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче и |
место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да |
о којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари ду |
па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, |
е, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p |
осле једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе |
тура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али п |
дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, поч |
ростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} |
гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну. |
јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га |
а ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рука |
врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе |
године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>П |
ише као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S |
сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!... |
у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колик |
вадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти |
ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се |
у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув |
обро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер |
уго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поск |
комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: |
ато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје |
х стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> |
Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком |
Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси изб |
а што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни |
о однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали. |
ањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, др |
ника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из не |
а прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила |
необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакида |
ра... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не из |
а дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог т |
маш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{ |
да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у |
не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела д |
скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра |
} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...< |
рво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па |
черамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S |
сим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће |
рини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка |
кут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{ |
р, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко поток |
Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S |
као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да види |
у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, |
м и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погл |
ао да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио |
ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гуши |
ада ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, |
полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:< |
бећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је |
је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Ј |
ти и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И он |
.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и л |
опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> < |
к од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама |
рађена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше |
сти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да л |
от и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица |
тока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш к |
питкивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} С |
унар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна бари |
обљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и г |
} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким |
празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухл |
тво: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чирац |
чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих стари |
и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек н |
већом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако |
.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више при |
{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; |
старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих |
<pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> < |
но улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па |
на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{ |
раш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не јед |
о нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у саха |
нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— |
{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да |
е то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао са |
> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе |
е, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спре |
мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш |
, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Ци |
влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане |
вакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане усп |
, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S |
уцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и с |
љно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло н |
захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — р |
ене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су с |
ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Не |
{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску соб |
ја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који им |
мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, каша |
нце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије |
ише шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ран |
долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био уго |
латна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно п |
..“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, |
не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше |
> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо ј |
рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте |
азих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врат |
е, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала. |
лим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као |
ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу забор |
љда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лиц |
а, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и как |
д се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од на |
/> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угаси |
Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам ве |
нела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашу |
м остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним |
е мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку в |
кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јас |
матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на |
о.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет |
у.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као с |
д је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде б |
је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шил |
од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупи |
говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а |
Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти |
ру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на со |
дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану |
то ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти |
Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице т |
ште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели д |
а пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, оп |
И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залога |
и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S |
тају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то |
мија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и |
м!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари |
селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од |
: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде |
ом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у се |
је, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S |
кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спава |
сити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко у |
>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш |
вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, донош |
ам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси |
а не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} |
> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над детет |
ијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади и |
мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поско |
S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно ста |
pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у по |
ни и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја! |
угима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Ал |
на, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била ј |
вуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песм |
ке, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди |
од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука. |
рви пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку |
нтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се в |
ати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита м |
на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а |
ти, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакл |
риступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, |
нственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} |
се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спа |
ску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би |
да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> |
ати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам |
роведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одј |
а, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да |
стрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано! |
о, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S |
<p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на |
о, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991 |
р си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и зауст |
S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на с |
х преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеј |
упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. |
угодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостин |
ом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним н |
атер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да |
истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело |
д ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамот |
да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ра |
тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и по |
{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога |
да сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али ка |
мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први |
ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се м |
грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да остан |
уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијен |
е је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза |
/p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце м |
ичајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, |
врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам |
за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>У |
бе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну при |
ораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати |
ање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> |
мо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио |
га мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што! |
м образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То |
мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прст |
ео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} |
ј набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с |
алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душман |
већа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја п |
кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале |
чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „До |
pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш |
у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње |
ња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загуш |
о парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарен |
и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, |
е ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час |
је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђ |
сима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан |
м; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и ме |
а мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се... |
стима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се т |
цијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, с |
заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, ме |
немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од кућ |
<pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам св |
тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{ |
ца, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта ста |
дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће |
ила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и р |
ас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку |
и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — пи |
о код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па |
лео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли з |
охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ! |
S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и |
ле; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и ис |
сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да |
оплији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако пон |
олим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно |
.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно |
териним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Наш |
се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја с |
ила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} И |
ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање. |
за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", |
боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као |
га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одг |
И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} П |
удан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме |
мна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажа |
сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке |
ко хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на с |
и беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> < |
иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више мо |
избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресо |
ом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде |
екох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика |
гњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу |
као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— |
разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Пот |
лану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шт |
дим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, ш |
кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава на |
и у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно |
носећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неос |
ла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да |
pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и ли |
Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну |
Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапр |
ан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залута |
је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти |
ишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n= |
а ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по чит |
ладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испр |
као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> |
и те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гле |
егово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и с |
пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи п |
.</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има не |
то сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али |
ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, па |
оје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љуб |
од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} |
одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, |
<p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш тво |
.</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О- |
јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</ |
посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искр |
да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда м |
head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће и |
на са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увучен |
и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} |
пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не до |
је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио |
, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да |
Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силн |
шиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, |
ти се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад |
како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи |
е да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз |
са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега. |
о.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прст |
к обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за друго |
/> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере |
ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} П |
се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </di |
хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, д |
азих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однес |
<p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> < |
и да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пе |
ројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти са |
</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упита |
утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, ј |
</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамира |
ћним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} В |
хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвук |
ред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топ |
ј се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опус |
енилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и ду |
!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. |
ујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати от |
угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољ |
е, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољ |
пасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила |
јену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у |
S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајућ |
е ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и |
и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко |
олу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега н |
ам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би |
нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке |
— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S |
за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у |
мшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Пол |
! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" / |
е.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Св |
у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре ово |
поштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} |
ву, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p |
често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, ст |
утан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење |
а ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога |
ање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p |
.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни |
од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Нико |
логај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p |
в тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и бо |
:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> < |
а си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?... |
p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех |
рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчи |
а.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песм |
а ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и р |
клањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...< |
господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он |
аде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу д |
уни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n=" |
, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар |
но и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из соб |
ран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те с |
твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} |
А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мисл |
, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу |
не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p |
а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на |
, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје мек |
лваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом |
као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — пром |
ила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије с |
о и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — |
код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више чи |
{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше |
аја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког |
творих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „мо |
свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; |
беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене г |
ле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријат |
а си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало |
не да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда |
ш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. |
Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — у |
е чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си с |
и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке |
<p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако |
<pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамиј |
о потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и ок |
, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође |
гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним |
идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка с |
елу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста ст |
у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У ша |
о.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка |
х се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараш |
>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена |
ице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и |
Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз |
бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Как |
дом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </di |
а ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе |
ске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање јед |
е из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти јед |
тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као д |
Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене |
и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и скл |
окривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разгол |
а је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења |
више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши |
ет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мо |
чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако би |
озничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је |
аспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике тво |
а чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе |
Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зр |
оље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме |
ве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече л |
} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагл |
уша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у кри |
а!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, с |
метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то по |
талан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— А |
.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и у |
Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила т |
ску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу |
јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бл |
d>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из г |
собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао д |
„радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те д |
е чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, прист |
ог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао |
дном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика |
ви пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— |
стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом ос |
ста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Ж |
!</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох |
отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и п |
е и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростир |
охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи |
Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством |
е, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена |
проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; тра |
е, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о том |
врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе |
ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизе |
то ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је |
звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешт |
да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку мој |
ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђ |
не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџик |
м а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси св |
.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процва |
зо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се п |
зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} |
..</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, |
поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — |
њем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" |
светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохан |
и. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црно |
иђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на |
дели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код |
ет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p |
сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и те |
ага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</ |
ле по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је д |
животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> |
благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад |
пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека ч |
едело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да прод |
</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из ш |
Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ог |
свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и бела |
изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудн |
Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мен |
р то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам она |
абраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, к |
. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплаше |
а се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сме |
ње, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злу |
м да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини |
адовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Тво |
р се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђе |
грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте |
се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узел |
ут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{ |
друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постај |
х код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од |
венивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао |
га се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око |
јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа |
да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако и |
ра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга |
онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо зај |
n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> |
ли, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старо |
знемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S |
="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и |
времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада |
године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет |
уке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који |
он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из |
узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у па |
{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са |
га и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То |
S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мен |
у.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно |
усти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p |
Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, си |
на руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -к |
" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!... |
</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју глав |
</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бо |
тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше н |
је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њ |
лно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и б |
ближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{ |
ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затвори |
увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном |
нце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост |
оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и к |
ести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право т |
свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом ико |
ебрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео |
вије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо |
ћ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет |
е каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато са |
а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се |
Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису по |
а јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред п |
ших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су с |
па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{ |
вако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се тр |
е кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} |
то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онд |
се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> < |
ке.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, б |
<p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако ј |
>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи |
ше моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљуј |
<pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која |
да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> < |
водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распро |
и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих то |
ни да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџик |
n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да че |
ешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог |
евија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око њ |
мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса т |
... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза |
лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те |
матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div |
за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хо |
<pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе |
лости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваница |
несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или |
</quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну |
же са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топл |
е и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и о |
некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле |
шко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добр |
јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део |
та се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из |
зо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и |
сец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам |
— тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи |
<p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Нико |
кала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} |
у и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим пр |
од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, зв |
аше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врб |
беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу |
а скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она н |
</p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је |
јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, |
Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о то |
но, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање п |
осе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у ма |
<pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрж |
олети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже упл |
стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће те |
пуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред |
рило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе |
оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би так |
им угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопошт |
ађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна |
од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она цел |
а и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја ма |
ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо погле |
кад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по к |
се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топ |
је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину |
а да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по |
} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њ |
.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, < |
у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи |
силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дот |
а најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја |
радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Б |
а сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста |
иђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S |
, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, к |
како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела |
аше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући |
ост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем пл |
мирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од |
се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и |
ошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, |
Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, |
напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила |
е и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам |
и.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда з |
Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна |
же од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Н |
се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те |
аљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као |
?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} |
ло наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто |
ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјај |
зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дла |
на, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око |
p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Са |
ликим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он занос |
леду и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори |
, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: ча |
скреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и ра |
адовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, |
уштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш |
засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, |
<p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од т |
и мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнеми |
омисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непрот |
кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински ра |
шњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она? |
љускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, |
на и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, |
..{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и |
олу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре не |
суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се се |
еда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, |
а?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те об |
{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја ос |
е и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропал |
ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провел |
имаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, на |
не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти |
ка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> |
е издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> |
свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, |
</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје |
ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега. |
се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до |
залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач. |
ћи да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; как |
ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај |
ла болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу |
си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, |
ту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то |
ad> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим и |
у у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како ниј |
ћности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљев |
ем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, |
ли је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет вра |
и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Са |
да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би т |
ваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах |
уву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугод |
ко детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, |
гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p> |
дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, в |
Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, |
жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти т |
Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се |
о питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> |
изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је |
ам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, с |
знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву св |
живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у вел |
сти, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао |
раво тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског |
рница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дет |
, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то.. |
а за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — трг |
слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} |
де у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има ш |
м. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како она |
бља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договор |
а је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о |
, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, |
само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође ова |
држим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш |
н. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му и |
.{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка сам |
ад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" |
мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим |
де, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за |
у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра |
аш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од ње |
м чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчал |
је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изглед |
да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S |
то беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесн |
ма, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на |
шло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад с |
Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу д |
ући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи |
.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више |
/p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна |
а целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме.. |
дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapt |
а.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем с |
спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда |
<p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед п |
тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на она |
нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме г |
е и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што |
стајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти о |
.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У т |
е, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, п |
дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој поне |
ш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и за |
65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На р |
аносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати |
мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Го |
твори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код До |
Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за врем |
емој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше |
ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао том |
очеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> < |
да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, |
лужиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сва |
е, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код н |
потребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашиц |
а, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у |
те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем |
з тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим |
обож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" / |
на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је пос |
ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле с |
{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неуг |
; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луг |
сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слуш |
а и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ? |
га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно ј |
{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На глав |
Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, |
лавобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
е знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осуше |
а се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али ка |
питкује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја тв |
S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубав |
же, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p |
ле вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза ку |
нако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене. |
рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошт |
дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осе |
а више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност.. |
ако је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи |
о одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код свој |
е.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, н |
ву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу |
ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она |
а вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много |
а ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узи |
љан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко |
S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Сти |
од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> < |
<head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да б |
а!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си б |
ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило |
ке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p> |
> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти |
Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем т |
ш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши |
е мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то |
осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гл |
ивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога јо |
— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помеша |
ао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} |
било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз про |
а ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није с |
прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, |
{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепа |
че му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не |
то ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, кре |
шим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни с |
беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га |
гледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и за |
каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој |
S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али |
погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја ма |
мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; с |
д би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер |
си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n= |
вено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми ник |
ко мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Мол |
ла, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред теб |
ако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта |
ри приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, п |
идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер |
кши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао она |
оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала |
ји би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу |
Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љуба |
ам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а ос |
ојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{ |
.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш пре |
пијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава. |
ерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуц |
<p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чек |
, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на |
ешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, |
, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год |
т ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матер |
ремена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{ |
може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{ |
.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођ |
ким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <p |
.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је. |
е чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату |
још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S |
не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склони |
ше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се |
иш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — |
оћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше |
викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — До |
ранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зи |
?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по |
<p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све са |
а.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли |
а да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, |
го <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те. |
ћи на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти с |
а, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђ |
>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још д |
жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и |
е се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и |
S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и ша |
— поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хо |
{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се |
— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? пом |
правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> |
ице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаш |
> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S |
и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад н |
ако ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог пра |
на.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p |
но, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми пост |
пред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје л |
а није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...< |
ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} |
у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обично |
шао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколи |
погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме крат |
ли заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мог |
кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Прв |
непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љуба |
не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, зауст |
ена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој в |
шањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице |
{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S |
ух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> |
>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти с |
ас у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као |
ацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Зн |
у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, |
о ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па |
и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико и |
p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — |
е видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш не |
устави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког п |
а ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако м |
пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> |
зносе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, |
и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи |
а тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче т |
не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од уче |
лагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу |
v type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- |
давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све вре |
, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А |
ло по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им с |
јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа М |
S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде |
као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И |
е.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако |
ш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно |
едало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="1 |
Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она |
с две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за |
.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само с |
о се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из |
шће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пасти |
знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и ср |
4" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спре |
гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пут |
та је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџи |
..</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али ви |
као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој |
мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан |
уло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, к |
задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, п |
радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било так |
, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, |
тајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на |
је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од ког |
ни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења. |
заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је |
нам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Х |
Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно |
и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекш |
ијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало ж |
рош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствар |
врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно ж |
нда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твој |
и ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како са |
јанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалу |
а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти |
за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше |
тка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из |
а те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се |
.. не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Н |
И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше упл |
те радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разгов |
е, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти |
брази нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p> |
х само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, ок |
ом кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати |
..</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одм |
="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати |
ћи вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једр |
да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. |
тељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> < |
у, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од св |
о више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни мув |
l:id="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођо |
јка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти в |
ажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као шт |
тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једно |
е бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах пот |
башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти с |
S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила |
о често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, ме |
ечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у |
!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, |
аустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дођ |
ученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик |
рушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искриву |
е, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслаг |
А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка иш |
сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није уга |
сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} К |
е где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима сад |
ама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злур |
откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче |
икну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе |
а ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, прода |
ула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело |
рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи пор |
Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p |
њи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избил |
аљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с је |
е, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са у |
унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — |
смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше |
се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе де |
те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За т |
, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што с |
ене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се |
неси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви ску |
огом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час |
м, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже де |
="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} |
у те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него л |
ше те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> < |
а сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима |
ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна х |
како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} |
..{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.< |
— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишл |
ити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане |
одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше |
д, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту сел |
{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, |
отна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуње |
ици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} |
ичају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били |
epage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- <div type=" |
, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу |
преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ног |
> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, |
p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу |
беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кри |
овори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, |
ног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Ст |
рим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — ч |
у силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га |
та слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари |
удим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао са |
буди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стар |
пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p |
пове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све с |
..{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и |
а распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жен |
као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, |
е на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, |
варао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, |
те, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <p |
е на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе |
вите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте |
ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју ствара |
топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и |
е.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја са |
писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ни |
мна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповим |
!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечи |
џику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Ка |
беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и |
не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и п |
јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Б |
ала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а дес |
се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он п |
нтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> |
илук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: ш |
све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље |
, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварај |
ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу |
ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонул |
спод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb |
имо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушни |
дмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. |
— одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чи |
2" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— |
даним плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продал |
досмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало |
ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не |
.{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти б |
се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у |
би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" / |
ебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одел |
те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} За |
, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се |
ако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Б |
га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{ |
неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли |
стима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање т |
ихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву |
лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем р |
рену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну |
у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече |
пита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али н |
робирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да н |
ришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећн |
и подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сун |
е време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву |
} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n |
на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са |
бе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI> |
.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили |
зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи |
аставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе |
ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме ди |
нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно буј |
лас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} |
а уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, ј |
и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p |
а. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када ма |
на.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, |
ела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{ |
жина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гро |
јеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине |
ко силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га оп |
олако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quot |
и ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка |
ли га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} |
и тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих |
ено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћ |
је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце |
p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се |
сео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одјед |
з и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, |
ета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми ш |
тко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гл |
одну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој |
зим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој а |
ене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве |
ead>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опе |
мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва прес |
аве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> |
ам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> |
очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, ску |
материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било с |
а у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја у |
о знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што |
пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?.. |
е до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти пос |
S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи |
{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско |
зо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво |
прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дан |
стадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} |
пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, в |
им тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад |
{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она т |
По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљ |
ограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин |
ице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшениц |
носим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и |
а од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у пот |
узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу меће |
ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш |
дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с ораси |
мали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и ос |
кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са |
цаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене д |
ће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска пе |
} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и |
{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као ро |
опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало |
а.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да |
ћи у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да |
земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида |
нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у стра |
им ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у в |
нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од |
та, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам про |
да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, л |
х даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек |
и и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз |
о доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас |
њу истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да |
х.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели |
у уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хла |
S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај |
хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним |
ове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох |
сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој |
" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по |
шапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се |
ју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је |
да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те в |
S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} |
и били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја ма |
ници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти |
раж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана |
жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни г |
шена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изглед |
д месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губ |
..{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запе |
мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погл |
{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућ |
падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше |
онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржи |
} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру |
на шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокт |
И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} |
нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} Посл |
После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n=" |
о бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и ис |
еш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кућ |
ленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брз |
дницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреш |
је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> |
једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{ |
алче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше |
>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш |
и је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе |
да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог |
а велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили |
о старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећ |
мо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу с |
{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, за |
, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> |
вот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> |
— Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: |
орио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p> |
послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су с |
Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми |
{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Из |
вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са |
ИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. |
Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као |
држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, |
о шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу |
p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ни |
али никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи |
да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> < |
рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам |
ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и т |
очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} П |
скања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки |
ти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том |
о сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као д |
опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита ј |
се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спа |
вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се |
ле вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не |
S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, пода |
Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и зан |
колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опе |
не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће. |
! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— |
уша да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p> |
авање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним |
познам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} |
ко је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи. |
} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и |
баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилич |
час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а б |
е винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега |
вале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се пр |
гао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју |
ша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских |
ђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под |
даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно збли |
светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на тав |
и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, |
иха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти п |
етка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђа |
младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Н |
на, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе |
даше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се нада |
и навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштани |
траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине |
.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана |
пода!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p |
и Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</ |
га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" |
нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказа |
е обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопи |
рости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руко |
јући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш б |
на, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А шт |
једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно ул |
скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а? |
ти.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} В |
дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо |
Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу |
ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се |
{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој |
, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се м |
а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко |
дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови п |
ух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{ |
а, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где б |
<p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верни |
Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опе |
Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друг |
устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирил |
игурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гл |
ажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој |
head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да |
дној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба |
умрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом |
е.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив |
тина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раском |
н, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелен |
II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да пов |
е је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се |
е, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више |
..{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задово |
се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За те |
а такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, д |
страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седи |
и избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, |
ог.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми мест |
оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих |
ираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погн |
, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика |
b n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула |
, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњи |
ицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилав |
олази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да |
ши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту оста |
и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, ка |
Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав |
ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред ма |
се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се |
нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију |
ла и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто ј |
х! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} П |
а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања |
да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и |
да, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџи |
> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по |
, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си |
али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остав |
ећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости |
о јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} |
.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? |
неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — у |
у у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само с |
низна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном |
ој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што |
/p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али п |
А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше с |
зама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си гр |
глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} |
осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко г |
стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим уст |
, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, |
е вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“ |
Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, крет |
S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче к |
бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, |
едајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ј |
ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било н |
, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође |
рајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колик |
ао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — ре |
он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим |
матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дар |
љају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{ |
врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те вид |
, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће шт |
им рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола. |
у, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили |
стима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p |
иђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је |
, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и бо |
и муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми |
ича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; |
ко врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и |
озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, |
што затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у б |
пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким сас |
тко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си с |
, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш с |
Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> < |
и, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те та |
доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја м |
си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом оби |
ла да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} |
>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећ |
, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестенови |
рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуц |
{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела зал |
зне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, |
отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држе |
"20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак |
ше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настад |
иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што |
е баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да с |
ебрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чуп |
ала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, т |
амену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> |
радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто |
о по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени с |
већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Да |
о свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отп |
на увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њен |
е главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 |
кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мисл |
лоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса узди |
теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, то |
де тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сиг |
S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала б |
удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се н |
х поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим |
те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од |
Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десн |
p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде |
таре, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју с |
ли ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, чи |
ошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедо |
згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згу |
{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по |
е да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове о |
видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста пр |
јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир |
.</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.< |
лашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох |
те, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> < |
таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и до |
а и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала |
но, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта |
а осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — |
n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толик |
мо да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — р |
а беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што м |
има јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} Пос |
су осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то |
ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — |
ата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви с |
а пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било |
врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а ус |
ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива |
p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати на |
пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак |
и се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео |
и почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше му |
укох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мо |
Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи |
, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих так |
е опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх |
шало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна |
јем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одла |
ао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укусн |
сли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амби |
куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са |
и се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, |
кох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што |
це почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и м |
дари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— |
дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању |
скру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу |
је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке |
чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— |
/p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="1 |
} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мај |
и си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, |
иђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојен |
агле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зи |
биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге. |
о не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет из |
је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шал |
је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и град |
аш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш н |
акујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кух |
увши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{ |
исоко, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те |
јим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле |
гом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у |
к нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брз |
ући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина |
едно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „вис |
аде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изрази |
мена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао... |
очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> |
а, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше обл |
им док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l |
м знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После |
да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило |
кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златн |
клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за теб |
да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и ку |
/> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, д |
је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао |
чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи ру |
изну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окр |
да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ј |
егову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S |
ајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртв |
?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљд |
ајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку |
у на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у т |
жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хо |
!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немо |
осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, |
, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике |
лим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по м |
творио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз |
И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пр |
се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем оног |
е чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну |
'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на мате |
њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} |
а чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> |
соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она |
ратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш |
дмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, пл |
/> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене |
нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уп |
њиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> < |
готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја ј |
рећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, |
што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се |
и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше з |
p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! |
м.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза з |
</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{ |
ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се |
ећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх |
а притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, си |
се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда |
ика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мал |
аше на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Нас |
} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по не |
најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од |
познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као |
/> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти др |
.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некад |
аклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ |
ла у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто г |
{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закр |
> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа ни |
ила је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена висок |
рабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чек |
али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никог |
{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво |
матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, |
ог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може! |
Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окре |
али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> < |
>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ |
о и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта |
<pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене |
иш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним |
Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодн |
<p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе |
. — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у |
вала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и |
си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </ |
све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљев |
изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратиш |
ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, |
вала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомен |
S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати |
једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — у |
У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек посл |
што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скр |
.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да |
зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и |
ете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и |
свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила |
p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те ст |
— велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи |
е скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и |
и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да по |
месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „ |
окле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S |
е сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Ва |
ја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и ч |
е виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Ш |
крену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћ |
тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на ра |
у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој ус |
век, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро |
оцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њ |
а, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њ |
/> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је до |
у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, све |
каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и |
сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакан |
модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева п |
ече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} |
сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњ |
из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, |
} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој ку |
би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; |
редузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо |
зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, |
.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па јо |
учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Тв |
ом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа |
м рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пу |
а мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени |
де је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у кри |
, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је п |
твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту |
уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, пони |
за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко пл |
е: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мот |
што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздиг |
држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а и |
, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дн |
дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим |
уљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртава |
ђ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алк |
а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још |
91_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет до |
што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не |
шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, |
и, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само чест |
богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Р |
ле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гост |
и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} |
н... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, та |
такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу ме |
чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} |
трашне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од ме |
е и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око он |
лећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногам |
женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само ви |
} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p> |
гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање че |
чено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву |
мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше з |
е било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те с |
знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се |
/p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрад |
иташ? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p> |
/p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је т |
м била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, зб |
склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти |
ломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио |
{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког |
на се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па |
де прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> -- |
воја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, сам |
>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, |
, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Бол |
м.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко |
Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако |
Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твој |
е она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћут |
истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} |
а хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскиј |
ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била бога |
се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочи |
/> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не мога |
него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нис |
Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке др |
.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се п |
И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да |
јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да |
га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан |
носили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниск |
е преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам т |
знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко |
дужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај ви |
и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог за |
то ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навл |
вољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'а |
ек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твој |
ји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш |
до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини |
ке, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, |
ицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће |
{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја ч |
трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу |
<p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је |
ве само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} |
— шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући |
теде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Ј |
хвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> |
ве? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p> |
се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме ј |
...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе |
све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> |
била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавит |
адремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погл |
ке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале |
ршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујн |
ек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са п |
о што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца |
тицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више |
брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и повод |
е пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врел |
а рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да ст |
била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Исп |
почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> |
да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори бр |
иш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти |
и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено |
била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена вис |
одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} У |
а се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју |
загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, |
се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{ |
<p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да ј |
како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрх |
у беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нија |
биђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како |
е да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом |
ам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Стра |
д су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само су |
с.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска не |
рио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — |
ем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог жи |
подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једо |
ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу стран |
} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те |
мице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша |
ем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих |
ожјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима. |
бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадо |
мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мисли |
Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хлад |
учно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, |
ван и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{ |
а те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја буј |
а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} |
S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, |
ина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на |
стајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јо |
ћ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21 |
{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Ч |
Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори |
служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш с |
ао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану |
.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— |
рисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући ошта |
и, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мисли |
она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље |
е врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас ш |
силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти х |
— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезе |
ене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код |
ку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обу |
непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чаш |
досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си |
p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, |
оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Т |
Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и |
дну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стре |
, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плак |
твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, с |
руди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврја |
приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта |
се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи |
на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, мест |
ост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и пос |
ве те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах |
е усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не |
и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пре |
ута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да |
вљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и уку |
ти што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући |
ниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помеша |
гледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си п |
ко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си с |
ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшен |
</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— |
.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Прода |
ко си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом о |
p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" |
иш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, т |
е из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђ |
пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорил |
мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко р |
S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} |
шући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах |
е светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да ради |
и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу б |
е! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да каж |
ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, |
уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркав |
о, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прос |
, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о не |
чила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S |
p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре |
огла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим |
S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко мој |
ела? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — |
рба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста |
p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Х |
.. </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p |
Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по ко |
<p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих |
одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, |
о моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурат |
да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, |
<p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S |
м. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — |
S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах |
грејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у д |
што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, |
оја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечер |
; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад |
назије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} П |
елог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињ |
ади какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради |
ола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ве |
а...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са |
рце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на вл |
о да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца |
ад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох |
их страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије с |
квог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што мож |
пала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто |
у да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} |
илу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно вели |
јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подме |
{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што |
јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, л |
есто радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе |
бу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. |
{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! |
теривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро п |
ога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак |
снија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не |
лакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S |
се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} У |
а, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти |
ајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевин |
шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан пот |
ам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала |
се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше и |
ајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше и |
имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мисле |
век је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје |
и од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак |
амо сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гуш |
тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" |
зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је има |
а мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, д |
ше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се |
местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао ш |
Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хте |
} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? ве |
на, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.< |
кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи |
сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као |
— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви ст |
се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се |
ко у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У |
{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, |
с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова п |
ј сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{ |
ад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне о |
ас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мат |
> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Уве |
а, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и |
а и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих |
те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> |
ута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не дод |
а слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде |
им, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да с |
/> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, |
а књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p |
јасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му праз |
и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, с |
то и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек |
не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох |
шући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} |
не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако |
еном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко |
раше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанс |
егао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох |
мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диж |
гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, |
високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су т |
ти али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} |
е мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скр |
ленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познава |
све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уве |
да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, |
оја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње |
> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она |
у и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању |
смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из |
уо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још н |
ене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло |
p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А |
страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Ч |
једном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџи |
ило те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Ал |
оће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао са |
о честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p> |
S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те |
ји ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну с |
прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега |
е очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што |
он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и изле |
д жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни |
з целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не |
, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом.. |
беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак |
коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покр |
забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плаш |
нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: |
изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран. |
истим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем д |
} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше |
е и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуст |
задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Т |
басјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних |
, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да |
то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беш |
одила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво све |
го.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој о |
— Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забаца |
тупити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана |
исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш |
љеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а т |
башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, |
Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вре |
а оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још |
оле и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све пром |
д ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и |
е.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо |
Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кр |
бе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жен |
ше главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и |
е алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душм |
нега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} |
почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не до |
е, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам |
шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу |
да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што |
о. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</ |
ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који ст |
>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, |
е; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве д |
га, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} У |
скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> < |
, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради м |
јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на м |
Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што |
сећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? |
мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, |
<p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упит |
дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} |
те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке |
ју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу |
и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и |
полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у шко |
епастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми |
ње твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије |
ам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала |
дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{ |
еш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и |
на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад |
тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она |
спружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ н |
атељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време до |
у мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо пр |
ка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукам |
се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</ |
ти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном |
наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, в |
и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} |
у расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљ |
а.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и велик |
светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти |
тињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабо |
прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и теб |
бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати |
са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} |
и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајси |
ра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле |
већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и |
м се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке С |
, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у се |
као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао |
векра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике |
у читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајн |
а, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би |
} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> < |
ор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је п |
} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете. |
олова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се с |
м страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да |
оје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— С |
арамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} |
кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — у |
а.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да |
Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{ |
и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И |
ргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, |
S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао ви |
рах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох |
или.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где гов |
већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} |
е главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамн |
<p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бој |
рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са пр |
рану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — з |
њавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се |
да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и ж |
Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не |
н.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде |
пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја |
изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог вре |
која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих |
учно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кр |
нила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе теб |
, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крх |
а колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је о |
материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Н |
Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} О |
ругове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан та |
и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не |
а.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, |
ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, |
е гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарап |
џике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојко |
Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да |
S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пруж |
падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене у |
лост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и ба |
еш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} |
ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро ум |
релазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> |
совима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, с |
осећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина и |
говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехо |
pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач не |
е сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, |
ком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је рет |
е по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, |
али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, н |
/> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немо |
тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код |
ирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу |
а ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле |
ажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, в |
дсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ов |
ила богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и |
— упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врат |
метно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; к |
има и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше о |
атребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Ок |
и ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку о |
S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви |
а.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} |
а, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала мах |
S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више ра |
х : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" / |
дима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави |
себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> |
песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, а |
јој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени так |
н, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, |
.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце |
Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и пл |
р, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у ва |
истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раск |
Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па |
ока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, |
Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем |
е.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допи |
аве, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{ |
} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ |
то код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће |
дах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живел |
грчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за |
дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја |
е ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> фили |
ајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њи |
ског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми ме |
ћи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хлад |
не од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на |
лно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се бе |
образи.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлиј |
казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у жив |
и...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, ц |
ша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута умо |
си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек |
и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала |
ајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} |
нија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} |
и су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш |
ошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за ср |
велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, ка |
другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} |
р, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> |
е гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре вр |
не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу |
ад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заи |
И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — |
а прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо |
скају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пић |
беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, т |
>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p> |
за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред |
га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туроб |
е.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде |
да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. |
х?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, |
не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S |
, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, |
А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско |
35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те |
стиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — |
у ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто |
се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва |
а умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, син |
ош не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ства |
ећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, г |
а једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — |
ења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у п |
..{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер |
пирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комши |
/> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живот |
ох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и шири |
страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од |
стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима |
Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у |
едим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} К |
же изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мат |
ше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се |
трашно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам |
г дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али |
</p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — |
е кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он мира |
метњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука < |
{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!. |
глиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и |
p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} |
или да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> |
не, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти |
како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, |
је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} За |
говарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобо |
{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо за |
опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две настав |
уге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То |
подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлаз |
нуће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и |
е светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чох |
мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такв |
а и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И |
, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> |
мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти |
љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што с |
омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рек |
дигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке д |
иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро? |
а.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, |
Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје |
уће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од к |
ање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнуш |
издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене |
иленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по сво |
чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка |
гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци... |
ња неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затво |
а улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена п |
S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало заду |
а, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, т |
тно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све |
не такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу |
штајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се |
м.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако не |
о бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати н |
.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и сво |
спијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> ви |
ме био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, коли |
и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{ |
тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са |
изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, н |
с, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, р |
о, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гл |
шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни |
аборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој ба |
на.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздр |
загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати. |
аба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми |
нојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну |
чима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе |
равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав ос |
ох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викну |
ађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећ |
>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава |
тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} У |
чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћа |
осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек |
умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог |
т очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" |
ји <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У с |
и и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахвата |
а.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао. |
е и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} |
пих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим т |
беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху. |
љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да |
ољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих |
но.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} |
ромуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} М |
се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жу |
и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и |
више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да с |
боривши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена |
носећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном ок |
није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> |
бо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из л |
! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и ути |
ер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> |
косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у |
њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са нек |
омакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само |
да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме ка |
ле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздра |
посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ.. |
то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком |
/p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око се |
тано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик сл |
е.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гур |
Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— |
да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској |
осто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, |
средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачк |
ио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одве |
ице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девој |
идове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске |
, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, |
а таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и |
ад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, р |
к тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се |
платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} |
ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост |
ешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо |
ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се |
то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџ |
сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако см |
ом шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} |
којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао по |
ди порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, град |
љења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, |
> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотик |
S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше дво |
јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У |
се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака др |
х.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљи |
{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио |
се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлет |
, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој |
ем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи вел |
ке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да т |
не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала |
p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и проле |
ихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело |
бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, |
е под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, |
на.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме |
само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — |
ку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p |
.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се |
и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у п |
и се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се |
ше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнут |
и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, по |
излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис |
сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој друг |
а ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, стр |
адиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао |
тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} |
и нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух |
есох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и ви |
ше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под млад |
на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. |
знојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући с |
ђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} |
и песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба т |
кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зел |
груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претво |
куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми си |
иротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p |
.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и с |
..</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке |
и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући д |
и се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја |
прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше к |
век те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, |
ли 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, м |
иш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека |
рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, о |
а као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо за |
{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја з |
звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацуј |
ше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријат |
<p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи |
аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, м |
ј други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и |
беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лиш |
ле, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестено |
Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зи |
{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{ |
лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем |
рикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезн |
опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} |
ље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајк |
ожда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпам |
ћи се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, д |
р ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти к |
Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како |
те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Стр |
ва од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви |
рсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже |
па, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на к |
х се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" / |
аште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се о |
мо видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи.. |
ђе, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе. |
бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, |
јлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да |
И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред |
, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саж |
о свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај д |
сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико |
м стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у ми |
ан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, |
— то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И |
} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n=" |
сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p |
ко ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{ |
аспростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше |
си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш |
и? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и у |
у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснат |
: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича |
Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} |
ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> жен |
дигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, |
једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад |
цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на трав |
рно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе |
ешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко по |
болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох прав |
и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше с |
ар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, јед |
си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело |
ла, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Уск |
е задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, п |
зори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и п |
ински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам |
урење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комш |
Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и на |
ина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто м |
лица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, |
оћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} П |
не, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко |
</quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да са |
тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назва |
видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада диже |
{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре.. |
но, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти |
, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, на |
бок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да в |
науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно |
лити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А ова |
краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је ш |
по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожуте |
то, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Гд |
мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш м |
и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она |
се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечер |
ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели |
призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и |
ко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох |
ако би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12 |
лина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како |
, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и |
м, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам |
<p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трч |
зо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пре |
дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бу |
андуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим п |
мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мен |
ше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно по |
у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S |
34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта |
гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапам |
приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки |
стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни г |
пали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који |
еће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чара |
постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, |
е испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рам |
ну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте |
уљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце |
е почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Б |
S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми |
!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад |
већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике на |
ви из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе |
иш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгл |
и се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чара |
ва, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и г |
на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од |
умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у ма |
ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде |
о, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да тв |
али прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да |
се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особи |
на да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> ско |
оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам в |
и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек |
о, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно |
ТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАН |
д жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S |
.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу с |
ла; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе |
је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну. |
Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми з |
ете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} |
а дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај |
ним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стан |
и у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама |
ог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладо |
односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави |
кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>О |
с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те как |
на баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па |
у смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Је |
бом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мими |
опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Н |
ма.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави ра |
