• Jacke 1
  • Jahn 1
  • quote 6
  • А 41
  • а 47
  • авлији 1
  • авлијским 1
  • адвокатом 1
  • Азији 1
  • азотну 1
  • Аја 1
  • Ако 4
  • ако 8
  • акробати 1
  • акценту 1
  • ал 2
  • Ал 4
  • Ала 1
  • албум 2
  • али 13
  • Али 9
  • ама 2
  • Ама 4
  • амалина 1
  • Аман 1
  • Ана 21
  • анасана 1
  • ангажован 1
  • ангажована 1
  • Ане 1
  • Ани 2
  • Аном 3
  • Ану 3
  • апсолутно 1
  • артерију 1
  • артески 1
  • аршин 1
  • асури 1
  • аутора 1
  • Афера 1
  • афери 1
  • Ах 7
  • ашиковање 1
  • Баба 4
  • баба 5
  • бабино 1
  • Баварској 1
  • бавио 1
  • бадава 1
  • Бадава 1
  • бајаги 5
  • Бакље 1
  • бакшиша 1
  • Банаћанима 1
  • Бар 1
  • бар 7
  • басамака 1
  • басом 1
  • батина 1
  • Бато 2
  • Баци 1
  • баци 3
  • бацило 1
  • бацим 1
  • бацио 1
  • бачен 1
  • бачено 1
  • баш 9
  • бежао 1
  • без 12
  • безгранично 1
  • безопасна 1
  • бејах 3
  • бекељаше 1
  • бела 1
  • беле 1
  • бележака 1
  • белео 1
  • белим 1
  • бељаху 1
  • БЕОГРАД 1
  • берберин 2
  • берберина 1
  • бескрајна 1
  • бесмислене 1
  • беспослицама 1
  • беху 1
  • Беше 1
  • беше 14
  • би 31
  • Би 4
  • бивала 1
  • бивао 1
  • биваше 1
  • Биваше 1
  • Бије 1
  • била 16
  • Била 3
  • биле 2
  • Били 1
  • били 6
  • било 49
  • Било 6
  • био 37
  • Био 5
  • бисмо 3
  • Бисте 1
  • бисте 8
  • бити 20
  • биће 1
  • бићу 1
  • бифтек 1
  • бих 27
  • благ 1
  • благо 2
  • блато 1
  • бледа 3
  • бледи 1
  • Бледог 1
  • блесасто 3
  • ближе 2
  • близу 1
  • бљутава 1
  • бог 2
  • Бог 3
  • Бога 4
  • богами 1
  • Богами 1
  • богате 1
  • богом 1
  • Богу 3
  • боже 1
  • Боже 5
  • Божић 2
  • божићних 1
  • божје 1
  • бој 2
  • бојао 1
  • Бојао 2
  • бојим 2
  • бојите 2
  • болан 1
  • болесник 1
  • болесника 1
  • болесници 1
  • Болесницима 1
  • болестан 3
  • боли 1
  • Боље 2
  • боље 5
  • бонице 1
  • боницу 1
  • боре 1
  • боцну 1
  • БР 1
  • Брава 2
  • бразду 1
  • брак 1
  • браним 1
  • брат 2
  • брате 4
  • брату 1
  • браћа 2
  • браће 1
  • браћи 1
  • браца 1
  • бре 1
  • брзим 1
  • брзо 2
  • бризну 1
  • бризнух 1
  • бринеш 1
  • брисати 1
  • бритву 2
  • бркљом 1
  • бркове 1
  • брковима 1
  • Буд 1
  • будаком 1
  • будала 1
  • Будалаштине 1
  • буде 3
  • будем 3
  • буди 2
  • Будите 1
  • будућем 1
  • будући 1
  • бунар 1
  • бунован 1
  • бури 1
  • бурмут 1
  • буршеве 1
  • бухе 1
  • в 1
  • вади 1
  • вадила 2
  • важно 4
  • важности 1
  • Ваздух 1
  • ваздух 2
  • ваља 1
  • Ваљало 1
  • ваљда 16
  • Ваљево 2
  • Ваљеву 2
  • вам 21
  • Вама 1
  • вама 4
  • вампири 1
  • ван 2
  • вара 1
  • варам 2
  • варате 1
  • Варате 1
  • варварски 1
  • Варварски 1
  • варош 3
  • варошки 1
  • вас 21
  • Васкрс 1
  • васпитава 1
  • ватра 2
  • Ватра 3
  • Ваш 2
  • ваш 3
  • вашем 2
  • вашим 2
  • ваших 1
  • вашој 1
  • вашу 1
  • Ведел 8
  • Веделовој 1
  • ведро 1
  • веже 2
  • вез 2
  • везати 1
  • везла 1
  • везу 1
  • веле 1
  • вели 1
  • велике 2
  • Велики 1
  • велики 2
  • велико 2
  • велите 1
  • величине 1
  • Вељку 1
  • Веома 1
  • веома 2
  • верни 1
  • веровати 2
  • веру 1
  • Веруј 1
  • верује 1
  • весела 3
  • весели 1
  • весело 1
  • весеља 1
  • весељу 1
  • весео 1
  • ветар 3
  • већ 20
  • Већ 3
  • већма 1
  • вече 3
  • вечера 4
  • вечерали 1
  • вечере 2
  • вечери 1
  • вечером 1
  • вечеру 4
  • вечно 2
  • Вечно 2
  • Ви 13
  • ви 38
  • Видак 1
  • видела 1
  • видело 1
  • Видело 1
  • видео 1
  • видећете 1
  • Видех 1
  • видех 2
  • види 3
  • видим 5
  • Видиш 1
  • видиш 3
  • визита 1
  • викати 2
  • виках 2
  • вила 1
  • вираше 1
  • вире 1
  • висе 1
  • Високи 1
  • вичем 1
  • вичеш 1
  • Више 1
  • више 27
  • вишекратно 1
  • владаше 1
  • влажан 3
  • влашке 1
  • во 1
  • вода 2
  • воде 4
  • водећи 1
  • води 1
  • водила 1
  • водио 1
  • водих 1
  • водом 1
  • воду 2
  • воз 2
  • војску 1
  • воле 1
  • волео 1
  • воли 2
  • волим 4
  • волите 1
  • волиш 1
  • воловским 1
  • воља 2
  • воље 1
  • вон 1
  • Вот 1
  • врата 8
  • вратили 1
  • вратим 2
  • вратима 3
  • вратимо 2
  • вратио 2
  • вратисмо 2
  • вратити 1
  • вратом 1
  • врату 2
  • враћамо 1
  • Време 2
  • време 5
  • времена 1
  • врзе 1
  • врзла 1
  • врлина 1
  • Врло 1
  • врло 14
  • врт 2
  • вртар 1
  • врту 3
  • врћаше 2
  • врхом 3
  • вуга 1
  • вуница 1
  • вуцара 1
  • Вуче 1
  • г 1
  • Г 2
  • га 35
  • гадан 1
  • гаднији 1
  • гадно 1
  • гадост 1
  • гази 1
  • газио 1
  • газисмо 1
  • галантан 1
  • галичале 1
  • гвожђа 1
  • где 7
  • генералске 1
  • генијална 1
  • генији 1
  • географији 2
  • Гетсиманском 1
  • гимназиста 1
  • гимнастику 2
  • ГЛАВА 2
  • главе 5
  • глави 1
  • главне 1
  • главни 1
  • главом 12
  • главу 10
  • глаголе 1
  • Глас 1
  • глас 7
  • гласније 1
  • гласно 2
  • гласом 6
  • гласу 1
  • гле 1
  • гледа 4
  • Гледај 1
  • гледају 1
  • гледајући 3
  • гледала 4
  • гледам 7
  • Гледао 1
  • гледао 6
  • Гледах 1
  • гледах 6
  • гледаше 10
  • глодати 1
  • гнездо 1
  • говор 1
  • говоре 3
  • говорећи 4
  • говори 6
  • говорила 4
  • Говорили 1
  • говорили 3
  • говорило 1
  • говорим 2
  • Говорио 1
  • говорио 7
  • говорити 3
  • говорише 1
  • год 2
  • година 3
  • годинама 4
  • године 4
  • години 1
  • годину 1
  • голицало 1
  • голом 1
  • гомили 1
  • гори 2
  • горим 1
  • горњем 1
  • горњи 1
  • господин 3
  • господине 1
  • господо 2
  • Господо 2
  • господска 1
  • Госпођица 2
  • госпођица 5
  • госпођице 7
  • Госпођице 7
  • госпођици 3
  • госпођицу 2
  • госпођичину 1
  • гостима 1
  • Готе 1
  • готов 3
  • готово 3
  • Готу 2
  • грађевина 1
  • Гранд 1
  • гране 1
  • гредице 1
  • грком 1
  • грлих 1
  • грлица 1
  • грлу 1
  • Грозница 1
  • Гром 1
  • грош 1
  • гроша 1
  • груди 13
  • грудима 1
  • грунем 1
  • грунуше 1
  • грчки 1
  • гурају 1
  • гурне 1
  • гурнем 1
  • гурну 1
  • гурнуо 1
  • густ 1
  • Гучево 1
  • гушило 1
  • д 6
  • Да 18
  • да 378
  • давао 1
  • давати 1
  • давах 1
  • ДАВИДОВИЋ 1
  • ДАВИДОВИЋА 1
  • давим 1
  • давно 1
  • даде 3
  • дадох 1
  • дадоше 1
  • Дај 1
  • даје 2
  • дајем 1
  • дајте 1
  • Дајте 2
  • дају 1
  • дајући 1
  • Дакле 4
  • дакле 8
  • дала 1
  • далеко 1
  • дали 1
  • Даље 2
  • даље 25
  • даљи 1
  • даљине 1
  • даљини 2
  • даљу 1
  • дам 2
  • Дама 1
  • дама 2
  • даме 3
  • дамом 2
  • даму 2
  • дан 14
  • дана 14
  • Данас 1
  • данас 3
  • даном 1
  • дарова 1
  • дарове 1
  • дарују 1
  • даску 2
  • дасци 1
  • дате 2
  • дати 4
  • Даћу 1
  • два 8
  • двадесет 3
  • двама 1
  • двапут 2
  • двапута 1
  • две 3
  • двога 2
  • двоје 3
  • двојица 1
  • дебео 1
  • девет 2
  • девојачким 1
  • девојка 3
  • девојкама 1
  • деда 1
  • дела 1
  • ДЕЛА 1
  • делио 1
  • дело 3
  • демонструје 1
  • део 2
  • десет 3
  • десетак 1
  • десети 1
  • десној 1
  • десном 3
  • десну 1
  • дете 8
  • детета 1
  • детињски 1
  • детињском 1
  • Деца 1
  • деца 8
  • деци 1
  • децу 1
  • ДЕЧАНСКА 1
  • диви 1
  • дивит 2
  • дивита 1
  • дивљачки 1
  • дивно 2
  • дигне 2
  • дигнем 3
  • дигни 1
  • дигнути 1
  • диже 4
  • дизала 1
  • дизаше 2
  • дијагнозу 1
  • дијете 2
  • дим 3
  • динар 1
  • дипломата 1
  • дирате 1
  • дирну 1
  • дисање 1
  • дите 1
  • диферентног 1
  • дише 2
  • длан 1
  • дну 2
  • до 29
  • доба 13
  • добар 1
  • Доби 1
  • добива 1
  • добивам 1
  • добивао 1
  • добијем 2
  • добили 1
  • Добио 1
  • добити 1
  • добра 3
  • добри 1
  • добро 17
  • Добро 2
  • доброј 1
  • добује 1
  • Доведох 1
  • довео 1
  • доводиш 1
  • довољно 3
  • доврши 2
  • додајем 1
  • Дође 1
  • дође 8
  • дођем 1
  • дођосмо 1
  • Дођосмо 1
  • дођох 1
  • Дођох 1
  • доживети 1
  • дозволите 1
  • дозволићете 1
  • Док 1
  • док 3
  • доказати 1
  • доказује 1
  • докопам 1
  • доктор 2
  • доктора 1
  • долази 2
  • Доле 2
  • Дон 8
  • донекле 1
  • Донекле 1
  • донели 1
  • донео 2
  • донесе 2
  • донесем 1
  • донех 1
  • доњу 1
  • допада 1
  • Допада 1
  • допадати 1
  • допираше 1
  • допратио 1
  • допуштењем 1
  • доручак 3
  • доручкује 1
  • доручкујем 1
  • Досад 1
  • досад 3
  • досадање 1
  • досадно 1
  • досадног 1
  • досетке 3
  • досеци 1
  • доста 3
  • достојан 1
  • достојанства 1
  • дотле 1
  • дотрча 1
  • дотрчи 1
  • доћи 4
  • дохваташе 1
  • дохватим 1
  • дочекујемо 1
  • Дошао 3
  • дошао 4
  • дошла 7
  • Дошли 1
  • дошли 2
  • драга 1
  • драги 1
  • Драги 3
  • драже 1
  • дренов 1
  • држала 1
  • Држао 1
  • држао 2
  • држах 2
  • држаше 1
  • држећи 1
  • Дромбуља 1
  • дромбуљу 1
  • дрр 1
  • друга 1
  • другда 1
  • друге 6
  • Други 2
  • други 8
  • другим 1
  • друго 4
  • Другом 1
  • другом 2
  • Другу 1
  • другу 2
  • друму 1
  • друштва 1
  • друштво 1
  • друштву 2
  • дрхшћем 1
  • дршћу 1
  • дубље 3
  • дубљим 1
  • дубљину 1
  • дубока 1
  • дубоким 1
  • дубоких 1
  • дубоко 4
  • дуванџија 1
  • дуг 1
  • дугачких 1
  • дуге 1
  • дуго 1
  • Дуго 2
  • дугуљасте 1
  • дуел 2
  • дуеланти 1
  • дуеле 2
  • дуелима 1
  • дуелишу 2
  • дуелу 1
  • дует 1
  • дуже 2
  • дужност 1
  • дужности 2
  • дућанима 1
  • духан 1
  • духана 2
  • духанкесу 2
  • духао 1
  • духну 1
  • духнух 1
  • душе 1
  • души 1
  • ђаво 3
  • Ђаво 3
  • ђавола 1
  • Ђеро 1
  • ђипа 1
  • Ђоза 1
  • ђуде 1
  • ђулад 1
  • е 2
  • Е 3
  • ево 1
  • Ево 1
  • Европе 1
  • екипажа 1
  • ексцесе 1
  • Енглески 1
  • енглески 3
  • Еркман 1
  • ето 2
  • ех 2
  • Ех 2
  • жаба 1
  • жабама 1
  • Жабе 1
  • жалио 1
  • жалостиво 1
  • жарких 1
  • железнички 1
  • железничку 1
  • женидба 1
  • женидбе 1
  • женидбу 2
  • женско 1
  • жену 1
  • живела 1
  • живети 1
  • живи 1
  • живот 1
  • животу 1
  • жигицама 1
  • жигице 1
  • Жигице 1
  • жигу 1
  • жице 1
  • Жице 1
  • жртве 1
  • жуборећем 1
  • жуљеве 1
  • журнала 2
  • За 4
  • за 95
  • забавља 1
  • забављам 1
  • забавом 1
  • забада 1
  • забачени 1
  • забележим 1
  • забога 1
  • заборавио 2
  • забуне 1
  • завадимо 1
  • завадио 2
  • завали 1
  • завесе 1
  • завесу 1
  • завијено 1
  • завиривати 1
  • завичај 1
  • заволео 1
  • завртела 1
  • загазио 2
  • загрљају 1
  • загрљених 1
  • загушен 1
  • загушљивим 1
  • загушљиво 2
  • задаје 1
  • задатак 1
  • задиркује 1
  • задиркујући 1
  • задовољан 1
  • задовољења 1
  • задовољење 1
  • зажелели 1
  • зажелео 1
  • Зазорно 1
  • заигра 1
  • заиграваше 1
  • заилазило 1
  • заједљиво 1
  • заједно 3
  • заклопи 1
  • закључак 1
  • закључака 1
  • закључане 1
  • закључили 1
  • закључимо 1
  • залагивати 1
  • залеђене 1
  • Залепи 1
  • залечен 1
  • заљубио 1
  • заљубљених 1
  • заљуља 1
  • замакаше 1
  • замало 1
  • замислити 3
  • Замислих 1
  • замишљена 1
  • замота 1
  • замотано 1
  • замрљано 1
  • занети 1
  • зановетам 1
  • заноси 1
  • заносим 2
  • заносити 2
  • заостаје 1
  • запаљено 1
  • запамтила 1
  • запео 1
  • запечатим 1
  • запита 3
  • запитам 1
  • заплакао 1
  • запомагао 1
  • запрети 1
  • запурена 1
  • зар 2
  • Зар 8
  • зарасло 1
  • зареже 1
  • Засад 1
  • засебан 1
  • засео 1
  • заслужио 2
  • заспао 2
  • заспати 2
  • заспим 1
  • Застор 1
  • затворена 1
  • затворених 1
  • затвори 2
  • затворити 1
  • затворих 2
  • затури 1
  • Затури 1
  • затутњише 1
  • заћутасмо 1
  • зачух 1
  • зашто 12
  • Зашто 2
  • збива 1
  • збило 1
  • због 1
  • збогом 1
  • Збогом 2
  • збркано 1
  • збуни 3
  • збунио 1
  • збуних 1
  • збуњено 1
  • званично 1
  • звати 1
  • звездасте 1
  • звона 1
  • Звоно 1
  • згодна 1
  • згужвано 1
  • здера 1
  • здрав 1
  • здрави 2
  • здраво 2
  • зебао 1
  • зелене 1
  • зеленкастом 1
  • земља 1
  • земљак 1
  • земљака 1
  • земљиште 1
  • земљу 2
  • ЗЕМУН 1
  • зечеве 1
  • зид 4
  • зида 1
  • зимња 1
  • зимски 1
  • зликовче 1
  • зло 1
  • зловољан 1
  • змајеве 1
  • зна 9
  • знадох 1
  • знајући 2
  • знак 2
  • знала 2
  • знали 1
  • Знам 3
  • знам 39
  • знао 7
  • знате 5
  • знати 1
  • значајно 1
  • значи 4
  • знаш 20
  • зној 1
  • зове 1
  • зовете 1
  • Зови 1
  • зову 2
  • зрак 1
  • зраци 1
  • зрна 2
  • зрном 1
  • зујале 1
  • И 14
  • и 508
  • иако 2
  • Ивановићу 1
  • Иванович 1
  • игда 1
  • игле 1
  • иглене 1
  • иглом 3
  • Игра 1
  • игра 3
  • играју 1
  • играла 1
  • играли 1
  • играм 4
  • играо 1
  • играте 3
  • играти 2
  • игру 1
  • иде 1
  • Идеали 1
  • Идеја 1
  • идеје 1
  • Идем 2
  • идем 8
  • идите 1
  • иду 1
  • иђах 1
  • иђаше 2
  • Из 3
  • из 32
  • иза 2
  • изабере 1
  • изазове 1
  • изапрати 1
  • избечио 1
  • изби 1
  • Изби 1
  • избијају 1
  • избришем 1
  • извади 1
  • Извади 1
  • извадила 1
  • извадим 1
  • Извадим 1
  • извадио 1
  • извадих 5
  • извезена 1
  • извесно 2
  • извијаху 1
  • извиним 1
  • извињавао 1
  • извињаваше 1
  • изводити 1
  • Извол 1
  • извукао 1
  • извукох 1
  • извуче 4
  • извучем 1
  • Извучем 1
  • изгледа 1
  • изгледају 1
  • Изгледала 1
  • изгледао 1
  • Изгледаше 1
  • изгледаше 3
  • изговарају 1
  • изговористе 1
  • изговором 1
  • изгорела 1
  • изгуби 1
  • изгубила 1
  • изгубили 1
  • изгубио 2
  • издржати 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 10
  • изиђем 3
  • изиђите 1
  • изишао 1
  • изјава 1
  • излазак 1
  • излази 1
  • излазило 1
  • излазио 1
  • излетео 1
  • излети 1
  • излишан 1
  • излози 1
  • измахну 1
  • између 2
  • измешаше 1
  • изневерио 1
  • изразили 1
  • изрично 1
  • изузетка 1
  • икад 3
  • икака 2
  • икаква 1
  • икаке 2
  • икога 1
  • ил 1
  • Или 1
  • или 8
  • илустрације 1
  • им 7
  • Има 1
  • има 9
  • имају 1
  • имала 3
  • имали 1
  • Имам 2
  • имам 8
  • имамо 1
  • имања 1
  • имао 3
  • имате 1
  • Имате 1
  • имати 1
  • Име 1
  • име 3
  • имена 2
  • имену 2
  • имерзијон 1
  • инат 1
  • иначе 4
  • индиферентан 1
  • индиферентније 1
  • инструмент 1
  • интереса 1
  • интересујем 1
  • интернационално 1
  • ипак 20
  • иронија 1
  • искапи 1
  • искашљиваше 1
  • искочи 1
  • искрен 1
  • искреност 1
  • искухала 1
  • испаде 1
  • испадну 1
  • испит 1
  • испитивао 2
  • исплачем 1
  • испод 5
  • исподвлаченим 1
  • исподвлачених 1
  • исподизах 1
  • испразнише 1
  • испред 2
  • испредам 1
  • испредао 1
  • испричати 1
  • испружам 1
  • испуњене 1
  • истакну 1
  • исте 1
  • исти 3
  • истина 3
  • истини 1
  • истинит 1
  • истину 2
  • исто 4
  • истога 1
  • истој 1
  • истом 1
  • историји 1
  • Историју 1
  • истргао 1
  • истрже 1
  • Истури 1
  • италијанско 1
  • Италије 1
  • Италији 1
  • ићи 2
  • их 17
  • ишао 2
  • ишаран 1
  • Ишли 1
  • ишли 2
  • ишло 2
  • иштемо 1
  • ишчупа 2
  • ј 1
  • Ја 135
  • ја 154
  • Јаваш 1
  • јаве 1
  • јавом 1
  • јадног 1
  • јаја 1
  • јака 1
  • јаке 1
  • јаки 1
  • јако 3
  • јасно 2
  • јастук 2
  • јатаган 1
  • јаче 5
  • јачу 2
  • је 412
  • један 16
  • Један 3
  • Једанпут 1
  • једанпут 2
  • једаред 1
  • једва 4
  • једемо 1
  • једим 1
  • једини 1
  • једна 6
  • једнако 1
  • једне 4
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 9
  • Једног 1
  • једног 4
  • једној 1
  • Једном 1
  • једном 4
  • једну 8
  • језа 2
  • језера 1
  • језик 6
  • језика 1
  • јекмегџија 1
  • јекнуше 1
  • јела 1
  • јелика 1
  • јео 2
  • Јер 2
  • јер 28
  • јесам 3
  • јесењем 1
  • јест 1
  • јесте 1
  • јести 1
  • Јово 1
  • Јовом 1
  • јој 53
  • Јока 1
  • Јоца 1
  • Још 3
  • још 38
  • јунаштво 3
  • Јуноша 1
  • јуришам 1
  • јутра 1
  • јутром 1
  • јутрос 1
  • Јуче 2
  • К 1
  • к 4
  • кабаницу 1
  • кавеза 1
  • каву 3
  • Кад 28
  • кад 59
  • кадгод 3
  • каже 1
  • кажем 14
  • кажете 2
  • кажите 1
  • Кажите 2
  • казали 3
  • Казалиште 1
  • казао 8
  • казати 7
  • Казаћу 1
  • казну 1
  • казујем 1
  • как 1
  • Как 1
  • кака 2
  • Какав 1
  • какав 5
  • каквих 1
  • каквог 1
  • Како 3
  • како 60
  • каког 1
  • каку 1
  • калкулатор 1
  • калочинама 1
  • каменом 1
  • канабе 4
  • канабета 1
  • канабету 1
  • Као 2
  • као 68
  • капала 1
  • капао 1
  • капе 1
  • капије 1
  • капију 1
  • капу 2
  • капут 1
  • капута 1
  • капуту 2
  • Карлос 6
  • Карлоса 1
  • Карлосово 1
  • Карлосом 1
  • карта 1
  • карте 1
  • кас 1
  • качкету 1
  • кашаљ 1
  • кашљање 1
  • кваку 1
  • келнере 1
  • кесу 1
  • кецељу 1
  • Кецељу 1
  • киме 1
  • киселину 1
  • киша 1
  • клавир 8
  • клавира 1
  • клавиру 3
  • клањајући 2
  • кларинет 1
  • Кларо 4
  • КЛАСИЧНИ 1
  • класично 1
  • класичној 1
  • клекох 1
  • клео 1
  • клепнућу 1
  • клизаво 1
  • климају 1
  • климне 1
  • климну 4
  • клинику 1
  • клискама 1
  • клоне 1
  • клонио 3
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кључ 1
  • кључалом 1
  • књига 1
  • Књиге 1
  • књиге 4
  • књигу 5
  • књизи 1
  • ко 19
  • Ко 7
  • кобајаги 1
  • ковчега 1
  • ковчегу 1
  • ковчежића 1
  • ковчезима 1
  • ког 1
  • кога 1
  • код 8
  • коже 1
  • која 11
  • које 18
  • којекакве 1
  • којекаквим 1
  • којекаких 1
  • којекако 3
  • којеко 1
  • којекуда 2
  • којечим 1
  • којешта 3
  • који 44
  • којим 4
  • којима 7
  • којих 2
  • којој 3
  • којом 3
  • коју 8
  • кола 8
  • колеги 1
  • колена 1
  • коленима 1
  • колико 2
  • колима 1
  • колотите 1
  • колут 1
  • колутове 1
  • коме 6
  • комнату 1
  • комплименат 2
  • комплимената 1
  • компотом 1
  • конац 1
  • конгресу 1
  • контракт 2
  • концер 1
  • концима 1
  • коње 1
  • коњић 1
  • копка 1
  • копкати 1
  • кор 1
  • кора 1
  • корак 3
  • корака 2
  • кораке 1
  • кораци 1
  • корачаја 1
  • корачасмо 1
  • кори 1
  • корицама 1
  • корице 1
  • коса 1
  • косице 1
  • косу 2
  • котарице 1
  • кошуљи 1
  • кошуљу 1
  • кравље 1
  • крај 3
  • крајева 2
  • крајеве 1
  • крајеви 1
  • крајем 1
  • крајина 1
  • крајно 1
  • крајње 1
  • крају 1
  • кратке 1
  • кратког 1
  • крв 3
  • кревет 3
  • кревета 2
  • крекетале 1
  • крекетање 1
  • крепко 3
  • крепче 1
  • крив 2
  • криво 2
  • крило 3
  • крилу 1
  • кристала 1
  • крњав 1
  • крова 1
  • Кроз 1
  • кроз 7
  • кројачу 1
  • кромпире 1
  • крпама 1
  • крчми 1
  • крштен 1
  • Куд 1
  • куда 1
  • Куда 1
  • кудгод 1
  • кукавица 1
  • кукаше 1
  • купећи 1
  • купи 1
  • купила 1
  • купио 1
  • Купио 1
  • купити 1
  • куражи 1
  • курари 1
  • Курсулом 1
  • куснуо 1
  • кутију 1
  • кућа 1
  • куће 9
  • кући 9
  • кућицама 1
  • кућицу 1
  • кућом 1
  • кућу 6
  • кухарица 1
  • кухарицом 2
  • кухаше 1
  • куца 1
  • куцнем 1
  • л 7
  • лабуд 1
  • лави 1
  • лагати 1
  • лажем 2
  • ЛАЗАРЕВИЋА 1
  • ЛАЗЕ 1
  • Лајпциг 1
  • Лајтнант 3
  • лајтнант 6
  • лајтнантом 1
  • лака 1
  • лако 6
  • лакомислен 1
  • лактом 5
  • лаку 1
  • Лаку 5
  • лакше 1
  • лампа 1
  • лампе 2
  • лампи 1
  • лампица 1
  • лампу 1
  • Ланци 1
  • лапнуо 1
  • ласкава 1
  • ласкали 1
  • ласкам 1
  • ласкате 3
  • ласно 1
  • латински 1
  • Левенхајму 1
  • лево 2
  • левој 2
  • левокруг 1
  • левом 1
  • леву 1
  • легао 5
  • легнем 4
  • легох 2
  • лед 3
  • ледених 1
  • леђа 2
  • леже 2
  • лежи 1
  • Лежи 2
  • лекар 1
  • лекара 1
  • лекција 1
  • лекцију 2
  • лено 1
  • леп 1
  • лепа 5
  • лепих 1
  • лепо 1
  • Лепо 1
  • лепше 1
  • лето 1
  • лећаше 1
  • ли 14
  • либе 1
  • лију 1
  • лист 1
  • листа 1
  • лица 1
  • лице 9
  • лицу 7
  • ложио 1
  • лозове 1
  • лош 1
  • луд 1
  • луда 1
  • луди 1
  • лудо 1
  • лудом 1
  • луду 1
  • лук 1
  • лупам 1
  • лупах 1
  • лупи 1
  • лупим 2
  • лупио 1
  • лупише 1
  • лутрије 1
  • ЉУБ 1
  • љубав 6
  • љубави 2
  • љубавних 1
  • љубазник 1
  • љубила 1
  • љубио 2
  • љубити 2
  • љубљаше 1
  • љубофи 1
  • Људи 3
  • људи 6
  • људима 1
  • љуске 1
  • љутим 1
  • љутите 1
  • љутити 1
  • љушти 1
  • М 5
  • ма 9
  • Мага 1
  • маже 1
  • мазао 1
  • мази 1
  • мазио 1
  • Мајербера 1
  • мајка 2
  • Макс 14
  • Макса 5
  • Максове 1
  • Максом 1
  • Максу 2
  • мале 1
  • маленим 1
  • Мало 1
  • мало 14
  • Малој 1
  • малтером 1
  • малу 1
  • манов 1
  • мање 2
  • мараму 1
  • мари 1
  • Маричић 1
  • марта 1
  • масарош 1
  • мастила 1
  • математичар 1
  • матер 4
  • матери 2
  • мати 11
  • махнух 1
  • махраме 1
  • махраму 3
  • Маџари 1
  • маџарским 1
  • ме 108
  • мегдан 1
  • мед 1
  • меда 1
  • медицинар 1
  • медицинских 1
  • Међед 1
  • међу 3
  • међународном 1
  • Међутим 2
  • међутим 5
  • Мемоаре 1
  • мене 24
  • Мене 5
  • мензура 1
  • мензуру 2
  • мени 19
  • Мени 8
  • мењам 1
  • мењаше 1
  • меса 1
  • месец 2
  • месеца 3
  • месечине 1
  • месимо 1
  • места 1
  • место 2
  • метнем 3
  • метну 1
  • метнуо 1
  • механом 1
  • механу 1
  • мехур 1
  • мешате 1
  • ми 151
  • Ми 4
  • Мика 1
  • микроскоп 1
  • микроскопа 1
  • микроскопом 1
  • мила 1
  • миле 1
  • мило 1
  • Мило 1
  • миловао 1
  • миловати 1
  • миловах 1
  • мимоишла 1
  • министарству 1
  • минут 1
  • минута 5
  • минутна 1
  • мира 1
  • миран 1
  • мирис 1
  • мирно 1
  • миру 1
  • мисао 4
  • мислећи 2
  • Мисли 1
  • мисли 3
  • мислим 7
  • мислио 17
  • Мислио 2
  • мислите 3
  • мислити 5
  • Мислиш 1
  • мислиш 2
  • мица 1
  • мицао 1
  • мишицу 1
  • мишљах 1
  • мишљу 2
  • Мишо 4
  • млад 1
  • млеко 1
  • много 4
  • мном 8
  • мо 1
  • мога 2
  • могадијаше 1
  • Могао 1
  • могао 15
  • могаше 1
  • Могла 1
  • могла 3
  • могли 1
  • могох 1
  • могу 10
  • могућим 1
  • модерни 1
  • можда 2
  • Можда 4
  • може 12
  • Може 2
  • Можете 1
  • можете 3
  • можеш 3
  • мој 15
  • моја 16
  • Моја 3
  • Моје 1
  • моје 15
  • мојега 6
  • Моји 1
  • моји 4
  • мојим 1
  • Мојим 1
  • мојих 5
  • Мојој 1
  • мојој 5
  • моју 7
  • мокар 3
  • молбе 1
  • молбу 2
  • молила 1
  • молим 13
  • Молим 6
  • молио 2
  • мољцима 1
  • мом 3
  • момак 2
  • моме 1
  • момка 2
  • момче 1
  • Мора 3
  • мора 8
  • морају 1
  • морала 1
  • Морам 1
  • морам 6
  • Морао 1
  • морао 3
  • морате 1
  • Морате 1
  • мору 1
  • мото 1
  • мотри 1
  • мотрим 1
  • мрачно 1
  • мрвицама 1
  • мрдну 1
  • мрднуо 1
  • мрзели 1
  • мрзело 1
  • мрзи 2
  • мрско 1
  • мршав 1
  • мршаво 1
  • му 30
  • мудрост 1
  • музичара 1
  • музу 1
  • муке 1
  • муња 1
  • мућка 1
  • муха 1
  • мучио 1
  • мушког 1
  • Н 6
  • На 13
  • на 209
  • навеза 1
  • навукао 1
  • нагло 2
  • нагнуо 1
  • нагох 1
  • над 1
  • Надам 1
  • надао 1
  • надробио 1
  • Нађем 1
  • нађем 4
  • названи 1
  • назвао 1
  • називам 1
  • Називи 1
  • наивно 1
  • Наиђем 1
  • наиђемо 1
  • наишао 1
  • наишла 1
  • најближе 1
  • најбоље 3
  • Највише 1
  • Наједанпут 1
  • наједи 1
  • Најмања 1
  • најмању 1
  • најмлађе 1
  • најсрећнији 1
  • најстарији 1
  • накашља 1
  • накнадио 1
  • накупи 1
  • налазим 1
  • налазио 1
  • налик 3
  • налио 1
  • наличити 1
  • наљутио 1
  • нам 6
  • нама 9
  • намерно 1
  • намигну 1
  • намргођен 1
  • намучио 1
  • Наново 1
  • наново 6
  • наносио 1
  • наочаре 1
  • напабирчио 1
  • нападао 1
  • напамет 1
  • напињаше 1
  • Написано 1
  • написано 4
  • напит 1
  • Напишем 1
  • напоље 3
  • Напослетку 1
  • напред 2
  • НАПРЕДАК 1
  • напреже 1
  • напротив 1
  • напуни 1
  • напући 2
  • Наравно 2
  • наравно 3
  • наразговарамо 1
  • наредаба 1
  • наредника 1
  • наређам 1
  • народ 1
  • народа 1
  • народности 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 3
  • нас 20
  • наслађавам 1
  • наслони 3
  • наслоних 1
  • насмејала 1
  • насмејао 1
  • насмејати 1
  • насмејем 1
  • насмеши 1
  • наспело 1
  • насред 1
  • настави 1
  • настављајући 1
  • Насула 1
  • насути 1
  • натезати 1
  • натијонг 1
  • натраг 2
  • натукао 1
  • натура 1
  • натуцајући 1
  • наћи 2
  • научио 1
  • Научио 2
  • нацртао 1
  • начелник 1
  • начин 6
  • начине 1
  • Начини 1
  • начини 2
  • Начинио 1
  • начинио 2
  • начинити 2
  • начиних 2
  • Наш 1
  • наш 4
  • наша 3
  • Нашао 1
  • нашао 2
  • наше 4
  • нашем 2
  • нашим 1
  • Нашто 1
  • нашто 6
  • нашу 2
  • не 154
  • Не 29
  • небо 2
  • небрежљиво 1
  • небу 1
  • неверица 1
  • негда 1
  • Него 2
  • него 8
  • недара 1
  • недеља 1
  • недеље 1
  • недељно 1
  • недељу 1
  • незаслужна 1
  • незгодно 1
  • неисечених 1
  • неишчекивано 1
  • нејасна 1
  • нејасне 1
  • нејасније 2
  • нејасном 1
  • нејасну 1
  • нек 1
  • нека 2
  • некад 2
  • Некада 1
  • некажњено 1
  • некака 3
  • некакав 11
  • Некаква 1
  • некакве 1
  • некаквом 1
  • некаке 1
  • некаким 3
  • некако 14
  • Некако 2
  • некаког 1
  • некаком 2
  • некаку 2
  • Неки 2
  • неки 3
  • неким 1
  • Неко 1
  • неко 6
  • некога 1
  • неколегијално 1
  • Неколико 2
  • неколико 7
  • неком 1
  • некуд 1
  • Нема 4
  • нема 9
  • немам 3
  • Немаца 1
  • немачка 1
  • немачке 1
  • немачки 6
  • немачким 1
  • немачко 1
  • немачког 1
  • Немачкој 1
  • немачком 2
  • немиран 1
  • Немицу 1
  • немој 1
  • Немој 1
  • немојте 3
  • Немце 2
  • Немци 2
  • Ненадовића 1
  • необично 9
  • неозбиљан 1
  • неочекиван 1
  • Непажљиво 1
  • непоколебљивом 1
  • неправо 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 15
  • непријатељ 1
  • непријатно 2
  • неприметно 1
  • неприродно 1
  • непрорачуњене 1
  • неразумљива 1
  • несигурне 1
  • неспретно 2
  • несреће 1
  • Несрећниче 1
  • неста 1
  • нестаде 1
  • нестална 1
  • нестало 1
  • нећаци 1
  • неће 3
  • Нећете 2
  • нећете 5
  • нећеш 2
  • Нећу 1
  • нећу 9
  • неугажени 1
  • неуредан 1
  • нехотице 1
  • нехотично 3
  • Нечастиви 1
  • нечега 1
  • нечији 1
  • Нешто 3
  • нешто 9
  • ни 37
  • нигде 3
  • ниже 1
  • нижи 1
  • нижући 1
  • низ 4
  • низа 1
  • није 48
  • Није 5
  • ниједан 1
  • ниједна 1
  • ниједно 1
  • ниједну 2
  • Никад 1
  • никад 4
  • никака 3
  • никаква 4
  • никаквих 1
  • никако 1
  • Никако 1
  • Нико 1
  • нико 5
  • Никога 1
  • никога 5
  • никого 1
  • Никола 4
  • Николи 1
  • Николом 1
  • Нисам 11
  • нисам 29
  • Ниси 1
  • ниси 5
  • ниске 1
  • нисмо 1
  • Нисмо 1
  • нисте 2
  • нису 1
  • нити 1
  • нитрата 1
  • ниуколико 1
  • ничега 2
  • ничим 2
  • Ништа 2
  • ништа 45
  • ништавни 1
  • но 10
  • Но 3
  • нов 1
  • НОВА 1
  • нова 2
  • новаца 1
  • нове 1
  • новина 2
  • новинама 2
  • новине 5
  • новом 2
  • ногама 2
  • Ноге 1
  • ноге 4
  • ногом 2
  • ногу 3
  • ножеве 1
  • ножем 1
  • нози 1
  • нокат 1
  • Нос 1
  • нос 3
  • носа 2
  • носећи 1
  • носи 3
  • носим 1
  • носио 2
  • носите 1
  • ноћ 13
  • ноћи 2
  • Ну 4
  • ње 9
  • њега 14
  • његова 2
  • његовим 2
  • његових 1
  • његово 1
  • његову 1
  • њезину 1
  • њему 4
  • Њен 2
  • њен 5
  • Њена 2
  • њена 6
  • Њене 1
  • њене 2
  • њено 4
  • њеног 1
  • њеном 1
  • њену 9
  • њим 2
  • њима 8
  • њиме 5
  • њих 7
  • њихове 1
  • њихових 1
  • њихово 1
  • њихову 1
  • њој 17
  • Њој 2
  • њојзи 7
  • њом 10
  • њоме 21
  • њу 18
  • њушку 1
  • о 37
  • О 8
  • Оба 1
  • обавезан 1
  • обадвоје 1
  • обасјали 1
  • обвезе 1
  • обдукције 1
  • обе 2
  • обележено 1
  • обећао 1
  • обичан 1
  • обичним 1
  • обичних 2
  • обично 6
  • обичну 1
  • Објашњавао 1
  • облачи 1
  • облачити 1
  • облигацију 1
  • облицима 1
  • Обоје 1
  • обоје 2
  • обојио 1
  • обојицу 1
  • оборила 1
  • обрадовати 1
  • образе 1
  • образована 1
  • образовани 1
  • обрати 3
  • обраћају 1
  • обраћајући 1
  • обрашчића 1
  • обрвама 1
  • обријао 1
  • обрише 1
  • обрнувши 1
  • обруч 1
  • обузе 2
  • обукао 1
  • обући 1
  • обухватих 1
  • Обучем 1
  • обучена 1
  • ова 2
  • овај 5
  • овака 1
  • овакав 2
  • Оваки 1
  • овако 8
  • овамо 2
  • Овда 1
  • овде 6
  • ове 1
  • овим 1
  • Овим 1
  • Ово 2
  • ово 7
  • овог 1
  • овога 1
  • овој 2
  • овом 3
  • ову 1
  • огледам 1
  • огрешио 1
  • огромне 1
  • огромни 1
  • огромним 1
  • огрћем 1
  • огуглати 1
  • од 62
  • Од 9
  • Одавна 1
  • одакле 1
  • Одатле 1
  • одбити 1
  • одбројим 2
  • одвалиш 1
  • одведе 1
  • одвише 2
  • одговара 1
  • Одговарала 1
  • одговарам 1
  • одговор 2
  • одговора 2
  • одговори 3
  • одговорила 2
  • одговорили 1
  • одговорим 1
  • одговорио 2
  • одговорите 1
  • одговорити 1
  • одговорих 6
  • оде 3
  • одекламовао 1
  • Одем 4
  • одем 5
  • одједанпут 2
  • одлепи 1
  • одлични 1
  • одлука 1
  • одлуком 1
  • одлучио 2
  • одмакао 1
  • одмакне 1
  • одмакнем 1
  • Одмах 2
  • одмах 6
  • однео 1
  • однос 1
  • одношају 1
  • одобравајући 1
  • одобровољи 1
  • одох 2
  • одоше 1
  • одредим 1
  • одриче 1
  • одсад 4
  • Одсада 1
  • Одсекао 1
  • одсекоше 1
  • одсечете 1
  • одува 1
  • одшкринута 1
  • оженио 1
  • оженити 4
  • озбиља 2
  • озбиљан 2
  • озбиљна 1
  • озбиљнија 2
  • озбиљно 5
  • озго 1
  • ока 3
  • оканем 1
  • оквира 1
  • оклизну 1
  • окна 1
  • Око 2
  • око 8
  • окрене 1
  • окренем 2
  • окрену 1
  • окрете 5
  • окретох 2
  • Он 14
  • он 19
  • она 79
  • Она 86
  • онај 2
  • онакав 2
  • Онако 2
  • онако 6
  • онда 19
  • Онда 23
  • оне 4
  • они 10
  • Они 3
  • оним 2
  • Оно 1
  • оно 6
  • онога 3
  • ономе 1
  • ону 1
  • опадају 1
  • Опазила 1
  • опазила 2
  • Опазио 1
  • опазио 2
  • опазити 1
  • опаметих 1
  • опарила 1
  • опасан 1
  • опасно 2
  • Опера 1
  • Опет 10
  • опет 45
  • опирала 1
  • опомена 1
  • оправио 1
  • Опрао 1
  • опраштах 1
  • опре 1
  • опрезно 4
  • опрости 1
  • опростим 1
  • Опростите 3
  • опростите 4
  • опростити 1
  • опроштај 1
  • оптужбу 1
  • опусти 1
  • општу 2
  • орах 3
  • ораха 1
  • орахе 2
  • организам 1
  • орпоштај 1
  • осакатио 1
  • осам 1
  • осветљени 2
  • осветљено 1
  • осем 1
  • осети 1
  • Осетих 3
  • осетих 4
  • осећања 3
  • осећање 2
  • осећао 1
  • Осећао 1
  • осећати 1
  • осећах 1
  • осилити 1
  • осим 1
  • ослободити 1
  • ослонца 1
  • особе 1
  • осовини 1
  • остави 1
  • оставивши 1
  • оставила 1
  • оставили 1
  • оставило 1
  • оставим 1
  • оставио 1
  • Оставите 1
  • оставити 2
  • оставља 1
  • остављам 2
  • остављао 1
  • остављен 1
  • остај 1
  • Остај 1
  • остаје 1
  • остајте 1
  • Остали 2
  • осталих 1
  • остане 3
  • остао 1
  • остасмо 2
  • остраг 1
  • осуђеник 1
  • отац 1
  • Отац 1
  • отворену 1
  • отвори 1
  • отворила 1
  • отворим 2
  • Отворим 3
  • отворио 1
  • Отворио 1
  • Отворих 1
  • отворише 1
  • оте 1
  • отимаше 1
  • Отишао 1
  • отишао 2
  • отишла 1
  • откако 3
  • откључах 1
  • откравила 1
  • откравити 1
  • откуд 2
  • откуп 1
  • отпоче 1
  • отпочнем 1
  • отресао 1
  • отресаше 1
  • отрцане 1
  • отужан 1
  • отужно 1
  • отури 2
  • оћута 1
  • Ох 1
  • Охладио 1
  • охладити 1
  • Охладнео 1
  • оцепила 1