<p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике. |
гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред |
<p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном ту |
главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и д |
да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве биса |
рислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, |
и се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, |
а врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас |
аре вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само |
{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој |
о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо д |
је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе н |
детињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом. |
снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима т |
ете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, |
. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ј |
.{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, |
„чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег С |
оби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али |
нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div |
да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ ниса |
удове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засукан |
е су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани |
ом, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу |
тајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти |
час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div type="chap |
ив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу |
ветао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, те |
ше га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га |
уј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узе |
шаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слуш |
/p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, |
ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре |
бе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај с |
му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не гр |
излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, с |
есе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S |
сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те д |
на дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна |
а, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери при |
мо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су разд |
пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што |
друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с |
е требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столо |
само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам |
ога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у |
ући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} |
> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја про |
што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све |
вике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с који |
" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> < |
био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за р |
ој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помраче |
в не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити |
лико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S |
лед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и с |
У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежи |
о да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам |
е и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледа |
и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p> |
p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих |
епшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањ |
била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: |
о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из зн |
Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму. |
исам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало д |
познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка |
.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се |
твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах ом |
и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала |
идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође |
анемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна р |
и хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} |
аби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се тр |
слонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> таре |
у повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико |
ј око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећу |
ели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки чо |
, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, |
а....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да |
мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њи |
о одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој |
ега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој |
ла велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испре |
месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрен |
— рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче с |
за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с |
е могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> |
рања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чисте |
за њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S |
</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене |
о хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А |
ање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од нек |
/> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; |
и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина ру |
и се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb |
у жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.< |
мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми |
и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пун |
угим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће |
лна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за |
арабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густи |
p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>М |
вету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која про |
који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb |
е опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} |
У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{ |
о нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, пони |
} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у ли |
“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши |
из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S |
убљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом |
мелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из к |
!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би |
о врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауст |
S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо |
ере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на |
шћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уз |
дело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу |
м да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А б |
нда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и |
Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ. |
дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ поч |
филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у |
боље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и |
осади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први |
амо смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели н |
ше теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да |
губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије |
от, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до с |
тао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши мла |
де час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и заста |
оту, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу |
тискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Тво |
је слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} |
хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што |
кама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доно |
смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много до |
мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост ду |
ге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд ј |
очеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, д |
{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад |
етљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S |
ље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно |
мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љ |
собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доб |
се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— |
ја.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах |
а?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, то |
и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше |
умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем ру |
највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчк |
пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то |
је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p |
да, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} |
ко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагла |
се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурну |
ком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овам |
животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Гос |
ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</ |
варале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текл |
повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па? |
уке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и |
еног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разго |
ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вил |
<p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгу |
убе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим |
оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад ме |
и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S |
на равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.< |
из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа |
светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим. |
е удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влаж |
Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S |
од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморе |
и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Ч |
, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „ |
ој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{ |
уше да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно |
смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, под |
, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те |
едно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озб |
ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу |
ју.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И од |
— и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бри |
ико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, за |
уби језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И как |
и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И |
/p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави |
ла и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n |
ико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом ша |
ланух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — ви |
/p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто вр |
тих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај тргова |
име испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо |
дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умр |
ад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— |
ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, |
ојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој сла |
.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек |
остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онд |
е, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Муч |
S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ће |
т, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане |
никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је ч |
боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необ |
о могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се уд |
?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се ко |
а се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико |
ља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Ник |
а сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} |
подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} |
весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором |
све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио с |
"50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> |
е нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разл |
х моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те! |
редиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка |
{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде д |
ајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се з |
за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона |
, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би т |
...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и гу |
је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и наг |
назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n=" |
еше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, т |
устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јач |
ја капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим глас |
а грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо ос |
у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирућ |
> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота. |
52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> < |
, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{ |
ући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако ма |
чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја нек |
азговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} П |
ама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : |
а ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по над |
склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до сам |
прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох |
видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то и |
, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, |
тинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да |
а тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох |
елу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</ |
да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, |
Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодн |
Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу м |
обољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
о тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор |
гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n |
аширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на т |
ије ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> |
Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поч |
и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, |
ме баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> |
с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? |
ла је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње с |
.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада |
стинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све |
твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на гл |
па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p> |
ad>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да |
> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спава |
итак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који ник |
ра, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{ |
а и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, |
најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмерено |
е цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{ |
в са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ |
и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, ст |
ење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра |
и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гизда |
ла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао тво |
p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама |
ође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо би |
</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала |
и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља |
ородице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и |
Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцај |
Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао |
ичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не |
ио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш ју |
ена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на мате |
сјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем |
е чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и св |
ли...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види зад |
у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље |
узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли |
не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ј |
<p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина в |
аде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даљ |
лета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегав |
е, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што |
е.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта м |
а је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била т |
<pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, мате |
год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим |
затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе |
надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и |
ишта више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврел |
су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умир |
му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже ка |
читим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхоп |
и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне |
е, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, д |
о одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући |
тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ |
ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио с |
однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви |
од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, |
а ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твој |
ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p |
еваху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну у |
.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улица |
лашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала |
, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и |
љине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У ју |
о, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па от |
алдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не |
ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу |
г.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш |
тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... |
раву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако си |
тко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи п |
лне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по креве |
а, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике нека |
„печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајк |
ек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и |
м.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова т |
олиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твој |
моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије бић |
ке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам не |
, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љ |
несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио свак |
и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву |
ајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{ |
она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на раз |
застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?< |
плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p |
повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долази |
едах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од |
Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљава |
} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на |
ше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и |
ео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек на |
иде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, |
се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, |
ду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у |
, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари |
оје су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намеш |
р а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај. |
у он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, |
не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала |
ко би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, кој |
Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...< |
ровући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велик |
оје се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И |
/p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим руп |
није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела д |
жила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; |
спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> |
: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} |
очеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала боле |
вечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које |
ш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истра |
, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на |
А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах |
велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквир |
што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Д |
На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице |
откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Б |
залуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до сам |
p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле |
е кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си иша |
то!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} |
, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане ко |
ла.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>К |
ворила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је |
на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто не |
ћи, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којека |
и кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} |
јем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, и |
о, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, |
прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало т |
кога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> < |
односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гро |
у мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пруж |
моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му |
у песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Ча |
.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет ни |
е био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S |
а с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго |
и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког |
екида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као |
дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p |
засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Од |
ма долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био |
ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја ни |
ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" |
него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везива |
учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамн |
>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да |
е и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— |
" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео да |
за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешк |
ваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досе |
не с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" |
шљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкуј |
смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему |
материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из мла |
сам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре саран |
ере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу бли |
твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице па |
као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет с |
/p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Во |
чиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допа |
.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе |
ајбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја нап |
— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног пог |
римедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по |
се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} За |
м.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још в |
} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заје |
</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па |
иљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> |
тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати |
логај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Т |
ад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У ј |
ати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, |
еднако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не ј |
} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, |
неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што н |
ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доно |
ајлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала |
{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p> |
ћи, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и |
уткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} |
ло ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше кома |
ш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој. |
туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика |
азим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, |
ад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајал |
ије хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служил |
ијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> виси |
је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испу |
{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника |
а не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли |
и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и рас |
вори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде |
даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, |
под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а |
погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S |
Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим |
њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за |
ох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко м |
его ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је заг |
е разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушањ |
} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је ки |
ио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти |
чења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: |
а нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али |
је.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја са |
одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечи |
рудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{ |
га.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чека |
огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} |
ко ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у тв |
и сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше отк |
игани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што п |
.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залог |
<p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да |
лице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и ју |
е дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу кап |
е улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог. |
p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бес |
утао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опе |
ај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за гост |
љушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало ка |
ај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је |
S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, п |
> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш |
јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослоб |
оме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познан |
се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном |
е н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n=" |
Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу о |
поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошн |
је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотон |
а ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Пода |
та хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не одн |
ло; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са |
} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клиц |
твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна о |
ити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, |
ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" |
сма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али |
са: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирот |
сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} |
марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и |
у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што |
арапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, |
би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу тол |
ји, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима |
жу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први п |
је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; ка |
на, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што мој |
се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар |
поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" |
е наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем гр |
> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} О |
ерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?! |
лашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— |
мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазу |
беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и и |
и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који |
ава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је |
сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аман |
ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— |
у наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде м |
" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечиј |
је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и го |
сећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког |
да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, |
"61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво он |
е, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим д |
, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећо |
м и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па |
други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није бил |
о, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме |
и никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо |
лико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти |
се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало |
Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</ |
ођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а виш |
је беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у |
S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слуша |
држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} |
влаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се т |
се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, исп |
гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — ха |
и, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш |
.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше |
— рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мот |
S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — поч |
рзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећ |
ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну стр |
да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> < |
хо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> < |
Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета? |
, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, |
пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p |
ике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место зау |
.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велик |
нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње каф |
а и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби |
ође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше та |
животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да иде |
<p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: сам |
ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чар |
а мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану |
S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшија |
етљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и ув |
е; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да |
S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице |
?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући с |
а бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, |
<p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к |
чих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! |
а, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, ка |
.{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, и |
p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и |
Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике тор |
ља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе |
ијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{ |
повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се |
је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да |
S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, |
а се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док с |
плих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клеп |
„Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S |
вој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казу |
им те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе дор |
</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладови |
нај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави |
ао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мек |
а ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме |
оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брз |
иш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; диже |
ед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах |
проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш изб |
="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} |
кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опој |
адовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чис |
гне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не |
дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносе |
да пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и |
а да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тоб |
d> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месеч |
из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче |
42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... |
о.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах. |
погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена. |
ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели с |
ини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени |
осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао |
ка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном гл |
бом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене на |
од да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете. |
ид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика |
'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За |
годно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке |
"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{ |
<p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме |
Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те з |
о беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, об |
дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо с |
доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан кад |
то сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <p |
мо сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају |
век влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасј |
монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела |
сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, д |
био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> |
ганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета з |
Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештају |
постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, о |
а крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} |
ади губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, до |
ушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто |
ет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати |
ад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики |
нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, |
да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од |
ад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога |
/p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли зав |
иш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва |
је и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, |
n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> < |
га ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на с |
Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> < |
кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па д |
аљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео |
е, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} |
о јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па |
много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p |
уке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, оп |
на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечниц |
екадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се им |
сли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говор |
и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства |
на радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда |
а су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у о |
мширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан поток |
ис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали с |
идим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спра |
х ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поч |
је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном м |
да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{ |
, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот |
ао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друг |
репаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад прв |
и остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу к |
нала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде |
изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те |
S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> |
аки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила |
код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слу |
слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и оча |
и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једно |
бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог в |
оћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хт |
вела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; как |
је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у |
ех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и |
е у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „помет |
о жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више |
>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих вол |
дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да с |
ичати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није мо |
.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, уви |
си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелази |
ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила. |
ј пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, иду |
едузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми ј |
шу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чар |
звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакал |
узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има чит |
а отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала |
, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина |
паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху |
лике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам |
ком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине |
{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат оч |
оју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно о |
а!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо |
тини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада би |
гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и изди |
рила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превија |
и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава поста |
кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна |
ка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина |
ако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступ |
} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима |
сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји |
сја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те |
ма магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове |
гледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи ни |
као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то о |
ао рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо зајед |
ено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег |
е једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне пр |
а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и пл |
— рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као уве |
кам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанк |
тресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те су |
шли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, у |
ица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, |
ће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, |
а вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пу |
јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, п |
е погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала |
га о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше т |
ит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> |
...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, |
ком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицам |
а, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, |
то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Мој |
им и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољств |
ма једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — |
е“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ.... |
лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} |
богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај тр |
она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милос |
е кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} |
>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је |
а се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на ка |
} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <p |
али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Р |
скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми |
{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, по |
су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш те |
то... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, ча |
каш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бо |
да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се бл |
каш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, |
д нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутр |
на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.< |
е неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} На |
спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} |
} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништ |
им кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази о |
нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топи |
рзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крил |
свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са св |
{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу |
и си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме п |
Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се јед |
да занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме |
а доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли |
има јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место раки |
е тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: |
ико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Е |
, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред |
— тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја ба |
а чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох |
матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антериј |
зговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, прич |
ети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и бил |
хташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у |
лице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и исп |
з куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} |
ти се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе |
го, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— |
и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет |
— али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насме |
се.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар |
„реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, |
светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, |
шење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} С |
мах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток. |
више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога |
ух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трж |
во на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер |
и, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жу |
, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се |
анак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак д |
раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадаш |
еса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{ |
е једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада |
дгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим |
то у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или |
аш цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клат |
се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер |
ија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; |
орих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих с |
рича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство ш |
то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад |
утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и за |
отрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb |
подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, |
настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из св |
сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, |
раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и наги |
РУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div |
д, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћ |
ј сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И ње |
е које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S |
уства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија |
заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од с |
ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али |
Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} |
руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајк |
же остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} |
стави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет |
и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом |
ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> |
и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xm |
ди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање |
му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде |
ињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, ј |
остојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послов |
је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш |
кривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него |
оротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили |
та су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она |
А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те |
ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ |
n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Ма |
и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набрај |
чну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви. |
а ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и мес |
наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Тво |
и уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и |
о вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то |
„скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обога |
јка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији! |
им!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остав |
И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење |
отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њ |
брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте им |
иште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и по |
Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двори |
S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра. |
не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измах |
то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађа |
о сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, насло |
ћ, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} |
к су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа |
узети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као |
Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу кав |
" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам има |
станеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" |
ање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово |
изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи |
и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S |
е ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{ |
ама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још он |
у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилан |
поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, |
беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, |
реше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних гра |
арајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба |
аучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче |
ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти |
ја месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелив |
меша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дођ |
орили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај |
који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не ка |
ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охо |
отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропа |
, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу |
али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила зла |
смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти |
етко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече |
и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и |
у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пр |
је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:< |
зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, др |
акаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи |
ина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гле |
не хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p |
пио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао |
носило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, |
е очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи па |
еког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S |
м хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио |
астио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет |
питно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо н |
рхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{ |
здраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <p |
, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> ч |
ватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше ба |
пи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се |
је јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после от |
Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе д |
ове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, |
а; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у п |
b n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке |
рљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате с |
прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по кој |
ајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> |
чера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, г |
вог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју сл |
их је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је ви |
о поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој св |
ље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам са |
ове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Как |
мех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> |
а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се |
ни нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је |
еми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда ра |
p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одјед |
морна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја |
ш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! |
ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнут |
већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метн |
мњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да он |
и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно би |
>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топ |
о улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким |
ше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем гранич |
утиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — од |
јах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хар |
ку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p |
е утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што |
емо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и оста |
месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући |
ано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а на |
је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали н |
p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка |
и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Тво |
не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и најве |
о ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да н |
усе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати ме |
скурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је нај |
кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор |
их вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вешти |
.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед ил |
е" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, |
азе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тис |
, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена.. |
исило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљени |
азликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемога |
а, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>С |
он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако |
рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђо |
ву, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на пл |
лаву, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћ |
приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш |
пчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам |
оћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} М |
осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не зн |
сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено |
е од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубо |
} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се |
е разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља и |
С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, |
а коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од |
еко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и |
врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени игл |
И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, кој |
авала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да |
чине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо |
зитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђал |
у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свако |
, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног да |
кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час |
зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па д |
} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бо |
ћајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, ш |
} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, с |
.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно |
т духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и б |
, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долази |
} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше |
љах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" / |
ј кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако |
сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон |
е вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим |
сови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радов |
} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, |
ух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викну |
мани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно д |
овори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узе |
Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да мож |
— узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што до |
о... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} |
> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div |
, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше |
х матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока јо |
S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се т |
синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је |
да матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар т |
како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом кос |
о мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мен |
<p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{ |
се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S |
главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, п |
м рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па при |
ше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанств |
дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за по |
сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којо |
ваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених |
S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа |
а се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, ши |
тале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црн |
инуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била |
пило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду |
е, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власим |
м пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је ј |
тах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и |
ртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна д |
, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са |
би, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутам |
да, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред двори |
вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав гла |
не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да |
би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и |
старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; |
сом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар |
сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} |
ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрш |
расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљал |
!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ће |
из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва к |
мо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лакто |
астиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је |
што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је бил |
ошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушниц |
еш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита м |
ао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбиј |
о време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито. |
њеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих се |
хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где ј |
едном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S |
трах.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи |
и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја.. |
де, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Ка |
казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке |
трчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала с |
Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно |
еосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нам |
о само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала |
едо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда |
сити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он б |
афану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Ме |
буновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врб |
е човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслаг |
е већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, д |
почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење пред |
и пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што |
це и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што |
Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би |
ближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, ра |
иси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} |
ти; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, |
о.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} Пос |
из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{ |
ећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{ |
аја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што |
натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох |
тано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући |
осле то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умр |
оме и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Ј |
ао и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у о |
женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код |
косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где |
рошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, |
зили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што |
"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече |
ло ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше |
мештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, ск |
и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвет |
ока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и ма |
по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, д |
а падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не |
е и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S |
твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа |
х се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну |
ве то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо |
си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, |
.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља ту |
, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у |
е, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} |
чи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, |
као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устан |
а широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход |
!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p> |
па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Е |
о је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</ |
минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше |
њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ј |
ом уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче пре |
о припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радос |
сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше |
сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена |
Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком по |
стави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде про |
едра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте |
мену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, про |
па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке |
дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и не |
аше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши |
.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој отк |
ија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не ди |
} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која |
есник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори |
, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше пр |
Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку |
наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских |
{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер м |
хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко |
мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али јед |
ће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја ос |
овратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шт |
.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, |
ижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су |
е брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових ко |
неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и п |
Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— |
та ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладов |
ао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од то |
ј калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} |
, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки |
е затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам |
креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у |
туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p> |
> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и о |
детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, си |
де ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши гл |
само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки |
еним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељен |
с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml |
.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из |
</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> < |
тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећањ |
огу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам |
екиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Про |
што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет из |
пружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџ |
и хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успо |
.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, |
.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, у |
ако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у |
ли дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брз |
еко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан |
сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школ |
тавати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах |
.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отвор |
а, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кај |
љене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајев |
де.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гле |
лас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не |
крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла нед |
бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља т |
и ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим |
нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако с |
рило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb |
Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежуран |
а приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и свет |
ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p> |
ке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху |
луша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича |
о моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и |
главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамноз |
{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире |
опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се |
е могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да п |
батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве |
ни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавц |
и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијен |
ки раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам вид |
та сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе? |
их се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао к |
рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка висо |
} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} |
мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{ |
а беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збу |
сећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мен |
у гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— |
ругоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при поми |
ећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к |
о те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али |
руги грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S |
унилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох |
но при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, јо |
им!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држ |
х, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже |
ао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској |
ељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време дола |
ашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се |
ао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох и |
дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили |
се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, р |
олико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш |
је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим |
би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је |
ти се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.< |
, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S |
е, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима т |
ад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застад |
еда и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} |
циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S |
рећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да |
м, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S |
ђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како б |
шта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш жи |
х, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, паху |
е брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем к |
еху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикн |
ру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловоља |
тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једна |
преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, пр |
ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и пост |
ца најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је кит |
вамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Башт |
} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не |
у се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој |
> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако ниса |
ма нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{ |
S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене поток |
и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи |
"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није би |
к трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} |
<p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако |
није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си |
уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прила |
допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} |
у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, ру |
казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу |
... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се |
д који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо |
њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била у |
ме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала с |
а. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана мој |
, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} |
S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти тол |
оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане поро |
еколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, с |
Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а не |
е грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p |
, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са |
на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречен |
т дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не мог |
беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од неч |
ви мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после вид |
твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам |
јајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пош |
ајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам ' |
двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоч |
ава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако |
беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али |
своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј |
е, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека |
ога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђ |
онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше јед |
гнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — |
че да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, |
иколо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захв |
голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и |
епљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије |
...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што |
уке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко |
силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне |
ученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} К |
имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кли |
има.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђ |
то и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицам |
том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{ |
е на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не |
еда ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном |
и већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану ко |
оносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за ш |
ла и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побл |
и која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да уд |
{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чек |
ољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко сауч |
нио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа |
о да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми |
ај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово |
дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у п |
и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила |
зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И он |
поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја г |
и час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му |
ла и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, иг |
старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, |
уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> |
и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задово |
ј топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Ул |
зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p> |
поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се |
е дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла с |
једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми |
ривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... |
си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу |
{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох |
је мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> |
ко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, д |
Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нар |
поменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, |
име су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се |
опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелост |
{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела з |
кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љут |
и, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плети |
да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече |
у „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, ке |
<p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" |
дох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почес |
спуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— |
е дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти у |
ишта не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао у |
сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се де |
е, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се д |
S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Н |
д дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у др |
ди.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> |
е ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми има |
} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S |
ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у |
ре, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама |
едном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неко |
види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да |
е и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би и |
{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута с |
јала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били к |
да.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила |
кавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто |
а лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и о |
ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, од |
</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутро |
е.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, |
ут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда |
Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани |
мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немо |
као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто |
Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да |
м пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, с |
"54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобо |
ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ста |
пита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она с |
светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, па |
шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска в |
арку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; |
атких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми см |
ћа, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго |
опиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са з |
дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али и |
од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве ти |
..{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из |
ичем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздр |
да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како м |
е то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S |
тах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" |
иш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку |
а ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{ |
у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу је |
вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни стра |
у помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га он |
се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56 |
војој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да |
мејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдал |
Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одма |
трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, |
Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p> |
.{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела... |
анове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја. |
м око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли с |
ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p |
ве зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— П |
рата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, |
мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клек |
<p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неуг |
х.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе |
е једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} |
л и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам |
свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави там |
ке мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим |
се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за ко |
се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, о |
и се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у двориш |
зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче |
и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на г |
о снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време ос |
н, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлин |
ох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S |
неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима р |
чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зној |
> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе |
куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} |
уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} |
куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје гл |
гавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од |
пскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све |
уковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} |
о си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим |
и <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у |
види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања |
и пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н он |
есто, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где |
е вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета |
{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих |
дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен моји |
се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже. |
м осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.< |
ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не глед |
/> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На |
, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечег |
ћи сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> ј |
ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зн |
орган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би гово |
леда и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем |
тепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се п |
... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p> |
, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако ста |
чиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> |
уку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загр |
и се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера |
енуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење ку |
таде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја к |
е с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше |
ли ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Бори |
д у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!< |
у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чед |
нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то |
На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо с |
у говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући т |
а свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске вел |
је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загреја |
м да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или т |
ли ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> |
и певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викн |
ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се |
тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— |
коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случ |
азиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узим |
обледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p> |
их глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и |
тиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мен |
.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило |
атких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале |
ујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} |
а, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад вета |
..{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу |
рази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије |
ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више не |
Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга.. |
, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби |
нко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а |
уви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жељ |
осећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати |
" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то |
кадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико ду |
ју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, обра |
ајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твој |
, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од то |
ајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шт |
озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хле |
те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га о |
5" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе |
ам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли п |
нствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у |
авих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више |
свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су з |
и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер |
о сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се чест |
Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао мл |
двести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као |
алиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у ша |
, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била |
нска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на |
ух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> < |
све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном |
ну из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p |
јка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко к |
порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид |
оче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Ник |
лом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица |
и ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да ј |
ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> < |
ше.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу |
еки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам ста |
исине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" |
/p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се. |
х, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! п |
је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш м |
о блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ мол |
год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, |
годности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Он |
н и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове гл |
свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности |
ала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заје |
<p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ла |
се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори |
ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуш |
емања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и |
це ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плак |
ваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} |
у и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падн |
тајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Зало |
ли кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обас |
узе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и ш |
лушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако ошта |
године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, топо |
дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше тв |
г тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> пру |
а велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим |
есе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с д |
и беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и уте |
а мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се |
теже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја |
збиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, |
ни и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код кућ |
о памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А |
трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе |
ронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз |
та собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући |
да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, |
душницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење |
ам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице тв |
ла.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24 |
p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Никол |
каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја |
итвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мот |
чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n |
иш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, |
пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне |
ја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад |
говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се |
="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не глед |
а траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако |
<p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спреми |
да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Мор |
слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себ |
амо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се |
дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> |
} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теј |
<p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и |
их се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време м |
ј!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, п |
да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— С |
дале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Ви |
{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим у |
је голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна с |
силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кр |
и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и ма |
по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вам |
ајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда |
и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се н |
не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа |
ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам |
, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — |
бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће м |
е сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице |
тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, |
пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике н |
аше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимиц |
грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Сам |
и, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избега |
<p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешил |
Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па са |
трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад б |
кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} К |
у дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} А |
ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— З |
онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му |
почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да ј |
чега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану п |
исам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} Пос |
Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и |
руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на |
комоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле у |
в, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна до |
руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натра |
све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доно |
окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих. |
д устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{ |
не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек м |
Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљи |
и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} М |
ачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је |
орим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ов |
стављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе |
е молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка т |
ку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије |
ала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве б |
та?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — |
дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, |
Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам |
оту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, |
или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио с |
адашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не б |
утито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих таб |
рочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је в |
едеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљ |
итости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови п |
се што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш |
му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко |
ан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мрт |
„чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободиш |
и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на |
>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно |
си избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, чит |
ш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она мо |
иоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће. |
Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог да |
би лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се ша |
м, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те |
ја полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се |
ставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, ј |
ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам п |
те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно |
дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али |
трах од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Чес |
јој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати по |
ог сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, т |
— и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утиша |
е, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — |
це драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватр |
за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад |
е, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је |
еда и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53 |
а руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти |
осећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} О |
тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким |
нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спаз |
дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и |
а нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, ис |
је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што |
целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух |
стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што |
, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p |
гоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке дем |
оме погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — од |
лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам |
се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју д |
кај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, пон |
да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набр |
Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага |
ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{ |
о, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике |
да?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чи |
е сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љу |
етлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрски |
питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу |
извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање |
конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан |
живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по |
<p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са н |
испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала п |
једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су с |
о поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне |
чи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевк |
ној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему |
у од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми ј |
нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је |
..{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са в |
цама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били |
му је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине ми |
краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Дост |
само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од на |
тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави |
к, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро н |
лаве у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C |
да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, з |
ма читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак с |
ује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се ож |
м амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у м |
онулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух тв |
љива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке |
се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кли |
с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због т |
одно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, у |
p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, |
сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави |
познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса. |
спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија |
си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих |
т.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и ди |
тара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био ј |
подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у ма |
и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, оз |
луд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> |
S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запи |
Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја остав |
да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, к |
’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S |
шло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те но |
будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео? |
ар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам раб |
> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све! |
е:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не |
к сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашен |
но, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p |
пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, |
ља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме |
бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим ми |
ја.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{ |
, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, |
богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живо |
жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за |
.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и |
рен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и |
а га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он |
д и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било! |
блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој погле |
рак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам |
лакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упи |
> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја |
ко сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се ра |
т одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{ |
главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи |
мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигне |
ас прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, к |
ење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад из |
миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жм |
ије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене |
га бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам б |
луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и зан |
ид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана р |
им кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Ч |
91_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац ни |
S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и |
у, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то.. |
..{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је |
и увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносил |
оло, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим т |
...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држ |
8" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, о |
било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ |
, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробуди |
е приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше |
жен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти |
до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју |
нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{ |
ем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топл |
амештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио г |
.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} |
почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаш |
имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грц |
то ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, к |
} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се |
} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну |
<pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— |
снама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, о |
почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поно |
ри, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад т |
али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се тр |
вати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни |
.. и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све |
имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да са |
43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устај |
јо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче |
х те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стис |
ешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} |
знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам |
, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истин |
а, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он |
али, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече |
а ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p |
ло!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја ње |
радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> < |
чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ев |
и ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</ |
ој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да са |
само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чу |
, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио в |
ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{ |
н, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на |
е — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <p |
{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину ка |
м кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корит |
чи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за с |
з куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те |
авежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини |
ен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено не |
баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не мо |
{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, |
е око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и та |
а и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бав |
око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном |
жаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спр |
> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, |
ако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у |
толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повије |
наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто ве |
ва ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти такв |
ог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе ост |
Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да |
>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени |
м, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касап |
готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет пред |
итав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да зас |
чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти с |
е.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, б |
као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, |
ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти |
ја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и |
ав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да јед |
— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, |
немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу гла |
/> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На роби |
там те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и су |
д туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он |
их. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах |
на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро |
пим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и р |
ан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и пр |
тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осме |
свестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког |
n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а |
ше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S |
убав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ћ |
поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" / |
> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа |
ајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било |
уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега |
ада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и |
ко погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио |
азим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топло |
на писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} |
тну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки |
И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине |
доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе с |
ацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти ј |
ривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено |
тенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откину |
и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи с |
о боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на р |
руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти б |
траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не печ |
се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва примет |
ладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше ба |
нда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете цело |
} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није |
.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране о |
а слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој пр |
а; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{ |
уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и |
ћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди |
Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p |
некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико |
ај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а он |
са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше и |
укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој |
але, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас |
риште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, |
, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада тв |
моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, о |
се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гле |
ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој |
head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} И |
> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нан |
S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Ун |
о читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се ис |
ше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она |
и; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у п |
кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не |
широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} |
ти, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> |
аздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не |
ђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив зад |
а се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“.. |
хти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје вла |
дражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше |
?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати с |
ро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, |
ети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p |
о у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали |
баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, |
ше приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зи |
е ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут |
!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одго |
, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, с |
ања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, |
стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма |
полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам т |
о ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив |
ога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи г |
} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер |
еста и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситниц |
ља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја |
се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не |
укох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} С |
аде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу ко |
, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране о |
— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара т |
ког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не в |
топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим! |
ош више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптав |
Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ј |
.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краћ |
тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, |
а, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да мој |
као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гур |
са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смел |
сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам |
иш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке ( |
војене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, ск |
и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад |
{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, |
и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради ме |
ан, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме |
говорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> |
ене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плаш |
тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе из |
тке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од |
а недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуља |
/p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговор |
упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох |
ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? |
S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p |
познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не б |
зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше |
лике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи |
м, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погну |
ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па |
издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступају |
н као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је по |
, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и т |
д су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „ск |
а за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, |
адашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује |
још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се г |
зимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш |
вучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај н |
порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градов |
е човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме и |
Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, |
и него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живо |
крајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме о |
би привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p |
читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно |
о онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајк |
А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше |
/p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још |
ила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге по |
агла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу |
е била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијск |
штрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мири |
глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И виде |
румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад з |
з зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту |
дреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, д |
ћ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и п |
а мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је па |
од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} |
ш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ет |
Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти |
само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало с |
клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> |
руди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори |
болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу мес |
ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и |
оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, к |
одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што оста |
ила увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једн |
ене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш |
најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и по |
најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би п |
ек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, пре |
акве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и |
о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача |
носећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље |
од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сеља |
е испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Зами |
који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> < |
{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отвор |
радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нист |
е јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, |
ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две на |
И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, ч |
ориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} |
је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео св |
твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и г |
Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице с |
S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, изв |
шилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици |
н мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кок |
била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} |
ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке д |
златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стај |
ене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро |
ривши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена в |
ској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преоста |
зме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после |
је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Ру |
то прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми с |
емаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар на |
е ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења ко |
{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не |
ио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Ст |
а је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n=" |
едао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога |
држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце гре |
.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> < |
Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да |
} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво нате |
тане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда д |
већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметал |
ве и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти |
као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и н |
рах ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, б |
се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти |
поље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила... |
, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме глед |
ше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb |
и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онак |
ви увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут так |
} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, |
иско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, |
м се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као |
идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} |
/p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала |
оста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и |
и скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена |
скрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У в |
о није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш проси |
а сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ће |
смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја |
се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S |
опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама |
је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, |
њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене с |
та! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на ме |
и?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати |
буну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње |
де си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из рук |
е зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Сла |
грајући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође |
наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окрене |
леда ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb |
х је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге поч |
ал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво |
простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па |
ечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после веч |
спит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица |
спапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А |
ао стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, |
их мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остат |
пита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да |
се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваш |
знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена |
ако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; зн |
и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивал |
удао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујниј |
е преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут |
с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпоч |
жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не пр |
.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. |
везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, шт |
видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и зауд |
и мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани |
е живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, |
раво дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> < |
и била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште |
ештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по раф |
ву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то |
веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило |
мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p |
ни срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зелен |
е имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазил |
аше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама изв |
, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дире |
ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћ |
кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" / |
а казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; на |
још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је сам |
осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на тво |
екли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само |
о наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у кој |
пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, зас |
и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све зна |
пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне |
и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте |
игнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући |
како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би |
Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме |
ледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мра |
зима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако до |
правите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако |
школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} |
хо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, |
нем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме |
! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, с |
имо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познај |
е и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоће |
га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом и |
Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле |
p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стид |
на склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај |
.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љут |
узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S} |
м што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша |
љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињ |
саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкар |
ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти |
да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то см |
и:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке? |
p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би тр |
ило код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чи |
ке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од нек |
е је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И поша |
тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Уз |
му и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се |
браз.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче |
лићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог. |
сано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе тв |
у у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p |
и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, |
почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да б |
<p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног |
лази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајни |
ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} С |
јну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила |
, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, |
и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> |
А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам |
е:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да зна |
.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право де |
рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S |
Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} По |
пао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих |
и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} М |
нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око кућ |
ш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдр |
лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хит |
ке некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Шт |
— Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај б |
постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спр |
p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том |
се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тра |
p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољ |
на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си б |
кам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне |
год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чи |
буњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... |
</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је с |
каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} |
молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и |
зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на |
ад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско дете |
то. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу |
и је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очим |
не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издах |
— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и зас |
еда да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" |
и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој ра |
ше ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за |
дах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли с |
Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, |
{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток |
— викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обу |
ати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита за |
ушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="4 |
S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из зе |
он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. |
„Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо |
ће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ |
опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} М |
ије давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губ |
гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{ |
све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишт |
има, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затв |
игра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркуј |
жила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала с |
би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо л |
од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се |
ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb |
у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.< |
си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} |
опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти з |
но извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљ |
Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— |
и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско о |
и си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у ју |
к те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, б |
Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје |
} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узим |
да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауста |
n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био в |
е опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше. |
991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржа |
бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, |
а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући и |
и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти |
озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</ |
{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће о |
мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'а |
о, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> < |
тмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види |
остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нис |
ћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p> |
плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
али.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју ј |
кама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође |
м устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљањ |
биљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то та |
Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престра |
добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизн |
те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну! |
ешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог с |
ам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спа |
д сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све ме |
е и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће |
ог тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Ма |
ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе ве |
кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку сра |
у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зо |
коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рук |
застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— На |
животан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} К |
лост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и |
и места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско |
танеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— С |
а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, |
S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="4 |
на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка |
њи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истин |
сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — |
ам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве ве |
аве ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, мет |
не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и ле |
мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И оп |
ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете |
знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћу |
S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, |
<p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ов |
мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задово |
ије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то |
ворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{ |
ани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају |
на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на д |
косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и |
заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и |
рзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да с |
јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и |
о његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{ |
топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухват |
есем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово |
зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се |
S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога |
ашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох |
осађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S |
за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> < |
> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се.. |
о мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p |
нако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила |
S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много доса |
м тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу |
абезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнел |
соког зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зу |
азда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој кол |
абу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били оста |
S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух |
томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда |
чина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме |
ако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом |
висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и |
ења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти |
>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаље |
но уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас |
си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања |
и уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, |
ао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из |
целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не о |
кра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, |
ох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве з |
мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом |
ш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у |
прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасн |
еше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве |
ке, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не глед |
пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улаг |
нуо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих с |
га.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или ма |
вом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче |
> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циља |
зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас |
слушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на груд |
— рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само о |
најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих п |
заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу за |
Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже |
м и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45 |
изивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тим |
никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матер |
амоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла ко |
другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш |
ућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све |
ви.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, |
како још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите л |
p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спрем |
знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја с |
з неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако |
ш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?< |
кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....ј |
екора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш? |
ави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког през |
ди, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те з |
ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, |
Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је |
едоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозн |
едо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва.. |
ши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а |
ути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} |
е чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекид |
S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те т |
зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, |
плашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{ |
, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S |
зимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — н |
срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су го |
вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене в |
тере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Мар |
школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и |
ужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, |
е кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ши |
{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђ |
мице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и изб |
ле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенц |
жност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако т |
ни су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижн |
кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то |
он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо |
мрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајк |
ги пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те |
е, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се ма |
о.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, |
ила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво света |
ао да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташ |
ећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изи |
могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А |
ену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још ко |
</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господ |
S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S |
ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући |
Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твој |
ко пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрека |
рео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подав |
и.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит. |
сам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти |
а и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} М |
убим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих д |
.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Т |
ре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ са |
сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако |
, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> |
а и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејах |
S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} |
не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше уст |
омодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда |
n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није |
осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са остали |
сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице т |
.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо |
ао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим ка |
<pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она |
ене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у г |
тару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима п |
ом се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} За |
ама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радо |
е строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чека |
за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> |
е дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено |
синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну о |
дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтед |
ужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па. |
твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си |
луком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не ве |
{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћут |
сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледа |
заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако |
илично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе |
су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, баб |
S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се ј |
у душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и ве |
чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у дворишт |
није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру |
— одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S |
ут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, как |
ротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, |
тива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми изл |
је.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па св |
ве време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у ш |
пита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му |
друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина |
ко је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да н |
и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S |
оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb |
.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на пос |
унар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" о |
на о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас |
осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве т |
желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још л |
макли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су |
из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његов |
већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти |
мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Ника |
ага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да |
кривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она рад |
S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао |
мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш т |
дини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве о |
тово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузи |
црнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти |
крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати |
арија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспал |
нко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, |
е мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог |
</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо од |
што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама в |
ојску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} |
мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си с |
Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па од |
оновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удвар |
пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си т |
ш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си |
ајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, ал |
— А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никог |
вораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се по |
да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била н |
...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, р |
зна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим о |
м ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, м |
лакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Ка |
ли.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другом |
мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и |
<p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чек |
S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму о |
ила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимск |
не?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, |
мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и |
е велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, п |
991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох |
и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па пл |
славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да |
ирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Ал |
ати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах к |
ас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и т |
врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта |
си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се |
ади веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} |
а богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ј |
} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето |
нао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси би |
pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да ј |
око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем д |
, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти до |
ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо |
мшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила |
што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење |
ве имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао ви |
умчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и |
ак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обич |
аваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или |
сновне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али |
ој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш з |
ам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, т |
е и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, |
но, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћењ |
ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим п |
апћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на м |
аринске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из |
} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb |
има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда |
тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И св |
лањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само с |
} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се |
мо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан |
ле тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе м |
ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, |
бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати нег |
к по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих |
мао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је ско |
м, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и |
Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дув |
Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — д |
, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наш |
зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препа |
<pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </f |
ну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, су |
погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио пам |
м тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам ути |
оче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и о |
се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га р |
има и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш с |
И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Ни |
.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, т |
што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с р |
{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недр |
а „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И так |
рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} |
од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњик |
и се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да |
гама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> < |
а и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она |
црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима. |
а тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бр |
е ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре |
у бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" / |
да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзн |
и је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> |
и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми доне |
до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа п |
вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли |
сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, |
ога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И |
ке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из |
, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и |
ко се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила |
И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} А |
бо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гро |
о ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" / |
ешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако |
воје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је |
окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа |
а хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Да |
ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа ниса |
ика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће |
рми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S |
о...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Про |
че...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи |
је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њег |
?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче т |
ај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударат |
д".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плото |
сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила с |
на може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орас |
силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} |
старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се с |
Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, |
} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, |
ше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и по |
} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је |
им таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми шт |
рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, те |
оток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека махов |
ума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очи |
исам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то млад |
че се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="6 |
и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу. |
у.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S |
а рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежу |
азухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p> |
тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте гл |
ла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, ше |
шћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају |
кут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући |
по, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : |
аш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Ст |
иде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради |
и се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у |
Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скриве |
> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задово |
с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две ж |
n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завучени |
ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га |
пио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годиш |
ога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— |
га <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њ |
јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чи |
истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, м |
подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочита |
асјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задов |
очитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да са |
о!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и н |
ма, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Цига |
ли ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје госпо |
бим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и уб |
рочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштов |
својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела |
Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и |
ећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену |
ој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вече |
о, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти |
соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: ст |
згледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, |
, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је |
ој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“. |
</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше |
ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а о |
а и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какв |
псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, д |
чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила |
пити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана ц |
та:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.< |
<p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих... |
препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад п |
и је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш |
о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и мож |
оме чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прек |
м...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре о |
м већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем бо |
нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу |
Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одјед |
разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо |
одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала матер |
<p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила не |
омшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли јези |
поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удв |
p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</ |
љена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увуч |
знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, |
} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман. |
зе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</ |
е, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> |
а и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p |
иле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и н |
еда, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу |
</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке п |
ено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе он |
душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнол |
јечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да б |
је крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио ! |
во она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чај |
ем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали |
S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изв |
и натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које ми |
> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрн |
гао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, |
васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} |
твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и п |
ње, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилу |
ла и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S |
ужили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно |
и полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а |
? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, б |
е главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— |
на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ кос |
тила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> |
ице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати. |
<p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и |
их грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — ре |
но лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих мо |
!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се |
ну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти ко |
иснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, |
араму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, |
о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у ма |
сти, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреш |
<p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о т |
шко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на кос |
ђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је ок |
био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико |
комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком одел |
ти?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа сп |
ло <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бац |
акве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друг |
а да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је бил |
ла од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђ |
љом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе вр |
чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, по |
— рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њ |
љаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S |
што да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побле |
ше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и |
, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, пр |
питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаши |
а се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Б |
, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не |
ајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на |
ога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он са |
Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти |
може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{ |
?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека с |
</p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увије |
е је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> д |
ад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више |
е, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, ха |
рах од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} |
ате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј |
.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с |
Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш. |
з завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, |
ече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило |
остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> каж |
навало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би м |
ране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је л |
аударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара |
и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испу |
воје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше |
ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и све |
љеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним |
то сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми б |
сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучен |
од ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргне |
{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово ц |
на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} |
и писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То |
алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си |
ћа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањ |
?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуљ |
чена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бе |
а има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Ча |
у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са сле |
а би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећ |
рви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, |
Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло |
, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служи |
="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему т |
бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих |
вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно |
на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{ |
и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</ |
не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Је |
ла и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој наб |
} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове о |
авом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.< |
х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И |
инили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје го |
S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред |
</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је ц |
вати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна ж |
а сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петл |
ха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и зад |
х, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрн |
е твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него |
чене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бој |
оносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све ку |
ајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе |
це окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша ку |
Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? вели |
оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још ви |
ем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ |
то од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{ |
кну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезниј |
од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви с |
и верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи |
она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} |
ох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По не |
тој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила |
плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, |
ив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — |
еним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад |
амишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застај |
ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и |
оже!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распаса |
о у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су виси |
љем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S |
ц сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук |
о и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори! |
чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагоди |
{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p |
а намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропасти |
еби и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} |
ан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провирива |
дно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је |
а умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје м |
"48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p |
S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена д |
ти бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек |
а плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па |
ину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче ње |
S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме |
заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти |
сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бит |
х.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше... |
уђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења |
на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао ка |
немо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се ч |
евом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n= |
{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{ |
с све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми |
м те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим |
мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш |
нам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p |
то ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да... |
ка сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не |
одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби |
пријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господ |
.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло он |
и, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} |
и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— |
а учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p |
маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од |
то!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и з |
/p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> |
су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе |
p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих ру |
глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад р |
ет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше са |
има.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканин |
енувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јач |
еши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду |
После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} |
Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марами |
Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} |
седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти зат |
онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају |
клопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој |
зо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижу |
дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и у |
Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, д |
роз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се |
ако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обо |
и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свач |
ше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али нек |
} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хт |
се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> < |
е ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јел |
ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се. |
ли и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко раз |
амо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем |
лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> |
г саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговар |
наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> |
вори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, |
та стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и |
а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па по |
свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Зн |
> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и д |
-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ |
сна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива |
ча и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На пре |
спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> < |
ила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су |
лно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотеру |
че:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требат |
авдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p |
мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог да |
ах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, пр |
} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за м |
} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згр |
бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен про |
рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — |
добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никог |
ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре. |
јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{ |
зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да сп |
чка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, п |
/p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може |
е најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам |
чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику теп |
и душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој |
тељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми |
ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери |
и се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти |
онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...< |
баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бел |
<l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па зн |
гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S |
ећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по |
панцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до ње |
рчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просј |
силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} |
а.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод који |
ровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе мес |
е беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} |
ет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако |
суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Не |
, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресе |
видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко м |
у:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџ |
скано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} |
ујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, пр |
пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У ве |
дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала! |
Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за д |
увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— И |
огледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсм |
а нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хла |
узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и јед |
ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њ |
и ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше |
<p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, |
на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео |
е.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се |
пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. |
мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе |
о. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу |
а, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о |
рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и нас |
ко сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџи |
иваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се. |
ица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео сам |
нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и р |
тру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „за |
и вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p> |
седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако |
ешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p |
А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би тргов |
дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— |
.{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} |
што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, ис |
ено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом |
{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} |
о задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке та |
е на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, пони |
е, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њ |
е грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{ |
овек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се |
?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима |
дницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и ст |
никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како |
ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ће |
ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он по |
, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Уза |
о војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{ |
<p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега |
љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокрет |
ок, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и |
не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се |
тисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливш |
до моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и |
би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не в |
па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А шт |
ли и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одго |
се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S |
ња и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она с |
ућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, о |
а.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— |
и узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она т |
још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала |
а и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и |
није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења н |
о — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И |
име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду пола |
ипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с |
не породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долази |
али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет |
/p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се ди |
љаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти зап |
воја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да |
тавља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери у |
ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадед |
гледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко. |
икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не о |
ула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном |
неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ом |
дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, |
е које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро |
често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} |
ремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p> |
ио угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Б |
родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког саж |
омрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, |
{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула |
:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, |
не.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, с |
n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано |
е згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не в |
ала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грл |
оје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са нек |
е додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се |
ривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пош |
прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то |
У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под па |
оји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом мара |
д имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну |
<p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже с |
а...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, |
ше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</ |
ед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу ви |
ронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да |
шта знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И |
о — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка |
<p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{ |
гох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не д |
а се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушенош |
ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој чов |
Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче |
е.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, |
> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не |
еташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд с |
ала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо са |
p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} |
иш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — п |
ренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— |
ећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, |
же се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо ве |
помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— |
е куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође врем |
ост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им. |
ина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа м |
а, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љу |
и, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдам |
кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, виноград |
ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, н |
а ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином |
кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој |
а, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим |
ма извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала |
/> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донел |
S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, |
, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекањ |
опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, ско |
ише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је посл |
ве џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} |
пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела |
н и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} |
врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што |
вој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, сто |
а који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места |
усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не из |
дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред |
платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спр |
<p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> |
виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу баш |
продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости |
— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{ |
моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати |
ича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше кућ |
} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} |
ашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с |
<p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гл |
S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносил |
њава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна к |
постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" |
рице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести). |
.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комш |
паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну д |
ид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо |
да ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, |
p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика |
к после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи. |
им газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како с |
орбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети |
гове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај |
Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ це |
мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти |
.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S |
једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рек |
ет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрм |
пунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтан |
х ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од ма |
..{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црн |
— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одг |
{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, |
лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код т |
ом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може |
а.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рек |
стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме ср |
дике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна |
та уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих |
и ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју |
десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод б |
а узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састај |
ршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива т |
и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам с |
јег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла св |
лина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима |
асаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беш |
ом, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, |
ш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу прост |
ма и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, заг |
ох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе |
ко твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, |
Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај п |
беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се т |
бра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а |
собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>Пос |
вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људ |
ао што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, |
id="SRP18991_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти |
уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, шт |
pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти |
има, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то је |
="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у |
једном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући |
на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлос |
ш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била |
не старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти |
у, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепи |
предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да |
м ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је би |
ад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ниш |
и смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ поче |
х што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко н |
вља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако х |
<p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда |
и крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служ |
м гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага |
х те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох ш |
живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша вели |
ај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болно |
бијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> < |
и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе с |
љиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S |
се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге пост |
пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој |
кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро |
азиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се |
ати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> |
па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли |
— вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, |
ете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој |
p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сах |
b n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуни |
аш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{ |
код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; |
етлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене |
амо вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стаја |
еше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жу |
лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, |
кренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и |
има: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би б |
ао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дл |
о, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} |
Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крв |
а од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем |
ојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачу |
ом понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да |
д летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да |
збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} |
укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, |
<p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказа |
смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, пола |
бегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и м |
гњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, си |
p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешће |
а сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима |
дно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте кож |
ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут в |
ем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твој |
тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи гд |
ну, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И м |
ачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја |
вилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и св |
</p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме по |
у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отп |
>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита |
ста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер зн |
а изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да н |
} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичн |
о поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао |
е ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање |
ј човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да |
а воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи з |
сађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си п |
тњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb |
Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш |
из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, п |
е она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше м |
чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњ |
вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, |
} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама |
ама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мат |
место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно руч |
и и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и о |
буни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две |
ова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се сле |
огате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они |
о ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледају |
} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили ка |
Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је |
азати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот |
али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па д |
да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џ |
и део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим но |
о смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} |
о.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће |
прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо |
зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна |
ве промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио |
еш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Сврш |
мо ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имањ |
те у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S |
ка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и |
ише ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си |
из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Ал |
а, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бој |
тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах |
из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом |
и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше |
> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан б |
и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђ |
ем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича сво |
еше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију |
варама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти нед |
.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, |
асан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила |
но које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила |
Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи |
ше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле |
S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње |
и се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, |
осле отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су бил |
е што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме |
на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тог |
<p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, |
тећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках сил |
И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нест |
ара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршиј |
тано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, к |
е!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говори |
душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно |
ти по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе |
мамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад |
ош непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љ |
есеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, му |
је усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</ |
>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми рук |
ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се п |
Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену с |
цане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више ш |
ћ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле |
голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе с |
беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала |
> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем |
ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицо |
ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен ст |
Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сва |
шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Ва |
бе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да |
е твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а др |
у, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, |
оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанст |
куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијо |
меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се |
што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут |
о пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а н |
нао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти |
>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се |
то су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била |
ја, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натер |
ђоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} |
и, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, ст |
ове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гос |
и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} В |
жи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си т |
ај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око се |
нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остаја |
18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и до |
у.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотреб |
</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. |
>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, т |
, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— |
је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{ |
ују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} З |
о после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су |
о.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану |
сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су |
ећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка че |
лао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</ |
ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадо |
а се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, н |
аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само д |
во опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, |
:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Уз |
ја рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије го |
А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те с |
.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја |
к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из |
ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном |
{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, гр |
а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне |
{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, зн |
игох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влаг |
, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се |
моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробу |
шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — |
под вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мен |
затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, сед |
брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад ме |
тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене |
бодише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је п |
S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја |
врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> |
о ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, |
b n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати ча |
<p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ни |
а ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим о |
<p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда и |
Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдем |
Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</ |
ајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треб |
у обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И о |
ше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се т |
да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она из |
обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих |
а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као у |
рено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и к |
аш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не |
вор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је јед |
, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. |
ина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у бел |
а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве |
страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се |
<p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> |
врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплаш |
о, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како |
посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вешти |
се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао |
ше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће |
мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није д |
ам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n= |
ака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на тво |
Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у шта |
суканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} Посл |
м, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и доди |
изно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — в |
о руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ће |
латно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Ње |
сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" |
могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не ј |
и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници. |
д ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n= |
е искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро ју |
ким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је |
S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад ј |
ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људ |
и виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у но |
о лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, |
теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз ш |
и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала |
е од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим р |
н стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} Н |
азе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Т |
ире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина |
и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, ц |
отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова л |
ше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и гол |
којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који |
ривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде с |
х. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше |
и као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас т |
, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote |
јући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div typ |
но смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се |
главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у ле |
ано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зар |
еба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уз |
ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га |
д клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова |
бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам |
p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг |
део нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} |
оље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше |
нем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} |
е руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимо |
е дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање |
устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — гов |
оквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, прво |
како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се вр |
ади света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем |
знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив |
овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кош |
м спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час п |
свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само у |
сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти сп |
еби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на |
ето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Госпо |
ачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, |
ао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала с |
осле отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чи |
амицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да |
дмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазил |
и да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p |
пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па |
у разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p> |
него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— |
>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је с |
ст не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца |
b n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, неј |
лазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> |
књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> < |
рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</ |
те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора |
осећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље |
аршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гр |
па и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима |
ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њи |
са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се о |
/> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који |
— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туг |
естимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта |
ражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уст |
ох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види |
уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама. |
напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div type="chapter" |
ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, об |
S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану об |
нао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што см |
огу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљи |
плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осип |
она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисл |
бичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да к |
ако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те з |
ике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А ј |
уташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} |
, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, |
пет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун стр |
уго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} |
— рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и |
<p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том јед |
дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, |
увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се не |
плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> < |
} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах м |
страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да и |
аше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, |
их дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође |
и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде |
се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — ре |
ош више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> |
ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S |
се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су и |
а и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свиле |
усалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то на |
/> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала |
несе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S |
тави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мај |
башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са |
око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по |
вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох с |
којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је |
ама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута св |
то год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Ста |
шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било |
стало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, поз |
нела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери. |
p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и д |
опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, |
високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и |
ушмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Има |
<pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завуч |
да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, в |
где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набур |
им, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно |
идиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} |
н, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свак |
енило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да |
Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— |
по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост! |
вљала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, |
у главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути |
доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добр |
зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као д |
нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше |
.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина бе |
окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати |
е руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али |
19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се |
а или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, н |
суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћил |
рхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уз |
лно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход |
n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да |
екаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме |
и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на |
хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти у |
едам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и о |
опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и ла |
да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> рад |
а.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На т |
овчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну |
твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати |
изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати |
ље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџи |
алуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не |
постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем |
Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" |
и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању ис |
си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изг |
ом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као |
иле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао в |
иташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је виде |
беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врл |
да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше сп |
баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да г |
и се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је |
есе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бр |
/p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? |
</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.< |
умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко |
се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се т |
истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно |
ено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше |
и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} |
ла, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних |
а мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покри |
ацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше |
ње, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о |
скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" / |
ама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бој |
!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих |
јала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сум |
пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си проб |
другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али с |
у дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невеш |
пију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе и |
рштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега боја |
е гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми ј |
под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом кл |
n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и |
У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</ |
у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као |
у могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у т |
свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком |
их очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ |
рибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку преба |
анем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти с |
понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! |
ж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, мо |
последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе |
авити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећ |
аче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хо |
јаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш о |
воја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја |
ветло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама изби |
касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, бе |
о трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ев |
њу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, |
вили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу |
се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање ра |
ча.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било то |
да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас |
.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме ш |
{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она р |
ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи с |
аних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — |
ећ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим ма |
но, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен |
е није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све |
капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто. |
ћања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — |
Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекн |
престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице |
е дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p |
ара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ д |
и се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не |
Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене |
свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше д |
велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велик |
нда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, леп |
ева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разлик |
бро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n=" |
што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она |
" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља |
ајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији |
има и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега в |
ма, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, де |
— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да с |
носи нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:< |
си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запре |
, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или п |
где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш |
ка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса ок |
ашти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пр |
е зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а |
на...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Мес |
На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и освет |
сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге |
, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе |
ање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ра |
а челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код |
ећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима |
тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем |
сец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се |
х и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага п |
воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти з |
сти и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је |
дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још в |
"24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли |
о, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере суд |
да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике |
иш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад |
пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И он |
есе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узав |
еше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чи |
} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим с |
} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} |
е и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, п |
ти, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хај |
>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и |
шљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећ |
и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, |
аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — |
рну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, ка |
дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — проте |
ваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смел |
по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече б |
у собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се |
тамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ак |
давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи је |
з твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кр |
нем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, |
воре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле |
нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и |
у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да |
ишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у |
ћу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пи |
неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ух |
у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, н |
здигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} |
чена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанс |
уштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да т |
Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам посл |
зеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи.. |
и, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У |
твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дураш |
е крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледа |
са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом оста |
а се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:< |
ледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да види |
ишта! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помиње |
ка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било м |
, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти н |
ћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад ме |
<p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не зна |
бољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном п |
...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око |
црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори |
Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих мој |
њао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно |
нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишин |
после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја |
ом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у с |
грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестов |
забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог |
стим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" |
оје, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више |
лико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших пре |
пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како |
Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла |
иван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја |
о пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да до |
јде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, уз |
бацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице |
{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја ма |
и досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрл |
ришту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом |
ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку одн |
сим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим в |
ене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бит |
ла, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А има |
> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затреба |
дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до |
о.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и о |
аспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога |
бала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не п |
"13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио |
руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у |
што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати дон |
писа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за |
ла једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокр |
оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а ма |
а си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силн |
е не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за рук |
одица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао |
боту.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</ |
id="SRP18991_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што м |
хнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим к |
жу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, по |
их: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} |
уштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађ |
ветлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, |
е имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да при |
слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући |
и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и злов |
ше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести |
часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене. |
и, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред остал |
је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је |
ећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти су |
он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} |
а призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хва |
ђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> < |
од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене сн |
мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти |
и, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умес |
/p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тиши |
Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађ |
ахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и ра |
>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубље |
груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топл |
да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она |
подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја |
ере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе |
и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и пит |
да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз |
о друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, лом |
љу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како |
дна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, |
ну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши д |
.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада с |
ви све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатки |
а полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочн |
злетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис з |
чина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и упл |
свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усах |
ри дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испре |
к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи об |
и се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала |
густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих |
агли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, |
чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти |
мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, к |
исках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трза |
упа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} |
есам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Зна |
га „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху ча |
сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта < |
о моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошап |
н, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђен |
внодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећа |
дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој ј |
Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И |
стинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</ |
ега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам |
ш више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар |
нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. |
</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однес |
викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху |
те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стај |
ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p |
b n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— |
се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? |
гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише |
бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућа |
„пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја п |
утела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и ср |
аше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз ру |
="SRP18991_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке |
учи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напун |
уке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S |
д бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успомен |
кан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице сн |
<p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се |
а пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше |
ахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, |
е и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n=" |
{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у |
разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n |
ило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако |
но.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам к |
палило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који б |
ше, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунар |
спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, ш |
кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека о |
ејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у дру |
ила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв |
p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила |
у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек |
рљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смеј |
е, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти с |
намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу |
о јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си |
мо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове к |
е кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — |
о, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје |
— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак |
.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања |
е собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам з |
ле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше ве |
итаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме |
дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски |
ад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прек |
на је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани. |
У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилук |
.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> |
ш оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="4 |
узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе ј |
их и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је |
њу, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p> |
ране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више м |
к у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку рум |
мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлост |
Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда заних |
наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда |
и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би |
а разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскур |
доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљу |
ице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у |
и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџ |
{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да у |
помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, ран |
ем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спр |
рахопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо. |
сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Ч |
за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} |
дашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, ка |
једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у кр |
дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат ув |
ати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На тв |
!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножиц |
ветлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти с |
зином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико |
тав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{ |
пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала |
тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице |
ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе |
о потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти |
ве.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чуди |
диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слат |
> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</ |
породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су |
лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију |
вамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n |
но.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{ |
и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сув |
су полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не |
Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где |
! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која |
, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, |
сти ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала |
ај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће а |
Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{ |
.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека |
промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, з |
стој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу г |
оју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окре |
баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} |
тим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} |
и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан ј |
ице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доноси |
ја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога |
ана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте гла |
ле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала |
у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пр |
сте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш кам |
те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у |
убљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, |
ко жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахват |
слони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — пи |
} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио ка |
Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} |
а.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима |
, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању |
аљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима т |
?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не |
лави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, о |
рном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи |
са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онд |
ког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило ка |
уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја |
да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} З |
: „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> |
то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих |
ђалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{ |
изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се в |
срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће друг |
Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била |
и.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што |
еста ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско од |
а нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си д |
тела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе ук |
дим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, јед |
е почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, ш |
</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} |
пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и |
муло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш к |
те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах т |
" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зи |
ите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме руку |
2" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш. |
е дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те |
неле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Н |
S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, |
ла.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би м |
S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S |
ве.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, |
ине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљењ |
и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за н |
тка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета. |
е препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не п |
ила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим |
ота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназиј |
ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из д |
бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по |
а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада в |
} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чуд |
ојој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао позд |
рљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и т |
а зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, н |
тци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени харт |
нам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену |
ашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам |
То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, гд |
нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки за |
Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палце |
једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве |
села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у по |
...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су и |
задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи по |
се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога |
е види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо |
ох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе |
узе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша |
} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није |
аше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху т |
љала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну |
"37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полак |
доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у ов |
е у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да |
, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти о |
} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и глед |
око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се не |
кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угреја |
и то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год |
не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се |
утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, н |
та <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој |
би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која ј |
алим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар |
ај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> < |
, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропад |
Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац т |
време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p |
погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе п |
ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан л |
м и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми |
Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стар |
итнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша |
им.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</ |
видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је |
к што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} |
еки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{ |
по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе свет |
уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало |
в глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћ |
} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек ст |
ари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом г |
д, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и |
тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се ис |
S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умр |
је тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких к |
аче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и |
о увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узм |
м све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријум |
мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скрив |
силе за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за |
одаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је |
на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} В |
"15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело |
се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гости |
ебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се. |
м пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте |
ве, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор |
адржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш мо |
у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше лете |
хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се |
прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S |
те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је |
би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рек |
било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме |
— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде |
{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде т |
ви и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано |
ољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га |
ше дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменов |
м.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, |
рчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене |
ла више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупи |
х <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као |
S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и р |
м од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, |
приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида |
покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја с |
азвијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да з |
оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан |
ањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати |
</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурај |
од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — |
пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слат |
Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то |
ражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа зн |
нам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна ж |
улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњ |
.. па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера |
цајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од мате |
ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S |
од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прс |
зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох и |
гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре врем |
а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко з |
нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој |
ећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу м |
то смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце |
у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; |
е са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од кру |
под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, по |
ре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и |
а те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађ |
послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чарш |
Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— |
старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> |
а залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{ |
оплини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, |
ш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти |
ак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... |
м сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Ка |
можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз |
сам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему |
ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соб |
, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и |
уве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породиц |
вима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер је |
и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем |
језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како ј |
а-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да |
...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S |
дра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Ст |
и кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире |
. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се |
и... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру |
ead>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би ш |
дне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усн |
ама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у ком |
доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио н |
Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} |
да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} |
и, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надни |
не слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним |
<p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем |
мре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од л |
благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди ј |
наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше изно |
дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вија |
Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет у |
ња. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, за |
, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана |
варама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.< |
а моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекршт |
и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођош |
S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче |
па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p |
шта друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S |
ри дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Докто |
е могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа |
тку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми |
уком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ ј |
роћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва с |
чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисл |
и, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала |
ита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је |
и чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из |
убави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од остал |
ђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што |
стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седо |
ао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју |
лашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени |
није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, т |
и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшиј |
у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и ка |
пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхт |
од куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си о |
е пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салч |
ицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескр |
жем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па не |
.{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозор |
Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући |
пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, по |
ска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стр |
а, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> < |
топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у прв |
ет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{ |
мекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох |
ађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: |
уку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкива |
.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли |
Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да гово |
<p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, |
у, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n= |
са око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрил |
.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови |
мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештан |
заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја ч |
одро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен о |
полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе |
ве се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчи |
онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно |
никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар |
мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти |
пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а к |
оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама |
ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али н |
ер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У це |
ене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах |
, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје з |
, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле с |
неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд |
оба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> < |
ашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?.. |
че би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и в |
ита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена с |
и као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </t |
не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију. |
у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха |
пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопаса |
е бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, заг |
беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Глед |
ибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, |
ја и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} А |
е се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је |
ште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да л |
уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и |
о тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S |
вима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сеј |
ка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни |
еугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само |
} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, |
ло богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћ |
ко, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговори |
је угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> < |
уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да |
окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше |
чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} |
S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узи |
метај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи |
орила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Е |
<pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљ |
аваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— |
е:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледају |
се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на |
шуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти б |
омад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} |
ојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, |
но са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам |
а кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечер |
.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о на |
зно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је |
S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не м |
дице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и ви |
о сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна пис |
жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те |
<p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се пов |
p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино |
> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће поме |
<p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— |
е дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна ми |
не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари |
е, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, |
око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А шт |
и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} |
ом дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веров |
х од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, рас |
еше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није кри |
били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и |
друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све |
си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо |
ра гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осв |
ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и |
e="novel"> --> <pb n="3" /> <head>УВЕЛА РУЖА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C1"> < |
age"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊ |
њем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац... |
!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И б |
...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости |
и и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти |
стави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без сме |
По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те < |
ама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повеза |
у.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, |
некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и д |
Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> |
о, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се пре |
е и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима |
ла, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Нис |
дузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, |
о сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одм |
.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у н |
додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} С |
смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој |
другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова |
га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи |
војачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, ја |
се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку |
ео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{ |
баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате К |
образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то каз |
!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше |
у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осе |
ратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и ту |
онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — п |
ре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом ши |
послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да |
се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S |
актом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Чита |
<p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — |
х јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољ |
затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башт |
риђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се т |
олепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погле |
се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и н |
S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита м |
цаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само в |
а, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плаш |
n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме |
/p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и |
етиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и |
обом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих |
ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насм |
и.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну |
ицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске г |
кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад |
није; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Оп |
гуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и ок |
ије Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, рас |
ати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</ |
— Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где |
S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек |
куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пу |
} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си д |
ма, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види |
испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што пор |
свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима та |
е уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима |
зује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после |
да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да |
на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђе |
е мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узим |
неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, |
јевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер |
АЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="ti |
адове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакам |
а чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако |
длазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се т |
донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем. |
{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим |
т, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> |
зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам дај |
узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу к |
нога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или |
е матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <di |
<pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пу |
а мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере |
{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S |
S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а |
вао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и |
p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, |
ове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима с |
о, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака ш |
е.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела |
се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} |
изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајд |
што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопц |
зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући |
држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> < |
} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово |
која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ |
твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од св |
ас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да |
а тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пит |
е! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крил |
што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место |
у јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се |
ва, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је б |
, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама". |
воја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је |
лна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже |
јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с вели |
у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, |
Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, |
осле вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па ча |
лена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прек |
Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем |
силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе |
ла ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је г |
ке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурал |
<p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш по |
ан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, стар |
ачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не ч |
мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... свете |
на и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и до |
што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио глед |
орави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башт |
растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати н |
а беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљи |
Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не г |
некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радит |
бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, у |
дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте |
гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и |
У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучица |
> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је сп |
е ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и бе |
а сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и пол |
, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, |
па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и прин |
опаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити |
знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} |
дем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја! |
тавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> |
приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, пове |
Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетк |
е и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала |
кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би |
сећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> |
да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца о |
х иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће |
та не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скуче |
о, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он! |
е, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи ка |
уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ улас |
ре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је |
ој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некада |
Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, |
е чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и |
да овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као ро |
ћеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам з |
а и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испу |
</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити |
чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се |
! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позв |
лепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да |
мо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све |
аганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми ј |
И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице поче |
е.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје |
ао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, св |
} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{ |
е — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче доте |
толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и |
и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна ве |
оју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланов |
баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p |
смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У |
љубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> др |
S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала м |
глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато са |
кајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја |
се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, |
Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад не |
аваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} О |
више пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкара |
олазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у |
тили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} |
да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, м |
а је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћ |
ли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необузд |
...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који |
е спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како |
ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе |
те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад ос |
мирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, |
ад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— |
.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што зат |
ад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Те |
о сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер ј |
су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да |
је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва |
м, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао по |
г коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годил |
да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И |
илно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем |
х и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дир |
<p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти до |
а шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго |
довољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да |
та, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као пр |
лно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премир |
ке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером |
ли мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само у |
још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S |
ајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао |
еш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љуб |
говала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, < |
неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љут |
ут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} |
бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S |
оде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ. |
е.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није |
о?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спре |
потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу вар |
а и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју ст |
и страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и |
било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истин |
да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, кр |
х а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S |
а?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки ро |
гог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже г |
табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо јо |
м те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му |
.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а пр |
Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње |
ао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад |
Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бо |
толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобо |
, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у |
у, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш |
RP18991_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њим |
Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у |
{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је |
ло, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пи |
отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде |
ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се |
било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу |
онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Мо |
/> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео |
S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела |
сећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S |
је се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — так |
оби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је би |
то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног |
паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светло |
х.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и пр |
дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губ |
/p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше |
ја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, пр |
изину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да |
бе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb |
и ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надниц |
> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на |
м шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готов |
са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </ |
езана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и дола |
целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, |
с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађ |
честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Ку |
ју да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима б |
те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> |
сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши кол |
ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n= |
знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па т |
ешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> |
чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, нис |
S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — уп |
овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, |
} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина |
интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и праш |
ривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стар |
ремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта д |
да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{ |
ох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваш |
релих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и |
ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања |
самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу ис |
Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је снева |
а, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, |
слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баш |
а, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, мл |
ештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Б |
естова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец |
ладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и ча |
да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под |
е!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је |
— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беш |
рође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које |
само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснив |
Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене |
чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак с |
па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би |
Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. |
д сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје ру |
хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још ви |
лавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и о |
че она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако |
неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори |
И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви н |
бурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ јед |
стеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ва |
ари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за ло |
аваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила |
ове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким стра |
диш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и мир |
сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузил |
дајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори ба |
м се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други |
у и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти |
се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да с |
а из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, см |
— упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао на |
ек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што у |
ма је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „ |
.</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p> |
трије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, |
а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је |
а, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око ње |
ичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш т |
и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} То |
полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек |
ешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S |
о као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме |
као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно ш |
ући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуни |
дах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растур |
а за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да рад |
ашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, вре |
оговорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од |
а" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је |
ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз |
</p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, |
склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега ис |
есем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што |
башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице ор |
што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за др |
Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако покло |
е потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из |
вета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено |
ћи.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана |
у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ниче |
то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришућ |
и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="2 |
b n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет |
>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше.. |
великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прс |
лазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим л |
а.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> |
велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слу |
ћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расл |
S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу |
их.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је |
игла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промукл |
о поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјај |
<p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, п |
ве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано |
не, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу даје |
крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио |
им све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало. |
— стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом |
ст, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада н |
али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедош |
њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} |
је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили |
нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко |
шенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам |
додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и ви |
намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по |
је лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце |
ежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га |
арама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата |
амо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, раз |
, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан |
о, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска |
јности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном зе |
јајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славу |
и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше |
о.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а |
сти.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад м |
ра, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запитки |
{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузе |
ко ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, К |
моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кри |
обу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избег |
чи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а |
и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као |
а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе г |
{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу |
оре, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе |
} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, ал |
тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се и |
ке собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала с |
ох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ни |
о.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се вл |
е ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p |
о, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се |
х не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пу |
} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb |
То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше |
ови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S |
, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупи |
и снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва |
бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, ко |
из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, |
е спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјав |
уди који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад |
ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да |
ох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, к |
своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{ |
ој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми при |
уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме пл |
S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што |
тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек |
је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда |
ред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили |
други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и п |
ог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући |
е лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{ |
ако је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је он |
дела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Уве |
>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да |
..{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они |
е беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се |
туреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на у |
исала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је |
аге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки з |
мој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога |
м рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те |
страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мр |
чиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује жив |
И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на |
S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби |
есује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење д |
<p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико пре |
еш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> п |
<p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута каз |
, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало пре |
јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ |
да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетн |
у, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} |
Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је |
идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно ко |
ао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смеж |
ику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, с |
прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бој |
— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се |
бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} И |
пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећ |
а је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и дава |
ајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. |
{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми |
прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо м |
више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те освет |
а из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остал |
и, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека |
е млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу |
ш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, |
за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушка |
биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја ма |
.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледа |
куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу н |
сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлиј |
он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S |
о није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да |
ља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чу |
Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само |
им устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи |
ене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирав |
запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да |
о, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат |
најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало |
ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњ |
стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што пит |
кавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто з |
је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се |
љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</ |
тих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледа |
ето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана |
Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме |
нуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати |
мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо |
мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и д |
еним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} |
>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш. |
} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш. |
ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} С |
сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, |
ш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти |
и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и |
</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— |
? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Упл |
заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „ |
Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Д |
</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p> |
борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш |
<p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекш |
ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па о |
рила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке |
сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бац |
неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" / |
рса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Пр |
ћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — |
ћи о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу с |
ду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око кој |
приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цре |
реко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамниј |
еном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад |
жа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} К |
га, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам |
кида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема н |
леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалвар |
аш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> |
се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола по |
пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух п |
буни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Зн |
заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узим |
у плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тр |
{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p |
Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често з |
pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— |
е и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свеж |
руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гу |
испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса к |
да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу с |
Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће: |
пред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти |
нако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, с |
спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо од |
оје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се |
" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И он |
радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, |
заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утр |
требе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваш |
ких сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима |
ће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагн |
иснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо од |
ече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, |
ој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећал |
ошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> < |
нуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{ |
е да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, пр |
ута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад б |
и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то |
ошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али |
спунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе |
S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгу |
ја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе шт |
е и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опе |
там:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то |
60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је |
уће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу |
ечена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа бил |
, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће би |
pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли. |
ин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где |
исла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па ј |
на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да ос |
тпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш |
ила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што ви |
то веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и рашир |
<p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ру |
ви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати ка |
опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не |
ута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним обра |
ање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и на |
изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза гра |
ње воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту т |
ија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек сам |
дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха |
им материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S |
е једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Н |
{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S |
а не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све с |
време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне оч |
тасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни |
ангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљи |
ри, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се прес |
а другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан |
еташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у зе |
о дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки да |
p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио |
о и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га т |
сети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> < |
се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неод |
и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових |
уди и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих |
— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити |
>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и теш |
не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спав |
голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снаг |
једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка |
једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа вид |
ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице о |
служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавал |
ку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на наш |
оћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне |
начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје |
е ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} |
вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ. |
{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И тво |
говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше |
а онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе и |
е моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно |
/p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се т |
тала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибр |
дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице |
и наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти обори |
заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{ |
оче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли |
! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Мол |
„и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се свет |
ружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је |
дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p |
ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угр |
ла: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи |
а.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пр |
е врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћу |
ушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо |
еш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда ј |
та зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згур |
само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше ма |
2" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигл |
.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, |
ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруг |
.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у |
ано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и |
ма.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко |
дморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој |
о о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућно |
/> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p |
све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих |
могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, |
сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотн |
мео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од т |
.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> < |
о.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Зна |
јо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико |
дем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} |
у неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам |
и из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{ |
} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати зауставља |
пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> |
ћу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је поч |
е.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чу |
још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено |
ашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{ |
ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска вра |
јајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах |
ко, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали д |
моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и |
е окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже ка |
те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтани |
е спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше |
е висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n=" |
. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича |
<p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дођ |
и не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим ча |
но.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена мој |
'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старо |
да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идо |
је дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше.. |
и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p> |
>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш |
инска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да |
— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се ст |
она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави м |
ет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="ch |
ан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, п |
да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више м |
>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по |
и.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>П |
, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> |
аква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А п |
о свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S |
} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па па |
повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и д |
е она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> |
ељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори |
о ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, |
итра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не и |
и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља. |
више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каме |
оме најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико би |
че, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али |
г зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Н |
узе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш |
ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам да |
продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно |
едо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе пост |
ер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед |
погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам т |
али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{ |
адове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером труд |
оступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну |
живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимна |
нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно пош |
отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да о |
ам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада д |
траха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и |
не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворен |
ветлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и |
тима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагиње |
колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло.. |
ше са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И |
ијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси би |
пији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње |
луд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он |
и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се к |
о умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чек |
од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Шт |
и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелистава |
Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад |
ти се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање |
же.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игр |
иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младо |
з сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb |
="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се н |
ва: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија ум |
{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, |
како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла д |
уку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина |
еше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећа |
пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пош |
остала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали з |
оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао |
дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{ |
ма тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и |
ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро |
но ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S |
што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а кам |
— Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, |
описан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од о |
светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках |
и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја о |
оће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе |
и и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет д |
е.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — |
оја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, |
ешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да м |
а прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?< |
неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, |
м.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисн |
гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо |
Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја чита |
алима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да о |
д њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање узд |
служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је же |
уњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зе |
дједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?< |
аше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра |
ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим |
рљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, о |
ти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, |
6" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни г |
жим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој |
а се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цврк |
ше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горел |
јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, |
заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечин |
>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од сл |
гледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече пад |
ток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује |
сни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осм |
.{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе |
зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох ј |
више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог |
бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и виј |
е мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што бе |
ла у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задово |
сох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећањ |
ле са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</ |
стављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитр |
p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми погле |
дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим |
те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хај |
брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајућ |
ну добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </d |
!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним |
заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије |
} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне |
ла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} |
сам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан |
p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к ме |
особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Ку |
чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из бога |
жећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита |
уним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је н |
кујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује |
а зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан м |
ловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Ниса |
постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки |
а се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, |
мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да |
, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим |
пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и |
сећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју |
ења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједно |
а још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодн |
е...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хај |
> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, ба |
за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут ј |
>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед |
ре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а тво |
илу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за ру |
м остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле с |
ела, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија се |
учена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбог |
"9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узи |
ада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од сви |
сечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пушт |
оћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногра |
ве.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе |
ова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И ј |
ец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваш |
љубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онд |
пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, д |
д и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непрода |
е.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло че |
обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не |
тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и к |
на мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n=" |
страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања. |
азлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} |
ила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану |
ам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од |
е за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарап |
ж, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Т |
Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стисну |
Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања |
квом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој гла |
и те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер му |
ак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату уг |
образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако |
е онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од ме |
оздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S |
и.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си с |
устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва пр |
е у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних ли |
ао да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступит |
, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{ |
вириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вир |
амију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудим |
та, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, у |
о се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не прибл |
га, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{ |
Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, тво |
лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не п |
{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да м |
тећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти об |
игла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твој |
ећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође кра |
p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш в |
во ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не г |
о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, |
брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> пото |
А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком |
ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бри |
ло.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се ле |
тока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопав |
се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан |
школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се |
маш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n=" |
зиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и |
{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаш |
ечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било п |
не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, |
Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом м |
ње предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се |
ростој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забаци |
месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Ни |
жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="6 |
е нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима. |
рану дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако не |
и силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао |
љубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме т |
ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и н |
јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка пос |
те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да пос |
уби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући на |
p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} |
но, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" |
из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, остав |
м у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те |
че да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбу |
сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојо |
ази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} |
Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S |
ашно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам шт |
> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под ду |
о сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као |
кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и ти |
им шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прс |
ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и са |
— тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Ц |
алцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацан |
— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Р |
шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом |
ма и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе о |
ажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> < |
два прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — |
Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде |
ке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} По |
<p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај уз |
="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од м |
<pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> |
не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{ |
и.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говор |
ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља |
а могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Ж |
не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, |
.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Цигани |
— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући |
де ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што. |
одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та н |
нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога |
не.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дува |
>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох |
то.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке |
не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би доша |
мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа |
ако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох т |
к с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта |
ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз тво |
хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале |
емонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, у |
твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописа |
додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх |
S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; к |
изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о |
кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онд |
доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вра |
мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило |
и се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, по |
да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: д |
} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, |
као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам |
а, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не инте |
д, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала |
акнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само н |
ме долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чек |
сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање |
, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дош |
овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала с |
чали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком. |
је до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, |
ах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И |
рлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</ |
уда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиро |
/p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сат |
се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш |
зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са |
земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{ |
ом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није |
изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком г |
емој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме и |
дахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене ст |
вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, о |
ана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, |
нута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на |
И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се |
аједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести |
таш косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти |
} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од |
Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које |
д и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране |
да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и |
га шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити б |
нило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, |
ан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од |
тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцр |
на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко |
је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! |
а запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> |
, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоће |
клопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — н |
а га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице |
, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Н |
бе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше б |
S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да |
урских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{ |
м дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{ |
кона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то поч |
дала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узв |
ајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она |
виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближив |
о вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p |
ечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{ |
о ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајућ |
ш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, |
богатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се ви |
ву, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, поглед |
И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом с |
окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} |
сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> |
ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, |
е да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се |
а се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше |
p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене |
го и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе беј |
="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друг |
ше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада |
груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на че |
дах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. |
ћ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснул |
.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не пр |
римо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и по |
м, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, ка |
крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, |
pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до кр |
_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам |
а, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не |
, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред |
олимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, ј |
е сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S |
комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше ут |
трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње |
рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, см |
стила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упроп |
језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја |
е!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја ма |
стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — |
ва постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бива |
и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ |
аде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то |
ше ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и |
некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како |
их љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих |
да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком сваче |
о рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си |
јевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила н |
, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ниш |
и је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам |
костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као п |
uote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам т |
ео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и |
у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, из |
рз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не о |
нији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, усн |
на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Уч |
} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само ј |
_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} К |
а више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих |
оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више матери |
са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће |
роспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и поча |
о сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушит |
ама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како |
е.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долази |
.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допи |
старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У |
и собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и пита |
раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта |
шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не |
} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахне |
е и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је пров |
водила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било наг |
нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том |
ив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она |
Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше р |
ајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у |
Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— |
вори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи |
не...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи |
офре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, |
> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и |
ом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали |
дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начи |
е вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак н |
лага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n= |
— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} |
</p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је |
е мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхт |
и? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку |
/p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се д |
спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S |
задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А |
<p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пип |
дале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61 |
е постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устаје |
дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке бел |
у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да |
то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај |
ине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се ч |
кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умр |
мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим бац |
виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p |
ках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и насл |
ше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа виде |
а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано. |
али да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече: |
ху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрело |
а сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спав |
и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" |
ина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих |
окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39 |
аном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које бе |
је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обас |
д!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пр |
дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситн |
S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо ве |
питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, од |
{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, д |
да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђен |
ном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, |
го онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала. |
розор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе. |
к си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам |
, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих п |
ан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам мог |
ста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље |
нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те |
ика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> < |
ијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане све |
ци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Је |
се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској со |
видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а |
} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одма |
адох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и с |
мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — п |
вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} |
еш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш |
енило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да |
лоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна вели |
Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} |
вољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти |
ну од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — зва |
рима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије |
шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут |
а полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Ст |
{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S |
погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и |
, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког л |
да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ћ |
анихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — |
дра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и сл |
љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас мес |
а ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Ч |
лом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што ви |
а и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога |
уном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновим |
једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе са |
ветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, |
овем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>П |
да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаш |
е удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше исп |
песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те |
е, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" |
ма су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и |
гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, |
е.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећа |
ом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нану |
е на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, д |
и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не иде |
тицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти исп |
упиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако ка |
тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти |
.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако |
да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — |
1" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p> |
сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више з |
ратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим д |
труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb |
бом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да |
загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше т |
S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и из |
распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ. |
исоким зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек п |
е гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, |
а новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S |
им сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела плат |
так зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се |
лушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, кој |
. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те |
p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, |
и је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом |
агомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребр |
била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза |
ући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике п |
ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од |
и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам в |
баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсиј |
туци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Б |
и.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле |
ћи очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ет |
их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута |
/> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се ра |
ли плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неос |
дам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} |
и доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се |
е, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили |
Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се |
а влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу |
шијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S |
<p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за тв |
избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава |
износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се не |
и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијс |
олазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да шт |
ја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји |
Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ов |
е са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и стар |
ајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале |
ати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине |
руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осве |
Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више раши |
ћи долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зелен |
више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и на |
Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила |
благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала с |
поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шт |
ни ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао. |
те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припи |
?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S |
ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и г |
о лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} |
итним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих |
лим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се |
{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Ш |
ежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{ |
е падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама |
трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке кућ |
} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потр |
воје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мат |
— Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме |
им власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте |
ган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим |
дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена зава |
/p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте гл |
'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам ос |
превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је ј |
ши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда |
твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а |
ла...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, теш |
е страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражав |
рах ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} З |
мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жу |
ђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја |
се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!. |
шем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у ме |
и петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? |
сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега ш |
коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрх |
а останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сет |
.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегн |
те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком д |
ћи:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере с |
лашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве поглед |
о то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{ |
Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајан |
и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна скло |
е сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пођ |
зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајб |
агуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</ |
и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх |
те стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска |
S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем |
страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка |
стало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах |
шију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па он |
ојима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владик |
аја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељ |
садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, |
у пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а |
живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује д |
} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не повр |
чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим г |
а прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набр |
пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и |
им гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, б |
оја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намеш |
угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; круш |
се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спази |
{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја ч |
о је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су т |
осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су д |
и пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питал |
, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сиг |
и су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајућ |
} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из по |
е од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање |
и како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог |
читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши |
вога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске |
ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је |
испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у |
дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и за |
лом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, |
што нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Н |
ље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад |
месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуш |
са...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S |
ма.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била |
ва, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је |
држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан |
и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образим |
ада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, |
в, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест па |
х, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше с |
Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, т |
малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле |
ичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никак |
Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — |
маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга |
ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим. |
у, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да |
кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесни |
га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га та |
скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} |
ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да |
и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и ме |
бузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која |
е још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи м |
И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Т |
поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, |
а не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати |
ерином оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И он |
чиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњен |
ив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, |
роцвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а |
амно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — ре |
главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварам |
ог дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузима |
} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске соб |
, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} |
кавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега... |
меја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па оп |
бем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, че |
ати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се р |
<p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и |
{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Н |
<pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах. |
.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— |
здала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широ |
.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и |
, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила |
ва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка до |
еди.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си пис |
А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} За |
као би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отп |
из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти |
а зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих |
е није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, ч |
ећ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она уве |
S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогут |
плашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у |
жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му им |
} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!... |
ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој уну |
месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и |
сладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} |
као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на мате |
ружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћ |
ан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нар |
да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <p |
ћи оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба н |
мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци |
теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати м |
'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мис |
е стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала |
p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душм |
ка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> |
ријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање |
говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ |
сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала о |
тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} |
плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на п |
он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим. |
ом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска г |
овани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља |
А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и оста |
м се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Ал |
<p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не |
ам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако |
и излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше |
а, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{ |
водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од ње |
е:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, |
руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих ј |
т и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и поста |
корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти |
ати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже |
ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код |
терује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки т |
те главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше |
} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као |
Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велик |
аше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда про |
што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, в |
ј антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим с |
аваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад к |
Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, |
ших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Сед |
:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мен |
</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив т |
равља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да по |
више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А п |
мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти см |
нице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сва |
.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу |
еднолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џам |
и беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не изда |
Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка с |
аш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и с |
а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу та |
виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због ма |
камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну. |
пуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стаб |
уку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста |
p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, ве |
<p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време |
х да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и |
е образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој! |
ице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око |
ај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то |
е за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{ |
огу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се ниј |
шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде т |
рштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се |
дном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> |
ад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> |
нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о какв |
ко прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико м |
{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да ид |
не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. |
ду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава... |
се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што бе |
евојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе |
азило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице о |
да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S |
ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на лев |
осле се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што |
ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас |
о...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми |
како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на ли |
ији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бр |
ла би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кућ |
{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је би |
е матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним |
:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разби |
S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као с |
!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били |
/p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти нас |
ај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, б |
си.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ак |
" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, иск |
ди, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид |
ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хт |
исмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то н |
в моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, не |
главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако наг |
е.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва бе |
час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно |
и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чис |
е и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак |
превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која |
твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и |
ерније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи ви |
и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није |
терину крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Ш |
д постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице |
ра...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао |
датих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си |
дном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напре |
ава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуња |
воја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђип |
/> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш |
, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са исп |
себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> |
и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га |
> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... воли |
јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Да |
/p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћ |
она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А |
гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S |
ог презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Мар |
еком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и уви |
а? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Ч |
, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и |
итах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испун |
да!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, те |
ави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div |
тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога ра |
ја... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} |
Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове с |
бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на |
ше пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким |
а мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у |
м те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само са |
бањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачин |
гледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, м |
ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чарш |
од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да м |
е и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, проми |
ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да с |
аг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све |
овађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледај |
еђох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у а |
ђе и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао |
ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, креште |
, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако |
сам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и |
} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко |
дмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на кри |
p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... |
си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше д |
д сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице |
ћеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љути |
дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.< |
зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> |
пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и ка |
це у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си у |
невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, он |
ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијај |
на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Гос |
се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да |
лике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу н |
и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, зн |
ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, |
/> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — пр |
/p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом |
</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над де |
!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се се |
е Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајеч |
— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпу |
Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — брани |
о ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из т |
/p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше |
— и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како |
/p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — |
а, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећ |
и си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поно |
сти и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови поне |
срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Ш |
а те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпоч |
S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p |
то се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако |
и.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</ |
е.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти ка |
сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p |
воју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћ |
нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по ул |
врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, |
а?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb |
јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах о |
ва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао |
991_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S |
b n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто д |
ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав |
ијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти н |
и на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа |
опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет б |
ш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, |
Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усн |
<p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!.. |
у и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И св |
нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама |
сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозо |
че, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први пе |
звора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих зн |
авале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако |
трах, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беш |
а те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који ч |
p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што |
пази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те |
..</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих ј |
е брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почет |
нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Ниса |
зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни |
n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— |
грљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} |
им, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мири |
воје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила с |
о, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопље |
мицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, б |
Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим те |
пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано |
м беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше |
а остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Т |
оја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упи |
е, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, сел |
S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити |
ући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико п |
њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече |
тер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове |
и и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, в |
p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! |
.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне |
да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну |
једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај |
е над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш? |
{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се |
бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покрив |
или смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су |
ас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан м |
, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све |
и, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо? |
одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, с |
зије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} Пос |
а ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си б |
м гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и до |
и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потм |
поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, |
ле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твој |
Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми |
их и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погуре |
мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако |
ући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окр |
док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— |
це, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто |
као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад |
<pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и ши |
ати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједно |
длазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материн |
узет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} |
и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке |
се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из |
ле светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху уста |
ана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ |
крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гости |
саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи. |
<p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>А |
е могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су ј |
у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшениц |
тно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; как |
дајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, |
рна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроб |
} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дан |
х те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене |
е твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хт |
ла неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чел |
у домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда к |
.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би |
умен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти пос |
и била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у |
Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и ле |
у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем |
: „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице |
ла. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже |
зе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! |
{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— |
могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> |
чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од с |
има и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, бр |
мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути... |
е луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће ика |
се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо |
е деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако пр |
шити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, са |
и се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и д |
ори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> < |
S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бав |
да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред |
/head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостин |
у.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуст |
глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се |
илину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љуби |
а је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад |
зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам мог |
мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обич |
b n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти с |
} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси |
испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо јед |
да не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем |
пуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познава |
} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми |
се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> |
о вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је бил |
} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлаз |
а окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трж |
ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покрива |
о ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Ст |
— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p> |
би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда д |
, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} С |
ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> |
наш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва |
утим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухин |
онила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и крш |
и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, су |
S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледо |
цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.< |
рава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну |
учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте |
а простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, заб |
е и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} |
усте врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, ша |
3" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} |
да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</ |
ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где ди |
не жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n |
ало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се јед |
слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да јед |
ешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као |
тедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и н |
а те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у усти |
страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако |
наћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куд |
рже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још бр |
идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком |
увши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, уч |
<p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> |
пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући м |
хинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} |
сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши |
ш.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, |
ма на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ |
в беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p> |
p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, кл |
?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Ње |
ке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље |
је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?. |
оплих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, иду |
то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале гл |
} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у к |
ажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих |
. <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И д |
сјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, каж |
ца, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и |
е шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у |
кну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{ |
>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам п |
<pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p |
На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалва |
идиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш неког |
ијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу пр |
упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још з |
да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb |
Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> т |
си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше |
="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и изд |
ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, ск |
мешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта |
есмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, на |
и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, шт |
на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш. |
и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си дол |
окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву озној |
не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби л |
S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш жен |
/p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бл |
влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p |
ило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелаз |
мамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере |
>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{ |
n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја |
мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што г |
боравити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} |
} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>О |
вршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} О |
страјна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капи |
боко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те |
.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде! |
те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи |
} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше |
је и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије... |
b n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окр |
х се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је суз |
ана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, син |
је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори т |
е, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n= |
ва наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окр |
ала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам зн |
, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </ |
} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! в |
асно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на мој |
сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, са |
ао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујућ |
аке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{ |
да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка |
се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док |
ожић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре. |
у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила б |
<pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, |
аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, јед |
ох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади л |
знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак с |
ку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке |
одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! |
уће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беш |
тки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога |
им папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памт |
са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за |
Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше к |
а, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но |
што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> |
ед мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој м |
себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да уст |
беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S |
— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на |
ека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа б |
а.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с н |