  • очајавам 1
  • очевидно 2
  • очекивао 2
  • очекивати 1
  • очепим 1
  • очешљала 1
  • очи 16
  • очигледно 1
  • очију 9
  • очима 3
  • очице 1
  • очувао 1
  • очупам 1
  • оштра 1
  • оштрим 1
  • оштро 3
  • Па 23
  • па 48
  • падао 1
  • паде 1
  • Паде 2
  • пажљив 1
  • пажњу 1
  • пазухом 1
  • пак 1
  • пакао 1
  • паклена 1
  • пакосно 1
  • пало 1
  • паљкајући 1
  • памет 2
  • паметан 1
  • памети 4
  • паметнијим 1
  • паметно 2
  • пандура 1
  • пансионата 1
  • панталоне 1
  • пао 1
  • паприка 1
  • пар 7
  • пара 2
  • пардон 2
  • пардона 1
  • парком 1
  • партија 1
  • партије 1
  • партију 2
  • парче 5
  • паса 1
  • пасти 1
  • патетично 1
  • патње 1
  • патос 1
  • патриотство 1
  • паузе 1
  • паузу 1
  • пева 2
  • певају 2
  • Певала 1
  • певам 1
  • певао 1
  • пеленгирима 1
  • пењите 1
  • пепелом 1
  • периферији 1
  • персијским 1
  • пескаоницу 1
  • песма 1
  • песмама 1
  • песме 2
  • песмом 1
  • песму 2
  • Песницама 1
  • песници 1
  • пет 7
  • пети 1
  • петља 1
  • петролеумом 1
  • пећ 2
  • пећи 4
  • пешице 1
  • пиво 2
  • пивом 1
  • пијавице 1
  • пијан 2
  • пијана 1
  • пијацу 1
  • пијемо 1
  • пију 1
  • пиљио 1
  • пио 1
  • пирамида 1
  • Писала 1
  • писама 1
  • Писао 1
  • писао 4
  • писати 2
  • писма 7
  • ПИСМО 13
  • писмо 16
  • Писмо 2
  • писмом 1
  • писмоноша 1
  • писму 2
  • ПИСЦИ 1
  • пита 2
  • питају 1
  • питајући 1
  • питала 2
  • питали 1
  • питања 2
  • питање 4
  • Питао 1
  • питао 3
  • питати 3
  • питах 2
  • питаш 1
  • питаше 1
  • питоме 1
  • питомцима 1
  • пише 1
  • пишем 3
  • пиштао 1
  • пиштоља 1
  • пишу 1
  • плаве 1
  • плавим 1
  • плавих 1
  • плајваз 1
  • плајвазом 1
  • плајевазом 2
  • плакати 1
  • плама 1
  • пламеном 1
  • платили 1
  • платићу 1
  • плач 2
  • плача 1
  • плачи 1
  • плачући 1
  • плашим 1
  • плашио 1
  • плашљиво 4
  • плетење 1
  • пловио 1
  • пљуне 1
  • пљунем 1
  • пљунуо 2
  • По 2
  • по 36
  • Побацао 1
  • побегла 1
  • побесни 1
  • побићемо 1
  • побледелих 1
  • побочној 1
  • Побратим 2
  • побратим 5
  • Побратиме 4
  • побратиме 7
  • побратиму 1
  • повезује 1
  • поверење 1
  • повукао 1
  • повукох 1
  • повући 2
  • повуче 1
  • повучем 1
  • повучеш 1
  • поглавито 1
  • Поглед 2
  • поглед 4
  • погледа 7
  • погледајући 1
  • погледам 1
  • Погледам 1
  • Погледао 1
  • погледах 3
  • погледом 1
  • погледу 1
  • погодити 1
  • Под 1
  • под 13
  • подављени 1
  • подбадаше 1
  • подбочи 1
  • подбочим 1
  • подбочих 1
  • подвале 1
  • подвежете 1
  • подвежу 1
  • подвезао 1
  • подвезивати 1
  • подвлачити 1
  • подвлачиш 1
  • Поделићу 1
  • подерао 1
  • подетиш 1
  • подигоше 1
  • подједнака 1
  • подне 2
  • подуже 1
  • пође 4
  • пођем 1
  • пођи 1
  • пођосмо 1
  • пођох 2
  • пожалу 2
  • пожарничка 1
  • позабацивали 1
  • поздрав 1
  • поздрава 1
  • позелени 1
  • Позив 1
  • позивају 1
  • познајеш 1
  • познао 1
  • Познао 1
  • позовем 1
  • позориште 1
  • појави 1
  • појаче 1
  • појединим 1
  • појединих 1
  • појео 1
  • појести 1
  • појма 1
  • показа 1
  • показати 2
  • покајати 1
  • Покаткад 1
  • покаткад 2
  • поклања 1
  • поклањам 1
  • Поклон 1
  • поклон 3
  • поклоне 2
  • Поклони 1
  • поклони 3
  • Поклоним 1
  • поклоните 3
  • Поклопих 1
  • поклопце 1
  • Покрај 1
  • покривао 1
  • покријем 1
  • покупљена 1
  • Покушавао 1
  • покушаваше 2
  • покушах 2
  • пола 6
  • полако 2
  • полани 1
  • поласка 1
  • поле 1
  • полетео 1
  • полићем 1
  • полиција 1
  • половине 2
  • половину 2
  • положај 1
  • поља 2
  • Пољак 1
  • поље 1
  • пољубац 2
  • пољубим 1
  • пољубио 1
  • пољубите 1
  • помакне 1
  • помало 1
  • помеша 1
  • помињао 1
  • помињу 1
  • помирили 2
  • помиримо 1
  • помисао 1
  • Помисли 1
  • помислим 3
  • помислио 1
  • помогнем 1
  • помози 1
  • Помпеја 2
  • Помпеји 1
  • помрче 1
  • помрчину 1
  • понављао 1
  • понашање 1
  • понижење 1
  • поноса 2
  • Поносита 1
  • поносно 1
  • поноћи 2
  • понуди 1
  • понудих 1
  • поодавна 1
  • Попеску 15
  • Попијем 1
  • попио 1
  • попити 1
  • поплашено 1
  • поплашити 1
  • поправио 1
  • попустила 1
  • поред 3
  • Поред 4
  • пори 1
  • поругљиво 3
  • порумењених 1
  • поручио 1
  • поручник 1
  • поручником 1
  • посађен 1
  • посла 4
  • послао 1
  • посластичарницом 1
  • После 18
  • после 24
  • последица 1
  • последњег 1
  • последњега 1
  • последњем 1
  • последњи 1
  • Последњим 1
  • последњих 1
  • послетку 6
  • послова 1
  • послу 1
  • посматраше 1
  • посрамити 1
  • посрамљен 1
  • посред 1
  • посрну 1
  • посрнуо 1
  • поставити 1
  • постало 1
  • постао 2
  • постати 1
  • постеље 1
  • постељу 3
  • постидех 1
  • постиди 1
  • поступак 1
  • потамне 1
  • потежу 1
  • потече 1
  • потиљка 1
  • потклобучила 1
  • потока 1
  • поточићу 1
  • потпомаже 1
  • потпуно 1
  • потпури 1
  • Потражи 2
  • потражим 1
  • Потражим 1
  • поуздан 1
  • поузданошћу 1
  • поуздање 1
  • поустајаше 1
  • поцрвенела 2
  • поцрвенео 1
  • поцрвени 2
  • Поче 2
  • поче 6
  • почела 1
  • Почео 1
  • почео 7
  • почесмо 1
  • почети 2
  • почетка 1
  • почетна 1
  • почето 1
  • Почех 1
  • почех 13
  • почеше 1
  • почињало 1
  • Почињао 1
  • почиње 1
  • Почнем 1
  • почнем 2
  • почнемо 1
  • Пошло 1
  • поштанског 1
  • поштанском 1
  • поштапа 1
  • поштена 1
  • поштени 2
  • поштено 3
  • поштење 1
  • пошто 3
  • права 3
  • праве 1
  • прави 1
  • правила 1
  • правио 1
  • правити 1
  • правник 1
  • право 5
  • правом 1
  • празнике 1
  • пратим 1
  • прашину 2
  • прва 1
  • први 1
  • Првих 1
  • Прво 1
  • прво 2
  • првог 1
  • прву 2
  • пре 10
  • пребивајут 1
  • преваре 1
  • преводи 1
  • преводио 1
  • превртати 1
  • преврће 1
  • превући 1
  • прегази 1
  • прегледа 1
  • прегнути 1
  • пред 11
  • Пред 4
  • предвидим 1
  • предговор 1
  • предигао 1
  • предлог 1
  • предмет 1
  • Представише 1
  • пређе 1
  • пређем 1
  • пређоше 1
  • презрење 1
  • презриво 1
  • прекинула 1
  • прекинути 1
  • преко 5
  • Прекодан 1
  • према 6
  • Преметало 1
  • преметао 1
  • Препирао 1
  • преписка 1
  • препуни 1
  • преривао 1
  • пресече 1
  • пресечен 1
  • пресрећан 1
  • преста 1
  • престане 1
  • престао 3
  • престарео 1
  • Пресула 1
  • претио 1
  • претура 1
  • Претурао 1
  • прзница 1
  • прзницом 1
  • при 1
  • прибирајући 1
  • приближило 1
  • приближим 1
  • Приближих 1
  • прибра 1
  • прибрати 1
  • Прибрах 1
  • привлачила 1
  • привучем 1
  • приђе 1
  • приђох 1
  • пријатан 1
  • пријатељ 1
  • пријатељи 2
  • пријатељства 1
  • пријатне 1
  • пријатније 1
  • пријатно 10
  • прикљештише 1
  • прикупљам 1
  • прилазим 1
  • прилика 2
  • прилике 2
  • примакох 1
  • примети 1
  • приметити 1
  • примите 1
  • примити 1
  • припи 1
  • приповедака 1
  • приповетка 1
  • Приповетка 1
  • приповетке 1
  • ПРИПОВЕТКЕ 1
  • приповетку 1
  • природа 2
  • присвајати 1
  • прислони 3
  • прислонио 1
  • пристаде 1
  • пристајао 1
  • пристајем 1
  • Пристајем 1
  • пристајете 1
  • пристали 2
  • пристао 1
  • Присуство 1
  • присуству 2
  • притискивало 1
  • притискиваше 1
  • притискох 1
  • притискује 1
  • притиснем 4
  • притиште 3
  • притом 1
  • прихвати 1
  • прихватим 1
  • прича 4
  • причала 2
  • причам 2
  • Причао 1
  • причао 4
  • причати 2
  • прљаво 1
  • пробадала 1
  • пробадати 1
  • пробаше 1
  • пробудио 1
  • провео 1
  • провириваше 1
  • проводи 1
  • проводио 1
  • провучеш 1
  • проговорити 1
  • Прогутај 1
  • прође 3
  • прођемо 1
  • прођосмо 2
  • прођоше 2
  • прозор 6
  • прозора 3
  • прозоре 2
  • прозору 4
  • проиграте 1
  • пролазе 1
  • пролази 1
  • пролетале 1
  • пролећни 1
  • промахиваше 1
  • промени 2
  • променило 1
  • промењен 1
  • промеша 1
  • Промисли 1
  • промисли 2
  • промислите 1
  • промукло 2
  • промумла 1
  • пропусти 1
  • прорезати 1
  • просјак 1
  • просјачког 1
  • проста 1
  • прости 1
  • простије 1
  • Просто 1
  • просто 3
  • простодушно 1
  • просуше 1
  • Проте 1
  • протестујући 1
  • против 3
  • противих 1
  • противнику 1
  • противречити 1
  • противречност 1
  • протрчавају 1
  • професор 1
  • професори 1
  • прочитам 1
  • прочитао 1
  • Прошао 1
  • прошао 2
  • прошапута 3
  • прошапуће 1
  • прошла 1
  • прошло 1
  • Прошло 1
  • прси 3
  • прсима 1
  • прслук 1
  • прснем 1
  • прсну 3
  • прснуо 2
  • прст 7
  • прста 2
  • прсте 1
  • прстенују 1
  • прстију 1
  • прстима 2
  • прстић 2
  • пругу 1
  • пружи 6
  • пружих 1
  • пруска 1
  • псима 1
  • пука 1
  • пулс 2
  • пун 1
  • пуна 1
  • пуне 1
  • пуни 1
  • пуних 1
  • пуно 2
  • пуном 1
  • пуну 1
  • пуп 1
  • пупи 1
  • пусатом 1
  • пуска 1
  • пусти 1
  • пустим 1
  • пустите 1
  • пустити 1
  • пусту 1
  • пут 8
  • пута 9
  • путем 1
  • путнике 1
  • путу 2
  • Пушио 1
  • пуштају 1
  • пуштам 1
  • пуштате 1
  • равнодушан 2
  • равнодушним 2
  • равнодушно 1
  • равнодушношћу 2
  • рад 4
  • рада 1
  • раде 1
  • ради 11
  • радила 1
  • радили 1
  • радим 6
  • радимо 1
  • радио 4
  • радите 1
  • радиш 1
  • радовала 1
  • радовали 1
  • радовао 2
  • радом 1
  • радостан 1
  • радује 1
  • радујући 1
  • разастре 1
  • разби 1
  • разбијену 1
  • разведри 1
  • Развићу 1
  • развуче 1
  • разговетно 1
  • разговор 6
  • разговора 3
  • разговорима 1
  • разговорна 1
  • разгорела 1
  • разгрнух 1
  • раздељена 1
  • раздрљене 1
  • раздрљеним 1
  • разиђу 1
  • разли 1
  • разлоге 1
  • разложито 1
  • разлози 2
  • размахује 1
  • разрогаченим 1
  • разуме 6
  • разумевала 1
  • разумела 1
  • разумем 1
  • разумео 3
  • разумети 1
  • Разумех 1
  • разумљиво 1
  • Рајићу 1
  • ракије 1
  • раменима 4
  • Рана 1
  • ране 1
  • рано 1
  • рану 1
  • рапир 1
  • рапире 2
  • расипао 1
  • раскалашно 1
  • раскопчам 1
  • раскрстим 1
  • распознаје 1
  • распознајем 1
  • расположење 1
  • расположењу 1
  • Распремио 1
  • распростирала 1
  • распусту 1
  • раствором 1
  • растрљано 1
  • рату 1
  • рачун 1
  • рачуна 6
  • рђав 1
  • рђаве 2
  • Рђаво 1
  • рђаво 3
  • рђавој 1
  • ревносно 2
  • реда 3
  • редактор 1
  • редова 1
  • редом 1
  • ређати 1
  • ређаше 1
  • резон 1
  • Рекао 1
  • рекао 2
  • рекла 1
  • рекли 1
  • рекнем 1
  • рекнеш 1
  • рекосмо 2
  • Рекох 1
  • рекох 27
  • респекта 1
  • ресторацијом 1
  • ретко 1
  • рећи 8
  • рецептима 1
  • Реци 1
  • реч 6
  • рече 39
  • реченица 1
  • речи 5
  • речима 1
  • речник 1
  • рибу 1
  • ритерски 1
  • родбина 1
  • родио 1
  • рођени 1
  • рођено 1
  • роман 1
  • рукав 1
  • рукавица 1
  • рукавицама 1
  • рукама 2
  • руке 13
  • руком 9
  • рукопис 2
  • рукописа 1
  • руку 39
  • руља 1
  • Румуна 1
  • руски 2
  • русски 1
  • рутавим 1
  • руци 6
  • ручак 4
  • ручао 1
  • ручица 2
  • ручка 1
  • ручком 1
  • ручни 1
  • С 7
  • с 88
  • са 21
  • сабље 1
  • сабљица 3
  • сабљом 1
  • Сав 1
  • сав 5
  • савести 2
  • савијем 1
  • сад 12
  • Сад 8
  • сада 1
  • Сада 1
  • садашњем 1
  • садржаја 1
  • садржину 1
  • сажаљења 1
  • сакријем 1
  • Сам 1
  • сам 282
  • сама 4
  • сами 3
  • само 48
  • Само 6
  • самцит 1
  • сан 3
  • Сан 4
  • санса 1
  • сањао 1
  • сањати 1
  • сањив 1
  • саображавајући 1
  • сапуни 1
  • сапутник 1
  • сасвим 18
  • саспем 1
  • саставим 1
  • састојати 1
  • сасуо 2
  • сахат 1
  • Сахат 1
  • сахата 5
  • сахату 1
  • Сачувај 1
  • сва 5
  • Свака 1
  • Сваки 1
  • сваки 15
  • Сваким 1
  • свако 2
  • сваког 3
  • свакој 1
  • свакојаке 2
  • свакојаких 1
  • сваком 1
  • сваку 4
  • свануло 1
  • Све 10
  • све 52
  • свега 3
  • сведок 1
  • свеж 1
  • свезу 1
  • свем 1
  • свему 2
  • свест 1
  • Свест 1
  • свет 3
  • света 2
  • светлост 4
  • светлошћу 1
  • светлу 1
  • свету 2
  • свећа 1
  • Свећа 1
  • свеће 2
  • свећњак 4
  • свећом 2
  • свећу 4
  • сви 11
  • Сви 3
  • свију 1
  • свиле 3
  • свилен 1
  • свиленим 1
  • свилом 1
  • свилу 1
  • свима 5
  • свионе 1
  • свира 1
  • свирај 1
  • свирају 1
  • Свирала 1
  • свирање 2
  • свирао 1
  • Свирате 1
  • свирати 2
  • свирач 1
  • свираше 2
  • свја 1
  • свога 1
  • свој 3
  • своја 3
  • своје 11
  • својега 1
  • својим 1
  • Својим 1
  • својих 1
  • својој 6
  • својом 3
  • својства 1
  • својственим 1
  • своју 13
  • свом 2
  • сврнула 1
  • Свршавао 1
  • свршена 4
  • свршене 1
  • свршено 1
  • свршила 1
  • свршили 1
  • свршио 2
  • свршити 2
  • сву 1
  • се 419
  • себе 9
  • себи 16
  • седам 1
  • Седе 1
  • седе 2
  • седела 1
  • седеле 1
  • седео 4
  • седи 3
  • седим 1
  • седимо 1
  • седишта 1
  • седне 1
  • седнем 2
  • седнемо 1
  • седницу 1
  • седох 1
  • Седох 2
  • сеђаше 1
  • секу 1
  • секунд 1
  • села 2
  • сели 1
  • Сели 1
  • сељака 1
  • сентиментална 1
  • сео 2
  • сестара 1
  • сести 1
  • Сестра 1
  • сестра 2
  • сестрама 1
  • сестре 8
  • сестри 3
  • сестрино 2
  • сестрић 1
  • сестрићи 1
  • сетим 1
  • сетити 1
  • сећам 3
  • сећао 1
  • сешо 2
  • Сешо 2
  • си 24
  • Сидовљева 1
  • сила 1
  • силан 1
  • силном 1
  • силу 1
  • синоћ 1
  • Синоћ 2
  • сину 1
  • Сирота 1
  • сирота 5
  • системе 1
  • ситница 1
  • ситнурија 1
  • сјајно 1
  • сказаљка 1
  • скамију 1
  • скела 1
  • скептика 1
  • скиде 1
  • скинем 2
  • скинути 1
  • скопах 1
  • скорпија 1
  • скочи 5
  • скочим 1
  • Скочим 3
  • скочио 1
  • скромни 1
  • Скрстим 1
  • скрхати 1
  • скупљамо 1
  • скухао 1
  • сл 1
  • слаба 1
  • слаби 1
  • слабији 1
  • слабо 1
  • сладак 1
  • слађа 1
  • сласти 1
  • слатка 1
  • слатко 6
  • слаткој 1
  • слеже 2
  • слежући 1
  • слепо 1
  • слика 3
  • Слике 2
  • слике 5
  • сликом 1
  • слику 10
  • слободан 1
  • Слободан 1
  • слободе 1
  • слободни 1
  • слова 1
  • Словени 2
  • служе 1
  • служим 2
  • случајеви 1
  • слуша 2
  • слушам 1
  • слушао 1
  • слушати 1
  • слушах 1
  • смакну 1
  • сме 1
  • смеј 2
  • Смејала 2
  • смејао 2
  • смејати 5
  • смејаше 3
  • смеје 1
  • смејем 2
  • смејемо 1
  • смејеш 1
  • смејући 3
  • смем 7
  • смео 1
  • смерти 1
  • смета 2
  • сметало 1
  • сметао 1
  • Смех 1
  • смех 6
  • смеха 1
  • смеху 1
  • смешан 1
  • смешећи 2
  • смешим 1
  • смешније 1
  • смешно 1
  • смирио 1
  • смисла 3
  • смо 34
  • смота 1
  • смрти 1
  • смртни 1
  • сна 3
  • снаге 1
  • Снажна 1
  • снази 1
  • снахе 1
  • Снег 1
  • снег 5
  • снове 2
  • сном 1
  • сну 2
  • соба 3
  • собе 7
  • соби 11
  • собице 1
  • собом 4
  • собу 21
  • сондишем 1
  • сопствене 1
  • спава 1
  • спавало 1
  • спавати 1
  • Спалдинг 2
  • спокојно 1
  • спокојство 1
  • спољашње 1
  • споразумевања 1
  • споредне 1
  • спрам 1
  • спрдам 1
  • спрдате 1
  • спрема 1
  • спремам 2
  • спусти 3
  • спустим 1
  • спустих 1
  • спуштен 1
  • сраженију 1
  • Срамота 1
  • срамота 2
  • Срби 1
  • Србија 2
  • Србији 1
  • Србин 3
  • срдим 2
  • срдимо 1
  • срдио 1
  • срдито 3
  • сребрног 1
  • сред 1
  • средином 1
  • сретнем 1
  • срећа 2
  • срећан 2
  • срећни 2
  • срећно 1
  • сркнем 1
  • сродан 2
  • сродности 1
  • сродства 1
  • сроза 2
  • Српкиња 1
  • Српски 1
  • СРПСКИ 1
  • српски 6
  • српско 1
  • српском 1
  • српску 1
  • срца 3
  • срце 6
  • срцем 2
  • ста 2
  • стави 1
  • ставио 1
  • ставити 1
  • стаде 2
  • стадох 1
  • стазе 1
  • стајао 1
  • Стајао 1
  • стајасмо 1
  • стала 1
  • стало 2
  • стане 2
  • стању 1
  • стао 2
  • старачки 1
  • старе 1
  • стари 1
  • старом 1
  • стару 1
  • стах 1
  • Ствар 1
  • ствар 3
  • ствари 6
  • створио 1
  • сте 20
  • стегао 1
  • стегнем 1
  • стегнути 1
  • стегнух 1
  • стегох 3
  • стеже 1
  • степен 1
  • степена 2
  • степене 4
  • степенима 1
  • степену 1
  • стигао 1
  • стигох 1
  • стид 1
  • Стид 1
  • стидела 1
  • стидели 1
  • стидљиво 1
  • стискох 1
  • Сто 1
  • сто 9
  • стога 4
  • стојати 1
  • стоји 5
  • стојим 3
  • стола 1
  • столице 1
  • столицу 4
  • столом 3
  • столу 3
  • Стооој 1
  • стопало 1
  • стоти 1
  • стотину 1
  • страна 1
  • странац 1
  • стране 9
  • страни 1
  • страну 1
  • странца 1
  • страсно 1
  • страсти 1
  • страх 1
  • страшни 1
  • страшно 1
  • страшној 1
  • Стресао 1
  • стресати 1
  • стреси 1
  • стресох 1
  • стропошта 1
  • стрпао 1
  • студент 1
  • студенти 1
  • студентима 1
  • ступам 1
  • су 34
  • субота 1
  • сувише 6
  • судланицу 1
  • суза 1
  • Сузе 1
  • сузе 2
  • сујета 1
  • сумњу 1
  • Сунце 1
  • сутоњ 1
  • сутра 2
  • Сутра 2
  • сутрадан 1
  • Сутрадан 1
  • сух 1
  • суха 2
  • сухарка 1
  • сухе 1
  • сухо 1
  • Суштина 1
  • сушто 1
  • сцена 1
  • сцену 1
  • т 7
  • та 11
  • Та 5
  • таблице 1
  • таблу 1
  • таваницу 1
  • тавану 1
  • тазе 1
  • тај 14
  • Тај 2
  • такав 1
  • Такав 1
  • таких 1
  • такнем 1
  • Тако 5
  • тако 53
  • таког 1
  • такође 1
  • такој 1
  • Талас 1
  • таласе 1
  • таласи 1
  • тамо 2
  • Тамо 2
  • танко 2
  • таре 1
  • тарем 1
  • тастерима 1
  • татарски 1
  • тачно 2
  • твој 3
  • Твој 5
  • твоја 2
  • твоје 1
  • Твојему 1
  • твојим 1
  • твом 1
  • твоме 1
  • тврдио 1
  • тврдити 1
  • Тврдо 1
  • тврдо 2
  • те 21
  • тебе 8
  • теби 5
  • тежак 1
  • теже 1
  • Тек 1
  • тек 2
  • текле 1
  • тела 1
  • Телову 1
  • темена 1
  • температуру 2
  • терам 1
  • терао 1
  • терате 2
  • тераше 1
  • термометар 1
  • термометру 1
  • тесне 1
  • тетке 1
  • тешко 4
  • Ти 20
  • ти 63
  • Тијосав 1
  • Тијосава 1
  • тикве 1
  • Тим 2
  • тим 3
  • тимари 1
  • тиме 1
  • тихо 11
  • тица 1
  • тиче 1
  • тичићи 1
  • ткање 1
  • То 13
  • то 69
  • тобом 1
  • Тог 1
  • Тога 2
  • тога 5
  • Тол 1
  • толико 10
  • толиког 1
  • том 2
  • Томе 1
  • томе 5
  • тонем 1
  • тонови 1
  • тоном 1
  • топ 1
  • топи 1
  • топим 1
  • топло 1
  • топлоту 1
  • топу 1
  • точак 1
  • трабуњао 1
  • траву 1
  • Тражи 1
  • тражим 2
  • тражио 2
  • тражих 1
  • тражиш 1
  • трајало 1
  • трајне 1
  • трампу 1
  • транспарент 1
  • трбух 1
  • трбуху 1
  • трга 1
  • тргнем 1
  • тргни 1
  • Тргох 2
  • Треба 2
  • треба 9
  • требало 2
  • тренут 1
  • тренутака 1
  • Тресаше 1
  • трећи 1
  • трже 2
  • трзала 1
  • Три 1
  • три 6
  • тридесет 1
  • Трипут 1
  • трипут 2
  • Трифко 1
  • Трифун 1
  • тричавог 1
  • тромо 2
  • тротоара 1
  • трошим 1
  • Трпезарија 1
  • трпезарији 1
  • Трпи 1
  • труда 1
  • ту 12
  • Ту 3
  • туга 1
  • туже 1
  • тужила 1
  • тужна 4
  • тужни 1
  • тужнија 1
  • тужно 6
  • тужном 1
  • тузи 1
  • тукла 1
  • тул 1
  • Туманов 20
  • Туманова 3
  • Тумановом 1
  • Туманову 2
  • туре 1
  • тури 2
  • турим 2
  • Турском 1
  • Турцима 1
  • Тутањ 1
  • тутањ 2
  • ће 23
  • ћемо 1
  • ћерамиду 1
  • ћеретао 1
  • ћете 6
  • ћеш 5
  • Ћијукову 1
  • Ћирица 1
  • ћу 28
  • Ћуковом 1
  • ћулбастије 1
  • ћупове 1
  • ћускија 1
  • ћутала 1
  • Ћутала 1
  • Ћутали 1
  • ћутања 1
  • ћутао 1
  • Ћутао 1
  • ћутах 1
  • ћуташе 2
  • ћуте 1
  • ћутећи 2
  • ћутећки 1
  • ћути 1
  • Ћути 1
  • ћутим 1
  • ћутимо 1
  • У 18
  • у 231
  • убијају 1
  • убио 1
  • убити 1
  • уведох 1
  • Увек 1
  • увек 6
  • уверава 1
  • уверавам 1
  • уверавао 2
  • уверавате 1
  • увераваш 1
  • уверен 1
  • уверена 2
  • уверени 1
  • уверим 1
  • увертиру 1
  • Увече 2
  • увече 3
  • увијао 1
  • увлачиш 1
  • увод 1
  • увређен 1
  • увређена 1
  • увређени 1
  • угао 1
  • угасио 2
  • углавим 1
  • угледа 1
  • угледам 2
  • угледах 3
  • угловима 1
  • уговор 2
  • угреје 1
  • Угушивао 1
  • удавила 1
  • удављеници 1
  • удара 1
  • удараху 1
  • удари 5
  • ударим 2
  • ударио 1
  • ударисмо 1
  • ударих 1
  • ударише 1
  • удрите 1
  • уђе 4
  • уђем 2
  • уђох 1
  • ужасна 1
  • ужасно 1
  • уживања 1
  • уживати 1
  • Уз 1
  • уз 6
  • уза 3
  • узајамно 1
  • узајмимо 1
  • узалуд 1
  • уздајући 1
  • уздам 1
  • уздисаја 1
  • уздржавајући 1
  • уздржах 1
  • узе 3
  • узела 2
  • Узео 1
  • узео 4
  • узете 1
  • узети 2
  • Узех 1
  • узех 4
  • узиђете 1
  • узимаднем 1
  • узимајући 1
  • узмем 1
  • узмеш 1
  • узмите 1
  • узри 1
  • уједанпут 2
  • Уједанпут 2
  • уједно 1
  • ујкино 1
  • ујне 1
  • уквасиле 1
  • укинуто 1
  • укор 1
  • укрштени 1
  • укус 1
  • улазак 1
  • улепио 1
  • улетим 1
  • ули 1
  • улице 2
  • улици 2
  • улицом 1
  • умашћена 1
  • умем 2
  • Уместо 1
  • умиљава 1
  • умиљавајући 1
  • умио 1
  • умирила 1
  • умор 1
  • уморан 1
  • умотају 1
  • умотана 1
  • умрем 1
  • умрла 1
  • Унапред 1
  • унесрећавати 1
  • университету 1
  • Уозбиљим 1
  • уосталом 2
  • Уосталом 3
  • упадаху 1
  • упали 1
  • упалила 1
  • упалим 2
  • упалити 1
  • упао 1
  • уписао 1
  • уплашено 1
  • уплетао 1
  • уплете 1
  • употребе 1
  • управљене 1
  • управо 5
  • урадио 1
  • урадити 1
  • уредан 2
  • уреди 1
  • Уредим 1
  • уреднији 1
  • уредно 4
  • уређиваше 1
  • Уређује 1
  • усамљености 1
  • усана 3
  • усекњиваше 1
  • усекњује 1
  • Усијан 1
  • усиљавао 3
  • усиљен 2
  • усиљеније 1
  • усиљено 2
  • усну 1
  • успављиве 1
  • успављивом 1
  • успокојена 1
  • успокојио 1
  • успомене 1
  • успружим 1
  • уста 7
  • уставише 1
  • устављајући 1
  • устаде 1
  • устане 1
  • устанем 3
  • устао 2
  • устах 3
  • устезаше 1
  • усудио 1
  • усудих 1
  • утеха 1
  • утешити 1
  • утиска 1
  • утисцима 1
  • ућутао 2
  • ућутасмо 1
  • ућутах 1
  • ухвати 4
  • ухватим 1
  • Ухватим 1
  • ухватио 1
  • ухватити 1
  • Ухватих 1
  • ухватих 3
  • учим 3
  • Учини 4
  • учини 6
  • учинила 1
  • учиним 1
  • учинио 1
  • учинити 3
  • учинише 1
  • учити 1
  • учтиво 1
  • ушао 3
  • уши 3
  • ушли 1
  • ушуњала 1
  • фаготе 1
  • фаготу 1
  • фамилијарне 1
  • фигуре 2
  • физиологију 1
  • фијоку 1
  • фићфирића 1
  • фластер 1
  • фластерима 1
  • фластером 1
  • флаута 3
  • флауту 1
  • флашица 1
  • флашу 1
  • Французе 1
  • Французима 1
  • Француски 1
  • француски 3
  • фуната 1
  • фуруну 1
  • ха 2
  • Ха 2
  • хајд 1
  • Хајд 3
  • хајде 1
  • Хајдете 1
  • Хајдук 1
  • хаљине 1
  • хартија 2
  • хартије 1
  • хвала 1
  • Хвала 3
  • хвата 1
  • хваташе 2
  • Хемикалије 1
  • Хермане 1
  • Херманову 1
  • хиљаду 1
  • Хиљаду 1
  • хладан 3
  • хлади 1
  • хладим 1
  • хладна 1
  • хладније 1
  • хладно 3
  • хладноћа 1
  • хладну 1
  • хлеб 1
  • хлеба 1
  • ход 1
  • ходали 1
  • ходамо 1
  • ходао 2
  • ходати 1
  • ходах 1
  • ходнику 2
  • хотимично 2
  • хоће 2
  • Хоћете 1
  • хоћете 4
  • хоћеш 4
  • хоћу 3
  • Хоћу 3
  • храбрости 1
  • храни 1
  • храстови 1
  • хришћани 1
  • хте 3
  • хтевши 1
  • хтеде 4
  • хтедох 4
  • хтела 1
  • хтели 2
  • Хтео 3
  • хтео 8
  • хуче 1
  • царству 1
  • цела 2
  • Цело 2
  • цело 3
  • целој 1
  • целом 2
  • целу 2
  • цео 4
  • Циганима 1
  • Циганка 1
  • цигара 1
  • цигару 2
  • цигло 2
  • цикнула 1
  • цикнух 1
  • ципеле 5
  • ципелу 1
  • цмака 1
  • цмакај 1
  • црва 1
  • црвена 1
  • црвене 1
  • Црвени 1
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црн 1
  • црни 2
  • црним 1
  • црних 1
  • црно 1
  • црног 1
  • црном 1
  • црну 1
  • црња 1
  • чаја 1
  • чак 3
  • чардака 1
  • час 11
  • Час 2
  • часне 1
  • част 3
  • части 1
  • чаша 1
  • чаше 1
  • чашица 1
  • чашом 1
  • чашу 5
  • чврсто 1
  • чега 4
  • чегртаљкама 1
  • чека 2
  • чекајте 1
  • чекају 1
  • чекали 1
  • чекасмо 1
  • чекаше 1
  • чело 3
  • человјеческаја 1
  • чему 1
  • чепају 1
  • чеперак 1
  • чест 1
  • четврт 1
  • четири 2
  • чешља 1
  • чешљају 1
  • чикам 1
  • Чим 1
  • чим 3
  • чиме 2
  • чине 2
  • чини 5
  • чинију 1
  • чинила 3
  • чинили 1
  • чинило 2
  • Чинило 3
  • чиним 1
  • чинио 3
  • чинити 1
  • чиниш 1
  • чињаше 1
  • чист 3
  • чисте 1
  • чисто 2
  • чита 4
  • читав 2
  • читаву 2
  • Читао 2
  • читао 4
  • Чифути 1
  • Чифутину 1
  • чича 1
  • члана 1
  • чланака 1
  • чова 1
  • човек 8
  • човека 4
  • човеку 1
  • чувајући 1
  • чувам 1
  • чувао 1
  • чувате 1
  • чувати 1
  • чудили 1
  • чудио 1
  • Чудио 1
  • чудиш 1
  • Чудиш 1
  • чудније 1
  • чудновате 1
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • чује 1
  • Чујете 1
  • чујеш 1
  • Чукарова 1
  • чуло 1
  • Чуо 1
  • Чух 1
  • чух 2
  • чуше 1
  • џепа 1
  • џепу 1
  • шака 1
  • шаке 1
  • шал 3
  • шала 2
  • шале 1
  • шали 4
  • шалити 1
  • шалиш 1
  • шалом 1
  • шалу 3
  • шамар 2
  • шапнем 1
  • шапћући 1
  • шапутао 1
  • шара 1
  • шаркијаш 1
  • Шатријана 1
  • ШВАБИЦА 1
  • Швабица 2
  • шест 1
  • шетам 1
  • шетњу 3
  • шећера 1
  • шешир 1
  • Шешир 1
  • шире 1
  • широке 1
  • шкиљила 1
  • шкљоцну 2
  • шкрипио 1
  • шоље 1
  • шпаг 1
  • шпагове 1
  • шпагови 1
  • Шта 10
  • шта 55
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штапа 1
  • штапић 1
  • Штета 2
  • Што 2
  • што 83
  • штогод 1
  • шубару 1
  • Шума 1
  • шуми 4
  • шуму 1
  • шупље 1
13664 matches
ем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, б 
рста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са ули 
отарице ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</foreign 
едан писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S 
 слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу 
} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под 
из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, кој 
.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и по 
} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помо 
и.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да н 
познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S}  
 бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој к 
 он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <fo 
сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим о 
 је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљ 
ји с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p 
а ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опро 
 носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</ 
тине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно р 
 њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено на 
> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. 
 срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака пи 
огао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снов 
?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> < 
м толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла з 
ишта.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главо 
га дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг по 
ју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> 
р.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мис 
рзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два 
а, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па доб 
е после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да к 
и је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам так 
ан глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — 
, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S}  
сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упал 
а је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску 
 сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" 
рио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Тум 
 Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам  
наче забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас 
, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам м 
 мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будала 
ала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам 
слио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми к 
иша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, 
ано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама  
а би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам 
своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како би 
 тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с  
а се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{ 
е тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико л 
о вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам гот 
 — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..................... 
пак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас сам 
е што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају  
ма у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Т 
езати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до по 
почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити  
на гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођиц 
.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојит 
је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то 
аки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да 
ећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да 
 према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сва 
у истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да м 
 са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> < 
овек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Ш 
их да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а ш 
— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја 
неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да 
јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p>  
држах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече о 
опеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p>  
 ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</ 
е дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи 
ве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви 
рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер 
"fr">Marseillaise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику кој 
 ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући,  
ма никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Довед 
ас у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бист 
l:lang="fr">Erckmann-Chatrian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ 
foreign xml:lang="de">Prophet</foreign>-а</title><ref target="#SRP18980_N26" />.</p> <milestone 
ва.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мисл 
шио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осе 
ојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће 
м, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта 
и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који ве 
се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цм 
ву механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>................ 
вој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кра 
кад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје ј 
страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, ш 
 срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, м 
тање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја  
ве ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми  
вих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само 
/p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ниш 
се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да  
ло ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Ч 
за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нис 
0" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 1 
на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се н 
!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срди 
 да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити 
тве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it">salto morta 
ора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то 
да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест срп 
ве...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...< 
ну слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади ње 
до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљи 
морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, 
На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам д 
 „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не  
руги дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</ 
о овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се  
нављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако 
 <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслу 
 да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја игр 
лаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на ф 
не обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јак 
а родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе 
ље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и  
дављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам,  
ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги уст 
авијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се. 
ска у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>О 
партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не зна 
д ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био ра 
ан немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а на 
а као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни,  
да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра,  
 а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања  
х Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделов 
трже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не 
{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} З 
и ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S 
од куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у бла 
ра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једно 
 Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се < 
авом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> < 
 и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</ 
p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како 
шање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој не 
Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред ме 
, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{ 
.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смеја 
>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми 
умела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице развед 
 у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Тум 
 ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где ј 
: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам  
 А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу 
ији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањај 
анас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја с 
о сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим 
мех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда ба 
ашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай 
епим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео. 
</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> 
еби пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лај 
о!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље мо 
новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила  
 сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међу 
 кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се 
Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Клар 
атетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа,  
м могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</ 
ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако  
ј историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да буде 
еко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио 
? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја  
 ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама  
м увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да 
ара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{ 
 је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p> 
ој, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и По 
сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — реч 
га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме 
орам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја поглед 
жу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође сви 
“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких  
, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, 
ромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа. 
љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљни 
ет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, он 
ша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barbarisch</fore 
о доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што 
p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говор 
шу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухва 
лицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за  
то питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица 
>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milest 
ткуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставит 
ровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, 
 И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ан 
Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} М 
/p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана о 
низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — к 
 исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрест 
/p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, д 
скали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Поп 
 руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није н 
ше, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се  
ђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смеја 
{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакат 
отимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна? 
/p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>би 
та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу ј 
ин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то  
н није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одс 
</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу 
оја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang="fr"> 
/p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица брк 
>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} 
е за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник 
амар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ 
рата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 
 тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака оп 
ла овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> 
ах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, ал 
— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Он 
 као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана оти 
е соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.< 
аво посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p> 
 и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p>  
а забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ........................... 
N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив на игру 
 главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех сли 
ач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} 
.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</ 
ичић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и  
ојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што 
али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је п 
парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја поч 
S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је так 
Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао  
.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па заб 
е поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>.................. 
/p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обоји 
пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мор 
о тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да каж 
 своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S 
е хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом са 
/p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га ба 
а ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво  
— питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то д 
ањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим  
х дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао 
леда ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше вла 
ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо пит 
а диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} П 
јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан ка 
} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ  
име,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчић 
е непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад прету 
хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола им 
 на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на л 
} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на  
S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим 
.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Некол 
 хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — В 
ана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који б 
 поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше и 
шља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— М 
ах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједа 
 прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео < 
ку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи н 
 фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојег 
о године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се  
 мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr">rouleau</foreig 
 друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи ру 
нака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је с 
Н.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧА 
<p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви и 
в позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</ 
Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман,  
/p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уме 
ше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући  
дем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте 
адаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој н 
 хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ ди 
 на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, как 
штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпо 
зах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо н 
емачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћ 
рио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну ум 
/> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем  
<p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</ 
разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зра 
 ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на 
unit="subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколик 
ти с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио. 
ичине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприм 
јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу не 
меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се 
ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах кр 
огао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и прев 
{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на кл 
пријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на шт 
е приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би ба 
ти, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, 
дем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно. 
 радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо ј 
одине.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла  
ом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглав 
 затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни  
ј!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она 
Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским. 
 Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — о 
то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је п 
овео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њо 
е.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више 
имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.< 
{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише 
 ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} 
ма.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трај 
 бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти  
 не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фласте 
мем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p 
 клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стид 
бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску  
ваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом  
} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на 
> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — 
сам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзни 
е и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полициј 
 у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.< 
ао одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом прис 
каза се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да  
ао кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И н 
обу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи 
 <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет 
почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milest 
 да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет ј 
 Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па  
а дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала 
>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из о 
 Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је на 
е на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља 
Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обућ 
диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељен 
 и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се г 
ице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је пр 
 јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам пат 
осле на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p 
</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ј 
ва“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ал 
 ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себ 
о сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа. 
ошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> 
е Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одгов 
S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више мо 
Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је о 
аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно кло 
у сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сет 
чих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је 
уд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у 
 врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас  
ући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чаш 
лушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш 
p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milestone unit="subS 
ош даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до виш 
оше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поруг 
ља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, ту 
и нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} 
о мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју с 
ушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и  
 засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање 
..</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њ 
устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је пр 
о, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и о 
средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њо 
tone unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — н 
а њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и бил 
убав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те  
p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да 
четна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi 
зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање. 
} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и баци 
 то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да  
ак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, 
Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем,  
адао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени н 
баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање,  
з поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја ос 
за ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S}  
иду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала ис 
 у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господск 
е Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто 
и на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећ 
ени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изиша 
..</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти ве 
, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к неб 
т.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p 
у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{ 
деље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело  
је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на  
 поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, је 
 њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити  
 је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} 
м се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте ми 
а било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пе 
rget="#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем с 
ати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа  
а се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју по 
обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi>  
уд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> < 
то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто 
је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказ 
ло ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{ 
ермометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били  
све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је пока 
о с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи 
еш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, ка 
дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгуб 
ја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било прибл 
тужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мој 
 збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју 
тао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бри 
ћи на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било 
к.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p> 
е љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она ј 
 шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред на 
х му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Ла 
 <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како  
лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедо 
 ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Н 
 и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја  
>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице 
вече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама. 
струмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета!  
а руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>О 
ом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Миш 
вему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта над 
та не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала 
 <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, ка 
а изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" />  
а који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type="chapter 
</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједн 
 може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером 
ко нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> < 
дах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пуш 
ао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>И 
жим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углави 
 како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“,  
лим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао  
екаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>—  
ладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пија 
 безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен 
Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да ни 
аше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре с 
и знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, 
 ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} П 
p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне 
ан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби,  
за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори  
 наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а 
рну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она с 
браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хва 
а прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пи 
степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погле 
ј беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n=" 
Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги,  
 мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p>  
 одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви неће 
а, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ла 
.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се с 
о изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава 
екох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права  
<p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као  
 ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов ста 
то, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p 
.................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да ка 
ати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apres let 
омни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да  
/p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако 
рне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седни 
лео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет 
} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини  
сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била зап 
и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у ко 
 не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан соб 
помаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разуме 
дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone unit="subSection" /> 
ну рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Ал 
се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à la fin de fins</foreign>< 
о.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онак 
друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао. 
немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како 
ицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што ч 
им?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, н 
„задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам 
</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Доб 
8980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28"> 
речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енгл 
 другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не 
 чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао  
 Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као 
 на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам,  
 с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да 
рео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о к 
о један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone u 
не, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} П 
р је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29">Вел 
е да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, а 
е било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 с 
 их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то 
p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S 
могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је так 
аље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени 
 одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S}  
се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, 
мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до м 
 срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „д 
х бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгуб 
ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о п 
ворити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од  
м те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не 
руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам ње 
ем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> 
ио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све при 
толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом уверава 
ишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Д 
еђиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себ 
х крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извад 
сподине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад  
и...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у к 
о чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p 
заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој 
дем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— 
да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш це 
а о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Ле 
</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздр 
p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и прит 
ватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо о 
 седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажет 
овори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш,  
и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <fo 
 хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате 
а — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отвор 
више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се н 
о.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на мате 
 нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио,  
{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико пис 
је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би  
Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем 
на завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да м 
еби ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек  
че он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — ре 
и.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — по 
ос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се и 
Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, 
а“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, бра 
е велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинил 
ох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут 
 знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на  
} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала 
ој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, уда 
та.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престар 
 и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад са 
ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја об 
поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем 
ућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у та 
 плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вир 
<p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прик 
им.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио с 
 ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више диг 
а не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако о 
етих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} 
а идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном з 
да.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћ 
те тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан 
 <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на 
тиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно глав 
да.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја са 
ата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После с 
ре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S 
дим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb  
удиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S}  
нате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А 
лестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад 
сећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> < 
вета, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у  
писано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући 
 што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писат 
ам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљ 
рекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу 
еше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговори 
p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на  
ао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају н 
калашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се  
 />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице 
 — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</ 
p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- пр 
е повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p 
p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне ко 
буд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S}  
ци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да каже 
инио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам п 
 друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у 
лески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, 
 плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „ 
ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у који 
ади — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тоб 
воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!... 
еби чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, 
ој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво 
се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, 
снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у ку 
> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, 
м ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да уст 
ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се  
оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет год 
 уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим  
p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си 
и њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато 
оме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, јо 
стан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћут 
 извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим с 
 неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, к 
секњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То с 
, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко от 
ли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији мед 
ов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...........................{S} Поносита као .. 
јом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле,  
гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај 
p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пр 
 ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла  
е — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загуш 
 с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог 
ажиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на  
{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући 
а бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од 
ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p 
е се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да 
 устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на 
чин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам нај 
и страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „ 
је сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим пр 
ка суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију ка 
у, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је  
а мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лаже 
лачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет 
и Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се 
јим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, вел 
дите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18980_N22" />.</p> 
у пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на не 
где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А,  
а је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у уга 
нога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de">Natürl 
ктом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p 
бу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак  
.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их и 
одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично пот 
тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb  
 очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, 
на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук 
замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, к 
о са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја  
тију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао поје 
олим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девој 
ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим  
минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..........................</p> <pb  
јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми н 
one unit="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиков 
S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железни 
српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пуст 
 — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечи 
иска врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао,  
ба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих  
реба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само јед 
</head> <p>.................{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не,  
рате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме 
у, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у 
а свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, 
да одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тих 
 свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођ 
пак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на који 
ћим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико  
 на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо 
laise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, он 
да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p>  
којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите 
ече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку. 
, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом 
нас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасв 
р ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате 
 они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не  
д руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опе 
имну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми  
опеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Ма 
/p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не 
им, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>М 
ата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте 
.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је 
note> <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) часне речи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16">Каз 
она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно  
.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>—  
кнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут 
 пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" />  
ила је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p> 
ође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво 
p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклон 
е да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја 
 не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком д 
 дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату пома 
ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p>  
, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml: 
рића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја ни 
ле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p> 
} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чу 
ислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на  
м некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она 
 расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај на 
ено.</note> <note xml:id="SRP18980_N24">Варварски.</note> <note xml:id="SRP18980_N25">Никако.</ 
иђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђу 
је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао 
 мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског 
ми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није бил 
 се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам ув 
 немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, 
#SRP18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</ 
.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу 
— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам 
некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и  
note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљи 
 нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да  
их за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвал 
шапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани  
ви се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури 
<note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="SRP18980_N24" 
тите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p 
ако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек  
ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Мо 
, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, 
ењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете 
ичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — реко 
и не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, в 
не учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> 
i> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласка 
а азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њ 
ету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за в 
о.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух 
 даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> < 
ченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламо 
не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и п 
наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било сванул 
 се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде  
</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S 
ете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас —  
 немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих 
зумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да ва 
исмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од ос 
n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам л 
, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</ 
 могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав по 
меје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Н 
вде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang=" 
и задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је 
кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгуб 
 нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У ге 
ао прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вам 
stone unit="subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних н 
родности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа  
у собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло  
ларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах 
а сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког разговора нач 
ро, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Слов 
љене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине д 
ко је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „ 
>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „провод 
више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за  
— рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете 
i>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни  
мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарни 
лицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она сп 
 јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао им 
екаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао 
 и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа в 
не.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за соб 
што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хо 
е туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без ра 
реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају фр 
 Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да сн 
 тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо м 
foreign><ref target="#SRP18980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi 
 ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, 
S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испи 
 који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настав 
имназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chap 
ри и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?< 
е ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <pb n="12" /> <div ty 
t="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} 
 што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла  
амет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекн 
мо браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: прат 
} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми 
чале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о 
а је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она 
<p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам 
S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весе 
ла.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против в 
орише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је  
 ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ 
угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p 
стови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S 
кло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде н 
у, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам 
 пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадах 
досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си пи 
е пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја  
е се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и в 
те тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све про 
и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студе 
пет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Би 
остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и  
у“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се м 
уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ре 
је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господи 
вим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкује 
чки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито  
p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она уве 
дем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div t 
лут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на кра 
ко слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше 
.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кол 
S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам  
е лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у ша 
ни, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадил 
би на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам  
ad>XII ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место  
ворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим,  
ле подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је 
 Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би б 
Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски 
о крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{ 
и за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само 
 да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Нико 
 ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла в 
а клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам  
ли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав приј 
 сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} 
p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао 
е дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> 
аље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она 
ца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div type="cha 
а свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једн 
а дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како с 
пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разго 
p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ип 
ени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она 
цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="4 
l:lang="fr">Parole d'honneur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени  
к, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта  
сте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов  
 она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја зн 
ами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да п 
 срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p 
љен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја 
 она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.< 
ђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора  
а напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о  
кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, л 
 ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p 
а ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, п 
 Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп до 
још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</ 
о?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци пог 
</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml 
 ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљд 
м, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срд 
стим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јо 
гну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледа 
лишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неко 
 -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.< 
</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари п 
ене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.< 
 ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, бог 
 гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, 
ј пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p 
дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи:  
е збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'h 
с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — ре 
ао што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даљ 
 је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је с 
p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапу 
зимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала. 
е, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов 
е, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не  
а л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли 
ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што  
ори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете сам 
ићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно би 
<p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели 
мо један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— 
 Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја 
ет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми  
ти, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест 
штро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се ус 
.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново 
 ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку 
с не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко  
акав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, вид 
ио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на мој 
p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir  
p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p 
 после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да ј 
>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам 
је узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на та 
пље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не мо 
извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како д 
да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљи 
секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица зад 
ино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> < 
у којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кец 
980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> 
ишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писм 
мо драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви у 
право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих  
ј то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чи 
екако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p 
, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} 
ла.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењ 
пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом  
коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под  
а расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ј 
ти, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стол 
 крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим г 
е знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>—  
стано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она  
аше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одм 
, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жу 
ни људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreig 
ype="notes"> <note xml:id="SRP18980_N1">Високи (одлични) укус.</note> <note xml:id="SRP18980_N2 
сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта ради 
дан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини? 
а певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже? 
се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да м 
p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљд 
 да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и у 
иближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и н 
>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и 
 Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се  
н ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p 
а пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, с 
 ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску довр 
поветка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p 
> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћ 
ето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>..........................</p> < 
уда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> 
у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.< 
ам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио ф 
о.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге ст 
о.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на 
 сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми н 
f target="#SRP18980_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући с 
че“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже 
о корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху  
гранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да 
.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат ла 
рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном 
 ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу 
ам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S}  
ледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме с 
та, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем м 
и стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљен 
, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно  
 махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на рук 
љу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S 
аше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад парти 
љда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, 
његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам 
одио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо 
артија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Позна 
ице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле у 
удио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отвори 
" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја  
ш који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} 
ра правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који  
Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="2 
е добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш,  
 руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем  
болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раст 
 свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита  
S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом прису 
варској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један п 
 тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљ 
ише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.< 
> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, 
 од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрља 
— чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да с 
а сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земљ 
> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а ос 
а да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао з 
да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био 
ојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дај 
следњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“ 
Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да 
 причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Ц 
ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је,  
штро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одв 
>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече 
oreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign> 
естано шапћући: „<foreign xml:lang="ru">Вотъ гадость!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не зна 
 ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побрат 
шена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворен 
 Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Тумано 
 <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Покло 
створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах ис 
јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов до 
 она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, д 
ирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад чове 
ште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском 
ти се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека 
и је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и  
Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је к 
ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} 
и љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док н 
ледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменим 
оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе 
та у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p> 
:id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} 
не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисм 
, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капи 
ети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто м 
ачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваш 
крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз 
 с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:l 
на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шт 
ирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да т 
је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10 
гу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинит 
ете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S}  
еспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате. 
 све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се  
" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући  
и, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај стр 
..</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти  
мерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудниј 
 на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ј 
крену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај пред 
е ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што  
ечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја 
а послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</ 
та — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пу 
ико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genant</foreign>“ <ref tar 
То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} 
 да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да ј 
на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене с 
10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста д 
воре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити вр 
ак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже  
{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте с 
, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, го 
су, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и  
сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} 
вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која 
ворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирал 
 слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да с 
ролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треб 
дао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз 
/>! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још ј 
стано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар 
унаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља 
ов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако про 
ра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво 
жину котарице ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</f 
ко она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle anglais</for 
аљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, от 
ара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, 
> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на м 
ате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов прос 
. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом о 
P18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.< 
да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора —  
е усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само  
рзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиш 
а Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не мога 
ром сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Мол 
акс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за  
oreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти 
сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче 
јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба  
их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако  
момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој з 
е је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана бил 
ме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати на 
моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете  
 у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем по 
у, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој 
ича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених оч 
р једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем т 
> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он  
ко пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па 
рстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опре 
и је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад  
 <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p>  
> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</ 
 <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p>  
ао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био 
, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, < 
ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као  
 ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљ 
<p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата 
и, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, 
а ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на р 
га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на р 
авом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руц 
— обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</ 
рај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још под 
сет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, п 
о шапћући: „<foreign xml:lang="ru">Вотъ гадость!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, зн 
у.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p 
едам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за  
 Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" / 
ена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; дода 
гнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као  
вским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за дес 
тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос на 
к и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Тр 
ена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
о код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем ј 
те Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова. 
нда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве  
дно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<for 
сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем с 
а таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла 
м лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} 
сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, моли 
госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана пору 
а је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам 
ош два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и  
у.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљав 
ежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у  
"chapter" xml:id="SRP18980_C6.1"> <head>ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l>  
"chapter" xml:id="SRP18980_C6.2"> <head>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p>  
м, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сест 
рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крај 
.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била ј 
ше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — о 
> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{ 
но и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкаст 
Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекод 
рком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не 
 n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{ 
.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чека 
итерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред  
 њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни циг 
прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика  
оји најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de">Natürlich!</ 
авајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти н 
еш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им вис 
и ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, д 
> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се  
увише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стран 
вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не  
/p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без  
тане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Н 
више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и  
зи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим 
актом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда,  
а и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Н 
мирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Кар 
Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</ 
си ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројач 
, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна  
{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} Посл 
 се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:< 
ас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.< 
га неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде из 
сам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њом 
ија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било ј 
 се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од с 
 Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој н 
{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја 
на слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фласт 
то, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођ 
ашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустр 
<p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но исп 
сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p 
о је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пи 
" /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај п 
висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:lang="de">Montagszeitung, Abendpos 
 <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немој 
ељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, 
е.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па 
ишта даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја 
, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, по 
вом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Sp 
 имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи  
који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црв 
у.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којек 
 носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="subSectio 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам  
 Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</ 
ј прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми  
ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим о 
.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако  
ам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадг 
очнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запита 
ази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све 
} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу п 
иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после 
а рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p 
 све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Не 
еве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову  
> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о  
.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао  
} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било 
тер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бит 
у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору 
овини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, к 
шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не зн 
зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми нео 
рићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p> 
ну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила. 
="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну зе 
асно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као 
 остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукам 
да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за  
у и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам 
 — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> 
апут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p 
вичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са уса 
, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овак 
а мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће 
 разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо 
 и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.< 
ури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потп 
 — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га  
па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi 
S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али  
target="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми 
немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли С 
екаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степ 
 земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни. 
} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p 
еху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми 
 једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прст 
се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Пор 
нух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја  
палдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да г 
пет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, уд 
 нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</ 
ад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви з 
ве с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем св 
их очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да 
 знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели с 
ка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор  
но.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p> 
>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пр 
де никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке с 
стало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у лев 
.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах и 
 моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је н 
рпски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под једа 
а начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комп 
 стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p>  
а сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако ост 
х ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, ј 
 необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску,  
ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до п 
о сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је 
вине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:l 
прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учи 
згледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши св 
о сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда,  
 речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на ме 
колегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба уста 
о, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћут 
о сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице  
 престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да  
 јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, в 
из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они,  
ти стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тог 
умевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ п 
ући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p> 
уна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „ 
ти најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо  
III ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то до 
ирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, 
м.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима  
зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно 
ве да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниу 
хо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је  
о опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Ма 
} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницо 
исли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице  
е умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се 
рила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећнич 
оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махра 
алити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ни 
 па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово 
војој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора прав 
еруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој и 
то пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па  
.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми бе 
 међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груд 
и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p> 
нант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посра 
ћ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и от 
в простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви рад 
ко!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан 
ио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте м 
м се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> 
ече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпо 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој 
език има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се ни 
ишам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узима 
 кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од  
 нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик  
руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте  
е слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.< 
.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите 
тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну глав 
ку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p> 
ротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{ 
едам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрес 
ете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хт 
мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клиза 
дан тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опар 
 хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и 
дем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирал 
— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Ср 
/p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} 
.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког раз 
Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Оп 
ам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Б 
рив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, 
 сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан руч 
ем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прс 
им равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвал 
оме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут и 
 добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко с 
оћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Н 
мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек  
ио залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљни 
још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад т 
нов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} А 
ете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја 
који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празн 
заше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало њ 
се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим ба 
а се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Он 
престано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе 
ављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S 
атуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>П 
>Е-е.</note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна  
 воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који з 
ленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако ј 
>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо 
Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У т 
, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, 
и.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на врати 
а сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било ј 
њене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — 
 је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се н 
нија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзи 
nia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као  
ило 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај  
е стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље ми 
> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на д 
о се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио с 
ревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лу 
во.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесаст 
 који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута  
класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азиј 
ml:lang="fr">Entrée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки ча 
на човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у оч 
о слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mille pa 
данпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <fo 
S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном м 
упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било та 
 Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сес 
{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко 
сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и  
 рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини 
моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи ј 
е опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да 
на, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим  
, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола  
дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не 
 око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њо 
<p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише м 
.. варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p 
 на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и 
 не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа,  
мпа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p> 
својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да с 
 фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, 
с, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже  
м на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотим 
на једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми  
о.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лам 
 само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао  
p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</ 
не до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.< 
с се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра  
и је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> 
ситету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела з 
тећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега кап 
сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који 
системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијо 
та ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Мак 
свим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све 
се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</ 
 сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам 
х ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му  
Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} С 
ој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и  
ролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји  
рисуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за рук 
аћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам 
е млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Нада 
орам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са  
не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то  
очех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме 
би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах 
 сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после то 
казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да с 
хао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам лег 
оњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— По 
 собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати 
 Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула  
и сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акцен 
ам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви ид 
амучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповет 
> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобр 
Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. —  
прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнод 
 јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit venia v 
 — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу из 
ћи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку н 
а пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем п 
 у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.< 
 мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан 
{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати  
м могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и п 
авир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то 
дех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох  
единим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{ 
а руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прс 
из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у св 
еуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет ур 
 срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути  
 да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрн 
p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем 
са.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му  
 само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви св 
ла.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на 
ма.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је врем 
ћ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Оп 
ну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — у 
и, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да  
им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и 
не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике 
е знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпо 
, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досет 
 је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p 
, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било м 
на почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>.......................... 
не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа 
ди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да 
во ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њуш 
 чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај ди 
.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, т 
, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>—  
} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, 
нда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је  
м правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што с 
</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} 
жим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>—  
та њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</ 
н, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су  
ко дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сиро 
о ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти в 
 После сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 о 
 баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита н 
з икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страст 
гда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Serbe</fo 
— рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи ру 
и, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на о 
то радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.< 
лим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жиг 
свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</ 
и на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapt 
> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се м 
#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напре 
лом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> 
 где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genant</foreign>“ <r 
ћете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је 
/p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја п 
 опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећ 
вих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав 
туцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Про 
<p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мо 
 јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књиг 
оже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да би 
 Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> 
 корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би ре 
} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан чо 
се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто  
мојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни доса 
је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id= 
је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} 
'honneur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Остави 
а се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole  
:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да  
 <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да 
 непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на 
ро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, ова 
тео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружи 
лик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрда 
тео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— 
ба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео  
1.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да ле 
деја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ћ 
да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S 
се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица  
во?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> 
 — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну р 
ио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јак 
> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — 
едаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око 
бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17 
} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити он 
а слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет  
куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за  
гу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била т 
едно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сас 
и да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два н 
а ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде 
и он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех,  
— рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу  
ију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} 
 lettre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва р 
ад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang 
х ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице 
 Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir eine Ci 
} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сел 
погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер 
вила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван о 
.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n 
ош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други  
 за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang="la">sit  
вам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уоста 
сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с пољ 
ивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте сл 
и живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим  
види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језик 
p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље 
 у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то с 
/> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— 
рајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S 
S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна,  
 и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисај 
е оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим 
опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе м 
во да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора 
 били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, 
 бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршав 
оћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она  
тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну  
би и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену  
> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да н 
шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о  
ех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејат 
јући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш так 
м ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само 
то отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајин 
ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бој 
reign xml:lang="fr">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта ни 
љене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с ра 
 до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је мор 
тнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</ 
све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све не 
 стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да  
а овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по  
сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да 
теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно 
{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих  
ући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, так 
да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја с 
ела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забавља 
е да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>............ 
мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да  
 разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> < 
ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да в 
 опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбро 
 „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје 
, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је т 
што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми 
се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p 
те и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — ш 
воја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли,  
а и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сет 
рича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. 
 на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца н 
Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лек 
<p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај нач 
ије стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино то 
а се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Са 
но волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин д 
 <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би бил 
/p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!< 
цну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</ 
/p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то  
вршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А  
><ref target="#SRP18980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим 
ваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она  
 да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S}  
> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак ус 
p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни 
ала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{ 
о мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бак 
а и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је с 
пко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу з 
и на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од м 
арта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не м 
ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помир 
 стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близ 
мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад  
овући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савиј 
од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека 
и се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чин 
љда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себ 
она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p> 
и ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{ 
рена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три п 
е се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта ра 
а, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>К 
arget="#SRP18980_N19" /><pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Ниса 
 ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је некол 
сто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло  
ла, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године ч 
тео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S 
ам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухват 
и је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од  
<p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а т 
м ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSection"  
ити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — д 
 кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја с 
ако он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене  
се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чепер 
 срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели св 
о спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана 
ло благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема пис 
о-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардо 
 учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p>  
у ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити  
ихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главо 
 <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом  
tion" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, 
и, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој се 
жљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер в 
S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apres lettre</ 
p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже 
ораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са 
е.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} 
..{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро д 
 не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви н 
} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет,  
S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но  
стри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима т 
>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе. 
S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст н 
ести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је  
</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете с 
на.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувај 
ледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, ка 
 target="#SRP18980_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дрш 
то, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p 
t="#SRP18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он 
 Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред оч 
на, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљил 
болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем 
изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. —  
ено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} 
и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са све 
note xml:id="SRP18980_N12">С допуштењем да кажем.</note> <note xml:id="SRP18980_N13">Застор.</n 
же.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверава 
етан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си пр 
иједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и 
 леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dixi!</foreign>< 
ам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, 
/p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, кој 
ј није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После 
аспусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и ба 
 нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с п 
p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, 
рно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начи 
м руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p 
 казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ће 
к он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заб 
е, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ан 
учак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама  
 питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случаје 
н и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта  
ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући ме 
, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорил 
ај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и о 
сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па 
твором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S}  
о?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим и 
ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да 
тију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу п 
 с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одв 
дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да  
 у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, < 
 заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанп 
<pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што  
ко обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он  
 данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, с 
ловени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођи 
сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бав 
старео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме  
о сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извини 
бе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, 
м се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да  
обу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како  
 ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била 
игу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се про 
аље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{ 
би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</ 
оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слоб 
/p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти 
ех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа 
печатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршава 
атер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S 
јите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и за 
И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших на 
оме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у оч 
је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав м 
о сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми  
о вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она к 
водити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и  
орио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто 
с клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> 
јбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и  
 с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По  
и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ни 
био је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде д 
их се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину ре 
а и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра д 
>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за 
 ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <fore 
} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било 
рају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о  
ају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позив 
ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испре 
{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволит 
та ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> 
шта да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете д 
На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим 
 себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сц 
 Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се вар 
 њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда 
ца.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у п 
клон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви  
де, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу нат 
 примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице 
исмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Мо 
ојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим пр 
 одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, 
дан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, оп 
та говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Не 
оста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме? 
узе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав т 
 <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући 
ћу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> < 
и, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта р 
— Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацил 
 шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.< 
е она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Нека 
показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи 
је спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, после 
дона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој к 
p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој тра 
весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S 
 некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јес 
БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ 
ВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type="tit 
 сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја 
авиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше ру 
ик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо,  
дајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е  
е.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди 
пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта  
С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођос 
ш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара 
че одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој зави 
а га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енгл 
.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ниш 
 ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку  
 <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи ру 
?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.< 
о свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досет 
ле цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: 
и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу н 
 њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хте 
 нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још 
 а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукав 
у нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказат 
е, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мо 
 руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију  
инуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко  
едног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти р 
мети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се  
 и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</ 
драви!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ с 
м отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (об 
 не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на  
ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из по 
еже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p>  
аласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} При 
а, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми  
 новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује 
p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао ин 
испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p> 
учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попе 
гоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој 
нила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи  
p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се с 
а, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнод 
кну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Пог 
бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang="fr">Marseillaise</foreig 
вете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме 
већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две нед 
тепене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један чов 
а привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Erckmann-Chatrian 
 јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам св 
очићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва јед 
аца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе 
ављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих 
ом немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, ч 
утину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— 
<p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било  
пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да с 
пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико кора 
у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Срби 
но да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. —  
, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у оног 
м бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут 
ари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече он 
збиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљут 
а пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18980_N22" /> 
е прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак изв 
а бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу 
у навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше глав 
 изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само, м 
 одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по деве 
> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију 
 некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.< 
ош једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p 
је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, уз 
д сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним  
то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колу 
а пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек м 
n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену  
воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побац 
 <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм сан 
ца.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом п 
ничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која  
ачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се  
а само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже пла 
 и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сест 
 сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби,  
га бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се 
ут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кљу 
ним новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори  
сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно 
то.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} 
 <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој об 
сио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно  
аког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раз 
 је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је пе 
че копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену с 
МО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба пром 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте  
леди!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} В 
овати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами —  
угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекал 
е насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико  
.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, 
и ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p> 
 рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће с 
<p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p 
ашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његов 
P18980_C13"> <head>XIII ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S}  
ту, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говор 
светљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомил 
да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гле 
 Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, ј 
на промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир,  
е хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она прист 
ложај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим? 
 ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она 
 учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, о 
 остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та ут 
} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Бав 
као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ћ 
 зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p> 
у ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће  
Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри г 
но <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће с 
</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јо 
, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне м 
смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корач 
окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr 
вадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, мо 
преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а 
.</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од  
} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми рес 
па, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали,  
а разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S}  
ти што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше попла 
 <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја насло 
 што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме 
ad>XIII ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од т 
о у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре  
> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код  
све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p>  
.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} 
-Chatrian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p> 
о?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет п 
ang="fr">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала! 
јтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја са 
Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чуднова 
о, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је прит 
 окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет м 
укао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки  
ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила ф 
, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам п 
p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласн 
ао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам  
S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви 
Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Ту 
> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУ 
 сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити р 
, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где са 
д би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} 
 куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико  
, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице ..................... као 
тегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се  
безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи 
Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још 
ганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку које 
зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p 
е у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо,  
ио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него  
дура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом 
по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dix 
 руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе сед 
 да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда де 
 јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прор 
о, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би 
ом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам може 
чево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило не 
 ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутал 
 годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{ 
испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{ 
 <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, наро 
ући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема в 
 не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више  
такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се д 
 да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p> 
 сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрље 
 журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам 
д брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно 
ри рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су 
r">Entrée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчав 
која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, отк 
 ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се св 
ама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, к 
м.</p> <p>......................</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају и 
еди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино пр 
че.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим г 
12.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div 
 књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја сед 
о сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се 
се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па 
уо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба до 
низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и 
јатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам  
истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун мол 
 сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није 
нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="de">die < 
весе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору заве 
и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно -  
ав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви 
ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> < 
, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фласте 
ош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, по 
ио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, 
опеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосм 
едао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и о 
е да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мо 
>sit venia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину  
, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер  
у на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испруж 
ране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не 
ад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја,  
 устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гле 
 сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу 
ла и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако ти 
преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески  
ло.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекрат 
 лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разго 
 — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, 
чно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, злико 
 — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</for 
чно.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљал 
ух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се в 
{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>С 
 мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p>  
им изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост 
 где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извез 
</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележен 
по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад  
е полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који 
p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене 
ета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести 
, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S}  
има, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml: 
ања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања  
 дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметал 
м у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко 
 кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох м 
грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестри 
рове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео 
да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано из 
мо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и так 
е?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгу 
о чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она 
е одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{ 
бљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лиц 
, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p 
да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} 
{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече о 
ote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да 
које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није ј 
 и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чека 
лико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови беља 
P18980_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла  
тва.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Er 
> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она ј 
г нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо р 
, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да  
адовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница  
вола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклон 
........................</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним 
 на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т.  
ана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ поч 
ла, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{ 
како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>П 
сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо 
milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не прича 
 да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја са 
вуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, —  
ста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chapter" x 
о даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да 
ље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и оту 
 зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћ 
них медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ј 
 <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који с 
ео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И  
 новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао  
..............</p> <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједна 
м се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити. 
х руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ 
, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је гото 
 она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачув 
пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам  
обити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих да 
а — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хо 
госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја 
сно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си т 
 ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи —  
и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим 
ам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ст 
тео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништ 
седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{ 
ом.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу  
а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма какви 
и.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас 
 за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се в 
ћи немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Нен 
зговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ва 
 играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам  
 образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен  
љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{ 
 двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у 
коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купи 
клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А А 
код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да се 
аће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер  
рам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит,  
RP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив 
толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<for 
 — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајт 
идело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>..........................</p> </div> <d 
ти.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку 
сподин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад 
<pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за  
ем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да 
, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S 
н пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, 
После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>—  
} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме јо 
на петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демо 
чекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас,  
на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и поче 
ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса. 
се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Т 
а? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она  
ио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p 
исам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се 
зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се 
а само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем 
узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p>  
 чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачун 
3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S}  
 за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</ 
му: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не  
 и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ к 
о говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо  
.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се 
а два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио  
те, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа 
 коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш 
<p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> < 
мета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} М 
акомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, пром 
анем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је расп 
 руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди 
de">Barbarisch</foreign> — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— 
/p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је  
 се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми  
ио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">B 
и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет ми 
прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом 
f target="#SRP18980_N2" />.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имен 
етку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош,  
е заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> н 
ријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} 
> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p 
престано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с р 
>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше уга 
а њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувиш 
у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не мо 
SRP18980_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опр 
ну слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим 
 <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Оп 
r">Marseillaise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који  
p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је 
воја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично т 
оспођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смеше 
а.</note> <note xml:id="SRP18980_N12">С допуштењем да кажем.</note> <note xml:id="SRP18980_N13" 
{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под п 
Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, гд 
ислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и н 
о немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим 
аш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говор 
 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месе 
ање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против 
немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Б 
тављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" />  
а, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њ 
</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би  
оји корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче краје 
, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тума 
сула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата 
 одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} К 
ам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="chapter" 
ацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавеза 
јатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је т 
е надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њен 
част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опр 
же главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Погле 
о, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се. 
 се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с 
а мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p 
не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..........................</p> <pb n="49"  
, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да  
ла имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осе 
еца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осе 
јасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ниш 
м ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда уста 
поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на обли 
<p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под у 
ву физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече 
tion" /> <pb n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за 
м ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носи 
о индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако ми 
ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила 
згодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, би 
шћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу 
.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} 
 било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но 
ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал 
ер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, ве 
су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам та 
ици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам 
 радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја од 
побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон  
је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су кре 
— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} О 
l:id="SRP18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP1 
head> <p>У Н. 17.{S} VII, 183...</p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без 
.</head> <p>У Н. 17, XII, 187...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је 
ad>X ПИСМО.</head> <p>У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> <quote> <l>Call me but love, and I 
 одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у  
{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одма 
да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто,  
} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, д 
узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда,  
о, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си  
бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да зат 
рже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — 
p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се 
о је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удар 
.. молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех. 
 шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— 
p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља —  
та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, н 
ажио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{ 
ле сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је не 
 убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудро 
ико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за кој 
нам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Та 
га седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама 
ло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта  
тах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво 
д <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам 
 с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p>  
Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанке 
о уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим  
 свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на про 
рино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</ 
ја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: ш 
доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — пос 
 ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцн 
кога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— З 
а стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали с 
асвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" / 
а као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ј 
у, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, с 
ако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби 
eign><ref target="#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разгов 
ор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио  
млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку нав 
анпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе  
ачи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, 
рни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајми 
, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана: 
> <p>„.......................... женско друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручни 
 /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош сви 
сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је вр 
.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опрос 
му „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Нач 
м се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам к 
> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi 
„госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“ 
} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...........................{S} Поносита 
и четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна? 
ге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене ј 
ом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ................... 
 иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџиј 
</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако ти 
S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и ка 
p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она харт 
ило мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи 
 ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врат 
обијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уре 
и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“  
 да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?... 
вим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад з 
ући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу 
 из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди- 
 лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини  
које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> < 
им тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу  
нт.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p>  
се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} С 
35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљ 
није:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> 
не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштр 
једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају  
 улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође га 
ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target="#SRP18980_N23" />.</p> <p>О 
 јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу. 
Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих н 
увати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намуч 
оштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људ 
и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах,  
 шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних даров 
ав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако 
 n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећ 
иђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и  
клон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње 
ас по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару 
бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Врем 
 промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и  
ово, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одго 
{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су 
 сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче  
 оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из  
е да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, 
> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио  
и мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме 
а не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја ви 
те ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У др 
 <head>ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради 
ебе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л 
 њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити 
ај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто  
арка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати сне 
 моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се маз 
> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам от 
.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључи 
но.</note> <note xml:id="SRP18980_N4">Е-е.</note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</not 
авно.</note> <note xml:id="SRP18980_N4">Е-е.</note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</n 
ем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у к 
меши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, д 
 мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су  
ио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за њ 
 собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео 
нант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженит 
Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнан 
о добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и ниј 
бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек 
тор.</note> <note xml:id="SRP18980_N14">Енглески тул (ретко ткање).</note> <note xml:id="SRP189 
">„Историју једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.</note> <note xml:id="SRP18980_N11">Су 
 час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код 
> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — об 
сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра 
а, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узал 
бијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, 
с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор ка 
ло.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љуб 
флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве хра 
и смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и  
је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p>  
 сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да  
бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час пла 
рту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туг 
ако је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, 
колико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везат 
летим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... 
грати се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се  
неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не  
.</head> <p>„.......................... женско друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој  
p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побра 
i>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ход 
а бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смрт 
ло што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не 
исмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p> 
p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} 
е сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потр 
 од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S 
 и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју с 
<p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих...  
p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу арте 
клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мој 
 врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад 
мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако да 
бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео 
де је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернациона 
мари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и г 
подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што 
 /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се 
е баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p> 
али, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она 
ић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно 
ад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi> 
и се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S}  
а на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, т 
а.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гра 
, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затут 
воје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.< 
ане, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> < 
и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише б 
еза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и  
 <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{ 
 моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви об 
 мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S 
 <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже и 
собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, уми 
рвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму 
а даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је. 
з собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай Иванови 
утим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ход 
 у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко B 
 дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсад 
 молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љу 
 из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао  
говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и п 
е поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Ник 
 Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко 
S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен јо 
иља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатк 
равно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. 
 За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута вра 
а се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчег 
ку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја 
S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче  
она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадав 
ришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако с 
 је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет пома 
 ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у со 
е ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само б 
ретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је п 
којно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ћ 
аше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну ч 
свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс п 
ој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец 
о укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим 
 Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку к 
е нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S 
ло па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрст 
, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и кој 
ој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, 
 уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се ни 
ећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучи 
 ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера по 
ромени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како  
азнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијос 
добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} О 
 соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем 
чнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох  
а, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стој 
 иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Тал 
купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клин 
он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше  
 <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Пи 
т гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставиш 
ити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрада 
дба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било ј 
вем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви изло 
о си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их в 
о, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</ 
ајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оже 
мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">Kronungsmarsc 
е дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гл 
тима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе. 
ишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p>  
бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони  
{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје  
смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет 
ма бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг у 
тери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S 
 је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p 
љиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан  
долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одма 
нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи,  
напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше  
очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се  
пене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на 
/p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је  
— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и пону 
и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После ле 
се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под 
рати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло и 
нувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка 
људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људ 
воје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} 
Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign 
>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она на 
та новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прис 
ије добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кр 
Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљи 
оби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign 
темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице  
лоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се н 
олио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист с 
отри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.< 
ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођиц 
 је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36 
 шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т 
причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то 
пет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао и 
урмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвл 
"#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p 
/p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо,  
 подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле! 
руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена 
иколи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као с 
м сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и  
о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, 
есам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођ 
-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајњ 
 Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса пре 
ian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она на 
ну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас  
еханом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топ 
ву од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама је 
 и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с јед 
хово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити није 
рбин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, при 
а.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице д 
>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко 
ти.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан  
b n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та в 
 Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> < 
итају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај ср 
и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек  
укус.</note> <note xml:id="SRP18980_N2">Зазорно.</note> <note xml:id="SRP18980_N3">Наравно.</no 
и час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам 
 је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмисл 
орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе  
ако му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју м 
о предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело обл 
, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ва 
етао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас пр 
и смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Л 
>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узаја 
поведака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што б 
ратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са 
е покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљд 
е.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што 
зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим  
.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тута 
који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> 
ку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она н 
вољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit venia verbo</foreig 
и и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо 
ко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег 
.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опе 
па.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни 
си ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној 
(Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам 
ашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завади 
ио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који при 
 да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам уша 
 албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигд 
.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И 
 човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ниш 
шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у  
мешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам ј 
је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако  
 ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — т 
гра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Н 
ећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема 
е мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што 
, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрест 
лободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скин 
смама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одгова 
извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побе 
ло поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} 
/> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем са 
в гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па 
пе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше 
дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да м 
е онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача 
оследњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одгово 
љине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што у 
 је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p>  
им бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истин 
 промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из  
Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узи 
ларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио  
мам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је 
да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с нек 
м, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Ниса 
 <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута. 
него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним не 
у песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене 
епи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се  
кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му  
те да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> < 
16">Казалиште, сјајно осветљено, улазак засебан.</note> <note xml:id="SRP18980_N17">Називи поје 
део сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако  
говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже глав 
даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{ 
сам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет саха 
 знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрес 
ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, ана 
</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака  
атим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао с 
жем.</note> <note xml:id="SRP18980_N13">Застор.</note> <note xml:id="SRP18980_N14">Енглески тул 
авеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, о 
 Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет х 
 отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затв 
, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не 
> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напиња 
p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам о 
сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, 
та новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад,  
 лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док  
и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу св 
>— Хвала!</p> <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не гов 
да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка 
им писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ  
 сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем 
</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да са 
било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мисли 
а ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам 
ан орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на  
зао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А з 
чех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити ва 
а мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p> 
жах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он  
пире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер ј 
аш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ће 
ади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим св 
7" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говор 
обу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било нико 
ion" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{ 
} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда леж 
одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, ка 
 сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда 
очим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по 
лони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S}  
5" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p>  
дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр...  
е, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — р 
} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још 
 — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја 
оспођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хо 
прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад  
у, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шам 
ице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених крис 
„жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем 
ш јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, 
ја, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> 
о. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљан 
.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књ 
шљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео  
ом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирил 
<pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу д 
овор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је 
ази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему побратиму.</p> </div> <div type=" 
и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о са 
, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сут 
{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} 
p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на с 
о.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам ка 
да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</ 
ија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема н 
{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан проле 
о сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S}  
>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 19 
а мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Ра 
ем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> < 
.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо. 
у метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче 
а га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја 
овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред ти 
Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо и 
азити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме 
> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више засл 
ћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаб 
љан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница најед 
ала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> 
рода“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледа 
: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракиј 
е ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не глед 
ом нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је 
те, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Он 
одушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено 
е скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{ 
ког ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?< 
ачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовић 
уке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p> 
ци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После 
тедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" / 
p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фа 
ала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један п 
S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би 
е прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се 
Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели та 
сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што  
{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> < 
ем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, 
 редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам поче 
 опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским? 
оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, ч 
ановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А 
м те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке пр 
казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је 
га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, 
ега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете  
 она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>Пос 
Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак,  
ух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упал 
о у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више пла 
 <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> < 
еном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице упл 
 n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно  
Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и  
у ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема  
 <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем 
— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам пом 
ва, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се ниса 
target="#SRP18980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi>  
е мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> < 
на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љу 
> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешт 
 сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у в 
ко неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... 
/foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p 
 тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} 
!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част 
 мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се 
{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, 
су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан 
рилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало јед 
p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 саха 
сеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу д 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је 
P18980_C5"> <head>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме по 
Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец да 
љеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну 
поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да  
 у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу,  
 изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа 
бух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући сме 
 варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела виш 
лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који с 
а се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми с 
д сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме  
о.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Сва 
и:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'honneur 
а извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па и 
<hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми 
ам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d 
има се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема т 
>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене 
 погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију 
што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га дај 
на, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја јо 
уку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSe 
 разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крп 
eign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на ј 
руштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genant</foreig 
, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} 
/hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам  
овића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназист 
једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћ 
ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи 
не, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоа 
а ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <p 
.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачк 
и, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окрето 
 дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесе 
ка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио 
мо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стад 
д моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Пи 
био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта 
шта.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уре 
озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S 
мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она ци 
>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div t 
то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Ниса 
ера.</note> <note xml:id="SRP18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note 
и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком  
.................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</foreign><ref tar 
требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш,  
ла.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам 
а.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p 
ем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је т 
 врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, б 
бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и 
у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хај 
знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо гов 
P18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28 
 xml:lang="it">salto mortale</foreign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да  
„Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе  
 „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је 
танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добр 
а мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама ка 
{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она п 
 једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она 
 повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га сав 
о у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се уп 
некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки с 
 стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари к 
инама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене 
ина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се р 
Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан 
еску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча ме 
на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом. 
а од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена чове 
у, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам и 
— требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш 
стављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у ж 
ано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега уч 
 /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна 
свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у но 
, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, о 
ање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и  
 сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је 
азвани „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види с 
S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима  
лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што 
о.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђ 
 ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта ч 
година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зач 
 научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву 
ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час,  
{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, ко 
лико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> < 
ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити с 
нило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} 
а она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> < 
но, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима,  
кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича- 
> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S 
ини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам 
вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају пе 
; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle an 
верена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три 
време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> 
вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме глед 
опу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је 
адити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачу 
ије се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта  
{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише  
руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био х 
 Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја завол 
 организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време 
 до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Ра 
авао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уредниј 
 легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми он 
а част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, о 
о за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Н 
ке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улиц 
и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по тр 
, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па  
љу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату по 
анпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтед 
41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p> 
нији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити  
 <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p>  
итискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена с 
ем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрви 
нем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам 
цима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то тр 
Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један 
јим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.< 
.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену  
ога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме.. 
еда, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p 
Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај г 
е притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју 
о трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p>  
 огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гл 
кох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим 
 доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме 
"30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 
> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће  
пет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна 
 кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим алб 
та би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у и 
p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих 
плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Никол 
 target="#SRP18980_N19" /><pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Ни 
та радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и п 
foreign>“ <ref target="#SRP18980_N6" /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свим 
 xml:lang="fr">Entrée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки  
се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се о 
S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. —  
о ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу 
 устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљ 
> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, к 
им ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> < 
атно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење 
ијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја 
етке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни је 
n xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref  
руну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи  
 то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити п 
у на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се 
} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карло 
ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку 
и се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале  
ито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и н 
ох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтн 
шношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је треб 
е“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кош 
ћем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, је 
 сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу у 
 из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и к 
 Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>....................... 
арицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што 
 но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекос 
а, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинам 
ам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не зн 
сати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи  
екако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба д 
е усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад с 
Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они 
</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се 
оји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да има 
црвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на 
за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> < 
провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Три 
а се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њен 
а послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Ц 
Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<forei 
исли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити  
авити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, к 
гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на 
хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што  
 Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између 
рота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам прест 
 је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одг 
је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташ 
усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> 
 рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела  
олиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћут 
покојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко 
столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и  
къ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви с 
уку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који  
-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред  
ију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти 
ко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са  
ишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђ 
чавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шир 
аочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају  
 сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега  
> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви 
} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све  
мо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без ик 
мпу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980 
и и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о  
 /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} 
 некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обр 
о пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, м 
 где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернацио 
о, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам у 
 клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опе 
"39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз од 
> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p> 
шао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пал 
, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола  
љу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље,  
тапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе,  
о га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -< 
, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласт 
 не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти  
 те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на гру 
е снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у  
није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">avec nonc 
p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је  
цу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и  
 /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr"><title>L’histoire d’un 
имну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазил 
} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у н 
мља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њ 
Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако 
 да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод 
Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што  
ола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један  
разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и зад 
Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на  
.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је т 
trée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају д 
а ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Трес 
очех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао,  
, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било 
Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у у 
 О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господ 
ојаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и п 
>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хлад 
<p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви н 
 му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на  
 пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично п 
атиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замота 
е сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем 
 је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, 
д их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, к 
не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се врати 
{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и д 
рислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се 
ан овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, госпо 
ш јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да ј 
и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем д 
, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира,  
 мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе 
 и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је ту 
нов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрад 
вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезариј 
егову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и са 
Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, исти 
 онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечн 
ва се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и д 
м капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> 
ма се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, 
<p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дођ 
дан поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам не 
штах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми ује 
p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</ 
апић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган сме 
оцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер дана 
ко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у  
 нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и х 
а га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече он 
оји, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковче 
си и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе 
узе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесн 
 носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњуј 
рљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам н 
је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву о 
е.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, с 
“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном о 
о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на в 
дрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине 
/p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао < 
а она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с  
>Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:i 
јана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у  
<p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да при 
се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је нек 
ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оста 
n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, 
а.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим пр 
се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p> 
о само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по р 
 ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлос 
у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и речениц 
 потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме,  
жите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p 
_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више и 
p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Erckmann 
а баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледа 
же стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и 
ина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А 
Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила 
сле се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Бо 
и: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам 
ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог 
>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} О 
да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p 
 она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> 
улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кр 
 исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зл 
ба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отв 
ла некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте ј 
p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други  
а радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав ин 
ештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипа 
ј нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије 
шице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју  
презно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих с 
адгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину к 
жи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегне 
реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај  
те ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њ 
ме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p>  
мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некак 
ота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестр 
о.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубо 
тавило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмеје 
акс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, р 
оре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таб 
да, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гла 
ешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинут 
 (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Аз 
рло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и н 
52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад  
ак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипа 
 главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} 
А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја види 
ама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе 
> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је о 
икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно 
 себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилик 
у, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? —  
S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> < 
} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја р 
да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића,  
љиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блеса 
</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Ч 
еспекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен 
и.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други жив 
вато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапут 
е бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необи 
ивети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто 
лио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S}  
у ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога 
матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може б 
 да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мал 
тим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr" 
 Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта  
ри неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах са 
ене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала  
аше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ва 
зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан!  
ам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас ј 
прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш 
 <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> < 
 на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како 
аки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и 
бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловоља 
оводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам кусн 
ше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно  
назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам св 
то мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, пон 
рилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> < 
 сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њ 
 знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p>  
сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{ 
и ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимичн 
тила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године 
ама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзал 
 се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клон 
S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико мес 
 чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну 
мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{ 
екаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох с 
и разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђ 
 Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу. 
} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с- 
на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на п 
имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухв 
азговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Гов 
а, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у  
који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов 
ма лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, до 
ближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de">Natürlich!</foreign 
вносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, 
а мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожар 
 .............. маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нам 
тале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мен 
уманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за 
амљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>—  
</note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна немач 
вом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...........................{S} По 
во шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоз 
на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>......................</p> 
 Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“ 
ан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p> 
олико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target=" 
ј руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја 
а гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> < 
 Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито  
теде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио 
.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} 
моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p>  
цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</ 
.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад  
е, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Н 
х јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким и 
 /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије к 
о кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p 
дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је 
нам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и 
ти се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет 
а кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад 
 Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S 
ад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад  
.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја  
уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</ 
одан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су 
м, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријат 
на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осил 
и је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њ 
њих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ход 
братиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора нал 
p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p> 
евојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и глед 
е, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој  
робадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и сп 
ан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с ј 
л’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p> 
p> <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од к 
 од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињал 
и по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам  
ву на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на 
су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакл 
 термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута бил 
 n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинул 
 се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубар 
а гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин  
својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> 
е у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три 
ће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се уби 
јао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Ха 
Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голица 
/> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и 
 њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали,  
 пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шт 
 кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсу 
 ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко о 
 легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспо 
> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а 
у кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки 
хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што 
јем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSection 
де, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
о да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева  
а и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо 
вама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">Kronungsmarsch</foreign 
упљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та,  
 Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — реко 
ојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професо 
 n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну  
, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гл 
аже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на д 
је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би он 
 гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., врат 
у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којеч 
/p> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је  
д Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml:lang="de">Eisbahn bei bri 
 да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авл 
и.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми ј 
>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ве 
} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуков 
, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за чита 
јући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у св 
ћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мисл 
>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величи 
гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, к 
Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спушт 
 ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кух 
е да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њен 
пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице 
ожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напос 
а грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар. 
 Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак  
играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто в 
бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити. 
црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Се 
плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body> <back> <div type= 
је књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја с 
зу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуч 
толу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему  
а више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да 
шла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа  
> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p> 
и моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни 
ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? 
, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно  
х смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаш 
 по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зи 
отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке по 
ад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рук 
у.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Он 
, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој ј 
е на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и 
жасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} М 
кав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то не 
а за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму 
говор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну 
ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођ 
 ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљев 
а сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорил 
Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она,  
n>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она 
S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, уверт 
ди се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, ш 
у собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим по 
 она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сражениј 
аше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>О 
етао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откр 
 и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту св 
S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дет 
ити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и  
 се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div>  
и нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваз 
нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам  
с савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим 
 загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мал 
како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме оста 
њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После 
>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима освет 
"#SRP18980_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, о 
м кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Н 
а бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да з 
 ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S}  
писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш к 
ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, свак 
столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви  
 нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је 
 натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опе 
и њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам с 
ш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу з 
з недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> 
рдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — 
ју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја 
ићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</ 
.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{ 
, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим не 
ли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и т 
пусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна  
ote> <note xml:id="SRP18980_N22">Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од 
/p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай Ивановичь,</foreign> — рекох ја Туманову, — <foreign xm 
тиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.< 
им је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњ 
ића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артес 
таде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је п 
анов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:la 
им главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслон 
0_N12" />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више зан 
и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лиц 
.</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{ 
 да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути рук 
мпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позаб 
после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме ош 
еравате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби п 
ену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично д 
пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на 
едно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> 
ку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фун 
{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобро 
јала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекциј 
ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао 
p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви  
рдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> < 
се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој  
te> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив на игру.</note> <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута (мо 
престано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од ње 
<pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотств 
за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестр 
" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад —  
обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јо 
м ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не 
и је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно дв 
> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се п 
ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана м 
да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском  
S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{ 
ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, к 
аблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S 
е капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво  
о време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: нем 
ме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак ни 
з степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бис 
м увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио с 
="#SRP18980_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет грош 
а на свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само оби 
to mortale</foreign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мно 
 око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја сам 
 xml:lang="de">Kronungsmarsch</foreign> из <title><foreign xml:lang="de">Prophet</foreign>-а</t 
ени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног  
да, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! 
лошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам с 
 Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих зак 
чно сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан  
 мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у јед 
јвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита д 
био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n= 
 Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао 
грљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година 
ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а  
ерао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p 
т, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне 
атније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{ 
 од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би 
д сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туман 
} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.< 
е.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја 
.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p 
уйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18980_N22 
ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја 
P18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао  
непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао 
удућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и та 
ре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p> 
 је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу м 
 на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се!  
 махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна са 
нако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне цип 
N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28">Име м 
 их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у о 
дан је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале 
ја се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам  
о сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и за 
о доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепн 
>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p 
> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је До 
е.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све 
 казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам с 
моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме 
ај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Д 
иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за кон 
о ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у п 
орњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она 
м?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан с 
отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима 
донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S 
и ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — реко 
ави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја  
ег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гл 
Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини м 
аписано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело п 
ађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је  
иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као 
 наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т.  
нама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:lang="de 
нити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти при 
ит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, 
p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш ј 
ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на  
вор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах д 
ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столиц 
смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше. 
Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но зде 
евидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> 
веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја из 
звуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче  
реметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче бе 
ватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — 
о ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што са 
осите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> 
ак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехот 
и! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под  
јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — п 
у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово ј 
</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p>  
 <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах 
лики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note> </div> </back> </text> </ 
ан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколег 
ан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> < 
о је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била,  
 Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра!  
о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодуш 
вим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част 
 по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у  
ко тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа гов 
штво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p>  
јасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола  
изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја  
ан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја по 
руги поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде 
p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасм 
p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у 
се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она 
анем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао  
 се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми 
ба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираш 
 оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други,  
ml:lang="it">salto mortale</foreign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је 
 зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог п 
 с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није м 
="SRP18980_N22">Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</no 
м марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума 
г корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним  
и.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, д 
ту који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан чове 
— „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
и су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человј 
Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик 
почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих к 
је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговорист 
дланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божић 
тајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спу 
само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко 
ако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се 
неш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби чет 
о до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег 
ћу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину каза 
нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</ 
ашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n= 
ираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав  
је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непре 
сам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји раз 
Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео о 
на је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљ 
 Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико  
/p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање  
престано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{ 
икад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози  
ирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После р 
 нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да 
ло написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао п 
бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео  
вља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с 
 дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја  
ign xml:lang="de">Natürlich!</foreign>“ или „<foreign xml:lang="de">Na-nu!</foreign>“ или „<for 
foreign xml:lang="de">Na-nu!</foreign>“ или „<foreign xml:lang="de">Donnerwetter noch einmal!</ 
.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и јо 
 чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге,  
} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одгово 
у и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Бан 
ад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано нем 
} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <for 
е ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплаши 
т у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после п 
оћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу  
рбија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб  
се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S}  
колико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да и 
аметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, 
 ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми из 
лавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p 
} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још јед 
 је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше 
мплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре 
мисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које 
а је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</ 
, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“. 
ке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног т 
лтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано 
</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укршт 
мо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте 
и она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару  
иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то пра 
дна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, п 
, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како 
 ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да  
га.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој  
} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побр 
аљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — ч 
<p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме 
о што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио 
леко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам с 
као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког 
о мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Пр 
тко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си стра 
пати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} По 
 закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p>  
то се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руко 
 своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам  
аба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана 
Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара:  
и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја 
тен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је на 
 њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до  
ам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{ 
ађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога панс 
 је непрестано она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очиј 
а њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Тр 
што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице. 
м је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас  
 баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже 
рцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав,  
је ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се  
у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p 
Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чег 
>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја са 
а ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одго 
"7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хт 
нала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој со 
рема мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио 
и, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све ш 
 цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, д 
 да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и п 
добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Послед 
ођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити 
уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти исприч 
, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не м 
ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет 
лио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то м 
водио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о мале 
оворио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p 
аметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамо 
рошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако 
рате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар рук 
, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позо 
.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само м 
 доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио ка 
 молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на после 
 како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само  
знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред о 
pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изг 
ама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и у 
отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на др 
ривлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml 
на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет  
 шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и п 
 је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар ду 
лавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако  
ио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику 
е неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Ка 
јићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој 
руги.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је 
, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке 
ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам 
 окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљути 
"3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, н 
а, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и 
е опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћ 
Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све не 
, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потк 
/p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је  
огао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухват 
зби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја 
ставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из 
ишта говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, 
} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} 
.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче  
пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p>  
о прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. 
у нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме у 
 написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледа 
изаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирот 
ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја  
а ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, 
</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} 
лила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги 
мо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба 
ш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам пр 
зили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме 
играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме 
 ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћан 
чност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело,  
 њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверав 
ак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростит 
пући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она 
 <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз не 
пута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо 
.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја 
ај.</note> <note xml:id="SRP18980_N10">„Историју једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.< 
 теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29">Велики  
ватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођиц 
одо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зо 
ија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лаже 
980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам 
.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао о 
 овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћут 
 смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} 
ћфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја 
кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у г 
радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> 
побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, 
.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се против 
кне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа  
оба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résumé< 
 Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој де 
рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче  
а сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{ 
у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом. 
пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда  
ишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десно 
 казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и за 
 непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону  
 двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио 
ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само 
и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбасти 
ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично  
ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно  
ла је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзе 
ој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне сп 
 си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То 
кве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми виш 
 Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, 
, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права 
 почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се с 
гао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Serbe</foreign> 
 немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни д 
хур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим к 
 језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p> 
 морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је остави 
пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао 
} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и беј 
то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати 
ијем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А 
ожете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили;  
ио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет 
 кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче ве 
ам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим  
бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не  
ијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до поло 
>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали? 
љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него приста 
у.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за 
оја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њ 
ново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Обја 
 — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле 
паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срц 
рабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога 
о што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и з 
мам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко  
, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није по 
<p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савес 
 њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, м 
мо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, 
ак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми с 
} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно? 
.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>П 
 ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али  
о више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дет 
о доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résu 
на окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче све 
S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури 
 љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет 
p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој 
 О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова свој 
Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло  
пут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему кри 
{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на к 
S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, 
eign><ref target="#SRP18980_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржа 
одине, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S 
 од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак 
ис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мо 
ав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</ 
 седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном  
о зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p> 
И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га  
ених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.< 
 <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим 
ријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} 
нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>,  
 је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} П 
на је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као 
бријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му јед 
 диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све ја 
ичити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентимента 
и за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на свој 
а ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> 
љи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S 
виним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми ниј 
 наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, са 
естрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p>  
 Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>—  
ше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и как 
е.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише ј 
оље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа  
укавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у т 
ати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Он 
ритиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоц 
/foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз  
е било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Зами 
 само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били  
д фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти тала 
<p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да  
естра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејас 
 тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на A 
S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох  
 синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила н 
анпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p>  
 је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекета 
ара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше п 
од иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па по 
" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>О 
њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором среб 
 сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке 
 је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо 
 да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња 
 однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече г 
бу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећ 
дговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, 
, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p>  
а-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.< 
 прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на  
 сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Бу 
чети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — р 
о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S 
ист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} М 
оше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми  
с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, 
 знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја  
е уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад  
> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда са 
Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после пр 
ружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар  
утећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајас 
м то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да  
 јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па 
иниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче с 
 доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не 
писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на 
 <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, д 
лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је п 
 на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се 
ојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Свак 
.......{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђип 
"29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> < 
дица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони с 
ажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљен 
> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помр 
посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му 
 се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само  
 не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xm 
, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочи 
е. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак,  
те казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта 
 глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — р 
врдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њо 
к ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само  
ати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да ј 
а њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимичн 
х да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с  
као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто нат 
све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти 
nneur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите  
— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин  
 ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Буд 
ам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она клим 
f target="#SRP18980_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> < 
ете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је о 
осто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји 
астави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох  
а у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкат 
е, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заје 
да десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Рец 
, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан ум 
Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" />  
 у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли мо 
ите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш 
 бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја  
и ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S}  
>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам 
истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све  
јој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гра 
 <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Д 
о у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д 
меј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам  
чно шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више 
дина.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух 
аучио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву п 
} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, који 
да?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песн 
трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p 
ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу и 
се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале ст 
о у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не  
из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, 
м увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} 
који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неко 
> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо 
те себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте у 
 у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер 
пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто  
е ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти 
и знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S 
каква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних  
одвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p 
<p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда  
но понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о 
, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S 
има је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети п 
половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насу 
 је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на ми 
од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се  
S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристаје 
како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како де 
 сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, 
месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам 
тавити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја  
и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, непри 
а ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, 
ји за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас  
рст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не сл 
</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а 
шекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећа 
 а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<fo 
 свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе? 
 неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незго 
</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја,  
 Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>—  
 јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29"> 
и њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ће 
да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па н 
е мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заноси 
посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуно 
сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плаш 
не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предв 
>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руко 
 ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку 
ше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини нека 
> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p 
ећ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</ 
ињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини  
уком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се ш 
о држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинам 
ох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи б 
о лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се 
зати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запеч 
, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „ 
 — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној  
чим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да и 
е и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p 
е ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопи 
u">Николай Ивановичь,</foreign> — рекох ја Туманову, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдит 
тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћу 
ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже рамен 
 жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p> 
аше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо 
биљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако к 
т.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не тера 
p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но  
ао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, и 
оругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно 
то гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид 
адость!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија н 
итиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило 
ве тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао 
је било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="4 
ца Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни 
у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила с 
је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она  
 викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поус 
</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут п 
> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, б 
 уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све  
а она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се мог 
ресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па ј 
на се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше м 
 снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она 
, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица 
оју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p 
орачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе 
ах.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох 
 се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беш 
едне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио с 
права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, д 
 деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у 
утио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми 
 />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спуст 
е врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа  
а плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S 
 је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одри 
р знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Са 
поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покри 
— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен с 
орили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега 
тно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али,  
на климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га 
ворио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> 
е он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стего 
нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, о 
ред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега 
</foreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опу 
по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чу 
S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начин 
м написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цел 
је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb 
усти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</ 
se.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који  
 вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што 
рзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мно 
асвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни  
в човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте доб 
ез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{ 
г!<ref target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке 
/p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степен 
о на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце 
о сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се  
о сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побра 
ени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изи 
нута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поно 
наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Ма 
 д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је б 
о умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом  
тињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласо 
 рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.< 
 — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</ 
рач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разгов 
 од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу  
и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати. 
Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Б 
око дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr"> 
макао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази 
ом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њ 
="la">sit venia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар  
е то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.< 
 Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда мо 
м, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило 
подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такођ 
е пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари некол 
атински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казал 
 почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго  
<foreign xml:lang="fr">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта 
ако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатк 
RP18980_N2" />.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, које смо  
— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi>  
— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата от 
пођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је 
 волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сес 
до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> 
и, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао  
 велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који да 
ао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се с 
кс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и п 
p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобрава 
свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> 
уку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.< 
 је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо  
азао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опази 
знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, н 
то и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и 
аде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и  
сле сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет 
кака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти ( 
 могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Serbe</forei 
p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати 
е нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genant</foreign>“ <ref  
своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SR 
b n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да ум 
ttre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва расп 
т је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја 
p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси 
е на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада. 
а је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>............... 
лио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се  
, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мен 
а, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три парт 
Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apres lettre</for 
ке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са ст 
ам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како  
н и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правн 
усту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци  
 за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинит 
 не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Евр 
је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је 
обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очи 
 и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио  
шта и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је 
 извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг 
а хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> 
ласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да к 
в — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рек 
 — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> 
је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, уз 
иште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, 
и руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар дон 
>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држа 
> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, сме 
главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако  
p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, баче 
 сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и  
часмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, о 
</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох са 
рата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даљ 
у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S}  
десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо 
ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године 
ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту 
вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S 
 ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти 
д које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан 
о чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S}  
 отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате ко 
 с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који  
е, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој прич 
S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески. 
је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиља 
Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чи 
ла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је с 
се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију  
ам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио  
асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђав 
анов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, 
а.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио с 
 чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пе 
рављене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с 
гледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које ин 
е веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па  
атраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> 
ом зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко диса 
уљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам  
стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је с 
 капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до је 
розор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов 
пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнан 
ца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се д 
је на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа 
е ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, 
 не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сел 
бу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>—  
 томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друг 
 још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с ка 
/p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље да 
 <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да  
ра после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме 
S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n 
м, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за ст 
епше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и 
о после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> 
и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући 
S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опада 
ледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ни 
:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe m 
 малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрест 
, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, 
 сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> 
> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатк 
 што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На у 
ме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим 
ице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше  
махну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.< 
и, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао 
за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медици 
 сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половин 
— поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S}  
р. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у бу 
</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'honneur</f 
> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— 
уманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме об 
 не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има н 
икам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише 
ворна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, п 
е молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, коба 
акса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли п 
уни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромб 
шно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> < 
дбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам  
p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под нога 
тим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе,  
 жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S}  
 оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било с 
 инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штет 
n><ref target="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује,  
сам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S}  
то су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам 
ам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак нем 
аш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</ 
на.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви ук 
цену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она 
... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, кој 
ло у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ни 
.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и б 
Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад  
 на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео  
 пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, б 
це, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме п 
на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпеза 
 глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњ 
му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки д 
храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих 
у, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кр 
екакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми  
 отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распрости 
ворио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de 
што немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — 
о је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p 
/> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, б 
, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то до 
ко ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогачени 
ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак 
 ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искрено 
следњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ци 
о Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао  
и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! —  
о његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и 
нем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмеј 
у служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но м 
а меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очај 
хата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет  
а пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, 
S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти каже 
г падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мен 
спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга:  
на баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздањ 
нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гости 
.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју сл 
 могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чи 
затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још в 
ад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмла 
е је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну 
на ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не о 
ад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, до 
а опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p 
S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, и 
д.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И  
 блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој п 
ба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако пр 
е за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> < 
.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је б 
18980_N20" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>М 
 песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одг 
</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлуч 
а — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фагот 
е, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мен 
 ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак х 
а је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, 
а је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурне 
{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано пит 
мени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве  
од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија. 
о сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не рас 
а се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како г 
неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу 
м из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја 
дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем  
p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p 
се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак 
ote> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано  
 А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш 
а је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде 
 на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју со 
м се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима к 
д ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p>  
ијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као 
е причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од ц 
p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мис 
{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си и 
 читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњен 
p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се с 
умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и ти 
врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио 
 тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћ 
у —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо дост 
а ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја 
стину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} 
 до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div type=" 
космо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст. 
ком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну н 
 на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Прич 
и уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{ 
раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што с 
а очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом вод 
/p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то 
врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>—  
м слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми с 
абога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде 
рамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала 
а и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, в 
каквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, ка 
 главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар  
ку удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс с 
<p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усу 
 Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опро 
иљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље  
и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете 
а, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била  
ете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После ј 
ј да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између на 
у.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резо 
е свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта  
"32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> < 
ало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на  
па као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам гово 
 Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам  
је ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да  
х вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам свак 
</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће 
 пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута 
ма њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћерет 
овом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.< 
аму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p>  
у.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и 
м свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, д 
нели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух прома 
нако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други проз 
Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу  
м мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као 
амо сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке упот 
рема њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; 
е сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну св 
упу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} 
и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда  
начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег пи 
ат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека  
</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} 
е називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се  
а прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светл 
> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што 
<ref target="#SRP18980_N24" />! — казао је лајтнант.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barbarisch 
80_N25" />!</p> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? 
g="de">Barbarisch</foreign> — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> < 
е се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па  
за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуелан 
 дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сас 
и.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао  
/p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење ча 
У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака  
ина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone  
 ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости 
љнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.< 
-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом,  
ске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је во 
, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да 
ас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Ни 
читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим св 
аше.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче  
е, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} 
клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка  
у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је б 
ио нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и пре 
јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — он 
 десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице 
пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нис 
 му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна госпо 
е дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и 
ог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах 
p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ј 
ју.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант го 
.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као диплом 
 на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи: 
ише права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немач 
 и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је,  
="subSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико  
имети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — 
ојима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао  
 необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Ма 
 ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на тавани 
олице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих 
јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је ј 
како осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! —  
о је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>...... 
подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачен 
о дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{ 
.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она х 
ет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је 
ном и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у к 
unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? 
.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми  
жено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растр 
о у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, н 
ба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило 
.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега п 
ом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу 
им и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико зага 
 ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сап 
е и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разго 
{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и  
воје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати про 
мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље  
смо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за м 
 су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех  
="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново 
} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела кој 
ично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mille 
ористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише,  
не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пре 
p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клави 
} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера из 
јући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с  
 прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам,  
>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло див 
Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <div t 
на била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупље 
87...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти 
ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> кап 
постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчуп 
 сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част а 
 што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично ле 
а, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати ја 
е бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак би 
мо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао 
вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој 
ла кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја  
јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кав 
 ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Ост 
дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к  
, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она 
RP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.< 
апире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао ј 
у, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p 
д.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и т 
/p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора 
_C13"> <head>XIII ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се 
се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих дв 
нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до  
ћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, к 
е казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да н 
 низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себ 
p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант  
свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и п 
плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чит 
ретио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на  
ству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му с 
 врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> 
ам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пр 
 <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу. 
за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n=" 
ом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Бац 
/p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, 
 један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам 
} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих  
{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је кре 
 је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је  
праштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми  
е.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен 
</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих  
озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се сл 
.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до м 
чера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43"  
госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одго 
 <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја 
по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и  
но срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са  
у, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ п 
/foreign><ref target="#SRP18980_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, 
оред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му  
 на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе браз 
знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома до 
е минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{ 
{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, ов 
ски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си туж 
сакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са с 
 повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви ст 
врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се п 
ли неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref ta 
врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу стр 
их јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још ту 
ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — 
p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турск 
 с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао< 
> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам 
ио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да 
Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p 
им, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам мога 
 нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињск 
 тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да  
азе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји јед 
тав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче  
ресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <forei 
сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве покл 
ти нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свр 
им шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> о 
из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, 
ужи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако с 
ило већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишт 
у, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притис 
ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаш 
пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="2 
ote xml:id="SRP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="SRP18 
о се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дуб 
и шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто в 
.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одм 
, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно пис 
 садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како 
 сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологи 
рим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви 
ље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није бил 
 Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, д 
оже добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вам 
љамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, уп 
 било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p 
жно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <m 
ар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи,  
звучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна 
традан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Он 
т.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо фра 
<p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{ 
вако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p> 
p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде. 
> <note xml:id="SRP18980_N10">„Историју једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.</note> <n 
Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по 
 мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да 
енхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{ 
даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у  
ледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr"> 
могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетк 
се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра м 
 у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози  
била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p> 
мејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не за 
ју с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан св 
сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле 
сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било 
цама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био 
тарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме зва 
с јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако 
pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и у 
пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Је 
ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како  
сталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опрости 
пођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговор 
, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> < 
говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо  
{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Веде 
/p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује 
х ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијан 
ра и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој гл 
ава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није до 
 сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се 
тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Он 
<p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад  
ен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима њ 
њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш 
 песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипа 
а сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опаса 
Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} 
је и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час 
о доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божи 
ом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на  
им за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да 
обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било ј 
уст дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову пут 
а заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S 
е наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што поч 
што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати рук 
анац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> < 
ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и пол 
кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p 
а, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „с 
оса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>С 
х дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{ 
ио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашин 
d="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао р 
ам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђа 
жно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како  
ромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још 
оворио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све 
раво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се  
а ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим 
на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рек 
их му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p 
ја су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљу 
ам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана зав 
реста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> < 
S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почел 
о је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се 
а њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког к 
на их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xml:la 
ктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, кра 
Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>.......... 
ре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ип 
 за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам г 
са.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>О 
дел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— А и 
колико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Миш 
овек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра  
се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О 
 које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један трену 
p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех див 
ни на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми не 
ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха в 
едри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште  
ш шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не би 
ноћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“ 
љени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге 
 понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, по 
ст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, 
ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и ка 
ко лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским ко 
бити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао  
мала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.< 
 била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног ни 
а ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све 
ву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико реч 
јатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим  
на што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, —  
ли, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно 
пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у  
мању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — С 
 Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.< 
; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим  
<p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како с 
 и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не д 
у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Н 
амо врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> < 
тво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у мини 
нег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошап 
анпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S}  
јзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div type="chapter 
, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти в 
{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p>  
ав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} 
о сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{ 
 ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким ра 
ло Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахат 
>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на л 
<p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрам 
.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Неће 
<p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан. 
м.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури да 
 Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body 
о сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је ф 
ло.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је ви 
мо што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара ј 
них некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на ок 
а се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем 
ч, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз  
> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху  
зла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријате 
 знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног д 
а мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје н 
 знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни 
> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се 
> <note xml:id="SRP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="S 
то је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужно 
убац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а су 
таје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, ка 
 рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао  
вом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако дет 
енима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам  
, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p> 
ш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали 
него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign xml:lang=" 
да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох  
...............</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А 
 затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пуст 
теде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, х 
p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да к 
а, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи ф 
 Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игд 
па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и до 
тњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари н 
 му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнан 
лазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p> 
м.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...........................{S} Поно 
руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја н 
гни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сест 
пи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута 
шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва м 
д — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена 
ех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаш 
 сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французим 
/p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао 
Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с др 
вни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико  
 да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овд 
ове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље 
гледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S 
и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је б 
 ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и на 
имите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</ 
се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и  
же колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцим 
N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћ 
уку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и по 
наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли  
о ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{ 
АСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <di 
.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, к 
тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако с 
 <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се покл 
дајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирн 
S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушу 
и се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве дос 
ворили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</ 
војица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Ту 
сто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба 
 и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Шваби 
 Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други 
кати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу,  
о, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја у 
смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га  
бин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да ј 
} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби  
на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и т 
но, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет у 
цама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p 
да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на 
вори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву 
вори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје  
 потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви  
 је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да меси 
, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да 
у на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важ 
светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p 
ама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају гла 
 сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на св 
</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају  
оклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it">salto mortale</foreig 
а се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рек 
шао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала,  
Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по то 
ла је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја  
о за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз. 
 онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет диг 
а орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији но 
а, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="l 
се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је би 
о у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептим 
 нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, п 
ејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки 
сећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души  
у.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у песка 
ник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у отк 
ш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>—  
ни да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не оста 
ам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче ко 
, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми 
оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило з 
алантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој каб 
игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокој 
рцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми 
е мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, 
38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и изву 
стали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је д 
ио сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеш 
и.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} 
reign><ref target="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказу 
а, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда  
м даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{ 
цима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујет 
ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени  
м њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим ј 
све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22"  
па.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духа 
ћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, и 
нда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по це 
три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и п 
ском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте  
тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико лас 
оже да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињс 
ово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <p 
} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она пре 
црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плави 
> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем д 
. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијс 
ећ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала. 
ано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им с 
 ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груд 
type="chapter" xml:id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до рук 
e unit="subSection" /> <pb n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ 
љу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, н 
ас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један  
ао што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да 
на је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вече 
/p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у 
вора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекциј 
их накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Д 
 притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећ 
укао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре з 
е сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми 
 да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{ 
то је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене 
била — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обо 
амишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и о 
............. маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, 
 дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру. 
ако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти 
 уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љ 
 се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се 
e xml:id="SRP18980_N12">С допуштењем да кажем.</note> <note xml:id="SRP18980_N13">Застор.</note 
имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p>  
авио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слобода 
би никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена 
 <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни 
го.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и з 
чео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта с 
е знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit  
мо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала с 
е то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— 
 кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим у 
те да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад н 
 <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> 
мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јо 
ала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p> 
?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> 
ам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов л 
ја у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб ист 
ећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> < 
ечи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16">Казалиште, сјајно осветљено, улазак засебан.</note> <no 
reign><ref target="#SRP18980_N24" />! — казао је лајтнант.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barb 
SRP18980_N25" />!</p> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на р 
е мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га ј 
он Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</ 
{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила —  
 Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме  
 Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу у 
p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, к 
— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</ 
а сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало  
{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div type="chapter" xm 
 ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми 
д, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се п 
<p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уг 
не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и вел 
енидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој 
а врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начин 
а учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто оту 
l:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target="#SRP18980_N23" />.< 
сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мен 
емачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не  
јаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSection" /> 
 нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се св 
Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођ 
збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет  
вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готов 
 руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.< 
 <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју д 
о сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није  
Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n= 
 је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: < 
е томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пру 
обочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о 
 је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је пог 
има нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им о 
ad> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило! 
, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, б 
 молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и  
 чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтна 
Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају  
Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда. 
седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које  
 више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и т 
<p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p>  
онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га превар 
 раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће. 
 деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ не 
узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као д 
у видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добив 
</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и к 
ите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, а 
, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пук 
 „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p 
980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note> </div> </back> 
 ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p> 
ог разговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што мор 
исала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме  
а махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама пр 
адиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обра 
/p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p 
 ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како он 
рисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њ 
 сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала м 
 поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично проша 
к не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све гото 
 сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам 
у — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се изме 
} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на темпер 
на, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p> 
мце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S}  
мам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско- 
вора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред гла 
p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} 
дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да  
ку и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени 
 Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима да 
 ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, ка 
онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle angl 
тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбу 
ам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу уне 
ко она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави 
мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало 
lestone unit="subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као  
да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за  
 друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу 
S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, по 
</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је  
разговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, 
сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што  
S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигош 
ика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не зна 
смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана 
 све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на 
и и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара 
сори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнаст 
т јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студ 
не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тава 
на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет и 
олико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше 
раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано 
ојих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наи 
из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама о 
<p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, о 
после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газ 
 очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зове 
сма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учи 
 начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је 
и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуш 
ли он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— 
ао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну л 
, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да  
рације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично 
p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p> 
 да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећ 
шта.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу к 
 „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it">salto m 
да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвен 
намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се  
рстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p 
 сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шт 
 ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и 
олите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> < 
 поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму 
 подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не 
шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла и 
p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је 
х кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки 
десет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њом 
садржину котарице ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goû 
зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за 
Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S 
и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима  
овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је мол 
/p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, 
После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време 
адгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Т 
} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему  
епрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски,  
...........................{S} Поносита као ....................... <foreign>D mol</foreign> .. 
_N6" /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Би 
се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је ку 
и се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с пер 
а који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја  
ио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с  
 доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и с 
а.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично ле 
 цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} М 
како питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки слу 
 се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет ч 
ојој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> < 
да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева ка 
 на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајућ 
интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чи 
но образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чуд 
а се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Срб 
 ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одгов 
ојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="su 
м вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико  
свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи 
е, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година 
носа.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} 
е било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам више 
 свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{ 
 као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше  
 се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти с 
ије флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријат 
е нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у 
ијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p 
 ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени б 
ких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних 
<p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је 
ам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја п 
 и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), 
ше моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang=" 
окар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара 
ах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а  
обивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан ур 
и знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p 
те ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше 
.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече  
еби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађе 
/p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођ 
ена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу 
м први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пуп 
алити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једн 
е на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} 
Barbarisch</foreign> — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <fo 
<p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Тума 
довали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута 
ору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, на 
rget="#SRP18980_N2" />.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, к 
слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толи 
— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Д 
е да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barba 
аборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запит 
з уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до 
 ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.< 
{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје 
 чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субот 
прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад 
а.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p 
 свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им по 
иферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако прому 
оћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад о 
ли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах 
— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и  
тура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножев 
 њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очи 
нуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">Kronungsmarsch</ 
д себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p 
и и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега ј 
черу скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија  
оје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! 
х комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја 
ка посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима  
ана девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац  
на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше зб 
ој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрће 
жњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођ 
 изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него ика 
љиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, до 
target="#SRP18980_N9" />! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> < 
флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно ш 
.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,—  
оворити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари  
аде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су  
уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да б 
nt> <div type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА 
су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој  
 знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су  
не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на ус 
ао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији. 
о ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Д 
 молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под  
их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, кој 
еда у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de" 
 је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић 
јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да 
сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је с 
ођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> < 
} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} Посл 
rée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с они 
еха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} 
а гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се не 
 последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њ 
љнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана б 
43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд плов 
коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може 
е капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђ 
прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, м 
им којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно  
колико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме са 
е у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој сн 
ло коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један  
<p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којек 
 ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила о 
увише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута  
 Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро 
p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се 
>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви м 
иркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша 
же човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le 
 било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, 
да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после веч 
>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљ 
 све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не г 
 <p>.................{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате,  
те.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у кла 
 подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је нек 
е:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица  
месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никол 
каком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми 
утите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p 
вропе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадиј 
ким.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, 
 да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, б 
ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти 
ослао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охла 
{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> < 
S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S 
 књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се  
уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарк 
а“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме с 
е се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима,  
авнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њ 
чи:</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref tar 
муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варо 
анског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати с 
 њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, ч 
чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом 
S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} С 
 било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже,  
лимају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својстве 
 plus apres lettre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да 
мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ 
> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr"><title>L’h 
и?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим з 
>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi>  
у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до к 
цима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све 
оза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, госп 
после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после 
о?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Изву 
 она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах 
зговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли дово 
 сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири г 
наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском 
еше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију неш 
е разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њ 
т Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сест 
о што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заи 
е је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мир 
Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, м 
е, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ два 
 прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо п 
.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске 
итивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па 
то сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је  
дила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја н 
се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила  
рестано она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешљ 
вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се нар 
као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њено 
а је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам 
з чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Ве 
које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио н 
ео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких б 
дио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му  
а свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан 
> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна с 
еговим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је,  
омни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио н 
и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву 
дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло које 
 и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго вре 
 сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чуд 
ine Cigarette!</foreign>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како с 
ихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на 
осетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишл 
стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свр 
, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да  
хе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ са 
зе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год  
о нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима 
у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, 
мио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Пи 
е се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута у 
 ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S 
ак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! 
ом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: 
ји иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледа 
ве.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{ 
уски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други матем 
мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге,  
 — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо с 
ад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је но 
си ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих не 
какав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па  
ава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа 
 се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p 
гртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и клима 
запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} 
о, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара:  
апу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на сво 
азнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота 
arget="#SRP18980_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет 
уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, д 
е треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде нека 
а матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Н 
ер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што  
тих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.< 
па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, углед 
аднео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко 
изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту 
ову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком 
и десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и прому 
и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и  
, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>П 
ем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>—  
, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто ф 
ј рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из П 
 велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S 
који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па го 
ђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напосле 
х себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завр 
вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја н 
е веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и  
м зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друшт 
не“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, 
м без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што 
ра за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</ 
_C5"> <head>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последње 
— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше  
бочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што ме 
 Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам ст 
аленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају 
наш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном б 
Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијски 
м.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ ст 
 на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, к 
ј лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чини 
есао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде. 
еже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади  
 ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци с 
ан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{ 
 која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, 
ћа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз неја 
роз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи  
рао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа 
 да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не мо 
 столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасил 
е ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} 
противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите  
кати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} 
а у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговор 
нда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен 
шла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, дв 
м се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах 
их дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом по 
осле седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата 
к.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене пр 
е чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механо 
чи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим 
на у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупи 
белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна  
опити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих  
ign>D mol</foreign> .............. маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга 
80_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спуст 
и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја 
исте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмеј 
Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, к 
oreign xml:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target="#SRP18980_ 
бијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао 
ох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гле 
си сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који  
Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се 
а се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се др 
 <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако по 
, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осв 
 леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам изв 
е вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18980_N22" />.</p> <p 
p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опрос 
ачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих зем 
ање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше  
обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њих 
има од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с 
м међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакл 
ило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столи 
 се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо. 
роша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише с 
чаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају де 
на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам не 
има.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред 
ки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме 
неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није  
исте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Ме 
а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} 
на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро з 
и, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оже 
то, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</ 
 Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразум 
ворећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у не 
ику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, ј 
говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даљ 
 наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> 
е, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухвати 
у оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ва 
Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледа 
ј прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она 
како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако 
Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих р 
{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромн 
кочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пре 
 својим питомцима, демонструје садржину котарице ..................... као вуга, а они то зову  
<p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека 
 ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно га 
и се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо ч 
ш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме 
азлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n= 
 дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} 
e> <note xml:id="SRP18980_N18">На крају крајева.</note> <note xml:id="SRP18980_N19">Рекао сам.< 
p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духа 
руштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.< 
ала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из 
е било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у ј 
ерава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="de">die <pb n=" 
о, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што с 
а се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то  
.</note> <note xml:id="SRP18980_N18">На крају крајева.</note> <note xml:id="SRP18980_N19">Рекао 
ју, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> 
ођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро 
 то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још прости 
> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс 
азник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{ 
топало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестан 
сле га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио 
што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S}  
и“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а лев 
ије снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S}  
 језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао 
 њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме  
p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејућ 
S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и пр 
 правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.< 
 — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ух 
ма мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти  
 начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео  
и да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан  
е нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја  
рала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p> 
глом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту рук 
p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p 
зио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој 
лике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, лу 
ељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја с 
сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написан 
у, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они д 
х њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} С 
 је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У 
ми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашњ 
ле прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем н 
 ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „ 
 хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на т 
брашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко  
 Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микро 
ухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се де 
а очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, у 
ницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с цр 
ви ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми је св 
S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећ 
а руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше 
 <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на р 
 још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам т 
Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем,  
</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплаш 
а.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску 
ба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита нови 
Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, 
отство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је так 
ирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} До 
.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцр 
 дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад 
ог болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је 
ко важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као 
Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници сви 
S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по је 
 весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не з 
но доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S 
опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега упр 
 куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно. 
!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и  
 који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господин 
е мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после под 
p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем  
ворила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уг 
че, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам з 
гију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео са 
 <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један 
ала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у с 
икола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, 
ам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и кл 
/> <pb n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим а 
рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p> 
у помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — ни 
{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како ј 
Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош 
у, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{ 
ади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, у 
ећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} Т 
ази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах д 
ог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао 
е либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не  
и глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да м 
д сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрн 
аги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах  
ам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најср 
 и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на добр 
ше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не 
к дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> < 
и били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’т 
ки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и мом 
 усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Покло 
p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="1 
{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате. 
ђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђ 
eillaise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, 
им.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удар 
.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Би 
у, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980_C 
рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>.......... 
), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао гов 
м се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, 
ЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div t 
КИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div 
P18980_C12"> <head>XII ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да са 
смејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{ 
н узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <fore 
f target="#SRP18980_N24" />! — казао је лајтнант.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barbarisch</f 
N25" />!</p> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? —  
задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти  
дбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} 
, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад  
увише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, мо 
че га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо  
раженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше 
сто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <div type 
ту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с наш 
а рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за у 
 што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, 
>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се А 
 погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— На 
стим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и 
е?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем! 
.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам  
и мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: баци 
> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку. 
p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и  
а.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mille pardons</ 
 ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, бра 
 и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се  
ање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад о 
лим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одгов 
— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд,  
ар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то 
 опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике ниса 
м казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чини 
д се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} 
а њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звез 
као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У  
ну с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду,  
 умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отвори 
 запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не мо 
у.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме ј 
тину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p 
дсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим  
 да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да л 
те, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лак 
>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била н 
<p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни од 
и, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и суви 
 студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у 
трије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: 
же, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Т 
мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромни 
ичега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, 
на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном рук 
у.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вам 
и носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, је 
Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под:  
си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Нек 
 тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављ 
сле сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако  
дио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од м 
 писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам 
 сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} О 
естан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, н 
/p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам  
бу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S}  
 тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање  
спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није н 
сти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што  
лоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заи 
 зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где,  
здасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што в 
јицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.< 
еви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некак 
сим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад  
 заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их доне 
 <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</ 
p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>О 
и друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>М 
етно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце?  
осталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свег 
} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласо 
е вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и сврше 
 медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на  
м јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљев 
чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем н 
јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио срп 
, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и че 
сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и бож 
г црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p>  
ена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђ 
 „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока с 
0_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она на 
ешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак и 
лавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узе 
ађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила 
и се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима 
ним песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S}  
ко обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — 
нски и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали,  
чане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она 
 Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта  
ма, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>...... 
ра?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дођ 
ра!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам од 
ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (< 
о да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с 
</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођо 
 ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и темпер 
 смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSection 
“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунашт 
, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечн 
еобично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми кор 
 у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— М 
а врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје 
х и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радо 
азгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам ж 
 хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се 
моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пу 
а леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необич 
/p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Д 
 Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хте 
а бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није фла 
и фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени с 
.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p>  
што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> 
 концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свил 
дех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме 
а ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</ 
 и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та с 
вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био ус 
p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље 
S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све 
е и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Лев 
 дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако ужи 
љунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од бербер 
 />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њ 
 са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S}  
ке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем 
, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити н 
 <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, ка 
 „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам  
ем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам 
 међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попе 
и.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на  
ву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dixi!</foreign><ref 
да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена  
р на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила  
послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја 
нела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мо 
ЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <di 
квог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и ис 
ака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогу 
е у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека с 
note xml:id="SRP18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:i 
 ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да  
 на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, ка 
она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>А 
 има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам 
ажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку зна 
 ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос,  
<hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо иш 
ажио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам  
е сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда  
е.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки но 
{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут да 
>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој 
"> <head>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </ 
репуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва  
ј мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смех 
 Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају  
ée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају дец 
мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слоб 
3" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га  
 резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путни 
ре руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, изви 
е? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујем 
вају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире  
 је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S}  
<hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој 
 за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Нег 
, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и н 
ве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју 
ИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type=" 
фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> 
ена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а 
во, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче 
згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и ме 
камију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а 
тиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли с 
сад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, 
 у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, ха 
S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb 
рим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кес 
увао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она ни 
алеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад  
 деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим 
с.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим  
<foreign>D mol</foreign> .............. маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с 
.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га  
настику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и то 
 после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Нек 
="SRP18980_N26">Опера немачког музичара Мајербера.</note> <note xml:id="SRP18980_N27">Зови ме с 
, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам 
 женско друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калку 
рству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе ов 
утимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично с 
ити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крч 
<p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад 
анов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за с 
p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тон 
он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — н 
 Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не  
пају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за 
аме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвез 
 зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, шт 
> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml 
 ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се з 
? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он  
ше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, о 
скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја 
/> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који м 
х.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура? 
е.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале  
.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора б 
о говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је сам 
ени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер 
жати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв —  
 ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет 
чно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни 
и!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер 
"fr">le plus apres lettre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљ 
 био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сл 
љиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{ 
>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то др 
набе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и м 
пођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Д 
 спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам  
а зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb 
е је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време веч 
 да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па 
летку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p 
аспитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој ни 
аш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво г 
прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, моли 
 као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пије 
 крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти цр 
> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и п 
 Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, је 
о све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све  
 се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sst 
е на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше св 
 неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вече 
p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме ј 
необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем  
је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи ра 
ојешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам т 
а седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> 
аље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} 
 је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава ј 
шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се св 
послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</ 
} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи  
јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p>  
 је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жал 
шо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јо 
ња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас,  
жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављ 
 пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем  
 све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам у 
ти добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила  
 смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим друг 
 га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разу 
их се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написан 
м на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из м 
о — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми он 
мне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} 
пену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре 
ваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи 
p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} О 
 рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш  
 сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се упл 
Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја 
ишта.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лиц 
р.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је 
ца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на  
е да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у  
 <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја поче 
{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њ 
ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} З 
се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим  
p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах 
>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без 
n" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех 
ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, ти 
д то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, кл 
р, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Т 
а осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p 
ни некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви бил 
ле пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без му 
о добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играт 
, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она ок 
слим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} П 
во, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после 
галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачу 
</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ј 
— ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично приј 
, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја з 
у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем каз 
зила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на проз 
 пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> 
ра врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно с 
уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Оп 
адијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља г 
S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, пев 
 двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> 
 <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <di 
 се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то 
> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си 
ба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и 
 како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогач 
p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља з 
 весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узе 
 главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, об 
 Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим зд 
овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле 
ји него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign xml:lan 
на ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш зем 
ам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се 
 ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искр 
Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за 
 последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне 
</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосм 
ила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио нека 
>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Доша 
ека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нис 
:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече 
рење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она  
у и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој 
варски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— 
цију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио  
наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам с 
главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сеш 
м га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— 
p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље  
и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Сви 
 „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p 
х се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти зна 
 не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција д 
што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{ 
p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да  
/note> <note xml:id="SRP18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <no 
м, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам 
 завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са  
само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверав 
} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја 
е, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! 
ер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <h 
је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с д 
 моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни 
p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута  
о сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p 
тко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слик 
о у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, сме 
тало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу вод 
{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми ј 
ве одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и  
е.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ј 
ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван о 
сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се нас 
коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, н 
 вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја 
писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћ 
вога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да о 
а баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре по 
ешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и поч 
м да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере игр 
 сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам оп 
а, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стад 
м ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: б 
једно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чу 
 Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она увере 
вама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{ 
 се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign  
а налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искр 
ошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, 
престано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће дожив 
ти.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никакв 
p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p 
...........</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А мој 
 узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равноду 
ах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово 
ко поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио све 
сао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после к 
лачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца 
ад књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање 
оздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p> 
и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{ 
а опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и п 
/> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, 
јена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у 
аницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посл 
.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску  
е него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и да 
че некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> 
"subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико оби 
весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, оз 
н добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти 
ила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може  
, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је  
<p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr" 
„значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, п 
/> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „п 
 стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на 
 му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="sub 
, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја им 
сте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.< 
ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех д 
 и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.< 
ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђав 
о насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</ 
е, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће 
ћи, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канаб 
савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим н 
о до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да 
 где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p 
русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сас 
.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести по 
а, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S 
> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је 
ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <pb n=" 
очех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збу 
: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и  
дрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне ко 
тидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора б 
 ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, ка 
даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна 
онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристал 
м да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше  
— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ј 
, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> < 
сио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она  
о сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на к 
 припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем ма 
да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе. 
нодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чу 
о да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео 
Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам 
а кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некакв 
 се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, 
 ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — ре 
</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">avec nonchalance</for 
вао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, н 
/p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> 
а.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос 
ојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање  
ити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље го 
огла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p> 
амо с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тв 
итискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми 
де ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плач 
рвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n= 
таде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу 
ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се. 
асно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску во 
за себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах  
лу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов  
, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни мома 
 прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе 
за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле с 
есам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</ 
S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и св 
сет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, 
е поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцен 
="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!< 
лом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео 
казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да 
 да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на  
акао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рек 
 поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње. 
 углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако т 
ано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на  
нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист вазду 
 Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од неку 
 ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карло 
ипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гла 
Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николо 
м водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право 
 свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n= 
} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> < 
рхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друм 
ласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухв 
м у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу 
, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто 
пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S 
дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота  
у.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кре 
а добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје са 
и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што  
 <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам 
да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као  
е бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма  
и у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужн 
На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст неће 
 да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила,  
тање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви  
 су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежа 
 />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Т 
отов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај с 
а и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научи 
нила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до 
>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гу 
шу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано  
промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђа 
p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше 
је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, К 
 причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно 
та изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко з 
r eine Cigarette!</foreign>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш как 
шу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</ 
ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш  
ам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпи 
е да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разг 
о смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице. 
учио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не  
>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно как 
изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је  
ручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не 
то неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити 
 сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и 
се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не см 
ang="la">sit venia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти п 
Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <mil 
творим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику  
/p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и поку 
 не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их д 
> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> 
.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — ч 
ам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — треб 
успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде  
о.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих 
хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да 
ју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да  
 руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и 
како.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге 
и?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га 
тереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није 
ам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Ви 
</note> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написа 
p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети де 
S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговара 
м, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборе 
ли, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје  
ст наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред 
p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Д 
ислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{ 
устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, 
<p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p 
не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не сме 
<p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S 
речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на располож 
мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она у 
се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражи 
после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легне 
ао из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — 
ам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p>  
, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два  
т ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна н 
ији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они,  
{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало 
небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> 
одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуст 
а се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се  
кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на л 
а.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, 
дведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити  
 му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу,  
<p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радују 
 којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>......... 
Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио. 
опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас 
е.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч у 
есу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign 
5" /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p> 
поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа. 
p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем 
исмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба  
ам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас 
p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хо 
нодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало 
.{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— От 
а на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, 
ш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и д 
о сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она  
бу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју 
огу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред  
имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и  
 сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцим 
 Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</ 
милијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа  
и, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p>  
ред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам заш 
ње.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико  
то је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који  
 све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи о 
степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S 
.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам  
ат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти с 
о и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испу 
> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене с 
 и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и 
ба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мис 
 је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Ба 
етру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо д 
аљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> м 
у одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој п 
а туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шт 
е то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједан 
о сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељст 
_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја  
лаву од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — р 
 Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и г 
) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио 
н ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облиц 
у истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде? 
пао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div typ 
у — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете. 
 рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на пр 
екакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на 
длуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једн 
у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад м 
шао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} П 
дех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на  
његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе 
 и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осети 
} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати,  
ош кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих. 
 — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну н 
ћи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све  
 гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, 
ка, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана  
lestone unit="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље аш 
м што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је  
аше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара. 
жован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем и 
забере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, кој 
ао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно свак 
ад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче с 
 знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да ид 
них шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руљ 
 чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам ј 
, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" 
 устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на кри 
м.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци,  
је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она 
} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе 
к ........ манов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по  
ех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као н 
је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p 
 више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без д 
уче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — 
о ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} О 
 остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију кав 
о приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те 
људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без ужива 
почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква  
ростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било  
ад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за д 
S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати о 
 наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав ј 
ише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан г 
Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад б 
, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлос 
 не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћ 
 сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à la fin de  
рслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била он 
престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, как 
да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега 
а.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа 
 од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уо 
њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише 
>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем 
смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стр 
е покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} 
 кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још  
м?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang= 
S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бад 
и и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онд 
 који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене игра 
о што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити 
 <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она 
из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је 
ити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и м 
м ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће с 
, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку поми 
атвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам з 
етнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна  
, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од м 
а је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен 
 Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам 
сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети  
</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих се 
ети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио  
 као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се 
 на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам 
а покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> 
 пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љу 
"fr">Parole d'honneur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p 
одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам мога 
не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> 
ди куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити 
ињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја,  
ку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече 
I ПИСМО.</head> <p>.................{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим. 
а теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах м 
ћа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда 
 по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу вид 
и сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље 
оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под ру 
врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио 
ом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет 
дава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да 
p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p 
> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p>  
мењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n= 
.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</ 
од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну ко 
ад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позо 
ад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слик 
л, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимадне 
Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила. 
зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, он 
м дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходник 
мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brig 
 <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је зап 
="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте,  
 знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми с 
дам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обриј 
, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљд 
ете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, 
 пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за  
 и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао 
нском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Св 
а за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се ок 
јега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, 
е рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам и 
{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> < 
 ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих  
и давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију б 
ико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> < 
послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цел 
чекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај 
 ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да 
{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па  
p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на он 
 се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуели 
а сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака 
i>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није  
ршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао н 
p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио с 
тала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ниш 
, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но 
ако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у кри 
о.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући 
ејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем з 
 <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем ко 
ед очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи ре 
ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, 
ру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже  
а добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“. 
p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се о 
днос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њези 
рло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, 
м“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме 
нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако  
кинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само,  
ифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен бр 
 лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и б 
едно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да д 
при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја  
вито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, ма 
ико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побрат 
ти ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за  
осадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</ 
„ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме она 
је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се у 
 сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је бил 
Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама 
кака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћута 
ко исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне к 
овори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мор 
, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу д 
чини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да с 
ђице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она 
е се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовоља 
ца задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за це 
руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та ј 
о потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво р 
каку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone unit="subSectio 
ога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p 
р вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство ба 
p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:lang= 
> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да лас 
месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је  
p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се  
браћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, 
је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав 
која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од  
ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточ 
p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојо 
и по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!< 
, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на после 
ој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја 
о очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у  
ча-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше к 
сад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући,  
три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео  
е овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад са 
алије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла н 
с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ј 
ко добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам 
ао муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој г 
шећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленги 
/p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо 
имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се о 
 целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан с 
ући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с пол 
 било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја  
о воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тр 
 за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био  
ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се мо 
а за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу. 
ија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој п 
им до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим 
ти пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, 
донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре ј 
а воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављ 
ледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не 
че она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уз 
дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S}  
жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је с 
 старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесн 
о мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Сло 
селину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љуш 
Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.< 
> <p>......................</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из мој 
мо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре 
а радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твој 
{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто н 
још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти  
 вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — в 
 а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој ле 
редао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад 
о сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли с 
 испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се  
стална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она м 
.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</ 
левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено 
едног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас дво 
 Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њом 
— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуч 
сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи 
} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S}  
о, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осети 
у, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутав 
ога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, нез 
и не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти с 
њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све  
д да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем,  
ознао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено 
менат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као 
своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако с 
следњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључ 
гу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим ж 
мне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сес 
диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на ка 
} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мат 
?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго  
 збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зел 
ење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и к 
 обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили јед 
 ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гад 
ође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после с 
нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; 
ги поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет  
42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнаст 
нуло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми  
у у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти н 
спознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода 
ражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су  
ту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам х 
ти:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном в 
 ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</ 
 како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи 
 глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показат 
 узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми  
у.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја о 
 ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p> 
оле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар им 
 — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> < 
 и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S}  
note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="SRP1898 
xml:id="SRP18980_N22">Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у соб 
 Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох ј 
 Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад 
оба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех за 
шћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако пит 
роз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— 
ина овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да  
 сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим  
екох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нам 
18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> < 
<note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута (молим) орпоштај.</note> <note xml:id="SRP18980_N10">„Ис 
 мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа 
> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да 
о на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
еобично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше 
ам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако 
и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам 
аш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде ни 
о сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам с 
 погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех. 
и само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које изл 
кав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја 
ћу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Ни 
......................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље  
трани, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали н 
допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apre 
збришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво би 
ин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава 
, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећ 
асвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је  
о скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примет 
лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не з 
ече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се п 
есигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има  
>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама  
мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p 
 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати ш 
се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па ниса 
 дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е  
а заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p>  
</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно ника 
м се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради т 
оворим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има 
, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих луп 
 проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја уст 
, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она 
ини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone unit="subSec 
</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>ва 
/p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шт 
еби замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.< 
ти.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешниј 
се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да ј 
некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb  
кастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p>  
 крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отр 
да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питај 
 Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и сви 
амо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно 
но; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо с 
јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, ок 
в као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за  
e xml:id="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих ис 
им прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S 
м?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p> 
е још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у л 
х хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво п 
 још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико 
ад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која сво 
ике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна 
аше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући  
ајстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме  
ама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четв 
е, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним с 
алији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум 
 <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом р 
ељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „за 
.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтна 
ује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</ 
венео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: 
 у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку  
је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </d 
на ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из 
им плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и  
н претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца  
 одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час дол 
царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како м 
аз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по  
алиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S 
прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>ваши 
<ref target="#SRP18980_N20" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо раз 
/p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувиш 
ебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа р 
</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га ст 
и ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S 
еће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимои 
te xml:id="SRP18980_N26">Опера немачког музичара Мајербера.</note> <note xml:id="SRP18980_N27"> 
 Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, см 
спредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мис 
 нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија. 
 и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<for 
мо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми 
и никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам 
ог, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као пр 
8980_C8"> <head>VIII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, раз 
18980_C7"> <head>VII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17.{S} VII, 183...</p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Од 
P18980_C10"> <head>X ПИСМО.</head> <p>У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> <quote> <l>Call me 
P18980_C9"> <head>IX ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, XII, 187...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је 
SRP18980_C6"> <head>VI ПИСМО.</head> <p>Н....{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, д 
SRP18980_C4"> <head>IV ПИСМО.</head> <p>Н......................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што 
foreign><ref target="#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео раз 
S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислит 
p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна 
о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свир 
ошћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено пона 
 даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није  
 Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српки 
ха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се  
ни као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њ 
ро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу,  
чким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бај 
{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро ч 
њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од са 
е име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе. 
ад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд,  
о рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала 
ру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар по 
<p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклањ 
корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже 
у њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М< 
огу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{ 
S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, 
ругу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама з 
руди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана 
</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг  
? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бл 
о-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окре 
та дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице 
што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побра 
Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и 
 се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође 
>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p> 
 без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи 
свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затво 
 добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите 
аш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим вр 
S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угл 
p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била н 
ампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопц 
леда испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвен 
: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази са 
одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мен 
ј толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устез 
каткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Мој 
међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим м 
аљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако  
е чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те на 
ако једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="de">die <pb n="6" />Hun 
 сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и насло 
анџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Тво 
/note> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив на игру.</note> <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута  
к“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Х 
ље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем  
опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на п 
а на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n 
 куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div type=" 
аквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш  
е тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бле 
и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јо 
ан млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку  
о сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју  
{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Тум 
зор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунова 
вори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већм 
већу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да т 
и лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахив 
о сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, 
ицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као шт 
а њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; ог 
асвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светл 
} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је  
што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он 
> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи 
S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да  
обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и са 
м говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— 
а се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у тол 
ски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја 
јтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш  
ледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није н 
 овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и конци 
е позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у ка 
гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за  
 <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на с 
 је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газис 
лутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше в 
макнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:la 
о.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан 
а извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смеј 
 пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И гос 
пет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него  
егнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасу 
у од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> 
18980_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и сп 
два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" 
едну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она ј 
но што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.< 
и на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и ј 
Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml:lang="de">Eisbahn bei brill 
лу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему из 
ма шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се 
</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p 
 смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја не 
> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по м 
S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја ј 
зео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама 
а, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљам 
иво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили  
 Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно  
n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд п 
} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини 
 морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p>  
 мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја  
 је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, се 
рајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из не 
инити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав  
 налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспрет 
ле које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p 
 ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пол 
S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, как 
кле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална миса 
дари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристаје 
ота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где 
ne unit="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба 
свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједн 
 да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом 
 каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и 
 лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој 
ри.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад с 
оји месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав б 
ити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта 
p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од 
 мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како 
свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у св 
 слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља св 
шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и в 
е за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Уве 
 прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из 
ann-Chatrian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p>  
Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрест 
тави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вр 
и, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном  
м, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> к 
и себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим с 
е играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим  
кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан 
сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да л 
 роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" / 
с</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да л 
нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огугла 
ма.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неи 
 Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прош 
што одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p> 
 пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на  
 сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам  
 откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</ 
 по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и г 
ферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, та 
, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова 
, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, оп 
b n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу 
 нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти 
дила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <forei 
>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје 
и-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осе 
духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на тер 
ишта сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, бил 
сам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад  
азлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална прир 
к мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је 
<p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</ 
одерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што уза 
мо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста ј 
а више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је 
ила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} От 
/p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p>  
хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milesto 
 зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и 
<p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом 
е човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је св 
е сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не 
ба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p>  
а се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто 
аш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} 
<p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S 
ски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да вас 
.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} П 
ола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Т 
осађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин на 
па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила ма 
на? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до 
а мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа  
по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш ка 
а не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова 
ичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погле 
/p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — р 
н?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казат 
да се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S 
ет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p 
им крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} К 
кочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свег 
ила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло им 
аки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поруч 
могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с пољ 
ла паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— К 
с.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја,  
е вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозни 
ма поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па сед 
/p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на р 
х је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа г 
target="#SRP18980_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да  
зех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: 
и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није 
о с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих м 
ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p> 
тао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољ 
 Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и 
ина.</note> <note xml:id="SRP18980_N18">На крају крајева.</note> <note xml:id="SRP18980_N19">Ре 
кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш,  
f target="#SRP18980_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма 
а столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше јо 
м гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="f 
 кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Д 
то ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ак 
</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она  
S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је п 
 некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — 
gn>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу: 
 и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошап 
к позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица В 
рст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и,  
а, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које 
а.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang="fr">Marseillaise</foreign>-у.< 
ам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву с 
еки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти 
subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми см 
.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три п 
е они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу  
 си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од т 
ре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута  
бан.</note> <note xml:id="SRP18980_N17">Називи појединих новина.</note> <note xml:id="SRP18980_ 
сматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може  
">Erckmann-Chatrian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ов 
во?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>—  
и једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој ру 
трић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс. 
ном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла:  
исмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило 
ни да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није х 
ео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p 
је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам у 
 има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стре 
 не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео д 
 доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p 
p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p> 
ило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је го 
 живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине ч 
ркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекци 
у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагну 
а и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кр 
це разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, пр 
и ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S}  
чала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлач 
 од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са ст 
х ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> < 
} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио 
пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим 
 сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам и 
е и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух ра 
ђе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} Пос 
немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу измеђ 
> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Ту 
писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи  
ме је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби које 
мо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни х 
/p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд  
 просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пр 
рота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице . 
аљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет 
p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар. 
ио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Ка 
оштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон 
аносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу 
Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> 
се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио 
еску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да с 
и био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Б 
p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово  
</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи 
 усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз 
ко пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p> 
Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви 
ла очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифут 
те хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на но 
.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Тумано 
е ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било ј 
је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима свак 
сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја  
 је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S}  
 беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову 
.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе  
је мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18 
виле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то пар 
јега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал ок 
све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, та 
te xml:id="SRP18980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note 
ио чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљ 
им шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, 
80_N22">Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <not 
и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p> 
сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body> <back> <div type="notes" 
десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле ј 
м.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљав 
 <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</ 
>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div type="titlepage"> <p 
кс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже ру 
рст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледа 
ли, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам,  
рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзни 
> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла 
р, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с њ 
се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан п 
ао бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које  
 ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разго 
орно.</note> <note xml:id="SRP18980_N3">Наравно.</note> <note xml:id="SRP18980_N4">Е-е.</note>  
амо званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко 
— Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу ва 
ки.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама 
ако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дан 
ote> <note xml:id="SRP18980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски 
екажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч 
а да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она  
ћете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех 
м, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign 
знајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На 
рдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака пита 
ј Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично об 
отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина н 
ају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рук 
ђем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p> 
о намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црн 
S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били не 
’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љу 
оса — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и о 
 увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после 
гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и п 
исма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао 
" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се јо 
ет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang 
 знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја  
сетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, с 
ста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим и 
шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет 
ml:lang="fr">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није прич 
в.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс  
ма тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује,  
"#SRP18980_N19" /><pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скоч 
, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и бе 
 ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој 
бадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спус 
лед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао 
це — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништ 
ку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и 
скава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја 
ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкет 
 њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.< 
рча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати в 
ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и мо 
езно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сах 
ања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang="fr">Marseil 
гледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам пра 
ајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она ис 
 с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разло 
 један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја се ок 
аћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — р 
наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хл 
тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио с 
 су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте м 
ко што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро з 
да лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина 
м кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим  
ао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитив 
ђе тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет,  
као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим 
дним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, ко 
иферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визит 
м“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што  
"#SRP18980_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни 
м?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверен 
 не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико ист 
ече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и с 
</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milestone unit 
ним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it">salto mortale</foreign>,  
 духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: < 
е још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протесту 
pb n="25" /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.< 
 и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} П 
ИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се 
и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут ид 
 се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно игра 
 мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обич 
беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има л 
/p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који  
ени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица  
рати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје 
} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да  
 нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p> 
“ <ref target="#SRP18980_N2" />.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност 
...................</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљ 
кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било на 
о бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и д 
 књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених р 
он у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари ко 
а се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције на 
и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у свој 
ву говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључи 
, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да 
равити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Он 
="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу ук 
 се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подет 
азумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што в 
ћан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi> 
и је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко 
у бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви 
у таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résumé</foreign> је да см 
 неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор 
 target="#SRP18980_N12" />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим  
да, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта  
S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и  
мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу 
есети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци са 
S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који кора 
лежим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отвори 
арош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа. 
.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја. 
и беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у ш 
>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја  
аздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да у 
аљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пр 
егао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више  
сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у сво 
/p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p 
/p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Т 
ламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице  
<pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише глас 
 Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се  
ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S}  
е!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} 
ко замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па 
рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ј 
} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћа 
та ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред 
S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу 
лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, не 
 богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад  
ца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побрат 
/p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да до 
груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напољ 
>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— 
е и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми  
и не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p 
не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изрази 
омукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p 
— рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам пра 
.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте 
<p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам  
а је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p>  
после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да каж 
игу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељ 
не руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">ge 
е питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да  
ам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чаши 
ти, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро 
јства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се н 
равом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам  
а, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p 
ef target="#SRP18980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</h 
срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</ 
Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то ј 
ам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је  
а се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p 
ти на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална 
 могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа мог 
ктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не да 
 миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се ту 
" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Н 
нда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито  
 тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си 
ur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се! 
.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на 
ред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша! 
сть!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на ч 
ште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми 
чи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српс 
ва поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да м 
и руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p>  
сму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та пес 
 Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство 
стрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p 
} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту 
кате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се в 
} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, д 
вно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих  
{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>..................</p> </div> <div  
јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>.. 
аци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С п 
 тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с 
и су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S}  
<p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак 
ла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакл 
ије поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на дор 
и даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према м 
 „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спав 
е тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја ма 
да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије 
ете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p> 
 ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја са 
 шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан 
пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он уз 
спођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p> 
олестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког  
> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да с 
ме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла  
p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех п 
хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор!  
мам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не  
гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</ 
вених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе д 
е однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њ 
Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерами 
и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>..........................</p> </div> 
а свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S}  
ке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хла 
а, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...< 
xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref ta 
ошћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требал 
се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене  
лизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет  
зуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задов 
>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на  
икола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id= 
 не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{ 
тише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак  
е мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам табли 
говор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говор 
де се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио д 
S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад до 
д прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало  
 се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што 
дито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>—  
> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:la 
шта учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами 
буни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'honn 
о, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиља 
p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, к 
ије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате д 
 њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb  
ити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма как 
језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Клар 
песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p> 
гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} 
ите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли. 
ко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад с 
>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како 
не.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не п 
 <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а  
их се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је теш 
S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S}  
ло је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résumé</forei 
надовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназ 
и врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријате 
ко пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, ш 
д нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче  
лио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, 
ијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би 
мо, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?... 
а се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна по 
м.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицам 
а, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме та 
акт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више пр 
 руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>По 
а за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type="chap 
ету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непр 
 вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанп 
 сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда,  
да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да 
они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспат 
</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да  
 лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто б 
.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар  
.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 с 
бљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за 
> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљиво,  
 закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите 
 јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign 
пита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се 
ну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А т 
ш пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пу 
спред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи 
ко да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда  
 весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било 
"SRP18980_C5"> <head>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме 
<p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец 
ше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S}  
и скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам сам 
у.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</ 
 Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљо 
p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке 
а хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46 
ако ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фами 
атно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати 
ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко. 
и.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично бла 
 <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљиво, небрежљиво.</note> <note xml:id="SRP18980_N22">Никола И 
хо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањ 
 — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново 
лиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисл 
 отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да о 
: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако м 
Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите  
а сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја  
 Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</ 
 ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Под 
е никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахн 
</quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферен 
 и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела нек 
 био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше,  
, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени 
а с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S 
>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће 
ило од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начини 
бро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири с 
 ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Мо 
се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на руча 
а је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, 
<p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти ка 
еданпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и 
егао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она  
ити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грл 
а тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone uni 
о ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад 
 дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак 
е стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{ 
 с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетичн 
и уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S 
 редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стрес 
еисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p 
и знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухариц 
ек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па  
.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се сте 
нички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да с 
 се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми 
би.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да 
вертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она и 
</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка ко 
а ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и о 
остидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљ 
ере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели 
.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем сво 
рате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и ша 
.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки 
ман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је,  
је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који 
српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана 
емо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече  
бу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете 
} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зел 
pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p 
ше озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шета 
тресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она 
е било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли 
ило ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно м 
 браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма  
бало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну вет 
ђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, п 
које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао  
а ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас,  
’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав 
онесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу 
/hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав го 
нима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођиц 
едаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: ш 
Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем сво 
и:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О 
{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је  
у.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — р 
з тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> 
но гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p 
ад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки! 
е да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам иг 
хат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити...  
железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће  
чајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко ш 
ати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и во 
страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареж 
лику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем 
зивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прсне 
к и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања сит 
жи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема п 
.............................</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то  
ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио нек 
дношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p> 
 су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p 
 Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.< 
ледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми 
сте реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увр 
 реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, 
p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох. 
азивам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се кло 
 трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она ј 
ље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чла 
ва пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво  
ост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново св 
.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим 
утим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас  
глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрач 
ћ на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необ 
, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ст 
се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем л 
 стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам 
, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не  
 <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад см 
<p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код 
мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестр 
кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и пева 
одушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене 
ead> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да 
вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја п 
{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир 
ажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дат 
S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело 
те?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одг 
.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим т 
ћем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако  
note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна немачка природа.</note> <note xml:id="SRP18980_N7">Овим 
 да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла 
овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре латински 
у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, 
.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ств 
 ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат  
кулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познаје 
оје <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога дет 
језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенел 
е динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарск 
note> <note xml:id="SRP18980_N26">Опера немачког музичара Мајербера.</note> <note xml:id="SRP18 
Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пут 
 се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је  
о на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме 
ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам о 
д прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су 
бе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ћ 
јој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако с 
скате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте лас 
нате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па 
„вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: не 
 и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет 
— говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти од 
29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note> </div> </back> </te 
 <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја  
ше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још д 
е се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем л 
из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А  
 Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S 
о и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p 
овор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству  
ила запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад  
.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја са 
аше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, 
ности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бит 
у и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти в 
гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави 
иче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљиво, небрежљиво.</note> <note xml:id="SRP18980_N2 
<pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер 
о немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио са 
ох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign xml:lang="ru">Вотъ гадост 
е.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> < 
.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима мо 
е, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви заж 
8980_N2" />.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, које смо му  
, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше гла 
 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div type="cha 
 сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употреб 
мо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ј 
........</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја с 
м.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à 
 исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p>  
} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима 
 од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад са 
м после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручк 
ра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о 
N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> < 
="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула  
ринет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу 
ан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгр 
 вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта 
р само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S}  
> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не мо 
ва на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да ј 
у.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се н 
па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја н 
(бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} 
 и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и 
ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне с 
Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без ик 
 себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна 
 немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ни 
ој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гл 
} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до  
јао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се уле 
 сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и врати 
ам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не 
{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <h 
ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>—  
опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јур 
ак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја 
а смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам 
клања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га зн 
раваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти с 
ем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће том 
, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S}  
зговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти памета 
и реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSection" />  
те ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећ 
> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда 
.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је т 
 плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натеза 
сипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо 
ст српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не траж 
о развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем св 
.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране 
ући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад би 
м ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и п 
 недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Ј 
лавом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} О 
ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xml:lang= 
 смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене  
поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, повер 
љеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, по 
ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свр 
на, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“ 
 девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад  
тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети 
 једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и глед 
тео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих  
аигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и не 
руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок 
тре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало то 
иметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ј 
S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> < 
се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре  
.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда  
/p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 н 
више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме 
амало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раск 
 било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема  
о, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам м 
ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и  
р на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло  
кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао н 
ама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и  
ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи. 
а јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођи 
етку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина 
 смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скине 
 како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у  
имо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се 
ије убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока му 
p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p 
ка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побр 
ку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и см 
и очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој поло 
S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакри 
 осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одл 
 вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почн 
 дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао д 
остељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{ 
лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао  
{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја  
ц професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана 
{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S}  
 тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> 
е: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> < 
 знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се 
 дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви ст 
да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. < 
пско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим па 
<p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} 
тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} 
но.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо 
ст само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> < 
бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја в 
ко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути  
ато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, сао 
 се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она 
е дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари. 
е узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити 
</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и пов 
итиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.< 
говорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио 
 Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко 
рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Го 
ли једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао. 
 послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена ро 
 којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С  
 није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе  
ква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и сам 
њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав  
 учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад  
епен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p>  
бива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с дру 
остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред гол 
латко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу,  
ве недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео  
 био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мисли 
е и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез  
е мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мис 
а — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој каза 
цртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет 
ојом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми  
ава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стој 
оје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио 
редице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и 
је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Поп 
пце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замис 
Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога чла 
а сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одг 
 како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дел 
} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где рад 
дине дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим друг 
па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несре 
збиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на ис 
 Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете. 
е за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода? 
нао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбр 
ичао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђ 
а дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>Пос 
вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпо 
ој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у 
ef target="#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, диг 
ити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинил 
за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајућ 
p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет,  
у везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам н 
id="SRP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="SRP18980_N8"> 
н и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мен 
Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно. 
е се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете два 
>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у мо 
>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спр 
p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p 
ко интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, 
пуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S 
ећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у ново 
ођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви 
летале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао са 
вићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SRP18980_N 
е.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не мож 
p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма ко 
.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л 
 ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Pa 
чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али  
у смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb 
с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После д 
летео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити рад 
S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те  
к не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годи 
ао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам 
вречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} 
мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пиш 
ем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S}  
ски.</note> <note xml:id="SRP18980_N25">Никако.</note> <note xml:id="SRP18980_N26">Опера немачк 
било.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити 
а пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни дру 
 а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign 
 њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уј 
ече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати с 
.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет зај 
једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам 
А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене 
амљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаш 
и се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промис 
варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја са 
и и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чи 
">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18 
ин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „ 
ном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, к 
иво.</note> <note xml:id="SRP18980_N22">Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниј 
за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай Ивановичь,</foreign> — рекох ја Туманову, — <fo 
отрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цел 
 пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>......................</p> < 
} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда  
 нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пр 
о још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди 
ицом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{ 
ђавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, 
се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио ника 
ли, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро 
ца и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.< 
о један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста ос 
помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца 
почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испре 
аш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла 
.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, сам 
ао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове. 
што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају пр 
рам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, 
м пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половин 
уњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S 
Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести  
Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у н 
реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако 
, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био  
пут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам  
ак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, 
нам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Пад 
 ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit venia verbo</ 
ел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а на 
јње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побрат 
p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и п 
ти“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, ми 
бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је  
о, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку,  
амо чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само  
ећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с 
и се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинил 
ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју  
 и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па  
о је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге  
тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа ве 
 била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу  
и ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој 
ђен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и  
— ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцар 
} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури 
_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао оче 
ратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој в 
има, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екип 
чкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, о 
изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао 
а Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет уз 
е ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба ме 
кав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на ст 
к, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви  
 прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и  
једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леж 
детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци нос 
се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мој 
зумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што 
им се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика  
 се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги за 
.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{ 
: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој  
</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљ 
к до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим м 
и се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек 
ледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</ 
к.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дош 
 опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мока 
{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски  
ано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као ба 
је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Г 
<p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништ 
 не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер так 
га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n=" 
 чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некак 
затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим 
</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Од 
Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиг 
="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p 
<p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеск 
ротив ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слуша 
еса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме 
е, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни< 
ете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не 
 кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас пр 
.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам 
<p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим  
ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гуш 
недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и свак 
е црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито 
омагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер би 
нила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да ова 
езно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак н 
ни се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру,  
и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи  
лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом ра 
 Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је с 
о, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свако 
 била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После  
, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са 
вуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у ш 
оворих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Мора 
ацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинам 
<p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорит 
вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{ 
:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте в 
ромислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога 
еху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам по 
 мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насу 
 је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га не 
ма.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ј 
{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p 
ва-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладн 
ста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из 
оји је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар 
азати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то ј 
ворим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p 
тересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пиш 
S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с 
тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне 
 ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко п 
 у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам 
 Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да  
e="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУ 
а университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мал 
сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p 
зарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше инт 
 xml:id="SRP18980_N17">Називи појединих новина.</note> <note xml:id="SRP18980_N18">На крају кра 
е и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компот 
 и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њи 
 одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим 
{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, 
 остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ е 
, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе 
Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон 
 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим н 
хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајућ 
дао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни св 
а „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, 
већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огро 
, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би кор 
на уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веом 
сподо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше ј 
и, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчези 
има, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dixi!</for 
очим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p 
екоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени с 
 хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S 
ладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али од 
те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромп 
ио више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђо 
о пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој  
аки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно  
ком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, ка 
 па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу 
 неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му,  
eign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S 
зом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље 
>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико ни 
ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <forei 
д очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n=" 
 родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на ве 
атом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и 
.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икак 
з степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у 
ше не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој ј 
о бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко д 
ед огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођо 
 сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којо 
</quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш 
те добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и  
же се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбо 
заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасм 
S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „ 
пођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ип 
ку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то ниса 
у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се 
/> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С ј 
а — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо 
собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, 
и што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мис 
<p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се мину 
ref target="#SRP18980_N12" />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање рад 
Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћ 
иримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље 
екуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити ш 
.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где  
вао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда 
get="#SRP18980_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.< 
о, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Ох 
 учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немо 
 Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она. 
980_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла виш 
.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Erckm 
сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој 
е да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скр 
м брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја  
сијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од ди 
г.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и виде 
ја се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја  
ује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој. 
пазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита нови 
p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>О 
, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lan 
е одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ан 
 њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, ко 
ог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залаг 
и овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак д 
>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пош 
убота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше сл 
.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост ламп 
ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ........... 
уковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само С 
 соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама 
>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издр 
е било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} 
.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам н 
ену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi 
ller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml:lang="de">Eisbahn bei brillant 
в дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадов 
е.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гл 
вир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни тр 
 величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се не 
} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, 
а добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам м 
у, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који 
Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дак 
 енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресре 
..... женско друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску,  
ом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију 
Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант 
прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али из 
притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју р 
<p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Он 
а и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— В 
ам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми  
г сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресат 
присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Поглед 
го лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу 
летку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама та 
оћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме,  
/p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните 
ака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{ 
дговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S}  
на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p> 
у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у у 
ца.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како на 
<p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти 
?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и т 
ет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан  
е замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.< 
 ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну  
в разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она к 
 ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена  
нем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поре 
— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p> 
дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, н 
ћни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже  
е је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскоп 
ао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то 
х из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климн 
 ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S 
толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзел 
вчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:lang="de">Montags 
који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав  
да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, да 
нгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче с 
 њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њи 
 сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он ј 
озабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калоч 
ао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термом 
овека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{ 
с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ј 
оз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отвор 
спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па 
еђе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једн 
<pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на 
а један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S}  
врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпу 
> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се с 
р под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још ј 
че забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас н 
понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њо 
 добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и беж 
а је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад п 
а ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бо 
и рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Трго 
у ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је и 
ке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једн 
.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p 
шљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако. 
то могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S}  
омислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скепт 
равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успо 
.</head> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш 
пружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 ув 
</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</ 
</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.< 
>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи 
у, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ј 
о.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити м 
лс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је 
м што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам ску 
рачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</ 
ве ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Шв 
а више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притиско 
 се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и зат 
обе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай Ивановичь, 
женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, 
Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто гл 
олико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда 
on" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли к 
 од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Н 
сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или 
м више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, је 
ма могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам,  
лучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у с 
 Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала мо 
да — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам 
и.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се оп 
о, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све с 
Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још ни 
шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{ 
е што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач 
 ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а о 
тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме ср 
ине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам глед 
о сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу  
 и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излаз 
дњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да 
 у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То 
, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, нара 
S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p> 
{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, рад 
удалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што пам 
слиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срц 
ваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не 
вно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ћ 
лим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубав 
</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још  
ши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка фл 
 и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим 
 се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легн 
а.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign  
смо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ва 
е на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа гово 
на и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући бо 
 снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом 
не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне  
 А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је проп 
оја се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је ник 
авне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, 
своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисм 
уку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт по 
 прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема ни 
 ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну 
лима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара  
ој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о 
ори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о 
 после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом  
у, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S}  
 плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, 
 <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао са 
тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема  
ао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао,  
 по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је з 
је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба 
eign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима т 
ђица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет 
оју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате с 
ји! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" / 
о, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> < 
>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p> 
еданпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем об 
ица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми  
екако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да с 
 помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког ске 
 Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му пам 
 шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо в 
ању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су,  
а иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle anglais</foreign><ref ta 
ди с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml 
ве увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с  
рзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>О 
тао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан  
аког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да  
успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dixi!</foreign><ref targe 
 стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрест 
луша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barbarisch</fo 
 ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на ко 
едну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од сво 
уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње  
је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати  
рио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га 
о равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне ус 
/p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се 
="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба 
 опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после са 
6.2"> <head>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> 
МО.</head> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер зн 
Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, 
 дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру  
акључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете  
незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте 
“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p 
ао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад 
} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише пр 
о јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку 
вину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужван 
стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је  
зи само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некаж 
 се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече 
о, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А 
ила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — 
аш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соб 
даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> < 
о му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign xml:lang="de">Kräftige deut 
te> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног  
 напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја  
Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у сме 
внодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран к 
уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио  
кције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских ж 
ле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, как 
богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је д 
испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми нео 
шли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p 
 ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже 
њиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја 
о беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У углови 
ах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и присл 
" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лоз 
пело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и 
ети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} 
редставише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и 
 пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени је 
.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Н 
је смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">avec noncha 
е дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могл 
е идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагноз 
енела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што 
ионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уш 
нт ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <fo 
<p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најста 
јачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте оно 
смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> < 
 Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојз 
а знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја  
 железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми с 
јдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, 
, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука  
мо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда 
м писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Оде 
хо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје с 
д.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче св 
">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми ј 
дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључало 
им се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S}  
ријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} 
а мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом 
 вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на м 
ито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студент 
састо.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу на 
, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p 
 ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђ 
еца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре о 
ло је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{ 
о, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, н 
.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кре 
 Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричаво 
ло има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте в 
> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ каз 
{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха 
хватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завириват 
егу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је н 
дне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> 
 Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо- 
спођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе 
на, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан чов 
о одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S 
 се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија 
е по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>—  
— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати  
же бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> < 
рода.</note> <note xml:id="SRP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <not 
 Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опр 
истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме  
вом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја  
очито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apres lettre</foreig 
је загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на сли 
foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасв 
м писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам лег 
ску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xml:lang="de">Aufforderung zum Tanz 
озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим  
 ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Ит 
...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки  
а седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она 
адити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{ 
атиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора налич 
акој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојак 
е од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign 
едених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се  
а хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, п 
Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а  
отиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у  
адаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је вета 
ко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само глав 
ад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} М 
, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачк 
у, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му виш 
, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} 
 и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опази 
 почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која н 
, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добив 
стић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су н 
>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек син 
 гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у  
 само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро 
е мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је те 
, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам мес 
 код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „ва 
ги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> < 
> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу нео 
е хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>По 
<pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на с 
ца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и  
та на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше 
желео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам  
скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у бе 
им зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> 
ама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запома 
писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сес 
 од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговет 
тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у ист 
дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p 
вет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја 
сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који 
.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу а 
оји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом 
учкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њ 
име!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано 
 <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од кућ 
тим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како 
ако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с 
 бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакл 
савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за  
и она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и л 
, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је н 
овек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања  
 <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ј 
одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акр 
 је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподи 
о, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Д 
p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, 
, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам са 
м размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који  
S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече нек 
ви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја поче 
 бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којек 
м опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита н 
 А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није ср 
е?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав.  
S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Ама 
 кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} От 
ајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се 
лио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидб 
ин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов 
 сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију врем 
жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се бил 
но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа р 
огао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста 
меша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за кој 
лим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само 
сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба 
да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не 
Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрем 
................................</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја  
њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но 
у носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра  
, 183...</p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порум 
p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шт 
ти моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу ва 
 обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p>  
више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да и 
собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попу 
 певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћа 
аву!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обриш 
 шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, на 
 излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилит 
језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Сли 
 друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда с 
еве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} П 
је.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично при 
ислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро  
ила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме 
упи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се  
дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Гос 
— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак ка 
е слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку  
 ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледа 
 јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора 
њала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> < 
>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми 
 <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се о 
 сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску  
<p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Са 
одан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — реч 
 узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матер 
p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у 
?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она с 
гаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао  
поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме з 
ос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је н 
во из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай Ива 
 је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ 
тиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, 
S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не  
ажим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њен 
изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега 
ило је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор. 
 се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препи 
аким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себ 
дем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Веде 
дајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Ч 
, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу с 
ад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се к 
још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и ла 
и пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S}  
сније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p>  
es"> <note xml:id="SRP18980_N1">Високи (одлични) укус.</note> <note xml:id="SRP18980_N2">Зазорн 
пелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И  
 да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба бил 
ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како  
о, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не  
ић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета 
каткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљин 
ено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране 
 једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p> 
ше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p> 
да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мисли 
rget="#SRP18980_N22" />.</p> <p>Туманов одмах скочи:</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Только пож 
собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној,  
S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.< 
 непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој каз 
 досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког бо 
 је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио 
весно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</ 
м себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони  
ој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех 
ко сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окре 
лушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју 
ачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body> <back> <div type="n 
.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им пор 
 књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> ку 
 очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене 
а приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били доб 
<p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> < 
н, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно,  
а бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <mile 
Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам по 
љајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и п 
> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и прити 
сиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да  
е подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали с 
а руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве 
 шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и 
, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније,  
дбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта 
S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и 
еома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па каж 
во бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и из 
> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором  
, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадг 
/hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио свак 
> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна п 
е.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она се 
разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да доб 
 <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и д 
ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то 
ат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо  
, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не зн 
та одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој с 
 Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно 
 ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадил 
, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не б 
овириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вр 
кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p> 
розор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост 
о доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасв 
о — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена,  
даком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше ст 
с је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти на 
} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме нано 
 име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Би 
ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда 
Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би поми 
ј притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме уз 
 даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој прити 
очиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — 
ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb  
 али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} О 
Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S 
>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијо 
 На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> < 
е да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> 
сам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загуш 
же издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази 
о је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се о 
 target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и пов 
пах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знад 
ај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег 
Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као д 
каше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xml:lang="de">Au 
 брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва че 
око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> 
љу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак. 
у не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га  
ајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте  
н хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и забора 
 Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајућ 
дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак ду 
</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говор 
n xml:lang="de">Serbe</foreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и груне 
ице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух. 
бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на 
ам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</ 
де да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пр 
ао да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да о 
Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и  
јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час 
на цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“ 
ти за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги уставља 
.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турц 
 да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри  
варамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад  
себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикну 
аран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво. 
кнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баб 
 рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стег 
аба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Францу 
/hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин н 
да ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекива 
а су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја о 
ng="ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p> 
м није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам н 
служио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанс 
одушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p>  
 даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p 
p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p 
 ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам  
ским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиље 
жао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради из 
чни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он п 
а мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, ист 
у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> < 
и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А  
оји иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за 
</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше  
 сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке  
о за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} О 
те.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даљ 
као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, м 
 као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам уша 
и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али 
/p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</ 
</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} 
д нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:< 
вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и поглед 
 језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p 
S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала. 
></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одма 
м јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у 
ти да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја 
оњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које < 
е жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанке 
<p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</ 
кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви з 
 би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго 
стите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао ра 
ни лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах ора 
 с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, о 
и смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја. 
аваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми? 
ечи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли  
 Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p 
м ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озб 
је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску д 
са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за  
 изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“,  
е.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад иде 
е опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш 
 друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад 
и.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још 
адује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr">< 
ријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи дав 
p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p 
илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми нео 
о.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио с 
тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не 
их био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих с 
она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар  
с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим б 
мо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка он 
енима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже рамен 
ово све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућута 
ам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам проти 
 од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби 
се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p 
поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш так 
е уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То 
рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресе 
свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја 
вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако 
жнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох 
/p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски 
ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену с 
ох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате каз 
окушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар пок 
говор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђав 
ати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — 
е је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, 
ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети с 
ед.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом 
помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн с 
b n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кро 
у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упал 
е усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гл 
то.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што о 
 ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p> 
песку, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign 
Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту 
а смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разгово 
ављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да  
/p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих по 
м.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе. 
/> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— О 
ушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало зб 
ој соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <for 
раму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима 
а шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, 
.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Он 
/p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини 
вих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ће 
однику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јо 
дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто д 
и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госп 
, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен пр 
e mir eine Cigarette!</foreign>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш 
 и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме 
и чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорит 
нем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ам 
пски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">dre 
азуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.< 
ободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то  
<p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од  
 њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> 
араму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад 
зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разр 
је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, к 
било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој неп 
вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих  
на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанп 
соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Тума 
</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта ј 
 Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет у 
само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу. 
 као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ор 
те руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стис 
моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је б 
није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја  
p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче з 
N9" />! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је ј 
Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, 
.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично с 
, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечет 
аје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, з 
ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме прот 
ам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме 
 Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p> 
остите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле  
p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута пок 
 да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах  
ратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међ 
један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече  
а на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је мило 
спођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћ 
обом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури  
ш давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што  
е — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека п 
пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако 
рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати  
ам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> 
оклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од < 
8980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знат 
 <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се  
очех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све са 
ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече он 
Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</ 
а.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва во 
.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога см 
/p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно од 
се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у п 
шо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, п 
се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега 
сли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир. 
али.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>..................</p> </div> < 
о, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи. 
у земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по вр 
пут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох 
RP18980_N6" /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце 
ead> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвој 
/p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак. 
отивречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на  
раво није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми не 
азујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас  
пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушко 
је.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме н 
<p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">avec nonchalance</foreign> 
="SRP18980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note> </div>  
oreign>“ <ref target="#SRP18980_N5" />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, 
уманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p 
p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта с 
ко паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> 
љен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p 
 их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који н 
0_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнем 
<p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладн 
сам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у  
а наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је 
ко у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница  
р је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“  
радовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p 
 години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> 
смо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пун 
 — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде  
рих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p> 
 уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама. 
јах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и о 
им чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{ 
уком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la 
је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то  
а је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о вол 
рим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. 
"46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Иде 
. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех  
а само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milest 
.{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p>  
 га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и  
реже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lan 
само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весе 
че крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице  
о у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало  
; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>О 
e><ref target="#SRP18980_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.< 
о некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље преврта 
 ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне 
ња.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима  
 бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти 
отив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био на 
eign> — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang= 
— рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећ 
} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, 
имоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао 
жени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, т 
 некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{ 
, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату,  
арице ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</foreign>< 
уди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сва 
илу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“,  
су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми 
 брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам м 
вани „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види све 
кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— 
не.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наш 
творена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мис 
уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> < 
ером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуели 
ло би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свилени 
 Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, ка 
поразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу  
pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам на 
ентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако  
" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја 
ају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људ 
стали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уостало 
ране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, к 
 до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изи 
и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми  
а удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и 
им.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S 
скоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпоч 
ад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемика 
у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је за 
 биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала 
p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у с 
је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не 
к, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она  
ам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљен 
 једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, д 
је ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут  
> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем ж 
овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо  
е погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и  
је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку,  
</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту  
ако.</note> <note xml:id="SRP18980_N26">Опера немачког музичара Мајербера.</note> <note xml:id= 
 што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не ра 
боље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам  
м да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распозн 
ако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја  
нила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као 
терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановета 
 пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зи 
e unit="subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{ 
под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш 
ас сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио ј 
испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали. 
у хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми  
ого изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићет 
чми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један ј 
ама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах ве 
ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристал 
з икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако 
х очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> 
ћи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо  
 она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је ј 
<p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и с 
се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало от 
> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и 
ад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене п 
чно да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смеја 
е да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="de"> 
во духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> 
на и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вр 
о, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја 
љубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби 
 му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим нов 
нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="f 
ед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xml:lang="de">Aufforderu 
осле једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио д 
ји.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити ка 
>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да прими 
 све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не остави 
ам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њом 
по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за 
о, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајд 
као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито 
 кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам сл 
ре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми  
о сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам н 
ивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше с 
сад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад тр 
је сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред н 
лом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максо 
кесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — р 
 се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" />  
а.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она  
тима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око  
 начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесе 
/> <p>— Хвала!</p> <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, н 
ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажи 
 n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S 
 још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што с 
једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам на 
{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, из 
?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах гот 
о, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — р 
 да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <f 
минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плет 
 је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тог 
.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио 
а опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S}  
разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав 
у Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећ 
p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p 
ба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми  
оде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати м 
ло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Ср 
т, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као уко 
ице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како  
јим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>............ 
— и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји к 
 надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је св 
 руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох  
воју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} Т 
дно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене  
 и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја род 
спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гу 
p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? —  
вени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на к 
је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љус 
им узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не 
едан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све ј 
ml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута (молим) орпоштај.</note> <note xml:id="SRP18980_N10">„Историју  
 легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмонош 
ако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло. 
је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Љу 
 пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; 
xml:id="SRP18980_N16">Казалиште, сјајно осветљено, улазак засебан.</note> <note xml:id="SRP1898 
ега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и  
одо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и реч 
ије ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се 
зао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете  
аготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи  
а.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух не 
њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, 
адашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и углед 
 мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам дос 
јачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни з 
о. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хлад 
равно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" />  
је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје гру 
ткако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никог 
 матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећ 
} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми  
ле — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да  
у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се,  
ећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком ј 
0_N20" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс  
зи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-т 
 да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге мук 
 имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо  
те и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, к 
а прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S}  
едох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на  
м миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћ 
Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао  
дњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципел 
ражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати  
ећ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. мој 
знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она 
 смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, 
па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам прија 
тњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на  
, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и  
вршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја  
ле.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени  
 побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{ 
 не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи 
на долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему побратиму.</p> </div> <div  
а, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи 
такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер а 
ет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем,  
><ref target="#SRP18980_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> 
 који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>М 
и мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако о 
о да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је л 
 обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треб 
целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двоји 
гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки ч 
<p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи 
е просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљај 
дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си јо 
ла, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она нека 
оворила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни  
а.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p> 
а.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један мл 
о, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ок 
ао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар прерива 
 <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело п 
 д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у 
 Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз 
спем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам под 
 ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Наша 
 на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим 
p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p 
ам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Т 
 Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>..................</p> </div> <div typ 
 пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја  
је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док см 
шла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је в 
“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутр 
 да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој 
јкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушив 
естара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамље 
ne unit="subSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом 
 <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима 
сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>З 
а је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S 
<p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Т 
!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисл 
рочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смеју 
илика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш р 
и у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколик 
духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хар 
</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Бил 
Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака б 
</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, ка 
е и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то јед 
> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на кл 
<p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>—  
н од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>м 
 Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спре 
кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и 
и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историј 
бри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти  
мо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p 
акле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, на 
њајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела. 
> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из заб 
је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побрати 
 /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекиват 
о тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја с 
м свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаш 
ног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса н 
ако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима  
 си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао  
S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади гру 
це“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980_C6 
елом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је пр 
гледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> < 
и и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорел 
есницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос 
ом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то др 
метно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја 
, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опа 
лаве.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад с 
а.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је оп 
— и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Поп 
вах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се  
пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— С 
н као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p 
е неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био  
 гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болес 
ибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} 
 смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панта 
 као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! —  
каква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љ 
 дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час 
му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мој 
 непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом  
роиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши 
 као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја  
сталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су 
ити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за л 
" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А 
а се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило м 
 А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то  
т, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из  
обро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте о 
..</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече  
="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу ш 
 која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар  
влијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући 
едам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ниш 
, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано  
тим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang="la">s 
 ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с разд 
p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру  
з њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним ру 
еравам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уо 
p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла занос 
вади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Б 
аше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где с 
напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml: 
те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти исп 
тавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора 
те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако 
 учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степе 
, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите ва 
сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="1 
ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је  
 измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мал 
етох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>О 
 партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао  
и.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао с 
ице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и н 
ко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој ли 
ох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, о 
у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако 
мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — т 
рсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљени 
 кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио 
ас се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало 
{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав  
преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о м 
p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> 
топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој с 
сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угр 
ам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја  
ојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабу 
 собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{ 
љу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених мед 
 „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Ср 
 ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма 
више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирч 
 јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или с 
бе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи 
вају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњ 
гирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — е 
аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита 
ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтн 
ти само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном в 
а својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора п 
е прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, т 
есмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код к 
} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстен 
 на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао 
 терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар  
м води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њим 
ест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја  
о d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је п 
ви“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сл 
и видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје р 
аво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.< 
отече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијави 
</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — 
<p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам отку 
данпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нис 
И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућ 
 се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих  
ом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сас 
о сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} 
ане, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тог 
лашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, вер 
аку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — 
аче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и поч 
а вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте страна 
рекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p>  
 и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топло 
н ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и д 
note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна немачка 
d>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </qu 
 мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да ст 
а весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и д 
апуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p 
ислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини св 
прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје  
бити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све ра 
ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне но 
} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мо 
о нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на ку 
>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова. 
 То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу д 
ристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта  
а пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта с 
ита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци  
 Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на сво 
ља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике 
, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> 
.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да 
 груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, мо 
и, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргне 
ох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и с 
 ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говоре 
како промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се сне 
е сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име бо 
тих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах м 
елнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непре 
, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве  
ањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом 
и контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам  
им њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било 
ier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролаз 
пури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоће 
м хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{ 
 Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: 
ашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога 
о здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо 
ватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је та 
 једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова 
 плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано 
>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне  
е, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем 
је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијалн 
ха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли  
а, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан 
а груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="3 
и и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам  
 тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми с 
Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста 
 ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S}  
тан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаниц 
грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S 
ам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ј 
дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер 
rget="#SRP18980_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу  
Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не  
ћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске ч 
оје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид? 
> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ј 
д сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, ко 
еко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко папри 
 њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>М 
т по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је  
т о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила дру 
 је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако л 
е све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а  
 шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, 
#SRP18980_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди  
} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут 
ref target="#SRP18980_N25" />!</p> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>—  
уо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да ул 
кор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим ва 
ного више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, б 
 извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви зна 
 било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{ 
 веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сам 
а коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иа 
с је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију 
<p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах з 
ми, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсн 
ol</foreign> .............. маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче  
је прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забав 
 <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе маст 
foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрав 
ш није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S 
е за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, м 
авим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвен 
идесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћ 
о уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign x 
 дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручник 
, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се беја 
е још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала 
ом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће 
у био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци кап 
атим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме ла 
S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује  
; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да  
њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p>  
 да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После с 
овине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути  
преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар 
стре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непр 
Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога посл 
прао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан 
сеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак ниса 
ворих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе 
Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледе 
заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам  
а ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мо 
жем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и  
ечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> 
ачин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замисл 
S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — 
ршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толик 
 о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рач 
стинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам т 
побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих об 
 наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, 
ише је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>......................... 
Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у нек 
клобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре. 
ле дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђе 
....</p> <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само ј 
бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, 
е они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је п 
м до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слат 
алагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана 
 ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се сп 
<p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је  
сао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 
обра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се ка 
> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано п 
ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p> 
 било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав 
"chapter" xml:id="SRP18980_C1"> <head>I ПИСМО.</head> <p>„.......................... женско дру 
chapter" xml:id="SRP18980_C2"> <head>II ПИСМО.</head> <p>.................{S} Мислиш, ваљда: ко 
hapter" xml:id="SRP18980_C3"> <head>III ПИСМО.</head> <p>...................................</p 
apter" xml:id="SRP18980_C8"> <head>VIII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема н 
pter" xml:id="SRP18980_C13"> <head>XIII ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како ј 
hapter" xml:id="SRP18980_C7"> <head>VII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17.{S} VII, 183...</p> <p>Драги п 
apter" xml:id="SRP18980_C12"> <head>XII ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском ж 
chapter" xml:id="SRP18980_C6"> <head>VI ПИСМО.</head> <p>Н....{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао с 
hapter" xml:id="SRP18980_C11"> <head>XI ПИСМО.</head> <p>..................</p> <p>Побратиме!</ 
"chapter" xml:id="SRP18980_C5"> <head>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав 
chapter" xml:id="SRP18980_C4"> <head>IV ПИСМО.</head> <p>Н......................</p> <p>Чудиш с 
chapter" xml:id="SRP18980_C10"> <head>X ПИСМО.</head> <p>У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> 
chapter" xml:id="SRP18980_C9"> <head>IX ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, XII, 187...</p> <p>Драги побр 
едох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види 
их ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш 
о.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела п 
чинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољуб 
им да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало шт 
type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„ 
еро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то 
она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</fore 
непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и ка 
ом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</ 
 како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ј 
Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао с 
углати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре л 
а за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући 
класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (кла 
е непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> < 
ље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем пита 
и се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло ст 
тите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами 
јој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се 
чио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? —  
рлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољ 
а слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја  
че она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих 
спођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим 
 слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој 
омрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу  
еобично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— 
ја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни јо 
ната.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икак 
м жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p 
дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице .............. 
: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, ка 
а! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће о 
ључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута р 
тео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писм 
ан.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе  
 сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би ра 
Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како м 
гао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи  
о о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га м 
 као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад  
Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шп 
а стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао  
hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било 
 То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја изв 
нух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми те 
ам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опрост 
ењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам 
 молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио 
ново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље 
ику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато 
<pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми ј 
да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да 
ди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље.. 
ид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше  
ни и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом  
 зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на пам 
 главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних 
p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушав 
оустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њо 
е сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> < 
ао не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p>  
<p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је  
reign>“ <ref target="#SRP18980_N6" /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима  
>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „ 
а?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њом 
што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошл 
одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезн 
p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се м 
о од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} За 
а, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину 
читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја 
.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што 
о на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит 
ише и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</ 
сле сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p> 
ву, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</ 
трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате 
н пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не т 
ови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно,  
адим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њи 
опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан з 
Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на 
а, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала  
лог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још оз 
ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, м 
{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по с 
о и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песм 
 Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опе 
кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на д 
а их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, кл 
з кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да 
огућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, коли 
да се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p 
 Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бо 
 на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign xml:la 
не, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју т 
нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса 
 пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећ 
 <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох  
 грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога п 
е и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све  
та человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по па 
{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p 
игицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак  
присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и н 
олицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и ра 
 ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати 
је, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, не 
сма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кро 
> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забад 
је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непреста 
о му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <pb n="31" /> <div type="chapter"  
ислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
 ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од свет 
.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter"  
то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
 ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Том 
а речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некака 
 ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone  
ју из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стр 
<p>У Н. 17.{S} VII, 183...</p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свио 
d> <p>У Н. 17, XII, 187...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била  
ИСМО.</head> <p>У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> <quote> <l>Call me but love, and I’ll be 
адатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа в 
МО.</head> <p>..................</p> <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{ 
!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> 
во је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом  
не“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему побратиму.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он јо 
 ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене 
 кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким с 
е очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и  
, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја х 
још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем 
га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, 
</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, ски 
укама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} 
моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни л 
ва, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, кој 
 шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} 
ако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пи 
 ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти н 
ивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постиде 
 је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних гла 
аљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важн 
ане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику  
Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су 
ожда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине 
рала врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви  
ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се  
"36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> <p>— <foreign xml:l 
а сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остан 
 било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мисли 
о басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид. 
не.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се  
 никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кла 
 Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен п 
а отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље н 
>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p 
ече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варва 
даје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео орг 
кључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако 
е до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам 
на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима  
оји увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дре 
нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препун 
> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{ 
p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече он 
сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да  
л, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провир 
пружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dixi!</foreign><ref target= 
ну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје 
учак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам т 
руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим,  
 српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си 
ан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су м 
 икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign xml:lang="ru"> 
то руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеск 
ти влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чи 
осмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управ 
 сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{ 
>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Тумано 
Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију н 
о радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда при 
сни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким прав 
RP18980_N5" />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што 
нко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, 
почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву с 
и, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма. 
ту тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати  
они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> < 
ам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од т 
с двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отво 
ле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поо 
уги прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам 
боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево пр 
и само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кв 
, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно < 
пет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно 
 низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође јед 
амо јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који  
док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно све 
мо главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били нек 
кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не  
</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target 
х ја Туманову, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ в 
какав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на  
деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не в 
S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p>  
с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и д 
елима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако п 
тина.</note> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив на игру.</note> <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду 
у“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе  
студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{ 
јпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како  
једанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p> 
е глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну су 
есимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми не 
груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје,  
загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рука 
о стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је зап 
ote> <note xml:id="SRP18980_N17">Називи појединих новина.</note> <note xml:id="SRP18980_N18">На 
це ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју см 
а и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има д 
 себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, 
ретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{ 
е се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и 
с — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико инте 
 вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер... 
и се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, д 
алик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, д 
ез икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну кис 
итање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми  
ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је у 
оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — р 
звадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем. 
ице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} 
Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S}  
ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви даруј 
 <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она глас 
м.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклања 
че момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на гор 
ред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, ка 
едом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— На малу 
 <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <fo 
срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега 
 шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се 
>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам ка 
! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбије 
у помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било  
астерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него 
х главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграв 
она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с да 
о раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју 
ину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере 
и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете ј 
 сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете 
е неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватр 
те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Не 
ста, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после  
{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у сва 
ања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просј 
ши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало  
 ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас до 
т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да са 
ну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> 
ам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се диг 
er" xml:id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај руко 
 који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледа 
, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{ 
ше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задов 
а, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уве 
ч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај пр 
ца, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — 
за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте 
i> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено.  
а:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас с 
екивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у стра 
 окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Тума 
а ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> 
си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци 
дам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чи 
м око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити  
 се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија. 
а реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<fo 
ара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки г 
 се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, д 
чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихови 
нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом ниј 
а добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је 
почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само 
ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, как 
/p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она о 
ри о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозо 
них“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је в 
Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и 
постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и у 
 згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст 
ен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, шт 
е груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим анг 
 Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, з 
она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S}  
} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за 
оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, ј 
 крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој 
 га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму 
 — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} К 
једанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја  
дну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква п 
 може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако ра 
цу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и  
 достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимњ 
ају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S 
брковима ...........................{S} Поносита као ....................... <foreign>D mol</fo 
ан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одвед 
м у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно з 
 сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад 
кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на т 
 Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места 
 сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се виш 
ајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један нем 
 и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title> 
 донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, 
е говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> < 
Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Д 
о.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туман 
ио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">K 
ед голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очев 
!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо! 
кнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> 
на је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се це 
е на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате ф 
> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> <p>— <forei 
га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на м 
ста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? 
 <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и з 
смо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збо 
 ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који,  
о ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш ј 
е то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легн 
ом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаут 
лс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим 
 и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама 
ам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељ 
та, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</ 
 дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па ње 
, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone uni 
страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њ 
едно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су б 
баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају 
</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући  
ико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target="#S 
ml:lang="de">Serbe</foreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем г 
нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да и 
 општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прич 
пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у министар 
играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>......................</p> <p>Деца м 
ато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој пери 
не...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно рад 
но и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор 
ви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2"  
ге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој 
.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад 
гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фиг 
постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом  
е разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S}  
к-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, 
 на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Он 
ад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледа 
двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> < 
р, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, наш 
е одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:la 
ило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као гово 
 Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.< 
слонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко з 
уку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" />  
а сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S 
 Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било м 
а.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је учим за ис 
мо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некака 
<p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу с 
 још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јад 
од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако ис 
д нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио чи 
 ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло доб 
е то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем н 
им вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи  
ли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се 
е бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти мо 
то, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутни 
ио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не сл 
ца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном рук 
хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачк 
им свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S 
сем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем 
че свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да  
 ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p 
ућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћириц 
на озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml 
м госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како 
е не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али н 
на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом  
а ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S}  
а сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али н 
адно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" />  
јзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да 
м том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипа 
у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као 
а подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb  
и путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} До 
p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{ 
м ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих припове 
ро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао о 
Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{ 
<p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о  
у необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашањ 
а би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, 
ице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а 
 ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти  
</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам  
очито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у т 
<p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одгово 
, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам теб 
олим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима ко 
а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни  
тећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођиц 
га капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После с 
то?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа 
цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било ј 
уг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — в 
се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се  
осла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је 
околебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао би 
палим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав  
 ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто. 
{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се 
ун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{ 
ос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао,  
д сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, кри 
дох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матер 
обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и 
 Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још 
о исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле 
њиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на сто 
учица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дуг 
аткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако  
 И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам  
аштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део  
клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још  
Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, ко 
uote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан бил 
} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прс 
се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од вод 
гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p> 
ам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла А 
нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко  
 стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из со 
им.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући 
нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и 
 тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка 
>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учин 
ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па о 
ио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Х 
е главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} А 
ђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње  
о знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити про 
Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса 
е у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xml:lang="de">Auffo 
ена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигне 
ознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:< 
путу.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језер 
влачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти 
искује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена сли 
ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога с 
да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље  
залуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам  
и си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више н 
гом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не дру 
свим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре 
е за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера 
це и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих ду 
ело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" xm 
и све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у глав 
рче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим г 
ега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не довр 
 <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, в 
ете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, гос 
ра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасниј 
 <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мис 
на уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао  
 тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче  
но толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох н 
ити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, кој 
ћи, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у свој 
овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пр 
сно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Мол 
в њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то нека 
арише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки  
х питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, 
 хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти  
м му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацр 
</head> <p>Н....{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва по 
тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у 
в бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит 
 радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и под 
 <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Erckmann-C 
н непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад 
ње радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толик 
.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p 
МО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје 
есној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од 
а не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам ста 
ек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо бога 
е, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} П 
 заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S}  
лио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим н 
="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="SRP18980_N24">Варварски.< 
а је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлиј 
абе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у 
сно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, за 
 опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата 
> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на наше 
 А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих 
Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер 
инских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то  
, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејем 
ледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену  
 каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одм 
челник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава панд 
ложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати  
в што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мисл 
жно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу с 
ао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му ј 
ава <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком ко 
<p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш са 
 мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онд 
Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води 
а сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад и 
чега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S 
е питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао с 
.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А т 
.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух 
 вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мис 
та, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њ 
н наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и 
ом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да каже 
 варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зн 
е.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то з 
смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и  
не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и 
а да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачк 
> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије кел 
да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака п 
.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="2 
ије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ са 
ати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, ал 
м, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бог 
 бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо 
на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да 
 „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма  
 Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{ 
Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, кој 
 је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тач 
вучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Erckmann-Chatrian</for 
> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr"><title>L’histoire d’un p 
ака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно с 
S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет 
да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чег 
није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу по 
ка; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руља и гл 
акојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему ст 
ста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим з 
е.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, ка 
 сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледа 
а извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после сед 
још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ј 
ћам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлад 
а част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрно 
ш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p>  
пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десе 
ће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
о преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само 
 се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклиз 
јима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се пос 
усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам 
p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p>  
 је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле са 
Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој ру 
!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети 
имски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована дев 
чи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту 
S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избр 
</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>—  
ји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасј 
<p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! 
јатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што д 
од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка 
је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се  
Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођиц 
 поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да  
ко главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени  
у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним пар 
обе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак  
ио равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се до 
е све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио 
а почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам 
поветка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, 
.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако 
ео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S 
ју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} На 
Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну  
ицу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херма 
...........</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стог 
а.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе п 
прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око  
во, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити д 
е ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојз 
лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да  
/p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја бу 
је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по 
foreign><ref target="#SRP18980_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, ви 
 Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе  
ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао  
ози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у 
Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и см 
и му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуван 
употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те 
гнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом 
а, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дај 
да може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни ми 
спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последиц 
p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја 
е једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка  
>.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пр 
ље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један по 
е нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">av 
ти рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без ика 
х да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим наг 
нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти 
акав контракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <f 
ђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједан 
ечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је п 
дем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{ 
удније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рук 
{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прв 
r">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја 
 да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње  
ј нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему  
а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, 
 <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми 
о осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — пом 
љу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, ве 
........................ женско друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ...... 
е тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти 
о 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужнос 
у.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећ 
мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко 
арлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила  
Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пу 
бе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам ј 
а њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, 
ов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хла 
p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свират 
о што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Г 
да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више с 
чињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није 
те, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p>  
 врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумет 
ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p 
:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p>  
.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у  
рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било нео 
м твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и  
р којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очек 
 оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој са 
ве ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала о 
предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> </div> </front> <body> <head>ШВАБИЦА.</h 
SRP18980_N10">„Историју једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.</note> <note xml:id="SRP1 
ote xml:id="SRP18980_N6">Снажна немачка природа.</note> <note xml:id="SRP18980_N7">Овим псима ј 
не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми 
 хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p 
с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом  
у и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који ма 
ју према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А г 
 руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p> 
бројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам 
gn xml:lang="de">Barbarisch</foreign> — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у  
длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико  
вица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом 
ад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну рук 
се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо 
</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође м 
уди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и 
ете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља п 
чно пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше кућ 
томе зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у п 
а.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отв 
оге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаш 
клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, ч 
 ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам д 
ругу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} Н 
вест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати по 
едаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на п 
S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она д 
 око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ј 
раму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, 
је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, з 
год, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину кот 
дбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ства 
рата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.< 
а Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад  
мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а 
и моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела  
ђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њ 
{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати 
ријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова 
је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résumé</foreign> 
 ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „ 
о, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о 
ио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако те 
упам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме  
о сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке  
ено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима 
 искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> < 
ти је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само  
го сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се с 
>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је  
ву њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се н 
кох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, 
ову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и сасп 
</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да са 
м, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изг 
 она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима,  
у?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па 
леделих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, ду 
 Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати 
 не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио 
 је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неиш 
 ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја пи 
даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, 
у у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, 
> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухв 
уку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да  
ао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и 
оворили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколи 
е говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а 
ћу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја р 
ао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам открав 
ак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору,  
ред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будако 
 /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, у 
b n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr"><title>L’histo 
а.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба 
p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је т 
е просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгу 
е још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао 
, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{ 
/p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, ком 
нем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врл 
 књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr">rouleau 
ли добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, мо 
и свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; 
 коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говоре 
нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не м 
а је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време 
{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошу 
 ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S}  
/p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} С 
је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побрат 
тију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече 
пет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, под 
чно одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје 
ем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на 
ожда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи  
о вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја 
 буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар поја 
<p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она 
иже седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de">Natürlich!</foreign>“ 
 ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зра 
такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је саб 
gn><ref target="#SRP18980_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она и 
, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и з 
Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом 
, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет,  
ао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Т 
остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.< 
била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена  
 био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они 
тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, 
ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је пита 
ици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно 
зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш 
некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били з 
да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметит 
ад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођ 
за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али 
а кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покуша 
еда по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p>  
p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква ср 
ш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гл 
људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима о 
ла француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новац 
<p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потеж 
азухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па заб 
ји, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум По 
, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а  
им амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <mil 
Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја раз 
ше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници  
 у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох  
 и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p 
 мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign xml:lang="de">Kräftige deutsche Na 
<p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брат 
њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који 
а.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви ст 
поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме  
о, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, 
 увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с ки 
ици у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и прос 
омахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пр 
ом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам мог 
че Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се 
ме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p 
омбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — 
аву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу 
кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја има 
 лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам  
чију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом. 
ше једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче 
љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било 
p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у  
.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На мо 
не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво  
иснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло 
p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се ч 
 микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја 
а, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А,  
<p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да 
стре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је  
 <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је,  
добравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који мин 
 си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допи 
 дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овд 
 Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу. 
помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је з 
уку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох  
укавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела ру 
!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она,  
ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, 
 — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра дево 
француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја  
</note> <note xml:id="SRP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml 
заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S 
 се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: 
читам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не 
флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што с 
мо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја 
S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, не 
{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по јед 
аких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hi 
 које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова  
 даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у м 
ладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда  
нео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу ј 
д куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио 
аздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели н 
увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов  
:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref targe 
 постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" 
апињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прик 
ла Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SR 
е ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расп 
енима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у  
p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој 
судих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ств 
То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је б 
ме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали 
ском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији др 
 сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја с 
тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, посл 
исмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане  
ео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ниш 
 ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али ника 
шљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она о 
 Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Б 
леђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо 
ра огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — гов 
е, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и  
е ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang= 
note> <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута (молим) орпоштај.</note> <note xml:id="SRP18980_N1 
ad>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму:  
е седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени с 
 запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи 
тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, он 
на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p 
p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је 
ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије оп 
ма!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на 
авно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то  
о разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више р 
 Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар  
снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако 
е она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљ 
а од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на пос 
им чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не тре 
роке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годин 
ах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни з 
.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у м 
 право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се  
 није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њег 
чам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се о 
морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} 
ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да не 
нити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој ми 
оме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро 
, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S}  
већом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божи 
, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио  
нда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута  
..............{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у м 
д куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно 
родности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ј 
м ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p 
S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша ма 
ивот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим мах 
и.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{ 
страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и 
 не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године чита 
да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати в 
 то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди- 
крете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Ми 
а — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам 
ео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што са 
вољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и иш 
аке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео  
 питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се ч 
дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шп 
ница.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било 
<p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је ост 
, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Он 
<p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав  
уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басо 
.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да 
а да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код п 
p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> 
 и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима при 
лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затвор 
 руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела. 
ш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око  
делићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А т 
садног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одг 
 замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити 
> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој 
ати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} 
 има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свира 
 Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те н 
је било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом пр 
.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљ 
дел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро говорим 
ам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја во 
старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p> 
шта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме то 
, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> 
јену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из 
 нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</ 
 очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупч 
 То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело 
 моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па 
обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не мог 
здање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, 
ђице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не  
ише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја  
нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi> 
S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслуж 
 дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му ј 
ледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S 
7...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити. 
руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genan 
 јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро на 
их очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи 
чно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут  
ко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уост 
уски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи 
ару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш д 
Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пе 
гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак да 
прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p 
ам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко ста 
да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече  
ци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“  
а то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на оч 
 сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да 
о значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану  
>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p> 
p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље 
а!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Cela ne vous  
 — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?< 
лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер 
шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се м 
</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p> 
 оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја циг 
лишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхо 
ант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на  
 је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно  
а доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни 
Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Г 
 ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисл 
 ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ра 
с.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се сла 
ко шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с ње 
> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он 
 <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече 
момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{ 
ар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} О 
S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „а 
а сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свак 
о, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га 
 још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојат 
 да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено ср 
ри крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у  
ћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карт 
као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике 
о је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварско 
о сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осети 
данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја с 
.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружи 
е чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S}  
S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8  
адно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— 
еда.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, 
p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — 
 мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло ск 
S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="c 
ef target="#SRP18980_N5" />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одув 
 кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс 
су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута по 
пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пу 
руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи 
 мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуд 
екаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер 
и, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да са 
ан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак  
 кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} 
о ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седи 
вољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да  
ије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је  
ева.</note> <note xml:id="SRP18980_N19">Рекао сам.</note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас 
дили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је б 
оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито 
ј и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати ш 
 све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} 
/p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на  
ста из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила ли 
стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чув 
а шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и  
 подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату 
ргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме стр 
.</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише оз 
који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>П 
ан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>—  
с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, от 
reign><ref target="#SRP18980_N20" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана сла 
то!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div>  
ang="ru">Николай Ивановичь,</foreign> — рекох ја Туманову, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста  
собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и 
 била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак 
орећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже 
некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</ 
с, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— Т 
 — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опе 
вим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} О 
 Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, су 
 сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да иш 
х сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме н 
аки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поузда 
 прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче 
 навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опрош 
 Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, оч 
Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А за 
е у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она 
прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type 
пена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Т 
шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml: 
ote xml:id="SRP18980_N14">Енглески тул (ретко ткање).</note> <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако  
дишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{ 
о пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и ка 
т сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд 
и цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir eine Cigarette!< 
 кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим. 
ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S}  
њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да 
девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, к 
 дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије л 
 него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би им 
 бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошл 
н сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од ва 
и.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за  
Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати 
пријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29">Велики народ! ( 
н Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Keineswegs</foreig 
ом и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на рас 
oreign xml:lang="de">Serbe</foreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и  
е раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже  
и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново  
боравио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, ни 
мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Как 
јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам  
клоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте  
ти пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, 
лони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Веде 
беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како може 
она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{ 
ишта рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене  
а ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" />  
ар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте 
ош тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је с 
а у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за т 
и не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духн 
— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госп 
 ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим с 
сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па о 
као сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смеј 
с хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стоја 
 Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде 
о ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њ 
римакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морат 
о и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— За 
и разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> < 
.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамит 
 Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији 
ац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох  
е за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју  
, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет врат 
жите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем п 
 напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно г 
ед у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала  
олим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене 
им с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па 
ја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target="#SRP18980_N2 
е глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала ка 
е између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти  
 xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) часне речи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16">Казалиште, сја 
 Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја  
 мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јава 
 свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радо 
љен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја 
S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја г 
Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе 
oreign><ref target="#SRP18980_N9" />! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема п 
ња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S}  
 авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране. 
вани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, к 
{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лаком 
не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен пос 
 једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој с 
њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље 
 стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њ 
с протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за кон 
 у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за једа 
.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз  
ох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — ре 
и, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па ла 
је, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у  
ете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>..................</p> </div> <div type="c 
ех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, на 
ени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како 
ко сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у соб 
за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за 
 ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p 
</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферент 
.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога,  
 нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе 
 већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, к 
 стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показа 
и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до ње 
анем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном но 
 — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку 
’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на м 
 рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гл 
 ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику. 
е?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> 
едактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам при 
ио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме ост 
е та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији 
беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти< 
орећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и покл 
 иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за 
Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још д 
 почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко с 
 име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. 
лом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас  
мо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се  
 ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих 
јак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред ку 
>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, 
ове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влаш 
S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — 
тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као ш 
 <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад  
већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увиј 
>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} К 
p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и  
о је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Ser 
а чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p>  
Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, об 
а поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p 
ем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку 
} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу. 
ама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица 
утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака  
јте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха,  
х сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S}  
Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешиц 
олани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су 
 и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст 
 пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми 
 знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пр 
ојави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите 
иђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно 
артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати  
они се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на 
трану кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом. 
 ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — о 
iller-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" />  
оди на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а дру 
 Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама се 
кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш,  
та: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.< 
и болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњи 
се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на  
то важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по  
{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта р 
<p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиш 
д пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размах 
} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:la 
т идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S 
смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и кл 
ано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми 
а се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на 
 се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер  
 <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то до 
мењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и  
иљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang= 
ледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xm 
Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замака 
олико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за к 
па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице,  
громни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио 
 гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра. 
све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у пл 
 знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p> 
јега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавица 
ио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно п 
ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шт 
на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, је 
</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се 
p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух  
да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а 
и језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвен 
их крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја о 
д тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме  
ечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гл 
p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> < 
мом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само  
 кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јак 
<p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољ 
ржао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако са 
ало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је с 
у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>........ 
S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који,  
к ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ......... 
ете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да  
а обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њ 
чно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћ 
тролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонстру 
 се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на  
шћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковче 
ути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у гл 
м присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погл 
ти и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на изл 
удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ 
ледњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио  
ао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиоло 
гажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, 
ли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с  
се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Ту 
 за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S 
собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајде 
</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуд 
 у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвица 
на је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> < 
parée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с о 
ке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху  
</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математича 
акав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте  
 још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p>  
Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца  
ио у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S}  
ћи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, на 
} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто  
 неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко пап 
зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда у 
 толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Он 
tion" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли 
.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> < 
у.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, р 
како важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, к 
м, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се у 
 разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што 
 се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њ 
везивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прс 
 да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</ 
ао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p 
„сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одо 
о толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрз 
>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што п 
ех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, 
к сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу и 
да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он 
инио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de" 
Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено с 
тано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте в 
никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— 
на не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком 
а сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером напис 
 се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, по 
м, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њ 
могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим 
ам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије 
сам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име,  
и уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким ба 
непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати сам 
ос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бе 
вима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам 
Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је  
 Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само 
 заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не мо 
} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</ 
ина.</note> <note xml:id="SRP18980_N12">С допуштењем да кажем.</note> <note xml:id="SRP18980_N1 
 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим 
ноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се  
ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку  
ао странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетк 
убав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} 
</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци ј 
слен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли  
 се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте  
b n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играт 
 Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини м 
 уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — об 
 се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, в 
 А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још ду 
е једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге с 
о сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу 
 био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлог 
рећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети  
е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете  
купљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро 
уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице иша 
јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет м 
ије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тро 
на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да т 
 свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погод 
бљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине,  
лом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако 
но.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћут 
више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} 
говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несре 
чну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигле 
> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жи 
> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин нека 
е распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је  
свим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p 
ишта мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у к 
ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да  
ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће 
увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</ 
тите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> < 
а ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер 
 Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак 
м закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, н 
и знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руск 
а ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак прем 
 да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши гл 
p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад  
 Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута н 
ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом иг 
 што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за м 
обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинск 
мејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари ше 
ши што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на д 
 пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p> 
ди госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на 
мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се боји 
ог скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре  
ан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће б 
ако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се  
</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у 
том нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице ..................... као вуга, а они 
ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се с 
звао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све  
р, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше соб 
мислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p 
ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало зб 
и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја  
вари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и 
о за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне ус 
ломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не см 
мо, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „ду 
ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Он 
Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својо 
<p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. 
</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не  
пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је  
нам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођиц 
-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих б 
S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легне 
а никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обич 
зли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— 
томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> < 
 исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити 
ћи и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем  
!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да м 
ћу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам  
, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.< 
 Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и  
/p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Мо 
ије ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила,  
, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{ 
то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим бе 
 да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, жив 
е њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p> 
ати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p> 
розоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини 
ло узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја мо 
некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловски 
м од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А мо 
д је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весел 
 писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима 
о љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашња 
то сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и зами 
не ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поште 
оби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p 
 баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што 
бав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет од 
 шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својств 
 Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клав 
Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да 
 мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак —  
 понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољци 
ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p>  
део у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном про 
b n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</ 
атно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ва 
је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као ви 
и је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p 
им — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није н 
ило.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замисли 
ноћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила ника 
а је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрно 
 неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо —  
 мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња ми 
нео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госп 
ан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> 
 опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми пос 
а... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се с 
м?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено г 
— Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учт 
е не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зан 
о обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји бу 
ио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под  
ожда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим с 
{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници 
сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имат 
које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, ко 
колико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно 
играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвиди 
тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да 
било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48"  
се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени 
е собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам  
наш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само  
ли — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега ча 
 тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n= 
дила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што са 
 него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до  
о, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине. 
тина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то уради 
 па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично с 
есницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан 
топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пи 
е лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам  
ах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи с 
истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и  
а суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, проми 
о сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што  
p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаониц 
у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп а 
} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Нек 
 којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десе 
ном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} О 
 који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета че 
а је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{ 
н колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на 
то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> < 
="chapter" xml:id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку ов 
it="subSection" /> <pb n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ сте 
бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не зн 
акнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље  
тискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа бе 
 и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за ма 
м мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је  
е тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене про 
 ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према ме 
м како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче не 
а.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бив 
ма јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки,  
човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе 
о, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак 
м и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележа 
у, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које  
, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је т 
Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S 
очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих н 
 до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда  
сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> < 
оста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу н 
 још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио  
е...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било д 
а тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео д 
и ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти пр 
 памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и у 
слонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се н 
 „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам у 
 те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, ко 
p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час 
егнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспосл 
и, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и по 
>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озб 
ама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих 
аљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да 
 сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифу 
игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм,  
ле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја прис 
чем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем  
ељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S}  
пе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу. 
атељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота. 
бро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да м 
бље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубил 
, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бон 
к нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— 
мо, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немиц 
жована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се ч 
мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти  
{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем 
о прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико 
турао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутр 
 још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине 
и.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребив 
био, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и  
мах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари. 
p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као 
ен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома  
и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био 
азове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.< 
ако ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео  
note> <note xml:id="SRP18980_N19">Рекао сам.</note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не ти 
мех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у с 
гох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма ниса 
т угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш 
<p>Н....{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S 
бацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињава 
евет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једа 
е ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампиц 
на, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и  
 већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја ож 
ао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S}  
<ref target="#SRP18980_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не 
 <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти 
та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хоти 
</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, 
 вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису до 
у.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио таз 
 пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о поједи 
и зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурну 
а ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} И 
е осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слик 
 тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити 
о био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад 
ао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12 
борила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Ч 
и држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао —  
 зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу 
arget="#SRP18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — реч 
 браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном 
.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пре 
опустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по го 
— болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, 
а то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми  
Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам  
аш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, как 
и и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе 
озору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао 
........</p> <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, са 
S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он прети 
 ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам се 
 по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не м 
е и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, ув 
је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се т 
 сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја 
оче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох  
ам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с дру 
е се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она остављ 
ета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било т 
а у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, 
ци заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао  
и дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао с 
собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да 
и лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на да 
, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умаш 
као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда 
завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да са 
/p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно к 
ј.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом 
 се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у пост 
 тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шк 
ко да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао 
час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о п 
> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 го 
варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ  
верени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али ни 
 том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сир 
адио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p> 
тву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако 
 цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћ 
да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам  
и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености,  
а нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет  
о ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се  
рам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја 
 их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џеп 
ан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најм 
Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{ 
ај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" />  
жем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} 
?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да 
е је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритв 
а оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам 
ност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти с 
.......</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био с 
е.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао н 
} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу 
bSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немир 
онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> д 
о примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — п 
S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја 
S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, ви 
е остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" 
ете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога  
о до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од  
м престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</ 
ме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да т 
} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја зна 
било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>Пос 
вако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је  
хата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми он 
 на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину по 
 <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се  
p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њо 
и се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата 
 према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћ 
дну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је св 
 врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао  
.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не мо 
 који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно  
одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за  
е, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукциј 
добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} 
у.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и  
</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Друг 
ешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је све 
ку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико 
, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што 
евидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би 
 није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужн 
} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, 
 <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе  
шла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је н 
у ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које с 
д тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и  
шта већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то з 
{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова 
ј, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, је 
рила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клав 
ти спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{ 
/p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с  
е, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p> 
е сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано  
јим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ва 
х угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу  
и начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја  
т она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>м 
{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалд 
је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само п 
ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово 
 имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њо 
> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би 
на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа го 
век сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, 
te> <note xml:id="SRP18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note  
/p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и 
њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ о 
.{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа пошт 
агушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам  
е готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био так 
в други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох  
ама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“. 
18980_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S 
 није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја 
pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету ко 
Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, 
, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље 
бље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална 
 говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми  
 твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао не 
 свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; 
 човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, ла 
</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте так 
смо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од п 
м, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са  
 излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој  
черу, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: 
оловине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, к 
сници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене жен 
им парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даљ 
ет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да  
 пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</ 
, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јун 
оне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми  
еш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двог 
обу.</note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="S 
а говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} П 
 уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} 
унуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бриз 
ио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих рук 
момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</ 
а сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе  
ити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чи 
 право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је н 
на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестр 
ем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше исп 
рипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>.. 
 n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</ 
у одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад ћеш  
>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Он 
бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго 
рамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја не 
ог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му 
 и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да р 
/p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, ме 
>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овд 
и није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, св 
и.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На 
ојим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и д 
/p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само  
о је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ни 
 чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој  
чи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана 
а је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који 
зиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да в 
 да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам  
ако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нис 
акав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, —  
 од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплаче 
 слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</h 
ем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</ 
} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и дру 
>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше р 
Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и 
} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и није 
њак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и мет 
змешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљин 
ење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у ша 
м шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазил 
> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.< 
 јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само каз 
 смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S 
ко није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискива 
ири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с 
/p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> 
ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она  
ко оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и 
ам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега пи 
/hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме н 
рчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се  
ате.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим 
љачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив 
а је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нис 
м срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги 
ман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> у 
arget="#SRP18980_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, н 
диш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра плам 
ављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у жен 
само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по рус 
{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је  
 јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за ку 
и дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} 
 ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене 
е.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и игр 
сионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру с 
 лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у 
се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама  
 канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам шт 
ребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, о 
и, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, 
у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S}  
тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и с 
его обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се  
испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити  
сластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller- 
рили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њ 
и излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шак 
дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски.. 
жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку 
о.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па 
.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — т 
 сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како  
у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу 
ml:lang="la">sit venia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У ис 
подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих 
оклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш  
{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p>  
о уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није 
лу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p 
{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мар 
ојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, 
скопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се  
о да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта с 
} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваљ 
м се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића 
нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је  
ца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћи 
ме, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} 
и и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана је 
нем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang= 
 оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у 
 кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од 
Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <p 
 сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, 
да као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе 
 дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И в 
ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам  
нем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лаг 
p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата 
и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио 
ак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни 
ође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта 
оју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p 
вор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњ 
обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево сле 
ој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло пр 
х јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био гот 
S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену сл 
ну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и  
Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-на 
оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и 
а оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>С 
 и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} 
 никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвла 
} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>С 
.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим к 
 тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји:  
топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек с 
 одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" / 
3" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слик 
{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години,  
.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра 
ево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обуч 
="#SRP18980_N5" />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, 
ених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>С 
доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>По 
а ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик 
ило ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} 
риче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженит 
t="#SRP18980_N12" />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све  
ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији 
грешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, так 
ем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и т 
 Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам по 
 ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свако 
S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је св 
е ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме 
ење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не 
претно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу ик 
>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било 
је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, 
ојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... 
отично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, 
а.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пр 
 загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам  
како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на г 
мислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, 
само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје,  
нили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече х 
оја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самци 
.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање у 
нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дак 
гова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљас 
тана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гред 
арничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико п 
 лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне 
гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух вета 
та мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази само  
о о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном н 
т отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на  
{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ниш 
врнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p 
, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше 
ањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да 
пелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на кор 
ав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хт 
у, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ј 
ВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ 
љам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, ш 
д сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.< 
аље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потра 
ашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чи 
љкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на  
ак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти с 
у судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „б 
рај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у ру 
ти, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца  
у, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо  
 би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S}  
но питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети та 
’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли см 
ала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Ма 
ачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где ник 
аше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту 
е за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њом 
д икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, 
стујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом 
 сласти, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у т 
ку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега име 
вазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М 
> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио 
 је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вр 
ш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату  
врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, кој 
ју десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{ 
> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоћ 
 смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер ова 
као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину но 
и она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, кој 
ано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљев 
/p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „ 
е флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један пог 
упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова 
ема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвали 
 Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и е 
<p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплименат 
 <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</ 
ма.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">Kronungsmarsch</foreign>  
/p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га зн 
обро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор 
 јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јак 
волићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати 
 Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертир 
у и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, к 
ам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по сме 
руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, од 
сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме 
бразовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили  
, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Б 
 — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до на 
им мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати  
о просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе 
 жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} 
бица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и 
м.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одго 
 месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био  
p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необич 
кринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акроба 
> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја  
ана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој бе 
рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један 
рси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?< 
ор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све та 
една господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стра 
јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице ....... 
ашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зеч 
памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ј 
а ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми  
ђен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начел 
ационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита нов 
н ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је д 
С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мр 
ловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајућ 
изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, 
N19" /><pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из посте 
занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрав 
има тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јес 
ма, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:lang="de">Montagszeitu 
м сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хте 
мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та  
ракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xm 
 било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти 
у земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако приј 
ћ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам 
време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не  
се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, как 
е ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p 
ометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим  
лужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен 
ве.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим  
у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у  
а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо с 
 нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прис 
 Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клави 
м.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро 
 смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти зн 
оје се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан го 
 рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза 
што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате  
српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица. 
 како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој  
ion" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних ком 
један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Ка 
 је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: 
е лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја 
неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p>  
на, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати 
 главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, мо 
 ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S}  
ну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони  
<p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13"  
и смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка 
 и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни мог 
 се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p 
пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се 
чинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити 
</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једн 
 Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p>  
е не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p 
теме позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у 
м други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме 
уство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и 
м да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мно 
м болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толик 
гледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушн 
сам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit venia verb 
</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време д 
ер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, 
 читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>По 
почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>..........................</p 
оспођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi 
 њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Мог 
 на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице 
м одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p>  
рак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли 
 сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{ 
Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раме 
ше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око гл 
узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та м 
и сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде си 
може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="d 
не ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну кач 
 очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:< 
, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако н 
ет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости 
еразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то,  
волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин дово 
ена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А заш 
сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили 
ране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу к 
et="#SRP18980_N19" /><pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам с 
било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, 
емачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона  
иним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p> 
нило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{ 
а за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом 
спати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут  
 n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих 
и сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наред 
се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, 
 Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите,  
н! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме  
м очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присв 
азати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</ 
 прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:< 
ни, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>М 
силе, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Н 
} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од кл 
е она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут 
убље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледа 
злетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да б 
 пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лак 
 ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих ма 
за.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А 
 ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах  
ити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајет 
рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле уп 
же и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно 
reign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз гла 
ут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p> 
акашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p> 
ш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свог 
....{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа п 
насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари 
Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а 
наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она пок 
> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут поче 
лашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стр 
лашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Д 
 поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.< 
ref target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и  
лажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто бе 
уме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено в 
 видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра п 
ао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред 
целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на н 
ла та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех 
ентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена кос 
о јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да заба 
е, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз  
р донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књ 
 груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у  
 има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} 
, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским врати 
оћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути  
 лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући 
снем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку и 
ним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— 
?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено с 
шу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p>  
а сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се  
 очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да 
репко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као с 
илу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут п 
 <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то 
 — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било  
шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, е 
грао, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} 
 канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао  
госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p> 
_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</ 
 да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само м 
јским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући се 
м је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа. 
 дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се г 
 Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се  
ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не  
 саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S}  
ивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи 
еш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми ба 
жно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав ра 
 године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим д 
..............</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, с 
 дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Пок 
лу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мис 
 <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају нога 
се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео да 
а, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то  
 — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ан 
ем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није бил 
 ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам ј 
, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.< 
аксу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> 
лио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако о 
у доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми. 
из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зно 
, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> 
им ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја  
ури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код м 
в.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, са 
авице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант н 
ме, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго,  
 <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље даров 
еченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, б 
p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.< 
<p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио 
ћи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, т 
њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао  
било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо 
.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се  
ubSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни  
е се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>......... 
не мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено,  
<pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише 
а.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразгов 
а си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{ 
м загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад с 
ене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од  
рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби  
исмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да ра 
гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и 
„заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну т 
стано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети 
у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин 
хе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек  
> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p 
егџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, л 
кше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њо 
 усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој 
 је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох  
да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетк 
 били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref 
њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдит 
рам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер 
 <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је проба 
 ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У в 
Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте ис 
али српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, на 
 с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству 
ник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо мод 
а хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха 
, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у со 
е.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> < 
 тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сро 
.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лиц 
се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било 
дим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!< 
ија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, ко 
е сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точ 
е било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега сед 
дављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, 
кој легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмо 
 на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њо 
гу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп докто 
/p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед 
в закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видеће 
в поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p>  
е, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на 
истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S 
, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, 
ef target="#SRP18980_N9" />! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p 
 не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температу 
што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим  
су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајт 
се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с рад 
ик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да  
амовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојст 
 свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је 
бивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Ј 
обро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савес 
ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бај 
 Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{ 
рим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и н 
т сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љу 
S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удав 
лед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p 
 А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, д 
о и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба хра 
се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас св 
ам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она кли 
 и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред зат 
дговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој посл 
уга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта ј 
о, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут 
ам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства. 
, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на мој 
ова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе... 
обратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно  
веће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је ме 
 је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које н 
 што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио 
иваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и 
 сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19"  
</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и пр 
ила је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула  
 Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је б 
 „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њи 
прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибир 
 све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био  
/p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је н 
дам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре га 
не, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто ј 
њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смеши 
руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух 
, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може б 
 музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се  
учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти  
p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} 
сте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — 
ао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">avec nonchalance</ 
 одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем  
Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три 
 би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p 
а сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити на 
вређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога 
последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мисл 
срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још те 
о у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Поп 
 <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како  
 мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, 
ло је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна с 
граваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображава 
љасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову 
х си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо,  
 мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> 
<p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и не 
е, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад 
<p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} 
 <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете  
а.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type 
аро, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко т 
 како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој с 
 колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираш 
 после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p 
Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам 
шније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да м 
S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам к 
.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме н 
је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево  
> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете д 
на, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој 
о имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се  
„Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш 
двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на  
e</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда с 
риште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел,  
м своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисл 
, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опе 
 <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не нази 
 у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то с 
вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад  
ма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима зај 
оћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено о 
о хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко з 
ила је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p> 
те озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим ње 
ила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" 
 мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе  
м се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је т 
apter" xml:id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај р 
е, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p>  
ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам  
, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут 
 <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и б 
е, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, ка 
жао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја 
 и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отиш 
а, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, д 
да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи с 
њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу  
правио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге,  
 докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо. 
 на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је  
} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кух 
а заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „П 
ш, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не 
...</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам б 
tion" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{ 
Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом по 
уке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p 
н прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања  
себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очиј 
ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мен 
 свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прс 
p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?< 
, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до пр 
, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја  
а једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је во 
рилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p> 
/p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S 
 <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S 
 одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml 
ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} 
/p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Је 
</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек —  
 сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радос 
и само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он те 
 свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир 
ене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полете 
х ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба,  
{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватр 
 тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам г 
S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S 
ледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физи 
о луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио с 
о госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> 
о на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr">rouleau</foreign><ref 
 којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p>  
але стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се 
и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се 
е прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афе 
Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се јо 
к ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру 
тооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло 
{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да 
Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у со 
 како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle anglais</ 
ли су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} 
 Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охлади 
!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге не 
е било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Т 
 На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина 
итиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српс 
овори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к пр 
имну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује 
д пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав ина 
м твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign x 
зати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћ 
.</note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непа 
} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја  
ш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли  
покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — реко 
18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори л 
но донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пр 
ам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с  
— рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрат 
ити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се  
осподо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и  
нова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлеп 
ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто  
{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је  
Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang 
ече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није  
t="subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми 
 рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на  
p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку по 
>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже 
нују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора ос 
 пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали 
="fr">Entrée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протр 
ош гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице 
ео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „< 
готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> 
у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда 
коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се  
мо мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасниј 
 се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој ов 
 души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена н 
тно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и с 
неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег пад 
седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте х 
 горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са ст 
свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и 
 собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помисли 
дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, фл 
дан једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone unit= 
 као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т 
 — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма ка 
мота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девој 
, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не мор 
S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, 
а свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уј 
а Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тре 
мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад воле 
х, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> 
тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободит 
<p>Н......................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, б 
е блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блес 
па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим  
је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши 
оге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа 
ести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за гру 
азмахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сва 
а срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим  
S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дак 
м црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе  
 се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их с 
ити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад  
а, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на ј 
 показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није м 
тити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</ 
а, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у 
ари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т 
осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда пос 
ма писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њо 
ти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица. 
p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам  
ватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам мога 
нда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насм 
 ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибра 
и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама 
м.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо  
а концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скоч 
Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је  
>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} В 
ило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плаш 
о видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улиц 
вега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс 
} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао 
.{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у  
 код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> в 
сподин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и пе 
у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> заба 
 по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign 
кога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је 
ј снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким  
и смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо  
подска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искоч 
 канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала 
/> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — 
 дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје 
а је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечер 
 већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> < 
 за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој  
 духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>—  
><ref target="#SRP18980_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном вез 
је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да ус 
апир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихов 
е ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не зна 
е?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr"><titl 
 ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте 
 <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је ла 
српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била  
 xml:id="SRP18980_N10">„Историју једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.</note> <note xml 
 знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна  
 је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је 
 је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">Kronungsm 
сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам дов 
ставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се 
е — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни с 
таше.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да то 
поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми с 
ку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био с 
 био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> < 
 ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме 
ачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у 
......................</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје соб 
 столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу 
на је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачк 
траг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо ст 
ре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, 
, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смеј 
њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену сли 
екох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од 
{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот 
а очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p>  
е леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на аз 
 неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само 
е, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађе 
 све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флаш 
то смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду  
о ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S}  
извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана м 
е свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то с 
, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, 
 <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> 
<p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоће 
 нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну гла 
 после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним 
<p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S 
у се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је  
јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем 
 месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак н 
да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на стол 
слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си с 
за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад см 
на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интер 
разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрха 
 рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи 
 ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— 
„Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет мин 
<head>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писм 
исма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам н 
ло.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на жел 
ару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S 
.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ј 
то да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирић 
 то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ниш 
х.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја  
II ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога 
гледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S}  
од руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја мах 
 да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да г 
м казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини 
екох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво. 
који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос 
и.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма н 
а, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за об 
 дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципе 
ви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} 
ди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја м 
ину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се  
..... маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим  
е питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да  
Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози 
ео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Пит 
аге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и 
рају се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ни 
овољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче са 
 /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lan 
 <note xml:id="SRP18980_N16">Казалиште, сјајно осветљено, улазак засебан.</note> <note xml:id=" 
жило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигн 
шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан 
а поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се ниј 
е, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар ве 
а руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — 
ишта опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Предста 
 њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на 
ездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и  
ign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти ру 
 Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Н 
— ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S}  
више се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С д 
авица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</ 
е ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам  
#SRP18980_N22" />.</p> <p>Туманов одмах скочи:</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Только пожалуйст 
 Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај  
Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманов 
ам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио с 
ах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваља 
својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после 
као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло па 
рабрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам  
, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерн 
послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десет 
{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накна 
g="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target="#SRP18980_N23" />.</p> < 
 — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута  
, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а отку 
 ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу  
 Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше,  
ао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S}  
Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме 
амо обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена и  
 откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p 
{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <pb n= 
извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла  
а изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, 
S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— 
е радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, 
а. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо,  
аве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „у 
/p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</ 
</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шт 
а, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Cela  
нда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш 
да уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој 
кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у св 
 се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми вазду 
ко ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат 
вему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја  
ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У 
, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{ 
и се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p>  
 — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама са 
— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом пра 
сти ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрц 
Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p>  
да л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p> 
ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на ул 
 и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још ни 
у.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и 
Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S}  
Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури г 
 старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражи 
ота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> < 
>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body> <back> <div 
S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени 
 моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнезд 
 нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као мас 
S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лак 
 свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, < 
на, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик и 
 како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињ 
аша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три 
 права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срд 
чком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и 
 врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, д 
како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> < 
а.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам с 
е да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш  
мах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу зе 
етити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дет 
а легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S}  
ратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту 
кључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ј 
ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца зап 
и смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, 
тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко ш 
а зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} М 
рсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени она 
 шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у бо 
уче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попе 
увај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <pb n="31" /> 
но не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не зна 
аља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’  
ико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњ 
разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> < 
да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је  
 на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа о 
те ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба 
— рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и о 
чима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присваја 
ве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у сво 
ту.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S}  
жах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не 
м Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> < 
 <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад б 
р! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате  
но - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..... 
 поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доруча 
 ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилиј 
о помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“,  
ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да  
 — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одго 
сма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p 
человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памет 
ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та т 
 за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој к 
е, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и проб 
 смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Г 
ицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане,  
p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах,  
 престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме проти 
кренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете  
ку.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче  
внику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се 
 рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Мари 
даше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се свој 
ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак ни 
, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам које 
оспођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p 
{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа,  
о сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир  
 Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од  
удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се у 
 гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стр 
та.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме так 
ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{ 
риповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар ј 
gn xml:lang="fr">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није  
 као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло при 
 немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где 
ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо х 
о.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то 
ма.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако  
е се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ј 
, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у  
се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу  
живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо  
 ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Ј 
но она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља кос 
о није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Пор 
.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву пар 
 отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам  
arget="#SRP18980_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к 
 хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и  
и, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна 
 пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било  
доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас ни 
а климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно ра 
че ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наре 
/p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је б 
ела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале 
ти једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму,  
 истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу он 
мо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истин 
ет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад  
 пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вече 
моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није ч 
ле је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја с 
ох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до 
бастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Сино 
о, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, сед 
ette!</foreign>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разуме 
их је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино  
ме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „памет 
на љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих 
ам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову 
.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све сам 
премам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — 
акао!</note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна немачка природа.</note> <note xml:id="SRP18980_N 
оју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету 
ти, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се  
е стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо 
тар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих марам 
нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које ј 
>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним пог 
ислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше су 
/p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под 
о никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам пи 
а сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и све 
ја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја 
да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, к 
p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем ру 
ем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно  
.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу 
 метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио с 
S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> < 
е непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме пи 
угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као ос 
и лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је  
mortale</foreign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и 
S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја са 
} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>—  
но земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, уд 
 с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла ув 
овом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да ш 
во ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у 
 Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби 
да сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој,  
анову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно 
јати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила до 
 ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева  
 је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и  
"#SRP18980_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к врати 
љеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин 
ике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, 
ам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јо 
), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо. 
>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, 
ојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било 
озор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на кан 
де кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прс 
е напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим ва 
.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, к 
пературу.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термоме 
напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поуз 
у и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> < 
мем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да н 
p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и 
{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила нек 
о сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела. 
 поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа 
вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам,  
вој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и он 
огла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>П 
 под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс,  
{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p>  
> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и 
обу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је о 
т минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чек 
остан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p 
 и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће 
ти.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та миса 
у замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је 
те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone  
љеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По  
arget="#SRP18980_N6" /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како м 
у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три м 
Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том на 
аке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Б 
 који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, 
ћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стај 
 Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме 
сио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам с 
?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто  
ба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић св 
ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S 
знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шт 
 могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је у 
пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било в 
м, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— П 
 почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" / 
на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и з 
а њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr">rouleau</foreign><ref ta 
Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} 
гу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут  
 бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело пош 
аш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повук 
еловој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите 
з главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без зб 
и и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да  
#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба д 
Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора  
е!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар  
ивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о рас 
у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми  
е дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах 
 јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих 
на ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у кла 
ити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу 
е даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се  
 опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да и 
 пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба при 
аку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.< 
 су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</ 
 n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина 
мисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да пр 
 се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одгово 
к — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у  
идим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодат 
 ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milestone unit="subSectio 
ако им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их  
 ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинил 
ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку. 
. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, о 
о је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођи 
као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црв 
{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беш 
 духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја изва 
а и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, пла 
у и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина —  
t> <front> <div type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗ 
спођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким 
д сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после  
/p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела 
на је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{ 
јући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрај 
а.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски 
погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме 
то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служ 
 ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе 
и и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што 
меј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место  
ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамо 
и су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50"  
а природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је  
к нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </di 
та нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштен 
то натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен к 
.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам 
>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми ов 
н крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли сам 
 љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, приј 
>— <foreign xml:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target="#SRP1 
манову, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комна 
 овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо 
ледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да 
у га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ в 
 овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откљу 
икога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се 
 стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и о 
 влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах 
творим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> 
бе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи 
дарих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, 
ни се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p 
S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{ 
је није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само д 
n>“ <ref target="#SRP18980_N5" />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошт 
дели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он  
цесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха х 
n><ref target="#SRP18980_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавај 
ка.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980_C 
пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, мој 
Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} О 
шим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој н 
 т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми  
војих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме см 
иција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташ 
ра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на вра 
не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <div type="cha 
аносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на после 
им, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидо 
ичати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако б 
прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да прев 
ене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципел 
p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S}  
знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> < 
е копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Т 
рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, 
уту да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана. 
пет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно,  
в, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам  
 па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене  
.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учи 
p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бист 
скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта рад 
, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да прои 
о говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бит 
апући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о том 
ем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи 
м се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој п 
 код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> 
асом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а  
ружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту 
екаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох 
 се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не 
презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p> 
е знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туман 
ати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здр 
да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се ме 
е за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се  
а љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле,  
ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас о 
зе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и рук 
{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А за 
хнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— 
е не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по 
{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа оп 
p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по бас 
 годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули 
смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за  
шао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S}  
 <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем 
ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степе 
ах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тро 
 степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и ус 
м тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем 
 <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за рук 
 — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју 
 — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет 
о, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврн 
 српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуц 
о, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.< 
уку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе 
ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чес 
зу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прав 
аше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с К 
ампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше 
p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S 
{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам  
н у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам д 
у <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p>  
скаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем 
 да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> 
 сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} 
зе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ниш 
о писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и неја 
е сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима  
 није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попес 
 годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубаз 
, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не и 
миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <p 
у своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изглед 
овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml:lang="de">Eisbahn bei brillanter Be 
ухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="3 
Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и  
 зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако 
би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} С 
ниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма  
да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p>  
е слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони  
get="#SRP18980_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да ниј 
ријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang 
 <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</ 
енијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњиш 
 се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало  
ем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо н 
 од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отвор 
ије било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену  
речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окре 
и пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p 
 опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама 
t="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <f 
а вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад ј 
а да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је ј 
в. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Ал 
> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једа 
од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it" 
газио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који ниса 
ишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређ 
руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори 
сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — т 
ајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао са 
 снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га 
ам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати  
овек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се 
а слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји  
мпотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, ко 
убим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang="la">sit venia verbo</foreig 
сео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех з 
рода.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем од 
, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Н 
 стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што д 
о, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа 
е.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнод 
p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} П 
ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бој 
и си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клави 
латко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два 
у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне 
тања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки 
 данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми с 
а још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у  
о сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а о 
д се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p 
икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презре 
рима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно и 
estone unit="subSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за ст 
рођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и по 
 до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остав 
, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њ 
дбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да 
оме — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједн 
ичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је с 
, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраже 
 могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој ту 
е, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда  
ј,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — из 
/p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си мо 
отестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем сво 
одати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</ 
опис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеј 
 бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ 
пираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у тала 
и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза  
бе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у неб 
} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за ј 
ено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу ред 
није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у 
е свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>М 
 непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће до 
 хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја  
још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе,  
, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да н 
мачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образо 
д двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, 
ајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне  
 <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у  
>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође  
 ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њен 
нам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p 
ли сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и  
јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изг 
ојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах 
њу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућа 
а их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких к 
акати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло 
/p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и поче 
ло пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она нека 
лазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“. 
криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако до 
ају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле  
, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водил 
м.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свр 
двлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано г 
рте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао сво 
тражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се о 
рганизам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у 
обе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти  
слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио 
зрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично оде 
нити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда,  
 тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p 
о, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике  
 те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није б 
ана.</note> <note xml:id="SRP18980_N11">Суштина.</note> <note xml:id="SRP18980_N12">С допуштење 
ржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>—  
е у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи  
 било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, са 
о: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни 
ад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум 
 би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у ист 
, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљ 
е се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље 
 дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отвор 
оме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, по 
почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја ниса 
?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фи 
<p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S}  
дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што ј 
на с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — 
 просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па м 
, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њ 
 је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одго 
з моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није ст 
ати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до поло 
S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, ка 
етак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо св 
ајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још  
 јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смеја 
иди свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може по 
, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам  
це, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њо 
ле три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви 
, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.< 
{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисеч 
ого којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што  
{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да 
бивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите ув 
е ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико 
 — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу 
ости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из па 
дно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milestone  
 и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да 
, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој со 
тискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако 
и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Иде 
е чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледа 
јим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не го 
е некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се 
Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За им 
 осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и углед 
није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим  
н од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> 
 да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво! 
ction" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign x 
рдон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно  
 ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је 
рате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S}  
јом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се  
иковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „ве 
као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака,  
 посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type= 
 у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати и 
а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Ве 
сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по  
и увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у 
итати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. —  
 главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога 
, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Ч 
 пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком о 
 криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема в 
ти равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав иша 
</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да  
 па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена  
е бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и н 
 на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми у 
ш пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капут 
у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа 
ђосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље 
тао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене д 
 оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао  
 <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигд 
у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао пи 
<pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за д 
ти, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео  
аком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да  
амо да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет т 
да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> 
ом детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја  
грћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> глед 
х.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим о 
м поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једв 
з Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и как 
 „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опа 
„силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на вра 
14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више игл 
д сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало 
кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки с 
у Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> 
војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући не 
опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса 
сао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одс 
имити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — проша 
фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа 
te> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Мог 
д прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — 
и дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p 
р ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Ве 
огом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p 
адан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом 
ући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако! 
е).</note> <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) часне речи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16 
 појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> д 
чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам ј 
не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми  
ију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљи 
ва“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластич 
је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang="la">sit venia verbo</ 
 тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо  
ако се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље 
то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо 
х у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мат 
а, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, н 
еса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајава 
их закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш два 
 двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да  
забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle anglais</foreign><r 
ји сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.< 
се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жи 
енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу  
 Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућиц 
 ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истин 
а више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <pb n="12" /> <d 
лим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре 
 сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и неп 
ји нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type="chapter" xm 
... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980_ 
а ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <pb n="31" /> <div type="chap 
 ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
а.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — ре 
а, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш 
е!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем  
е успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему побратиму.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Ано 
налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је ста 
ојим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите. 
аџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p> 
тено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам увер 
 ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам у 
ика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Бив 
је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њом 
Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микрос 
 и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мо 
љка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месец 
 саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам  
које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана  
ка, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.< 
ока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала 
авим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси  
на, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква 
м само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена 
доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казује 
ам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Н 
.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све о 
.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па 
Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца 
 срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момк 
гутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ 
но света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мно 
"ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SR 
чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, поми 
} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се с 
ња и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио д 
и, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} К 
мо је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро —  
>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће з 
>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја и 
 како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити 
 да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех  
 је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи. 
м опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шали 
8980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</no 
 био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву опт 
уће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{ 
мо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</ 
 од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложи 
х више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох хода 
же бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даљ 
>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле  
ба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран 
кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p 
пасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи про 
мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ј 
ве је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђ 
ратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница  
е?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на дор 
о се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим 
луже у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој  
чини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и  
ли, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, ш 
одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех,  
 доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, 
реме је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врл 
вило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем. 
} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше туж 
ирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p 
ричао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва 
амо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо 
чати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно с 
ва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се,  
сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручк 
980_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао  
ријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сиро 
љубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мис 
два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипа 
до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „пров 
та да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на с 
, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не мож 
стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Ме 
 и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био с 
танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Са 
је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад 
им на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се ин 
} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> 
ика.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Нем 
ве разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се ск 
кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окр 
те.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S 
 <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— К 
2 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично дон 
.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ обр 
и — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се пр 
корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Бо 
мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мис 
оју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих  
 никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох 
о Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој н 
/p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, 
чио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке. 
но, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слобо 
ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам  
благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма  
 почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шт 
 <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си 
ити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и под 
 је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двој 
ао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на по 
.</p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених  
Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Тво 
а не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">s 
р бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је  
и смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држал 
ни ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да ј 
>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео д 
у ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледа 
ко хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из 
јући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— С 
ити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун. 
ено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја к 
а лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њи 
p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, 
емачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочи 
сле и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S 
е убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све 
 рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, 
м сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу 
ст, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам 
 био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни ру 
 се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути,  
....{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Ве 
естао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> < 
.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она  
ље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p>  
ље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, 
<p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањ 
ог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све  
рстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} 
ини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше. 
им? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> < 
е.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{ 
х како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све д 
.{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото. 
 било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résumé</fo 
ког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме 
век.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> < 
је савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком  
ђосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она с 
ем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S}  
} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, ди 
е од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} 
 Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гим 
к. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет  
оди Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме с 
авити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у дес 
ја са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због је 
о ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се игра 
кој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј  
којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су м 
бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својо 
ли се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-д 
Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које 
 сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата  
 и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крил 
 сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад јо 
тањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одго 
 своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и ста 
n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде ник 
 легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је п 
ваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p> 
чем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим пис 
> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене 
?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувиш 
brehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> < 
шено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Л 
note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљиво, неб 
а, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</ 
l:id="SRP18980_N14">Енглески тул (ретко ткање).</note> <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) ч 
 лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве. 
ли ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у сво 
соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, оп 
мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако 
како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да 
ите?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих 
говористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говориш 
 јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не т 
тек плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом напис 
ти да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, н 
х то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело ј 
које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бр 
Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди  
 сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, рад 
уха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S}  
> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у кл 
.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера 
смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности 
еза прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не зна 
заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div  
 <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло  
S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <di 
 дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг поку 
рема њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао свако 
чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако  
у и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу парт 
ро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох,  
ша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад с 
лачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> < 
би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, зас 
 казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S}  
ужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем 
ех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу  
unit="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба вр 
ео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам п 
} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфи 
л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га  
и дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ  
едала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шум 
а, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> < 
то сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је непр 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не пр 
е и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја 
мајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијуко 
нио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шал 
S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости 
ј стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов,  
SRP18980_N12" />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се в 
ко доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p 
и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и на 
ах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа 
 могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешт 
на.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, прем 
а, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли прис 
:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља 
 права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком 
ти да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — ре 
обично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максо 
p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писм 
и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве. 
ре? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је л 
ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш п 
у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било н 
ection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни реч 
ријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох ј 
и ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir eine Cigarett 
те, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас вол 
ад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{ 
еме да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> < 
о половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана 
 одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оже 
 Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p> 
 тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом 
е ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</foreign><ref  
бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш 
 све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да 
анка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубље 
поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам у 
, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико н 
<hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после под 
сам.</note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Н 
, 187...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам 
 мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш 
 ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је игра 
 наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хл 
 под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног окв 
а по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад,  
 — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се  
е било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био б 
ио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је прост 
ојима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми  
 скочи:</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref 
алазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, 
м!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао н 
зати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ниш 
оби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад мора 
удих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола м 
ве буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране 
 <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; д 
адесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и ша 
 доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма н 
кој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образован 
еш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао пи 
о.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како 
м само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Н 
} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у  
стајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подве 
иш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан  
ница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она 
озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као 
 <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетал 
о.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може  
к да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осет 
и посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> 
, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSec 
ласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту  
 се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дуб 
 текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход. 
} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S 
се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се  
зиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем но 
искох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад 
оворим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— За 
C6.1"> <head>ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба он 
се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да ни 
ве ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у 
 је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Ц 
м му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-б 
асније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смр 
ном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између к 
чно тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове  
екцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и  
куп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p>  
="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml:lang="de">Eis 
ени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да  
 врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign xml:lang= 
олеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје 
од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се р 
 ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном по 
>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весе 
да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба 
, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мисл 
се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим  
и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредн 
 <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој 
еме је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што 
што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> 
у. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало д 
, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати н 
онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p> 
— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онд 
ји сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, 
светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти н 
да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако прому 
азила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је  
, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако ј 
а за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехоти 
т вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закљ 
и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lang="de 
а се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p> 
 што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак 
>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S}  
е.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по 
о парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасв 
уштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срди 
иманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри гениј 
pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мн 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћ 
дно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у 
о сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и ве 
би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично 
то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом  
 дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се и 
алочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} 
нтиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уостало 
> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињ 
ресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама 
ехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овд 
лики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас 
ир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште 
оручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и жу 
ње.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много виш 
рофесор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је 
<p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S}  
раво, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла,  
аслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох 
нути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скам 
ислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба 
у страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њ 
 Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p 
n" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S}  
отају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелиш 
јој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља с 
и ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушава 
лони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким 
уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам о 
ојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово пи 
ју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мисл 
оз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим 
и оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу м 
рло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао  
на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она  
на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{ 
S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уст 
окар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек г 
с тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како н 
 на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе ј 
ш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако сед 
 Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао 
о се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо  
.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај  
ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава н 
ега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа  
, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу 
Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављиво 
ристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да 
e> <note xml:id="SRP18980_N14">Енглески тул (ретко ткање).</note> <note xml:id="SRP18980_N15">( 
/p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо 
ђе гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign 
?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простод 
, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему насп 
а купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lan 
вно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима . 
 мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Ма 
јеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign xml:lang="de">Kräft 
е се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш 
пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Kei 
еланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим 
 <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части 
Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица 
а увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа на 
утасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јаст 
><ref target="#SRP18980_N22" />.</p> <p>Туманов одмах скочи:</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">То 
ign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао 
?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — иста 
/p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео 
ам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио  
 гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>—  
— рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још глас 
као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туман 
 које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер  
Николай Ивановичь,</foreign> — рекох ја Туманову, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите в 
нда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно  
љиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и  
ла њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се  
недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> < 
већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним камено 
радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав инди 
ав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви 
но доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви  
 /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога ни 
озоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p> 
иљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> < 
варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> < 
бу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</ 
лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — удар 
чини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir eine Cigar 
идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас  
му наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда са 
ичим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да  
, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало ј 
имо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме са 
но се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à la fin de fins</foreig 
и и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не зна 
ату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царс 
ло је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, гениј 
мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се о 
детиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки д 
еца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — 
 ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..........................</p>  
 с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бив 
да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на к 
, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику 
итајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p> 
 карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао  
равник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо  
смо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p 
</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малте 
ио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете 
е да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се  
х се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она  
ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу  
кључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не ос 
S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили 
<p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{ 
ептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет д 
у и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блес 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даљ 
p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе 
жи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, сла 
.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом 
м, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола. 
едан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредн 
а дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" 
, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <m 
свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други раз 
 само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејас 
а посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта 
, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи н 
жи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с поче 
ам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — 
нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам 
ако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој 
 Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак. 
 рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим два 
/p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за ча 
рамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја 
 ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10"  
Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{ 
 њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div type="chap 
</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши. 
сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и т 
? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: доб 
а већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам 
помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чи 
к...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мо 
 нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји  
се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њ 
 да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </di 
о у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомен 
ола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљ 
М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два  
новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори стра 
ан писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S}  
<p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам с 
е.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, кака 
.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи кл 
је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} 
адио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је нек 
ва утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поз 
 подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда 
прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци ч 
реба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио 
ткако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет 
’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих 
"it">salto mortale</foreign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одма 
газио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало,  
 мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и с 
 очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна. 
а метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} 
међу нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђа 
 да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се  
 знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном 
} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијс 
гом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“  
ка на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, 
</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од  
p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако  
да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn's 
е и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има брит 
а знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> 
може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> 
ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што 
едала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један 
ke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху о 
ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам и 
ктом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то  
 дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сир 
ледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички в 
сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанп 
е ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ј 
је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се  
ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. 
о сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, мо 
о, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p 
ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опрост 
ио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми как 
е госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана по 
бично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но 
 сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, 
p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p>  
— рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> < 
р спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу,  
нда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом 
ини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шал 
уманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприрод 
ки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пи 
ми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стра 
јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени 
 био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљ 
ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад ор 
рова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посласт 
исмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако до 
 и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се  
ите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим  
час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за к 
 климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својст 
јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чи 
их се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, под 
2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, 
а коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — мо 
 ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p 
ве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми п 
<p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послов 
p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> 
ашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пр 
кака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстим 
с има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет 
епи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени 
мејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила  
ва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где 
испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8  
и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је 
ој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за је 
 уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ј 
оварам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p 
већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нис 
="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимна 
 испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n= 
ле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, 
стављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби. 
оја је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут с 
ин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма 
свим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част анга 
ачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој 
 споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји цел 
 необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана на 
/p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што с 
<p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан ра 
аменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед,  
е зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревнос 
 стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се нека 
 сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и а 
аку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак —  
ставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црв 
а вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био  
 којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је н 
 могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> < 
b n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам 
ваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајућ 
ти, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p 
уче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухари 
уди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам  
 доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и  
ух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену,  
изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју  
упах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-о 
еобично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски: 
ше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком з 
 иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту р 
нам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео 
, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак  
S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три да 
удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече  
лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би. 
 њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твоје 
емпературу.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термо 
паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао ча 
 и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дар 
андура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, лев 
ти деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уред 
о сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је  
обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — ре 
е је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљав 
 прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, сме 
 бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насм 
а напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом по 
е још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад 
ику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> 
дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и  
{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml: 
раћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске 
ми, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} О 
 <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p>  
је ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, д 
и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити н 
 којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волит 
 С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи  
са.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао 
а се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „ 
е хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкај 
 ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, к 
 ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардак 
ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам мо 
p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе ма 
 тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгле 
игде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу  
е време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Н 
аскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао с 
 своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} 
и се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, к 
ије ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.< 
 смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да 
.“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанск 
</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали 
да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајев 
 упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је са 
После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, муч 
Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити.. 
а дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски 
рмометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одброји 
а и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} И 
убоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr 
улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier 
/> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз  
кав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она 
, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао с 
а?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осак 
а не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на та 
</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве сл 
о што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S 
 — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашт 
о сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{ 
</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео  
 главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад 
т и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, ш 
<p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да  
рнационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита н 
Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Keineswegs</fore 
т фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</ 
.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је поч 
 за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечер 
“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила н 
иологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седе 
зио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весел 
ве је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу  
дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је 
даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се  
 крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надроби 
ксцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха 
орих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми из 
е.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој: 
/p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она заб 
>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тут 
ад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, ко 
le plus apres lettre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано,  
ела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је  
е своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не би 
} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га  
t="#SRP18980_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вра 
рвог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко зал 
 ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак 
о ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што 
капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао ова 
у се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p 
, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је с 
ована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је ота 
адгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није 
да, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се см 
 овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang 
Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас с 
се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јач 
о сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слатк 
ник ........ манов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс п 
тах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензур 
/p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта  
е из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама 
једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мен 
миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знај 
ам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокат 
но тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасм 
и, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаго 
стано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљ 
пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и је 
 руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт  
ш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} П 
аје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гле 
слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Ба 
еску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуч 
тивнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс  
 — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Ма 
/p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— 
ове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „ 
 се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико н 
господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, ка 
на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p 
/p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу 
вануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало м 
уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично б 
> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, ко 
ке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесник 
штење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и 
о на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном р 
, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кући 
аслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређ 
овор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све  
м <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми 
ме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сва 
 само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то  
gn xml:lang="fr">Marseillaise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматра 
P18980_C8"> <head>VIII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, р 
RP18980_C7"> <head>VII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17.{S} VII, 183...</p> <p>Драги побратиме,</p> <p> 
SRP18980_C10"> <head>X ПИСМО.</head> <p>У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> <quote> <l>Call  
SRP18980_C9"> <head>IX ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, XII, 187...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То  
којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не  
притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини  
игао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају 
аде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза  
p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За  
ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угл 
 и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се 
га управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</ 
.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и суви 
је, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S}  
 и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала,  
 прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим ду 
 у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у  
p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и 
сад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграт 
ке празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па  
 ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да  
ан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Фр 
лим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам сам 
д сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поште 
слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него 
а у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо да 
огао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводи 
 Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме он 
а, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуш 
ко сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некака 
у да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље зн 
у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверен 
напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни  
сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, 
кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео  
мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели,  
subSection" /> <pb n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене 
ак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за 
сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Х 
 побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотри 
ратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам  
бу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{ 
Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали  
о од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p 
ље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се за 
и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учин 
понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекн 
снуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мок 
 Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је к 
орао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покр 
беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје 
 било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао 
 се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— 
чух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! —  
 собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се ду 
 бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Са 
— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</ 
њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћ 
м је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на свој 
 ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</ 
апута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кора 
ема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује  
е било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Пре 
ј предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и  
 левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најбли 
е „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под б 
 светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и нан 
му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече  
ција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво 
м после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S}  
 на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ан 
 ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту т 
ође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред  
Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачк 
 xml:id="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="SRP18980_N24">Варв 
?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то 
 дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно л 
даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — 
оза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! 
 соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{ 
дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у 
 разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било 
> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако  
молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрх 
 слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, 
/p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</ 
те ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три ст 
еску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још ј 
 на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе  
обује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са за 
.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам  
учена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући 
е усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније  
тно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати  
њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рек 
ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично  
 твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја  
 дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина  
е треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се је 
ота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју  
 гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p> 
овучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифк 
ише ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.< 
олом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не 
ку.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.—  
аво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет про 
ад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсуло 
естри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу ус 
кад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, 
 који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега  
То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан ч 
 да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p>  
> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио  
је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, плат 
{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све бил 
на дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> < 
ро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} О 
p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body> <back> 
климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за 
> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и 
рило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} Пос 
атраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет  
 стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толик 
згубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, 
</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S}  
ам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох  
оћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p 
 мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам 
шње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево. 
 корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да  
ам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па 
е, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p>  
в да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасв 
н поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам нека 
да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којека 
ећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хла 
 сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да 
одном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изр 
то морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година ова 
свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога ша 
e xml:id="SRP18980_N1">Високи (одлични) укус.</note> <note xml:id="SRP18980_N2">Зазорно.</note> 
18980_N16">Казалиште, сјајно осветљено, улазак засебан.</note> <note xml:id="SRP18980_N17">Нази 
гнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај 
 времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Ај 
 <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је з 
 чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте сли 
е може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse 
е сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, н 
толом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још ј 
, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја  
 годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} 
>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а све 
Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај 
ећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад  
у и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се 
p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> 
кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад с 
Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрдн 
ју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упа 
почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан 
ма сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не м 
згорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост диз 
 руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang="la">sit ven 
 је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам п 
ас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо 
смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обв 
 и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпит 
идбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међ 
 смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није н 
талијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам 
.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!) 
о на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло ср 
 сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одса 
или неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храст 
а би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.< 
, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који  
 да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> < 
знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозо 
е су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију 
о је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Keineswegs< 
е урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, у 
 и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем о 
 шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да 
p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смеј 
но у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јок 
а руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је глед 
 новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви ка 
упак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, прав 
лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кла 
 зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не зн 
3"> <head>XIII ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се ни 
— Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у бурше 
аги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, д 
И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. —  
та и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко 
а ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће о 
кино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и нар 
е, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се п 
оскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак свак 
Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с 
ити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба н 
нити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и ш 
 себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p 
или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се  
м довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не раз 
странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и 
/p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ј 
скрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</ 
за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму п 
 <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од кој 
по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасу 
озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен к 
 се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> 
није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не да 
ох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не  
Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као ба 
 да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</ 
ете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је к 
 ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево  
ику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> 
1.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном  
 тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p> 
— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим к 
ај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и  
ше разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему побратиму 
арим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign 
руго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај ш 
ох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тоно 
 њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Б 
<p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари  
ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> 
Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> < 
> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А 
р, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са св 
знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао са 
вређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсек 
а крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене 
вако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по гру 
шу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Ст 
дне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је врта 
слио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужн 
араху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама  
arget="#SRP18980_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— 
кати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустај 
 да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p 
 пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио. 
ршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је о 
на опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех прич 
р ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше  
на.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако прити 
 с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном 
 руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам изл 
стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећ 
</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам боле 
p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубок 
тањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albr 
те, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам  
 он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није зна 
9" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшк 
гнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на л 
а стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куд 
="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем 
ђе к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до ср 
ју без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi> 
{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмит 
и од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога м 
 је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и 
ако му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био 
атарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p>  
 сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на 
 радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бе 
ај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме пре 
врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну 
е на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међут 
 испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није 
о је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S 
а.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" />  
 — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш прав 
</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам 
итао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега  
 запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слуша 
ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учин 
 мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја 
ота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим? 
 весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа  
длучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, р 
ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — би 
прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги 
 не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми д 
допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степе 
 и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} С 
тишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер. 
} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала  
оље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше пре 
{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах 
лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески буна 
онекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се у 
ме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!. 
.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се 
лик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно  
унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али... 
ицом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресто 
е влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" />  
 о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} 
 њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} Н 
м знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p>  
мејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шт 
/p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога б 
асан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају  
узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако на 
манов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно  
>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а зан 
се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p>  
 <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам ур 
н Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја 
 једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="de">die <pb n="6" />Hunde  
престано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само  
rget="#SRP18980_N20" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала 
ирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на универ 
одали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредник 
 (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note> </div> </back> </text> </TEI> 
тику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам  
их очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгл 
смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p>  
ије смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.< 
иљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући рамени 
p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами,  
 наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме  
 не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је  
 тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пођ 
па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледај 
ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, 
 поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отиш 
пасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам  
<p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, 
ћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила  
већњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједа 
с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ног 
се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она  
 ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда  
 јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја с 
у звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p> 
као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупљ 
одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и пис 
ан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати 
ептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестри 
 капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради гос 
е с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у  
S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xm 
игру.</note> <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута (молим) орпоштај.</note> <note xml:id="SRP1 
шког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у  
и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.< 
о је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да с 
} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и д 
 пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми ј 
 скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући цип 
ет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и б 
аг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p 
гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин би 
о је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет мин 
у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мен 
p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто не 
 да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хр 
се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, годин 
х.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фу 
нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> 
ећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет. 
е, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну наш 
би.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за нека 
у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ход 
ју у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Н 
знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и за 
 <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> < 
м, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет поме 
сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком  
а ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> 
, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје дина 
а је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, ка 
 готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, з 
 није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p>  
<p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао 
ајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} 
 — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S 
 у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко  
она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’  
и поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је,  
 а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, ка 
лики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без  
ајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавн 
гом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да 
 <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да с 
а своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хв 
емам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке,  
 уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио 
 више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, 
 и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити 
/p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} По 
игице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту ку 
ј, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xm 
>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи  
црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим гла 
у у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније  
 је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на  
огледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није б 
ит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано  
а то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех 
им други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам 
а Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрин 
/p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим  
с побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неки 
ачи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите 
 знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у по 
ref target="#SRP18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру  
и им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечати 
ли изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срц 
да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p> 
 мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био  
о што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 са 
, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао 
Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се попр 
оме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p> 
да ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим д 
м и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садрж 
јати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрв 
анов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу  
<p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S}  
и?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље 
а.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрест 
Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам 
уће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече ус 
о парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је с 
им охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажо 
и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнан 
 Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Св 
ама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“,  
 није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавал 
 ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан с 
 црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с 
д њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затур 
ћи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли 
ма, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара да 
етао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и  
 вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах 
/foreign>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — р 
 и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xm 
.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служи 
ак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се на 
апео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли 
 блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза н 
ој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p> 
а чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се  
S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Ку 
сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она дол 
 Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три дана 
осле, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није т 
тима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никакв 
вадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно. 
 тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њо 
персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Т 
оси кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, 
разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуг 
 />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из н 
авртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и  
p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени по 
сано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у о 
 ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле,  
>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољуб 
(разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о о 
гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је н 
ала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да 
 слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми пре 
 врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан  
и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак  
 сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно 
з сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соб 
лост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није см 
да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да м 
уци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</ 
чију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам  
а ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то ме 
{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љу 
мислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај 
ам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио ј 
</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и ре 
он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А  
уду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном л 
а и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</ 
ан смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{ 
а и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људи 
се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не 
бо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио 
 <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) часне речи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16">Казалишт 
ј овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да 
ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом 
еђутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас ув 
p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда 
 је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсим 
стах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.< 
ити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама  
у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p>  
и, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло иска 
0" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше  
 пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те о 
/p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је иза 
80_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите 
 врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они,  
 ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу 
је ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако прија 
о, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само б 
> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Т 
д нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их  
ан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml 
тоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв 
 пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и у 
у каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео  
о ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за једа 
тури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосм 
вљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попес 
а испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене < 
руди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од 
бично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</ 
з Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чуд 
осле толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом ув 
орају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искаш 
тна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бле 
равао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојо 
 Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S 
 пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они  
 Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми б 
 дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и  
купљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, шт 
уке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Уч 
ом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варо 
ечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У 
 ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p>  
сли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула  
а — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се раз 
слио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} 
о пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је  
ји смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па и 
ста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога ка 
кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме  
ко она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> 
ако су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свр 
ем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој. 
а изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="r 
ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме,  
>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове з 
ни оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио 
 Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо 
какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и прем 
е некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам з 
, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S}  
м, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт при 
ећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је би 
се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се у 
дном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p>  
и после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом 
дем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она 
е оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <d 
ас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих  
д степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Г 
идиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рође 
м је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам п 
ће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневер 
 раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа го 
?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се  
а руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондиш 
соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с  
ухана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">К 
ао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично пов 
ритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у к 
оштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола 
e</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распозн 
е и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад  
којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетк 
е, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеј 
ном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во  
творио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и испод 
</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим проз 
 док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно 
стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да 
ао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио 
ове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Јед 
мах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај,  
рисуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да з 
ака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с  
} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени 
те врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту  
Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих рук 
ла.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и  
ем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хер 
даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама как 
 може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба з 
и математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980_ 
 лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено пе 
 кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S 
ам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> < 
s apres lettre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се  
ртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак н 
:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бит 
вој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml: 
ј не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити. 
есте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изја 
ла, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и 
све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> < 
ени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље мле 
 треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А ни 
лежака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничег 
њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам 
head> <p>Н......................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам,  
памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и ред 
 не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и по 
ја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после ов 
д покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се 
овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на 
ротив ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниј 
 је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обичн 
о мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја з 
има је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђени 
ачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише в 
обу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врат 
ворих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, ка 
јало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мо 
да, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи н 
храме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само  
ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што м 
божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-о 
ло вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него шт 
њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S 
ога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја са 
ледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, п 
вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира.  
 могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После  
начи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступа 
чно пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но м 
 т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја 
и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта 
>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да ид 
пекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.< 
ти — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p>  
ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал 
 почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази с 
арам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— 
о погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.< 
л, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зо 
и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} 
вор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну г 
м, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign xml:lang="ru">Вотъ гадость!</foreign 
/p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не 
рова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја ба 
.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај кој 
рију једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.</note> <note xml:id="SRP18980_N11">Суштина.< 
сти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не узд 
о улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопств 
ОВЕТКЕ</p> </div> </front> <body> <head>ШВАБИЦА.</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml:id 
имнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио 
овором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Виш 
ике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје 
спадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4 
де изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и  
 једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом тр 
еда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлош 
тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прил 
хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новина 
>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све  
к гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби 
кох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она т 
лико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен ка 
нег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветље 
{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскал 
Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p 
>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разг 
о цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S 
утао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, ма 
ђица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она  
еба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те 
 они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Пис 
шко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке  
огу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} 
ри године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би ре 
октор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се  
ј!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни  
а климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте 
 је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'honneu 
.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p>  
 није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 
мо сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко ск 
је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо  
м наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој к 
шчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви ст 
S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће м 
шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем бриса 
p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} П 
n> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим  
, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођ 
ичим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да и 
да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испраз 
на окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p> 
дмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div type=" 
 вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није м 
и важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некака 
други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, изва 
м глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухва 
50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који ниј 
та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она 
ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и по 
зајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чим 
 две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасв 
азговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код кућ 
дио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио 
Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, д 
мане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допра 
 не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, ј 
вом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ ж 
<p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> < 
име?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насм 
ислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалашт 
би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам,  
, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то у 
 да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта 
Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја с 
 у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте  
о.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо  
тало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>К 
е но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио  
е, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући 
шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, 
 причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после  
презно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à la fin de fins</fo 
га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет мин 
о збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Д 
ече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S}  
нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хо 
естри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не 
лим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обич 
>.................{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још 
а.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам мога 
сци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та  
tlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} 
 рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их 
Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је  
Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> < 
их ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам  
Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта 
после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, ка 
ила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце ј 
а и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сн 
ећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих,  
ро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало 
ече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолу 
аче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је и 
атно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све дале 
 децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као д 
 дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да  
...........</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, б 
 даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дош 
и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi 
а.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, д 
м да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим б 
е.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а 
 на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, ни 
="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло н 
у утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и 
овате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „за 
рвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канаб 
ем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</h 
ури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао  
а зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! 
.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћут 
час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче  
лику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену с 
/p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите  
еску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <p 
е, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> 
.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислит 
на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, си 
 он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене рус 
овор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад 
ас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — реко 
 никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, го 
ци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим ко 
паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Клар 
е, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану н 
а на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам раси 
ни.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем 
их се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n= 
ао дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе заб 
тавља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан м 
ref target="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, как 
ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одго 
у се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја ча 
ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео 
бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необичн 
а баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који 
 казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте 
> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом  
 угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена 
о сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чуват 
посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Ш 
газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она м 
ки бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Ње 
, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете п 
нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити 
а ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема 
ажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</ 
е и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! —  
сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Го 
истала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час 
 ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за сто 
с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме  
ице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је соб 
ад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипа 
н.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја 
аше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледа 
 би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p 
ло овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да 
видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере 
у и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки 
е госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} М 
си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми  
емикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наиш 
, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врл 
есујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем? 
3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе м 
носи на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичин 
до питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S 
</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих 
80_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не го 
веће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилик 
/p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно н 
сењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо  
а били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био ј 
 знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке о 
ј ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени с 
год смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није с 
</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме ј 
.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је о 
 <pb n="6" />Hunde haben noch immer die Jacke nicht voll</foreign><ref target="#SRP18980_N7" /> 
ице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-B 
rd</l> <ref target="#SRP18980_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мо 
quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, 
<p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ј 
"SRP18980_C6.1"> <head>ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од не 
SRP18980_C6.2"> <head>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам ау 
У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> <quote> <l>Call me but love, and I’ll be new baptiz’d.</