да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радо |
p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заоб |
ори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковч |
Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у |
оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен |
ко ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заок |
огледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио |
ка, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И оста |
пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нек |
S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљ |
не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша м |
ом чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само |
ко!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као |
ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш |
да ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми |
/p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нан |
ај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, гос |
нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш |
" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, |
на, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да т |
ске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је т |
ала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах т |
Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Не |
ледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као |
доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и |
пуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место ра |
и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати сув |
Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е п |
превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И |
е уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе. |
селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Неш |
шапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборав |
ени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не м |
а, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, |
е пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли |
о је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? пи |
о узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ре |
ћи тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскур |
у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и вла |
после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви |
Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави |
говорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Врати |
и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, |
огама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме н |
<pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> < |
е зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> < |
ратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S |
кину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми |
ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичај |
да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Нис |
Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи с |
а једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, |
оја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је |
дало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, мило |
ња, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, с |
ом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, но |
лажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући |
а ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше |
кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Н |
осле, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмуре |
ка, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истр |
сјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних в |
Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихају |
ви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згур |
} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве |
м дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухо |
претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицо |
е више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице |
> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој |
е твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчи |
свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и зав |
и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако |
је и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шт |
д ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седо |
је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и о |
ховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло |
грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар в |
pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам с |
...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам мес |
кује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје |
упоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чис |
у.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гл |
што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући пон |
то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши пла |
неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отво |
е, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто |
у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно изви |
застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ј |
кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити кој |
ије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свећ |
ш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{ |
бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те о |
е, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и с |
ано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Нап |
такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мат |
.</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговор |
а примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини |
адујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи |
; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као |
вала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" / |
а оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с м |
јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш во |
епо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради |
а, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, др |
ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p |
ш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{ |
а говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајни |
ивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на ко |
есму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак м |
, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да |
ајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у цр |
јег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S |
и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из |
ла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим ша |
— Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — по |
рекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега б |
Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p> |
n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него |
оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала на |
еној антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по своји |
јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да |
атегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да |
жиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике |
спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и са |
едном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух с |
у јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда в |
ного доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да |
а рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p |
ц, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремеж |
м се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да |
ањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања п |
поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, н |
у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем |
сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Дад |
иш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенив |
а се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку поче |
те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што п |
јући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја з |
ти из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде у |
ма.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> < |
ах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих |
мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам |
да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p |
убити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох |
ња.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и машт |
де ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ће |
и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбу |
.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита |
ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем с |
матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} По |
овори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} Посл |
<p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам |
ињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој |
е, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим канд |
гушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и |
илост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља |
м на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> |
> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, |
/p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ј |
м и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то ис |
она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег |
, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, |
крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и |
своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше |
могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам |
ику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгуб |
ена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно |
рут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p> |
одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, исп |
томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности |
се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек шт |
већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем бога |
ас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:< |
азговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми |
p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила неве |
S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свак |
којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагив |
че ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњ |
сетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од |
талима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у |
отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} М |
широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле |
војом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле ко |
ткријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах |
едра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме ст |
већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модр |
S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше |
шта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу |
к и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад |
њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у ж |
ва и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сиј |
урен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си |
ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S |
асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила виш |
ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страс |
је руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привуко |
сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да |
отока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек |
пет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S |
ве више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхал |
осјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко |
нова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењал |
отока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" / |
еји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овл |
" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће кре |
те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“ |
те ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, рук |
е могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном |
ам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам |
ј глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме |
ало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџи |
Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У |
аш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се проб |
еме и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{ |
е и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да с |
.</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш |
шта нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се |
елика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: |
..{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тару |
сле, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> |
аде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше |
— рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — |
ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} З |
ајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој |
ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, шт |
вари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онд |
и и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба |
ама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер |
е, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p> |
пуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који |
p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, |
ицу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од |
кох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} О |
И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље |
з зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, |
рбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући |
</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — |
врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чека |
<p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S |
пијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, с |
што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближ |
је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или |
p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И |
Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава м |
е усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које с |
и опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите |
аш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећно |
дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух. |
то купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала заш |
Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацају |
рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била |
прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, |
им.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било |
дело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје к |
сле јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, |
се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив с |
х, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања н |
крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за |
арија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{ |
ну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те |
и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бит |
.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајућ |
Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено |
очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што бе |
тим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да |
ах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу ви |
p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште |
дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, |
удска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди к |
длучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — |
горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем |
сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевим |
гао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме |
кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, |
сли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротекл |
Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави и |
Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Ули |
ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш пр |
</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана гу |
, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} |
а...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озг |
енце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко |
ви, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет оде |
тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гро |
имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S |
коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти ј |
ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И |
мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то |
е другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обас |
{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} |
онимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истица |
ћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи |
е (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као оз |
коме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и с |
/p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не |
ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесн |
пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти! |
њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за к |
p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зач |
леда видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} |
— Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и |
и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан |
оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас пре |
ше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шо |
парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види. |
..{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога |
вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће |
се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она вез |
равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> |
отоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми п |
х да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погл |
Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив мој |
е сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те |
то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била ув |
устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} |
још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд |
е <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, че |
p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и ми |
но писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је н |
{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... о |
шила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћу |
спасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса б |
тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку р |
етиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — к |
<p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако д |
и ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и ч |
у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, сп |
да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који |
ој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше ус |
з вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{ |
са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А х |
роз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздраже |
а који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <p |
спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта |
тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} |
сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васион |
си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} С |
ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с |
{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу сам |
у чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тул |
јући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина |
слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изг |
S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше |
о кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и ј |
ј соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: |
осте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нек |
ада мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе куван |
о и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и бол |
и матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла |
и подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочи |
е мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светло |
оњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, пониз |
најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукав |
{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S |
/> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задо |
г из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла. |
рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, п |
.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комши |
обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и зад |
.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног сауче |
ком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле |
вив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, |
ебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим ка |
тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер о |
о учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} |
сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Це |
<pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бир |
лу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А т |
загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја |
повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа |
љивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била леп |
брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да |
етуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турс |
ко пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, з |
он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало п |
чега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да ши |
штајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе |
и и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све з |
и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — |
уне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се |
ире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко п |
трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <di |
ака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у |
а.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја |
неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и у |
S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и |
еше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја |
и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> |
заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, д |
еугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} |
у“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} |
скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајућ |
е сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разгр |
S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p> |
е у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, виш |
наге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основ |
а и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и п |
лу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала |
" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — трес |
час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, |
земна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим црепов |
пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па о |
сан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове |
беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући |
једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо! |
цу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, тре |
села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија |
поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је н |
е кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разгово |
избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој не |
не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједно |
прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да |
превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око |
ко силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код о |
и којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улаг |
!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте |
а, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујнос |
ли и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за |
S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајк |
асмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па |
стење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад |
е то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш |
Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи |
ог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан |
леда матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар |
иваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху |
м шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска |
ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34 |
ста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и св |
па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина бива |
да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се н |
и се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена. |
одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на пото |
ама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око |
ква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} |
а мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зелени |
да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер ка |
нако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси |
а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја ма |
ћи те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад |
</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана |
г порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — сти |
ио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом к |
вља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене сме |
х те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошч |
не главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, |
у топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — |
све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...< |
то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ... |
{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога т |
/p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде |
аћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног. |
обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најб |
м могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не |
тру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари |
/p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом к |
ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше о |
ао поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја |
што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговар |
гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из ко |
м месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихају |
е; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се |
ежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,гро |
већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види св |
ати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече |
поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Н |
увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} |
{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као нек |
цао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој |
скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, нег |
е полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме |
огуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{ |
ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— О |
опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун с |
иђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар |
ладике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурн |
те њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила з |
еко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам м |
зио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, оп |
видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано |
набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ ј |
матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се к |
еху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само |
прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> < |
— одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, и |
у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да и |
код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће н |
бом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да |
помињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb |
ше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на ве |
за, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа |
код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се |
дих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе |
ли мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Се |
ине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га |
бичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и |
живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше |
гошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била |
ј нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послал |
ро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане |
на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увуче |
едино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Иде |
оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила наме |
iv type="novel"> --> <pb n="3" /> <head>УВЕЛА РУЖА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_ |
titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> |
ати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела |
е метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, |
се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је |
, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!< |
ах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се |
зголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима. |
злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S |
и.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна |
твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'а |
а, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додир |
ка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше нег |
е да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да п |
„Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb |
тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И с |
мо су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле |
ам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсниј |
хте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— |
ћ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Г |
их руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</ |
ао залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштр |
гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала |
брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришља |
оче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш |
од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили |
ђе ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досе |
> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И о |
ро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог д |
ђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања |
онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сух |
је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао |
?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете |
мињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти |
црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је |
ао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и к |
се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али |
А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним поја |
н узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете |
дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже |
ре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони |
тинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распоз |
њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и п |
ећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати с |
р си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме |
ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој |
еним рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с |
; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепље |
p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаш |
— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у |
јка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати ј |
ам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и ч |
се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ |
и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, п |
И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко |
собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, б |
ах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тел |
итајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја с |
огу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S |
поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у |
огнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} По |
ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} |
.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратк |
зиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врело |
ено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њем |
шњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, |
После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, го |
гах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче |
није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше |
м покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, |
ше главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, у |
хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах |
а све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног |
облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним виси |
а промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ по |
господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старо |
окте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p |
пази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући |
нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! |
поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{ |
а? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — б |
оспода!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси |
, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка |
зва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} |
љене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Ш |
пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упут |
ине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! н |
и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По |
еру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{ |
да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао. |
p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устим |
аде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собо |
од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на з |
аш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља п |
"10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — п |
ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред |
и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо |
се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како са |
ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад |
м заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И |
не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја |
слиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш |
— Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истр |
дри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слат |
ати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога |
пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти |
а не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уз |
љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од |
грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме попла |
су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, н |
ја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, |
сије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Пр |
ја ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S |
матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова при |
оре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута ч |
ењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не д |
ш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи |
су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са бело |
Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела |
да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, в |
ла код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а т |
што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем. |
жи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>И |
беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место цр |
гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била |
се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад |
Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} |
једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као по |
мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам ко |
и бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у |
вему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежи |
ка — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дом |
S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје ма |
, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије |
место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} |
дао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> |
и се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плот |
е готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од |
ли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њив |
се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И он |
ели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне посл |
ву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем |
="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окрену |
говац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошл |
гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси |
х старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице |
амештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској |
сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и |
на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раск |
ило ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила |
башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Ш |
она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> |
. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, по |
рила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скуп |
иђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе |
?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко |
осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми |
</p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> |
више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме поглед |
стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево |
гурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не |
брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах оз |
</p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> |
садих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... |
зну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући |
и спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацал |
паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тро |
/> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни гово |
у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан |
но ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слуш |
ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред |
ни, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштр |
е и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промен |
, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затвори |
е масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му ни |
у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ј |
појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се в |
" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и јед |
сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута |
бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час |
После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао вита |
е куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју |
де и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући |
ољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> |
> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом кој |
— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти |
О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{ |
n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — |
, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се |
оје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кр |
стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо на |
е топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и ошт |
едати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи |
це ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да н |
се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поу |
У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n |
и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p> |
но тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да |
јући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дан |
.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, п |
о ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш |
и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n= |
е...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак |
а тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. < |
ане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху. |
S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си беда |
кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После је |
страшеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтел |
идех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Нијед |
.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у т |
руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и |
хло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице |
ким челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — љ |
ко, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси м |
р разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" / |
.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно |
ваше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Как |
хтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да |
сетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета м |
носит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, |
о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се т |
е по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке н |
о, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба. |
тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајућ |
Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене |
ону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S |
ле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх о |
збодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да |
што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавич |
из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и та |
зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, |
пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет дола |
главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући са |
авај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Теш |
олу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се оп |
мо из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што го |
о, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се |
ко дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и н |
ена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} |
Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само |
ине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не б |
ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво о |
само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она б |
— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> |
главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке |
аву, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</ |
, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> |
ако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за веч |
док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала |
и уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш к |
— и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади |
и од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p |
ама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мај |
ати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда |
ишта Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне |
<l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-х |
премају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у |
ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на п |
неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено |
а и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о |
!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше з |
д? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар те |
ло.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! |
беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, |
ма и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и |
— нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш т |
која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалва |
зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима маг |
од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињ |
Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, |
Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу |
Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наст |
надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу |
агох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох |
се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не пл |
ц и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, |
ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам мес |
аходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле |
сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жег |
тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим не |
а, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</ |
цама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си |
<p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљен |
мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој |
к, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да |
ла послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар |
гињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја гл |
рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да н |
ив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето |
па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{ |
с.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се са |
о.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн п |
Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда че |
удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом от |
а, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, |
се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, ку |
десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради мат |
муца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мат |
и не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} А |
наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осет |
е се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло гра |
лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче п |
јах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту за |
Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћ |
а ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; ка |
немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је с |
Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постој |
о.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, |
} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих |
о је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју |
еликом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и |
> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepag |
а мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште н |
ијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у ко |
сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били |
ле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опо |
сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје ко |
о да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те ја |
узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући |
им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, з |
свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти доша |
те.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека |
чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, |
соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој с |
а устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а |
зили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен |
пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо |
х се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије |
одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге ка |
ају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће. |
ост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другар |
баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p> |
ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи |
зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид п |
те, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гл |
} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само |
плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више б |
љавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да каж |
— Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, |
Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћ |
ове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске с |
до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и ве |
погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, |
ко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од т |
.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Ст |
очађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој свет |
рока, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Кап |
њства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом |
јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет ос |
?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, нем |
е, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старин |
вршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом баца |
p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио |
а и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао |
ајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне дв |
си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те |
дмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у б |
оворили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.< |
е ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, д |
шле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, г |
ене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне |
трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изреди |
“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешњ |
се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јел |
ћи из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купи |
интанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од кур |
ким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, обр |
нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка |
главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S |
е пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Уви |
те и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубње |
да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати |
тери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад |
ребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око |
ако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59 |
нствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се |
гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — р |
још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образ |
довах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме |
ве ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, по |
кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, |
дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</ |
уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, ду |
штећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час оп |
чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљиви |
де и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Ш |
сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвест |
ршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит |
то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш < |
е главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати рад |
брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено дет |
угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, |
о сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, ш |
ано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крил |
спода имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !... |
одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке |
лила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево |
му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да мо |
ве знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва |
што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на по |
нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{ |
ри се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, |
мо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу д |
мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакују |
И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и он |
и шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> < |
и.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, глед |
плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Че |
портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо с |
а бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} |
кује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, вра |
ам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quot |
ако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и |
де да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим |
кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у ус |
} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и |
еку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама сти |
ваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш |
...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и |
тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То дол |
овања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи н |
ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти ску |
ђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се в |
пле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p |
ло, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да сту |
мех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови |
и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега |
} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} |
ета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двори |
силе на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој с |
стаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често зати |
спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{ |
?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост св |
или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било |
} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње дон |
а видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале |
о оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И |
на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први с |
о, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не ди |
је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газд |
ам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мен |
Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази |
сећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку |
десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђе |
} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вр |
, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма к |
и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мн |
ани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, |
S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима |
е, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} Н |
су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештал |
к је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје м |
ути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам |
е и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбра |
ечи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око |
лази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мен |
земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздрага |
Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепш |
ивала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрве |
и; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да |
а.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И |
} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и |
зимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога |
а, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} |
таму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стис |
тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у |
але, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли ј |
м оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре |
аш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и ч |
сном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да п |
прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што |
одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја тво |
а?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање |
устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се |
а порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари |
<p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема н |
ем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Д |
му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се н |
е се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвил |
} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту |
ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Уну |
мре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, |
ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Ид |
од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?. |
тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих |
ма није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она |
собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се |
чина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у |
то год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру је |
кнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и п |
устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе |
дом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> ј |
апут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох |
ине главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости. |
урише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{ |
} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви оти |
о ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} |
и, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ провед |
овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонил |
дараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну |
лом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помеш |
.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрав |
еће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно ка |
> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он? |
сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да у |
и, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, ва |
од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поре |
.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опе |
руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке сам |
е, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш мате |
е пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и |
S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развије |
иљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то сврш |
и и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи |
ајбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавим |
} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, |
одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као ш |
ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми: |
Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} |
оја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго |
на, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претур |
од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у |
е по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да... |
послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јеле |
ова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша |
здрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</ |
е укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан тво |
врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, |
се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привуко |
лашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S |
веже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам |
е само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом зас |
> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а |
ириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште |
и какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{ |
тегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око |
је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати |
матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и |
ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с гу |
им поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто сп |
кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој м |
За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, |
<pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соб |
цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са ул |
шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама |
е, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{ |
ам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А |
спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} |
врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и он |
амо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за ко |
га необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шије |
ге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне |
идех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано ј |
ћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се |
је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а шт |
овима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима |
А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа. |
вима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села до |
Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више т |
<p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> |
само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила |
S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти |
једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах |
омене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Бу |
има и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се |
p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} |
више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мис |
да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама ка |
бамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда |
и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твој |
ан и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећ |
ће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да |
н од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам п |
згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на |
Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибра |
сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту св |
ако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у |
даности, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сма |
се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: |
азао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и о |
обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некада |
Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „ |
n="2" /> <div type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> |
оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а |
погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно |
да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним с |
/p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је |
старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој |
ако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — |
Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n= |
ла да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дво |
питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку |
х, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} |
ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми |
јем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, о |
још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је ч |
<p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S |
њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те но |
кнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грља |
н заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погл |
јдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја ма |
бе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Н |
о, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Че |
тетом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И уз |
p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, п |
оћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се |
да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— |
и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па св |
, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Ма |
ише рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синк |
диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до |
и стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже |
и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> < |
никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Та |
код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, д |
</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, |
лиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми д |
, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође |
— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох. |
а. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} |
х неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх |
е и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ни |
што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте |
увих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често |
, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n= |
</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Св |
не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми о |
скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и б |
отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, |
та и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо |
чима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с |
два сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{ |
зо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метн |
оће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај а |
еже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? |
Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка |
ш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо |
тије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља |
а; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласо |
н никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</ |
осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шт |
га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостин |
заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и |
<pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.< |
вљала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђ |
равали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по с |
остадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изглед |
.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно |
ј.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске |
хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да |
би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осе |
p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја |
ишта у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене |
луку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на |
<p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не |
донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти поли |
ођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно в |
тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком с |
андилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она т |
арам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају |
влад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти про |
и зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{ |
исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли |
р једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас |
о да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне стар |
ја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родб |
Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, узд |
х задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако |
несе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S |
јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукав |
ала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију |
А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нан |
ала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да им |
, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се з |
... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и пла |
проћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и |
твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја ба |
аче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући с |
pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, а |
рушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном зав |
<l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим |
<l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољуба |
уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску |
ем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћ |